Kragujevac: Predstavnici Nacionalnih centara za stručno obrazovanje Mađarske, Slovenije i Srbije, kao i Privrednih komora Srbije i Slovenije posetili su Srednju stručnu školu u Kragujevcu, nekadašnju Politehničku, koja  je odabrana za stručnu posetu  kao primer dobre prakse dualnog obrazovanja  i neformalnog obrazovanja, kao i  uspešne saradnje sa privredom.

Na skupu u kragujevačkoj školi,  posle obilaska školskih radionica,  razmenjeni su stavovi i iskustva o „učenju kroz rad“  u Kragujevcu i Srbiji, u čemu su učestvovali i predstavnici projekta „Znanjem do posla“ koji se realizuje u okviru podrške Švajcarske razvojne agencije i  projekta „Interreg“.  Predstavljeni su i poslodavci kod kojih se u Kragujevcu izvodi praktična obuka đaka i odraslih u cilju „ ostručavanja“, a  čuli su se i stavovi kompanija o važnosti takvog modela pripreme radnika za posao „ po meri“ konkretnog radnih mesta.

 

„Model stručnog obrazovanja -učenje kroz rad jedan je od strateških pravaca razvoja stručnog obrazovanja u Evropi do 2020.godine, s ciljem  jačanja kompetencije učenika, ali i odraslih. U tom smislu smo smatrali da ćemo posetom Kragujevcu steći dobru sliku o sinergiji  formalnog i neformalnog obrazovanja u Srbiji. Kod nas je u toku proces reforme formalnog obrazovanja koje se mnogo više okreće kurikulumima u kojima se veći deo učenja obavlja u realnim uslovima, u školskim radionicama i industriji “, rekla je savetnik koordinator u nacionalnom Centru za stručno obrazovanje odraslih Mirjana Bojanić.

 

Dualno obrazovanje put do kvalitetnog radnika

U Srednjoj stručnog školi u Kragujevcu, najstarijoj na Balkanu, kažu da je dualno obrazovanje  „pun pogodak“  jer  je to put do kvalitetnog radnika prema potrebama savremenog poslodavca .

„Trudimo se da uradimo zadatke koje pred nas stavlja , na prvom mestu, privreda, a onda i sistem obrazovanja. Škola je uvela u sistem profile koji su potrebni privredi Kragujevca, a bravar-zavarivač bio je prvi takav dualni profil u našoj školi. To je bio je pun pogodak jer smo ispeli da  odgovorimo na zahteve privrede. Prva generacija bravara-zavarivača završila je školovanje, a trenutno imamo odeljenja u sva tri razreda, u prvom čak jedno i po odeljenje, pošto je Ministarstvo prosvete, s obzirom na potrebe, odobrilo još 15 mesta za ovaj obrazovni profil“, naveo je direktor Srednje stručne škole u Kragujevcu Siniša Kojić.

U školi ističu da učenicima traženih profila poslodavci nude zaposlenje još tokom školovanja, kao i stipendije.

„ Poslodavci žele da obezbede kvalitetan kadar još tokom školovanja. Očigledno, kvalifikovani radnici su za svaku firmu kao rudnik dijamanata“.

Brojne komponije, u kojima se izvodi praksa u okviru dualnog obrazovanja, ključni su parteri i podrška školi, koja je obučila i  instruktore  koji prate napredak učenika tokom praktične obuke.

Srednja stručna škola u Kragujevcu učestvuje i u projektima neformalnog obrazovanja kroz koje mladi po završetku formalnog školovanja „ osvežavaju“  ali i unapređuju svoje veštine i znanja u cilju  bržeg zapošljavanja. Po programu „ Znanjem o  posla“  škola je učestvovala u tri projekta obukemladih za zanimanja kovač, kalioničar-električar i CNC operater.

 

Obuke – brzi odgovor na potrebe poslodavaca

U  Centru za stručno obrazovanje odraslih smatraju da se u Kragujevcu smanjuje stopa nezaposlenosti mladih ljudi u velikoj meri  zahvaljujući delovanju različitih stejkholdera i projektima kao što  je projekat neformalnog obrazovanja „Znanjem do posla“ koji se realizuje u okviru podrške Švajcarske razvojne agencije u pet gradova u Srbiji. U prvom pozivu tog  projekta realizovane su obuke mladih do 30. godine za oko 20 traženih zanimanja. Kroz obuku je prošlo 300 polaznika koji su radili u 60-tak kompanija u Kragujevcu, Kruševcu, Novom Pazaru, Knjaževcu i Pirotu. Više od polovine polaznika dobilo je posao u firmama u kojima su obavljali praktičan rad, a druga polovina ima dobre šanse da nađe posao u sličnim firmama.

U Kragujevcu je od 181 polaznika projekta  Znanjem do posla, 134 obavilo i praksu u kompanijama, a 80 njih se zaposlilo po završetku obuke. Nezaposleni mladi ljudi obučavali su se za zanimanja: tehničar grafičke obrade, CNC operater , operater unutrašnjeg transporta, specijalista prodaje, kovač, vaspitač, somelijer, kalioničar-električar, java i java skript diveloper, knjigovođa…

U sprovođenje obuke bilo uključeno  28 kompanija, šest udruženja, pet trening provajdera, a realizovano je ukupno 7.530 trening dana. Praktična obuka mladih na radnom mestu kod poslodavaca  činila je 70 do 88 odsto ukupne obuke. Kroz programZnanjem do posla obučeno i 49 mentora-instruktora iz kompanija, koji su naučili  kako da komuniciraju sa praktikantima, kako da im  prenose znanje, ocenjuju njihov napredak.

„ Reč je o takozvanom konceptu brzog odgovora na potrebe poslodavaca, koji mogu u roku od nekoliko meseci da dođu  baš do radnika koji su im potrebni. S druge strane, mladi koji se pokažu uspešni na obuci mogu da dođu do posla jer imaju kompetencije baš po meri konkretnog poslodavca“,  rekao je zamenik  direktora projekta „ Znanjem do posla“ Nebojša Simić.

 

 

Prvi cilj  projekta „ Znanjem do posla“ je podizanje kompetencija, znanja i veština  mladih prema potrebama poslodavaca, da bi lalše došli do posla, drugi cilj je, naveo je Simić, omogućti  veći uticaj poslovnog sektora na obrazovni proces  i  formiranje programa obuke- kurikuluma, prema njihovim potrebama.  U tom smislu se sarađuje  sa kompanijama od kojih i dolaze zahtevi za obuku upravo za zanimanja koja su  im  potrebna.

„Naš princip rada je takav da, pošto se poslodavci žale da mladi izlaze iz škole nedovoljno pripremljeni, da nemaju dovoljno praktičnog znanja i nisu spremni za posao, koristimo jednu metodologiju švajcarskog Zavoda za obrazovanje, koja polazi od toga da se prvo sprovodi  tzv. SKA analiza. Reč je o preciznoj analizi radnih mesta u firmi, šta se tačno radi, šta je sve potrebno znati i umeti, na osnovu čega se razvija profil zanimanja, a na osnovu toga i program obuke-kurikulum. Kad mladi prođu takvu obuku smatramo da su prilično spremni da vrlo brzo uđu u posao i  da rade u skladu sa potrebama poslodavaca. To se pokazalo kao vrlo dobar pristup.“

 

Kompanije partneri u obrazovanju

„Milanović inženjering“ već deset godina prima srednjoškolce  na stručnu praksu u svojim proizvodnim pogonima organizuje stručnu paksu srednjoškolaca, a sprovodi  i praktiču obuku u okviru neformalnog obrazovanja. Ova kompanija,  iz koje su nedavno nastale dve, „Siemens Mobility“  i „Mind park“,  nastaviće  sa praksom obučavanja mladih radnika.

„ Imamo zahtevan domaći zadatak, da obezbedimo dovoljno kadra u narednih par godina. Potreba samo za bravarima-zavarivačima, CNC operaterima i logističarima u naredne dve godine je blizu 1.000 radnika,  kako za  Siemens , tako i za Mind grupu.  Nastavićemo u istom duhu, obučavaćemo ljude da budu spremni za rad, kroz formalno i neformalno obrazovanje“, rekao je Darko Đorić iz „ Milanović inženjeringa“.

IKT klaster Centralne Srbije koji okuplja oko 25 članica iz IT sektora ima svake  godine bar po jedan projekat neformalnog obrazovanja za prekvalifikaciju  mladih od 18 do 30 godina  za  potrebe zahtevne IT industrije.

„IT poslodavci kažu da mladi najviše nauče u firmama kroz rad. Jedan mesec aktivnog rada u produkciji softvera i sajtova je otprilike kao pet meseci teorijskog učenja. Uz dobrog mentora, kroz rad,  za samo mesec dana može se postići neophodna obučenost“, napomenuo je direktor Branimir Dženopoljac.

Kroz program Znanjem do posla od 15  mladih polaznika iz Kragujevca  koji su bili na praksi u IT kompanijama,  njih 10 se zaposlilo.

„Imamo zaista pozitivna iskustva iz svih projekata obuke za mlade sa tržišta rada, jer je dosta polaznika ostalo da radi kod nas“,  potvrdila je i Ana Glišović iz „Gorenja“.

 

Opservatorija učenja kroz rad  

Jačanje svesti o potrebi učenja kroz rad odnosno stručnom obrazovanju koje se realizuje na radnom mestu u kompanijama  cilj  je projekta „Interreg“- Learning by Doing, koji se sprovodi u Srbiji i još osam zemalja dunavskog regiona.

„Obišli smo sve zemlje dunavskog regiona kako bismo kolegama iz EU pokazali iskustva iz Srbije. Možemo da budemo ponosni što smo prikazali sistem u kome se čak i oni formalni nedostaci, kao što su regulativa i pravila, mogu nadomestiti voljom i spremnošću partnera- obrazovnog sistema i kompanija, da pripreme kompetentne mlade ljude za poslove u novoj ekonomiji“, istakla je savetnik koordinator u Centru za stručno obrazovanje odraslih u Srbiji Mirjana Bojanić.

 

 

Učenje kroz rad je budućnost razvoja stručnog obrazovanja u celoj Evropi. Mada su velike migracije od istoka ka zapadu i dalje je velika potreba za radnicima sa odgovarajućim kompetencijama. Isto tako, moćne  evropske kompanije investiraju  našem regionu zbog čega raste tražnja za kvalitetnom radnom snagom.

„Ideja projekta Interreg i njegov cilj je da kroz razmenu iskustava  naučimo neke lekcije i uspostavimo nešto što će se zvati opservatorija učenja kroz rad koja će biti stacionirana u Mađarskoj. To će biti centar prikupljanje informacija o načinima  i modelima  učenja kroz rad, bilo u formalnom ili neformalnom sistemu, što bi omogućilo bolju vidljivost i mobilnost mladih ljudi u zemljama dunavskog regiona.“

„Iskustva opservatorije bi se“, dodala je Bojanićeva, „koristila i da se u formalnom sistemu podrži mobilnost i razmena učenika između škola kroz evropske projekte kao što je „Erazmus plus“, kojem će Srbija da se pridruži od 1. januara 2019. godine“.

 

Novinar: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković