Kruševac: Kruševac je grad u kome rade dve velike gumarske fabrike, ali u tamošnjoj Hemijskoj školi već nekoliko godina ne postoji smer za gumarstvo. Priliku da kroz obuku na radnom mestu nauče poslu gumarskog tehničara, u okviru projekta „Znanjem do posla“, imalo je desetoro polaznika. Obuka na radnom mestu realizovana je u firmi „Silikon komerc“.

Mladi su uz pomoć i nadzor mentora učili da mešaju i valjaju smešu, proizvode i obrađuju sirovu gumu, kroje gumu i da je na kraju konfekcioniraju i vulkaniziraju.

„Najbolji pokazatelj da je uspeo projekat u kome je moja firma učestvovala, je upravo činjenica da se većina polaznika nakon obuke zaposlila. Neki od njih počeli su da rade u velikim gumarskim fabrikama“, kaže vlasnik preduzeća „Silikon komerc“ Vladimir Veljković.

 

U razgovoru sa Ursulom Lojbli, direktorkom Švajcarske kancelarije za saradnju, koja je nedavno posetila tu kruševačku firmu, Veljković je istakao da je suština proizvodnje u „Silkon komercu“ ručna izrada.

„ Ovo je proizvodnja koja ne može biti automatizovana. Naše spojnice se ugrađuju na najodgovornija mesta u sistemima nekih industrija, služe za različite svrhe u proizvodnji, radimo ih u više veličina. One se kasnije sklapaju sa metalnim delovima i služe kao prenosnik snage i ublaživač vibracija. Naši proizvodi namenjenji su rudnicima, brodogradnjama, hemijskim industrijama, termoelektranama. Trudili smo se da polaznike naučimo kako da naprave spojnice, da im otkrijemo postupak izrade“, ispričao je Veljković u razgovoru sa Ursulom Lojbli, direktorkom Švajcarske kancelarije za saradnju.

Lojbli rekla je impresionirana onim što je videla, a zanimalo ju je da li postoji mogućnost za zapošljavanje još radnika.

„Naša firma planira proširenje proizvodnje, biće nam potrebno još radnika i zato nam je veoma značajno što smo obučili ljude za ovaj posao. Takođe, gumarske fabrike traže radnike, njihov princip  rada je veoma sličan našem, odnosno tamo se radi sa vrlo sličnim smešama tako da naši polaznici imaju dobre preduslove da se zaposle u tim  fabrikama“, objasnio je Veljković.

Jelenin put do zaposlenja

Dolazak na obuku za gumarskog tehničara bio je pravi potez za Jelenu Stanković koja je nakon obuke dobila posao u „Silikon komercu“.

„U Službi za zapošljavanje sam čula za projekat i prijavila sam se. Smatrala sam da je to dobra prilika da naučim da radim sa gumom, s obzirom na to da u Kruševcu rade dve gumarske fabrike. Mislila sam da će mi to iskustvo pomoći da lakše dođem do posla“, počinje Jelena svoju priču o putu do novog posla.

Jelena je završila Hemijsku školu, ali je odlučila da prođe obuku na radnom mestu.

„Imali smo odlične mentore, pokazali su nam sve kako se radi, pomagali su nam. Ovo je zaista posao kojim želim da se bavim“, kaže Jelena.

Ona je jedna od pedesetoro polaznika koji su se prošli obuku na radnom mestu u Kruševcu okviru projekta „Znanjem do posla“.  Četrnaest poslodavaca obučavali mlade ljude za četiri zanimanja, a najvažniji podatak je da je 60 odsto njih nakon završene obuke našlo posao.

 

Usrula Lojbli, Švajcarska kancelarija za saradnju: „Kruševac je među gradovima na koje smo posebno usmereni“

Direktorka Švajcarske kancelarije za saradnju Ursula Lojbli tok m posete Kruševcu podsetila je da je projekat „Znanjem do posla“ jedan od osam koje je Švajcarska podržala tokom prethodne četiri godine. Saradanja sa Rasinskom okrugom nastavljena i kroz novu Švajcarsku strategiju saradnje sa Srbijom za period 2018 – 2021. godina.

Ursula Lojbli je tokom posete Kruševcu obišla i vrtić „Pčelica“ koji će biti rekonstruisan u okviru projekta „Energetska efikasnost i upravljanje energijom u opštinama u Srbiji“. Nakon  razgovora sa gradonačelnicom Kruševca Jasminom Palurović obratila se i novinarima.

„Kruševac je među gradovima na koje smo posebno usmereni. U naredne četiri godine u Rasinskom okrugu ćemo najviše pažnje posvetiti projektima iz oblasti ekonomskog razvoja, zapošljavanja mladih i energetske efikasnosti“, rekla je  je Lojbli.

Švajcarska u proteklih 27 godina kao bilateralni partner Srbiju i njene građane najpre kroz humanitarnu, a potom i donatorsku podršku podržala sa ukupno 350 miliona evra. Samo u prethodne četiri godine, Švajcarska je projekte u Rasinskom okrugu podržala sa 2,2 miliona evra.

 

Tekst i foto: Jelena Božović / Uredila: Sandra Vlatković