Kragujevac: Kragujevačka Srednja stručna škola, realizovala je tri obuke za nezaposlene mlade u okviru programa „ Znanjem do posla“. U saradnji sa  kompanijama, mladi do 30 godina su se obučavali za zanimanja kalioničar-električar, kovač i  CNC operater. Većina njih se posle obuka i zaposlila u tim kompanijama.

Obuka na radnom mestu  realizovana je „Zastava Kovačnici“, ako i u komapnijama „UNIOR Components“ i „Milanović inženjering“. Ove kompanije odlučile su da zaposle mlade koje koje su obučili prema potrebama svoje proizvodnje.

Program „Znanjem do posla“ (E2E) koristan je za mlade, poslodavce, ali i za škole u kojima se sprovodi teoriska obuka. U nekadašnjoj Politehničkoj, a danas Srednjoj stručnoj školi, ističu da su u programu „Znanjem do posla“ stekli značajno iskustvo.

Obuke E2E prema potrebama kompanija

Prema rečima direktora Srednje stručne škole, Siniše Kojića , ova obrazovna ustanova se uključila u program „Znanjem do posla“ jer ga je prepoznala kao priliku da se brzo odgovori na potrebe  kompanija za određenim profesionalnim profilima.

U Kragujevcu su nedostajali kalioničari, kovači – koji se već decenijama  uopšte ne školuju u Srbiji, kao i kadrovi za rad na savremenim CNC mašinama.

„Menadžment Zastava Kovačnice nam je još pre godinu dana zatražio da prilagodimo plan upisa njihovim potrebama i upišemo jedno odeljenje budućih kovača. U sistemu obrazovanja kovača nema, već dve decenije ni u jednoj školi, ne samo u Kragujevcu“, kaže direktor škole.

Škola nije mogla kroz formalno obrazovanje kadrova, brzo da odgovori na ovaj zahtev privrede, zbog duge procedure uvođenja novog obrazovnog profila.

„Pojavila se ta druga opcija, obuke neformalnog obrazovanja kroz projekat „Znanjem do posla“, koja je bila mnogo svrsishodnija i korisnija. Obuku za kovača pohađalo je 11 polaznika  i svi su se posle završene praktične obuke zaposlili u Zastava kovačnici.“

I obuke za kalioničare i CNC operatere, škola je realizovala na inicijativu i prema konkretnim potrebama poslodavaca.

„ Naši nastavnici su zajedno sa predstavnicima privrede i u dogovoru sa Regionalnim biznis centrom u Kragujevcu, učestvovali u izradi planova obuka. Urađena je analiza i utvrđeni su standardi kvalifikacija odnosno koja su to znanja i veštine potrebne za konkretna radna mesta u kompanijama“, objašnjava direktor škole.

 

Kojić kaže da se na ovaj način uzima prava mera, a ne „konfekcijski broj“ konkretnog radnog mesta.

„Obuke E2E su bile dobra metodologija da se odgovori na specifične zahteve privrede. Zanimanja kalioničar i kovač bila su poseban izazov, to su opasna radna mesta, pogotovo za nekoga ko nije stručan“, dodaje Kojić.

Obuke su pohađali nezaposleni, mladi ljudi. Oni su, uglavnom, već imali  tehničku struku stečenu u formalnom obrazovanju, u Politehničkoj i Prvoj tehničkoj školi u Kragujevcu.

Priručnik za mentore

Kroz obuku E2E su učili i mentori –zaposleni u kompanijama u kojima su mladi  sticali znanja i veštine.

„Škola je sačinila priručnik za mentore u okviru programa E2E,. Suština je da su vrsni stručnjaci i majstori na svojim radnim mestima, kroz ovaj naš priručnik mogli da nauče kako da prate  napredovanje praktikanta na obuci i kako da ocene svakog od njih. Priručnik sadrži dokumentaciju koju mentor treba da izradi za svakog polaznika pojedinačno“, objašnjava direktor škole.

Sinergijom do kvalitetnog radnika

Suština kvalitetnog obrazovanja, prema oceni direktora škole, je u spoju formalnog i neformalnog , kao i u sinergiji sa privredom. Formalno obrazovanje je sistemsko rešenje, kaže Kojić. On smatra da su obuke odraslih „ urgentna stanja“, onda kada  je mnogo veća potražnja privrede za određenim kadrovima, nego što su realne mogućnosti u školama.

„U Kragujevcu se zna da  ima potrebe za čak nekoliko stotina radnika, kojih sada nema dovoljno u našim školama. Npr. kompanija  „Mind“  je već predočila da će u narednom periodu imati potrebu za stotinama CNC operatera, bravara- zavarivača i logističara. Poslodavac jednostavno  ne može da čeka 3 godine da se okonča njihovo školovanje“, navodi direktor Stručne škole u Kragujevcu.

Škole mogu da izvrše inoviranje postojećeg  nastavnog plana i programa shodno novim potrebama privrede, ali za to je potrebno vreme.

„ S druge strane, industrija je vrlo dinamična, a obrazovni sistem ne može da ide u korak, imajući u  vidu celu proceduru izrade standarda kvalifikacija, nastavnog plana, upis prve generacije, školovanje. To traje šest godina godina“, kaže direktor škole.

Zato, Kojić smatra da formalno i neformalno obrazovanje nisu u koliziji i da svako ima svoje mesto u formiranju kvalitetnog radnika

Stručna škola je jedna od prvih u Srbiji uvela nekoliko profila dualnog obrazovanja za đake. Praksa u kompanijama je takođe u fokusu i stručnih obuka koje sprovodi za odrasle kroz neformalno obrazovanje.

Novinar i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković