NOVO ZANIMANJE ZA NOVI POČETAK

Ana Bitević (37) i Miroslava Ilić (40) su odlučile da pronađu novog poslodavca, da imaju siguran posao, bolje uslove rada i veću platu. Bile su spremne i da promene zanimanje za koje su se školovale i da uče nove radne veštine koje će ih dovesti do željenog cilja. Opredelile su se za novi početak u preduzeću “Pekom inženjering” u Kraljevu, gde su dobile šansu da se obuče za pomoćnog CNC operatera po programu “ Znanjem do posla”.

Znanje za samopouzdanje

Miroslava , po struci prehrambeni tehničar, piceriju je zamenila proizvodnom halom u kojoj se izrađuju nosači kablova:

“Htela sam da tražim posao u nekoj firmi, jer sam smatrala da su preduzeća ozbiljnija, htela sam stabilniji posao, bolja primanja, normalne godišnje odmore, normalno radno vreme , pauzu, da se zna neki red. Sve to pre ovog posla u Pekomu nisam imala.”

Prijavila se na oglas za posao u Pekomu, gde je počela da radi jednostavnije poslove, ali je ubrzo dobila šansu da se dodatno obuči za pomoćnog CNC operatera.

“Prvi put sam u ovakvoj proizvodnji i uopšte nisam znala o čemu se radi. Sve je za mene bilo novo. Krenuli smo prvo od upoznavanja robe, onda smo radili na pakovanju i štampanju, pa smo prešli i na CNC mašine- prese i “makaze”, priča Miroslava.

Kaže da je tokom obuke, teorijskog i praktičnog dela, sve bilo dobro objašnjeno i da su svi polaznici brzo “ukapirali“.

“Kad sam videla CNC mašinu, znala sam da mogu. Nisam znala kako ću uspeti, ali sam imala jaku volju. Svako sve može ako nešto hoće. Ja sam htela posao u firmi, posao koji je drugačiji od onog koji sam radila. To mi je bio cilj i kada sam predavala CV. Samo da ne budu više te kuhinje i kiosci brze hrane”

Miroslavu zatičemo kako spretno prelazi sa jedne pozicije na drugu, prenosi i pakuje gotove proizvode…

Ona i koleginica Ana rade zajedno.

“Gde god treba, nas dve smo tu. Pakujemo, štampamo, ako treba šrafljenje…Ali, najteže je menjanje alata na CNC mašini”, iskrena je Miroslava.

Ona kaže da se posle obuke oseća sigurnije u sebe. Novi posao je baš po njenoj meri, nije težak, a kada se završi radno vreme ima više vremena za sebe i svoj život.

“Ovde je psihički sto puta lakše nego u piceriji, nema pritiska, niko te ne požuruje, radiš normalno. Imaš normu, ali ne da se ti slomiš, pa da ne možeš da odeš kući. Ne, uopšte nema tenzija, totalno je druga priča”, zaključuje Miroslava.

Posle obuke u Pekomu, novu stranicu u karijeri ispisuje i Ana, koja ima devet godina radnog iskustva u drvnoj industriji.

“Kada sam primljena na posao posle konkursa, sa koleginicom Miroslavom radila sam na štampanju i pakovanju. Kad smo to savladale, mi smo gledale da li možemo još da napredujemo. Pratile smo proces, zanimale su nas CNC mašine i želele smo da učimo dalje. Stvorila se mogućnost, firma nam je ponudila obuku i zahvalni smo na tome, jer nam novo znanje veoma znači”, kaže Ana.

Ona ima sve pohvale za mentora i ceo kolektiv:

“Mentor nam je bio Lazar Stevanović. Stvarno svaka mu čast, bio je tu za sve što nam treba, i dan danas gleda da nam pomogne i objasni. I kada se podiže nešto teško, svi nam pomažu i mentor i poslovođa i uopšte svi radnici u smeni.”

Ana je zadovoljna, jer je savladala zanimanje koje je veoma traženo na tržištu.

“I prosto prija kad znaš nešto novo i imaš nešto da si završio dodatno u sklopu svog posla.”

Ana kaže da posao za CNC mašinom nikako nije samo muški, već ga jednako dobro rade i žene, ali i da je najvažnija puna koncentracija i pažnja.

“Sve nam ovde odgovara. Dobile smo ugovore o radu “ za stalno”. Sve smo ovo postigle za samo godinu dana od prijema na konkurs. U suštini lepa godina je iza nas”, kaže Ana.

Recept za uspeh

“Pre godinu dana raspisali smo konkursu za radnike u proizvodnji sa idejom da prvi put uključimo žene. Zaposlili smo osam žena, od kojih je obuku “ Znanjem do posla” uspešno završilo njih sedam i sve su primljene u stalni radni odnos. Obučavale su se za pomoćnog radnika u proizvodnji, obzirom da, osim jedne, nisu bile kvalifikovane”, kaže za naš sajt Jelena Ratković, HR menadžer u “Pekom inženjeringu”.

Ona kaže da su u početku očekivali da one budu osposobljenje za poslove pakovanja, štampanja, slaganja, ali da su one same vremenom, kroz rad, izrazile želju da probaju da rade na jednostavnijim, pa onda i na složenijim mašinama.

“Pre ove obuke nismo uopšte imali žene u proizvodnji, to su prve žene u našoj proizvodnji. One su došle do određenog nivoa, jedna od njih je postala čak i samostalni CNC operater i radi na mašini laser, a ostale su na nivou operatera”, kaže Jelena.

Uspeh obuke je veći imajući u vidu da skoro sve polaznice nisu imale ni osnovna znanja o mašinstvu.

“Imale su sedam nedelja teorijske i praktične obuke uz asistenciju instruktora. Za njihov uspeh je zaslužna dobra obuka i pre svega njihova volja, kao i dobri uslovi za rad i pomoć kolega i čitavog kolektiva”, poručila je Jelena.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković