Kragujevac:  Milena ima 23 godine i samohrana je majka, odlučna da svojim devojčicama pruži uslove za kvalitetan život i razvoj. I ako je bila u Sigurnoj kući u Kragujevcu, Milena je čvrsto rešila da svoj život preuzme u svoje ruke. Javila se na konkurs za obuku na radnom mestu koji je organizovao program „Znanjem do posla“ sa idejom da bi joj to moglo pomoći da lakše nađe stalan posao.

 

Danas je zadovoljna zbog odluke koju je napravila i srećna zbog nove životne šanse koju joj otvaraju pre svega njena hrabrost i energija, ali i nove radne veštine koje je stekla.

Milena deluje sigurno i profesionalno dok objašnjava tajne novog posla za koji se obučila: „Prvo stavljaš na vagicu i meriš. 600 grama brašna,300 grama ulja, 150 grama piva i 10 grama praška za pecivo. I mesiš glatko testo. Kidaš  male kuglice i od njih praviš vijugice. Ređaš ih u pleh i pečeš, na srednjoj temperaturi  20 minuta. Kad se prohlade, prelivaš vrućim nadevom  od prokuvane vode sa šećerom i jednim iseckanim limunom. I na kraju ih uvaljaš u mlevene orahe“.

 

Svoj omiljeni recept za posne kiflice Milena je naučila da pravi u kragujevačkoj „Mojoj pekari“, u kojoj je i prošla obuku za pekarku. Učila je da pravi, kako kaže, sve – od testa do peciva. Iskusne radnice iz pekare strpljivo su joj pomogle da savlada sve zadatke. O svim đakonijama od testa koje sada zna da umesi Milena priča tako živopisno, da se apetit odmah otvara.  Svoju nekada prosečnu veštinu pravljenja pekarskih poslastica, ozbiljno je unapredila. Sada zna da napravi i piroške, pice, slane štapiće, rolate sa šunkom, šampinjonima, rolat pice, slatka peciva sa višnjama, jabukama… Spisak je dug.

 

„Veoma sam zadovoljna, onim što sam naučila ali i  atmosferom i saradnjom sa radnicama u pekari. Iako sam bila početnik strpljivo su me učile. Po neka moja greška nikada za njih nije bila smak sveta.“ priča Milena.

 

Kaže da je obuku rado prihvatila, da joj nije bila teška i da se dobro snašla. Kako bi sve što bolje naučila, u pekari je provodila i po dve smene, a često  dolazila i vikendom iako nije bilo obavezno. Pomagala je i radnici u prodaji, pa joj je i to iskustvo bilo korisno.

 

„Stekla sam jedno lepo novo iskustvo. Samo da nam je, ženama, što više ovakvih projekata za nova znanja i veštine. Ne može ništa da se izgubi, po meni, samo se dobija“  tvrdi Milena.

Obuka u pekari deo je velike Milenine borbe za bolji život. Ona je, naime, nezaposlena samohrana majka dve devojčice od 8 i 6 godina. Bila je žrtva porodičnog nasilja, u tome je „zaradila“ polomljenu ruku i nos, povrede zbog kojih je imala jednu operaciju. Milena kaže da su i dan i noć bili buka i haos u kući, pred očima dece. Dva puta je bila zbrinuta u Sigurnoj kući sa svojom decom, ali se i više puta vraćala suprugu čije je nasilje trpela. Kada je, konačno, shvatila da je takav život neizdrživ  „presekla“ je, razvela se  i krenula u život  bez nasilja, sama sa svojom decom.

 

U tom trenutku, Milenin najteži izazov bio je da pronađe posao i obezbedi prihode za život. Nikada nigde ranije nije radila pošto joj je suprug to zabranjivao. Milena nije imala pravo na „prazan hod“. Bila je svesna da mora da zarađuje, i za hranu, i za stanarinu od 60 evra mesečno kao i za sve troškove struje, vode i ogreva. A što je najvažnije, da ima za normalne uslove  odrastanja  kćerki, školovanje jednog đaka prvaka i mlađe ćerke koja ide u vrtić.

 

Morala je da se snalazi i zarađuje na razne načine. Po nekoliko meseci tokom godine radi na sezonskim poslovima branja voća i u hladnjači. U međuvremenu, radi po pozivu u kućama, ne libi se ni da čisti ni da pegla. Imala je samo jedan posao po ugovoru na tri meseca, ali ga nije obnovila zbog lošeg iskustva sa poslodavcem.

 

Obuka koju je završila u pekari Milenu je ohrabrila. Sa više samopouzdanja, vere u sebe i svoje sposobnosti, očekuje da bi mogla  uskoro da pronađe bolji posao sa redovnom platom. Nada se da će uz sertifikat o završenoj obuci imati veće šanse da se zaposli u nekoj pekari. Ne krije da bi najviše volela da joj poslodavac kod koga se obučavala ponudi posao.

 

„Imam plan da  odem  u filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje gde sam prijavljena kao nezaposlena sa osnovnom školom. Obavestiću ih o sertifikatu i novim veštinama. Napraviću svoj CV i odneću ga po svim pekarama u Kragujevcu, pa se nadam da ću nekome biti potrebna“  objašnjava Milena. Ona je, kaže, svesna da niko neće da joj pokloni posao već mora sama da ga traži zato će da iskoristi svu svoju energiju i novu veru u sebe.

 

Zahvalna je na podršci koju su joj pružali u NVO „Oaza sigurnosti“ u Kragujevcu da se izbori sa  nasiljem u porodici . Tu je i saznala da za žene žrtve nasilja postoje obuke na radnom mestu za sticanje dodatnih veština i znanja koje će im omogućiti da lakše dođu do posla.

 

„Obuku u pekarama u okviru programa „Znanjem do posla“, prošlo je devet žena koje su bile žrtve porodičnog nasilja. Trajala je ukupno 216 sati odnosno po 4 sata, četiri dana u sedmici. Imale su tri mentorke koje su pratile njihov napredak na obuci.  Polaznice ove obuke bile su, mahom, bez radnog iskustva“ kaže Mina Mijailović, menadžerka projekta obuke iz NVO „Oaza sigurnosti“.

 

Prema njenim rečima, polaznicama obuke u pekarama koje su bile najuspešnije biće ponuđen posao kod poslodavca. U „Oazi sigurnosti“ kažu da su svakodnevno pratili kakva su iskustva polaznica obuke, kako se snalazei šta im je potrebno da obuku uspešno završe. Okupljale su polaznice kako bi razmenjivale svoje utiske sa obuke.

 

„Pet mladih žena je odustalo od obuke jer  nisu mogle da reše pitanje čuvanja dece. Jedna polaznica je odustala posle teoretske obuke, a pred početak praktične obuke u pekari. Bilo joj je, kako je rekla,  jednostavnije da nastavi sa poslom koji već radi, da čisti kancelarije. Shvatili smo da nije imala dovoljno samopouzdanja i osetila je strah zbog veće odgovornosti koju bi imala na poslu u pekari“ objašnjava Mina opisujući probleme sa kojim su se suočili.

Ona ističe da je obuka  na sve polaznice uticala pozitivno, jer su pored toga što su učile nešto novo, vraćale samopouzdanje koje im je bilo „ugašeno“ zbog pretrpljenog nasilja. Radeći u kolektivu, probile su neke svoje barijere, oprez i uzdržanost u komunikaciji sa drugima, što im je veoma prijalo.

 

Za  još pet žena iz ove osetljive grupe žrtava porodičnog nasilja bile su organizovane i druge obuke, prema njihovom izboru, za šminkerke i frizerke, kao i viši kurs engleskog jezika.