Kragujevac: Mlade koji su odrastali u hraniteljskim porodicama, posle završetka školovanja, očekuje trenutak važne odluke kada moraju da izaberu svoj životni put. Osamostaljivanje je lakše kada imaju posao i ekonomsku sigurnost. Nažalost, mladi koje život odmalena nije mazio ,po izlasku iz hraniteljskih porodica, suočavaju se možda baš sa najtežom preprekom- kako do posla. Koliko se teško se zapošljavaju govori  iskustvo Regionalnog centra za porodični smeštaj i usvojenje (CPSU) u Kragujevcu. Na području 5 okruga i 33 opštine koje Centar pokriva, zaposli se tek jedan ili dvoje mladih za godinu dana.

Neki mladi i uspeju da se zaposle posle školovanja, ali obično rade  „na crno“, često teške fizičke poslove, u lošim uslovima ili menjaju poslove, odustaju… Drugi, koji ne pronalaze posao i nemaju srodnike kod kojih mogu da nastave život, često postaju korisnici novčane pomoći Centra za socijalni rad koja se dodeljuje najugroženijima osobama.

U Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Kragujevcu kažu da je i za njih ovakav slučaj najbolniji jer se mlada osoba opet vraća u „pasivnu poziciju“ primaoca pomoći iako su oni godinama sa radili na tome da je aktiviraju, da postane član zajednice koji radi i zarađuje za sebe, osniva porodicu.

Zapošljavanje mladih bez roditeljskog staranja otežava i njihovo formalno obrazovanje, jer se obično školuju za ona zanimanja od kojih sutra ne mogu da žive. Biraju škole koje mogu da upišu, gde su kriterijumi niži i retko imaju dobar uspeh. Naravno, ima i izuzetaka.

Nema sistemskih podsticaja zapošljavanju

U CPSU ocenjuju da je osamostaljivanje mladih bez roditeljskog staranja najslabija tačka u sistemu zaštite pošto nema institucionalnih rešenja i sistemske podrške za podsticaj njihovom zapošljavanju.  U praksi to znači da mladi iz hraniteljskih porodica po završetku školovanja ostaju bez ikakve podrške jer institucije prestaju da ih prate. Nema podrške koja je organizovana i planirana, kažu u CPSU.

Prepoznajući tu „slabu tačku“, u CPSU su dosta razmišljali o rešenju i pokušavali da pronađu način kako da pomognu mladima da se ekonomski osamostale za život. Nažalost, priznaju da je za njih taj posao bio Sizifov. Nedostajala je  jedna karika u tom lancu zaštite koju su, kažu, pronašli u projektu „Znanjem do posla“. O tom iskustvu govore Ivana Rakić i Ivana Bogdanović iz Centra koje su bile deo tima kao lični mentori mladih.

„U Razvojnom biznis centru su nam dali ideju. Obavestili su nas o projektu Znanjem do posla koji predviđa obuke za prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju mladih kako bi se povećala njihova konkurentost i zapošljivost na tržištu“, kaže Ivana Rakić.

U CPSU su rado prihvatili učešće u ovom projektu, a program su nazvali „ Budućnost za nas“.

„Projekat Znanjem do posla nam je dao mogućnost da se osnaživanjem i zapošljavanjem mladih u završnoj fazi njihove zaštite, po izlasku iz hraniteljstva, bavimo na jedan kvalitetan način i pokušamo još više da im pomognemo u osamostaljivanju“.

Zadatak ličnih mentora

Zadatak ličnih mentora je bio da prate mlade na svakom koraku, od prepoznavanja njihovih želja, dilema, očekivanja i mogućnosti, do izbora obuke za prekvalifikaciju, učešća u njoj, traženja posla i zaposlenja.

„Posao ličnog mentora je delikatan. Nažalost, veliki problem je što naša deca često ne znaju u tolikoj meri  šta hoće, a ni šta mogu. Nama je trebalo mnogo vremena da vidimo šta bi oni u stvari mogli, šta bi za njih, sa jedne strane, bilo poželjno zanimanje, a sa druge strane, da to budu zanimanja koja se traže na tržištu rada“ kaže Ivana Bogdanović.

Pred mentorima je bio zadatak da mlade osobe  suoče sa sopstvenim željama i mogućnostima, znanjima i veštinama od čega je i zavisio izbor obuke za njihovu prekvalifikaciju.

„To je bio veliki korak za njih, da donesu tako zrele odluke. Bilo je teško, jer naši mladi imaju i manje samopoštovanja i samopouzdanja, mnogo su propatili, imaju neka loša životna iskustva i onda sve to otežava donošenje odluke o zanimanju od kojeg će zarađivati u životu. Zbog svega toga, često su tražili i oslonac u razgovoru sa nama-ličnim mentorima.“

Sa druge strane, i za lične mentore je angažovanje  na projektu  bilo novo iskustvo. Učestvovali su u izboru prekvalifikacije za mlade , upoznali su potrebe tržišta rada i stekli prva iskustva u saradnji sa poslodavcima kod kojih se izvodila praktična obuka za polaznike.

„Bilo je važno i da poslodavcima na pravi način predstavimo polaznike obuke iz hraniteljskih porodica, sve  osobenosti ove osetljive grupe mladih koja se teško zapošljava“ 

Stalna „veza“ mentora sa polaznicima obuke bile su grupne radionice i pojedinačni razgovori sa mladima koji su krenuli na prekvalifikaciju-teorijsku i praktičnu obuku kod poslodavaca.

„Često su tražili oslonac u nama. Bilo im je važno naše mišljenja. Razgovarali smo o svim izazovima obuke, njihovim dilemama, o iskustvima sa prakse kod poslodavaca, radnim obavezama, ali i o tome kako da  komuniciraju sa kolegama, na koji način da se obrate ako im nešto ne odgovara, kako da na miran način iznesu svoj stav i drugo“ kaže Bogdanović.

Polaznici su se, kažu  lični mentori i među sobom bolje upoznali i razmenjivali iskustva sa obuka. Postali su „dobar tim“ i jedni drugima snažna podrška.

Posao za Kristinu i dvoje mladih sa invaliditetom

Na obuke za prekvalifikacije pozvano je 15 mladih iz Kragujevca, Topole i Aranđelovca. Imali su različito formalno obrazovanje. Bilo je ekonomskih i poljoprivrednih tehničara, konobara, kuvara, pekara i jedan student Filološko-umetničkog fakulteta…

Za njih je organizovana teorijska obuka i stručna praksa na radnom mestu u kompanijama. Čekala ih je pripremljena prekvalifikacija za oko 10 deficitarnih zanimanja kao što su  bravar-zavarivač, poslastičar ,konobar, pica majstor, maser-kozmetičar ,automehaničar, Java programer, poslovni sekretar i dr.

Obuka je, kažu u CPSU, bila „pun pogodak“. Troje  mladih se posle obuke zaposlilo kod poslodavaca  kod kojih su bili na praksi.

Kristina Simeunović je ispunila svoju želju da radi u kompaniji „ Milanović inženjering“ kao operater na CNC mašinama.

„Ona je jedan pozitivan primer. Završila je srednju školu koju je želela i postala tehničar za kompjutersko konstruisanje. U našu obuku se uključila vrlo samouvereno. Rekla nam je da želi da radi u Milanović inženjeringu i pitala kako možemo da joj pomognemo. S druge strane, to je i jedan izuzetak među mladima iz hraniteljskih porodica, jer je za razliku od većine Kristina bila od starta odlučna, spremna i vrlo motivisana da završi obuku za rad na CNC mašinama koja je i dovela do željenog poslodavca. Sa njom su vrlo zadovoljni i hvale je u toj kompaniji“ priča Bpgdanovićeva.

Posle praktične obuke zaposlila su se i dvojica polaznika koji su i osobe za mentalnim teškoćama. Jedan mladić radi kao pomoćnik bravara-zavarivača u „Helas centru„, a drugi kao pomoćnik pekara u pekari „ Klas“.

„S druge strane, imali smo jednog polaznika koji je odustao od obuke za stolara već posle prvog dana prakse jer nije mogao da prihvati obaveze, ali nije želeo ni da promeni i uključi  se  u neki drugu obuku. Nažalost, on je sada korisnik socijalne pomoći“ kaže Ivana Rakić.

U CPSU kaže da je baš to primer koji pokazuje svu težinu problema zapošljavanja mladih ljudi koji su odrastali van svojih bioloških porodica.

„Opšti utisak je da polaznicima obuke jako prijalo da se neko i njih setio, osmislio ovu ideju i da je neko stalno bio uz njih da ih posavetuje i prati njihov napredak. Iako je program završen žele ostanu sa nama u kontaktu, raspituju se da li ima nešto novo u vezi sa zapošljavanjem i da li će se obuke nastaviti“ priča Ivana Bogdanović.

Korisna saradnja sa poslodavcima

Pre početka projekta poslodavci nisu znali skoro ništa o hraniteljstvu, niti o deci iz hraniteljskih porodica.

„To je za nas bio jedan od najvećih izazova jer se mi ranije privredom i tržištem nismo bavile. To je za nas jedna potpuno nova dimenzija u radu. Nešto što smo naučile je da mi u socijali  drugačije funkcionišemo od privrede. Privrednici imaju svoje termine, tržišno razmišljaju, za njih je vreme novac. Oni nisu imali vremena da dolaze na naše okrugle stolove, sastanke, iako smo mi jako želeli da sa njima razmenimo stavove i iskustva. Ali su, sa druge strane, zaista bili otvoreni da prime naše mlade na stručnu  praksu i da, eto, pokušaju da im daju neke nove kompetencije, nove veštine i eventualno im ponude zaposlenje“ kaže Rakićeva.

Rezultat saradnje sa poslodavcima je taj što je preko 10 njih pružilo šansu mladima iz hraniteljskih porodica da steknu znanja i veštine koje im mogu pomoći u zapošljavanju.

U toj  bazi poslodavaca koji su učestvovali u projektu i organizovali praktičnu obuku za poslaznik su : su kompanija Milanović inženjering, Helas centar, pekara Klas, Zebra svits, Rujna zora, Lela derm, Tara koncept , Naomi, Oranica, auto servis Lepak , Desert rouz, Vodenica, Oksford  akademija…

Putokaz za nastavak podrške

U CPSU kažu da je projekat „Znanjem do posla“ bio „ apsolutna dobit“ za mlade ali i za Centar. On je postavio  putokaz za izgradnju održivog sistem podrške mladima u osamostaljivanju. U tom smislu će se raditi na proširenju saradnje sa poslodavcima, a i  zaposleni u zaštiti se edukuju za još efikasniji rad.

„Koleginica i ja smo prošle obuku za karijerne savetnike kroz program Znanjem do posla, mi ćemo da obučavamo i ostale naše savetnike za hraniteljstvo koji će imati zadatak da pomognu mladima u osamostaljivanju uz nova znanja i veštine“ kaže Ivana Rakić.

Zbog pozitivnih iskustava u CPSU očekuju nastavak  programa obuke „Znanjem do posla“. Pored mladih u Kragujevcu u obuke će prvi put biti uključeni i mladi bez roditeljskog staranja iz Kruševca i Novog Pazara.