Najnoviji podaci o kretanjima na tržištu rada u segmetu nezaposlenosti mladih i “lica koji su nezaposleni, ne školuju se niti se usavršaju kroz sistem obuka” (tzv „NEET kategorija“ mladih) pokazuju da se nastavlja trend kontinuiranog pad koji postoji još od 2014. godine, to jest da je mladima u Evropskoj uniji sve lakše da dođu do posla.

Od svog vrhunca 2013. godine kada je iznosila skoro 24 odsto stopa nezaposlenih kod mladih u 2016 pala je na 18,7 odsto. I pored ostvarenog napretka, ova stopa je i dalje 2,8 procentnih poena veća nego 2008. godine, pre ekonomske krize.

Međutim, za neke države članice Evropske unije pokazatelji za nezaposlenost mladih i NEET kategoriju još uvek imaju veoma visoke vrednosti i predstavljaju značajni ekonomski ali i društveni problem.  Najalarmatnije stanje je u u dve države članice EU u kojima je nezaposlenost kod mladih iznad 40 odsto, a to su Španija i Grčka, mada je i kod njih zabeležen trend smanjenja tokom prošle godine.

U Evropskoj je uniji tokom 2016 godine 6,3 miliona mladih ljudi bilo nezaposleno i nalazilo se van sistema obrazovanja ili obuka, što je malo iznad nivoa zabeleženog 2008. godine. Visoke stope NEET, iznad 15 odsto, zabeležene su u nekoliko zemalja Unije – Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, Grčkoj, Italiji i Rumuniji.  Smanjenje u stopama NEET u 2016. godini rezultat je smanjenja učešća nezaposlenih lica iz NEET kategorije (za 0,5 procentnih poena), dok je udeo neaktivnih lica iz NEET kategorije povećan (za 0,1 procentnih poena) i sada je 6,2%,, uprkos činjenici da je u mnogim zemljama EU upis u obrazovni sistem značajno povećan.

Zajednički izveštaj o zapošljavanju (Joint Employment Report) pokazuje da su države članice ubrzale reformske napore u cilju poboljšanja položaja mladih u 2015. i 2016. godini, posebno poboljšanjem tranzicije od škole do posla.  Među tim merama kao ključna pokazala se „Garancija za mlade“ koja je promovisala uspešne projekte država članica EU, unapređivala koordinaciju različitih aktera, gradila partnerstva između različitih javnih politika i podržavala strukturne reforme i inovacije u kreiranju javnih politika.

Do sada je deset miliona mladih ljudi imalo koristi od Garancija za mlade.

Važne i povezane reforme takođe uključuju:

  • Outreach aktivnosti ka mladima koji nisu registrovani u Službama za zapošljavanje. Dve trećine Službi za zapošljavanje su trenutno angažovane u ovu vrstu aktivnosti (npr. Švedska, Grčka i Španija).
  • Posebno kreirane mere u okviru aktivne politike zapošljavanja, kao što su subvencije za plate (npr. Hrvatska, Estonija, Kipar, Francuska) i izmene u radnom zakonodavstvu kako bi se ublažila segmentacija tržišta rada koja pogađa mlade disproporcionalno (npr. Litvanija, Poljska).
  • Reforme pripravništva i bolje regulisanje strućnih praksi sa ciljem usklađivanja veština mladih sa potrebama tržišta rada i većeg uključivanja privatnog sektora.
  • Javne politike koje podižu nivo osnovnih veština i koje doprinose inkluzivnom obrazovanju (npr. Češka, Grčka, Poljska, Portugal i Slovačka).
  • Uprkos ohrabrujućem napretku, neophodne su kontinuirane strukturne reforme i širenje obuhvata mera posebno za mlade ljude sa niskim kvalifikacijama i za one koji se suočavaju sa višestrukim preprekama za pristup tržištu rada. Dalji napori su neophodni kako bi se efikasno uključili mladi ljudi koji su nezaposleni, ne školuju se niti se usavršaju kroz sistem obuka (NEET kategorija).

Za više informacija