Kragujevac: Jedna je od pet polaznica obuke za šivače u okviru projekta „Znanjem do posla“ Nevena Bumbašić (34) iz Kragujevca izjavila je da je da je znanje koje stiče u firmi za proizvodnju dečije odeće „Kolibri“ u Kragujevcu jedno novo iskustvo u životu i da se nada će biti dobra preporuka i kod svakog drugog poslodavca u proizvodnji odeće.

 

 

Nevena je na ovu obuku došla na predlog savetnice iz Nacionalne službe za zapošljavanje, sa željom da ovlada zanatom koji joj daje šansu da pronađe stalan posao. To joj je, naglašava, najvažnije kao samohranoj majci, jer socijalna pomoć koju prima nije dovoljna za njenu porodicu.

Početna trema

„Imala sam prvo malo tremu, jer nikada ranije nisam imala dodir sa mašinama i šivenjem“, iskrena je Nevena.

Priznaje da joj je u početku bilo „zaista teško“ na obuci , jer je najviše razmišljala o tome da ne zaostane i da sve dobro da uradi u zadatom vremenu.

„Trudim se, treba dosta da se vežba, morate da budete prisutni i psihički i fizički i da volite to što radite“, priča Nevena o obuci.
Portfolio pun radova

Portfolio pun radova

 

Nevena ponosno pokazuje svoj portfolio radova sa obuke. To su razne vrste „vežbica“ od komada tkanine, sa raznim štepovima, gajkama, džepovima, ali su tu i gotove dečije pantalonice.

 

 „Dosta sam naučila. Počeli smo sa osnovnim stvarima koje moramo da znamo, recimo otvoreni i zatvoreni šav, pa šav koji je „nevidljiv“ ili iberštep, odnosno kako ga zovemo, ukrasni šav po ivici. Vežbali smo zatim i džepove raznih vrsta i patne – poklopac džepa. I sada spajamo jedne pantalonice. Stigli smo do pojasa, radili smo i gajke koje se našivaju“, navodi Nevena, priznajući da je najviše „namučio“ džep.

 

 

Dodaje da je, inače, najteže spajanje jednog odevnog predmeta, jer „ako se na jednoj operaciji pogreši, vi nemate odevni predmet“.

 

 

„Sada smo završili dečije pantalone, a u planu je izrada košuljice. Počeli smo sa kragnama i rukavima“, kaže Nevena.

 

Ističe da profesor, kako zove svog mentora Miodraga Ilića, sve „lepo“ objašnjava i pokazuje, a zadatak učesnica obuke je samo da ga pažljivo poslušaju i urade sve kako treba.

 

 

„Ništa nije teško kada saslušate profesora,  treba da budete koncentrisani i pratite ono što se prezentuje“

Posao umesto „socijale“

 

Da nije bilo obuke „Znanjem do posla“, Nevena bi i dalje bila na birou za zapošljavanje i socijalnoj pomoći.

„Trudim se da se uvek javljam na obuke , kurseve, da dopunim svoje znanje kako bih pronašla posao“, napominje Nevena.

 

Kao samohrana majka troje dece kaže da socijalna pomoć nije dovoljna za njenu porodicu, zbog čega bi joj najviše značio stalan posao sa fiksnim radnim vremenom.

„Nisam okončala školovanje za mašinskog tehničara, jer sam se udala, pa su došla deca. Do sada sam radila kod privatnika, na roštilju, održavanju, u kafiću i imam svega devet meseci radnog staža. Problem je bio prekovremeni rad, jer se nisam uklapala zbog obaveza oko odgajanja dece“, priča Nevena.

 

Za obuku Znanjem do posla u „Kolibriju“ kaže da joj je jedno iskustvo više u životu.

„Nadam se da ću ovde ostati da radim, to mi je želja, pa se trudim da budem što bolja na obuci“ kaže Nevena.

 

Uverena je da je sve što je naučila u „Kolibriju“ njena dobra preporuka i kod svakog drugog poslodavca u proizvodnji odeće.

 

Posebno joj je važno što se i njena deca raduju kada vide neki od radova sa obuke, a ona je srećna što će i kod kuće moći nešto da sašije za svoju porodicu.

 

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković