Knjaževac:   Kako povećati zapošljavosti mladih iz seoskih sredina i kako ovoj grupi, klasifikovanoj kao teže zapošljiva grupa mladih, omogućiti priliku za ekonomsku samostalnost i kvalitetan život na selu bila je tema trećih javnih konsultacija koje je program „Znanjem do posla“ održao sa predstavnicima lokalnih javnih institucija, škola, kompanija i nevladinog sektora u Knjaževcu.

 

Osim što je jedna od pet pilot opština i gradova u Srbiji u kojima program „Znanjem do posla“ podržava pograme učenja na radnom mestu i programe podrške zapošljavanju teže zapošljivih grupa mladih, Knjaževac je odabran kao domaćin i zbog toga svojih geografskih osobenosti. Naime, opština je četvrta po veličini teritorije u Srbiji mada ima tek oko 38,000 stanovnika. Obuhvata čak 85 seoskih naselja, od kojih su neka i 40tak kilometara udaljena od Knjaževca što daje priliku da se problem zapošljavanja mladih sagleda iz više uglova.

Nezavidni uslovi života na selu:

Koliko je pitanje zapošljavanja mladih bitno svedoče i demografski podaci o stanju u selima Srbija.  Prema zvaničnim podacima sa kojima raspolaže Vlada Republike Srbije, od 4700 seoskih naselja u našoj zemlji, trećina je već u fazi demografskog odumiranja, dok u više od 1000 sela živi manje od 100 stanovnika.  Čak 100 sela u Srbiji nema stanovnika mladjih od 20 godina. Prazno je oko 150.000 kuća, a 260,000 mladih muškaraca i oko 100.000 mladih devojaka starosti do 40 godina živi samo.

Poljoprivredni popis koji je izvršen 2012. godine pokazao je da u Srbiji ima više od 50 potpuno praznih seoskih naselja i da je trajno napušteno oko 50.000 kuća. Veliki su problemi i sa infrastrukturom, tako u 500 sela nema asfaltnog puta, a čak 400 sela nema prodavnicu, 230 nema školu a čak 2760 nema vrtić, dok dve trećine nema ambulantu.  Zabrinjava i podatak da 73 odsto sela nema ni dom kulture ni biblioteku.

Rešavanje problema zapošljavanja mladih sa sela stoga predstavlja ne samo pitanje ukupne zapošljivosti mladih u Srbiji, što je jedan od glavnih ciljeva programa „Znanjem do posla“, već i pitanje zaustavljanja negativnih demografskih trendova i ekonomskog jačanja ruralnih sredina u Srbiji.

Predlozi konkretnih mera

Na poziv da učestvuju u javnim konsultacijama odazvali su se, između ostalih opština Knjaževac, na nivou predstavnika kabineta predsednika opštine, potom lokalna filijala Nacionalne službe za zapošljavanje i Centra za socijalni rad, Srednje tehničke škole, te nevladine organizacije Timočki klub. Još jedan od razloga zbog kojih je Knjaževac izabran kao domaćin javnih konsultacija baš na ovu temu jeste i činjenica da lokalna administracija uveliko sprovodi brojne programe ekonomskog jačanja ruralnog stanovništva i omogućavanja boljih uslova života na selu svojim građanima, što je u ovoj oblasti čini jednom od najaktivnijih u Srbiji.

 

Tokom javnih konsultacija učesnici su kao najvažnije mere koje bi mogle pomoći zapošljavanje mladih sa sela indentifikovali sledeće oblasti:

  • Dobra infrastruktura: kako bi se najpre stvorili osnovni preduslovi za ravnopravno učešće mladih sa sela na tržištu rada, korisno bi bilo, smatraju učesnici, omogućiti im odgovarajuću infrastrukturu – pristup brzom internetu, telefonima, te kvalitetnoj i pouzdanoj saobraćajnoj vezi sa opštinskim centrom;

 

  • Podrška mladima koji traže posao: Kako bi usluge institucija poput NZS ili karijernih centara bile dostupne mladima potrebno je omogućiti da javni prevoz bude besplatan ili u najmanju ruku pristupačan. Kako bi se ženama sa sela omogućilo da pod istim uslovima kao i muškarci traže posao i usavršavaju se potrebno je obezbediti i usluge brige o deci ili starijim članovima domaćinstva – kroz usluge kao što su obdaništa, pomoći u kuči ili geronto domaćica; omogućavanje pristupa modernom karijernom vođenju i savetovanju, te mentorske usluge takođe bi  pomogle mladima da lakše dođu do posla; pitanje žena na selu trebalo bi posmatrati posebno, van konteksta ruralne omladine jer se ovaj segment populacije suočava sa posve jedinstvenim problemima; sistemi materijalne pomoći za izlazak iz sistema socijalnog staranja takođe bi pomogle brže zapošljavanje,

 

  • Uskladiti obrazovanje lokalnim potrebama: Lakšem zapošljavanju mladihsa sela pomoglo bi i kada bi se „lokalu“ omogućilo da višen utiče na izbor obrazovnih profila koji su dostupni mladima u lokalnim srednjim školama i kada se te odluke ne bi donosile bez konsultacija sa lokalnom zajednicom; takođe, korisno bi bilo ukoliko bi lokalnoj zajednici u saradnji sa institucijama omogućeno da vode evidencije mladih posebno onih koji su van sistema obrazovanja kako bi se mogli predlagati odgovarajući programi za podizanje njihove zapošljivosti; u ovoj oblasti značajno bi pomoglo i kada bi se mladima koji dolaze sa sela omogućilo da imaju mogućnost smeštaja u učeničkim domovima;

 

  • Institucijalne reforme: Potreba koordinacije akcionih planova za zapošljavanje na lokalnom i nacionalnom nivou i koordinacija tela zaduženih za njihovo sprovođenje neke su od mera koje bi takođe pomogle stvaranju uslova za brže zapošljavanje mladih sa sela; takođe potrebno je stvoriti i uslove za bržu aktivaciju zapuštenog zemljišta; takođe bi bila poželjna redefinicija uloge mesnih zajednica kao mesta okupljanja; u okviru jačanja institucija kako bi aktivnije radile na problemu zapošljavanja mladih sa sela bilo bi korisno organizovati stručnu podršku pri apliciranju za fondove poput IPA fondova, kako bi se zajednicama pomoglo da privuku što više sredstava; dislokacija usluga u selo jedna je od mera za koji se učesnici slažu da bi značajno podigle

 

  • Obezbediti dodatno obrazovanje: Mladima na selu bi pomoglo i kada bi im se u njihovim sredinama omogućili programi stalnog stručnog usavršavanja, celo-životnog učenja, te savetovanja za razvoj poslovanja, posebno prilagođenim poljoprivrednoj i zanatskoj proizvodnji. Ovakvi programi, posebno ukoliko bi bili usmereni na modernizaciju proizvodnje i uvođenje modernih metoda prodaje mogli bi značajno povećati prihode mladih i otvoriti im budućnost na selu. U tom smislu naročito je pomenuta ideja pokretanja usluge „savetnika za razvoj sela“ koji bi se bavio upravo osavremenjavanjem najpre poljoprivrednih aktivnosti; Kao jedan od problema istakao se i problem sa priznavanjem neformalnog obrazovanja posebno kod tzv. „soft skills“ tj veština traženja posla, prezentacije kod poslodavca i sl.

 

  • Programi samozapošljavanja: Od pomoći bi bilo i ukoliko bi institucije poput Nacionalne službe za zapošljavanje u okviru aktivnih mera za zapošljavanje nudile programe podrške posebno dizajnirane mladima sa sela, posebno programe za samozapošljavanje koji su do sada dali najbolje rezultate u zapošljavanju mladih sa sela; u okviru mera za podsticaj zapošljavanja trebalo bi omogućiti i programe subvencija ili drugih vidova ekonomske stimulacije poslodavcima za zapošljavanje mladih iz ruralnih sredina; uređenje pitanja poslovanja socijalnih preduzeća pomoglo bi u značajnoj meri, posebno kada je u pitanju zapošljavanje žena;

 

  • Uvođenje sistema tzv. ličnih obrazovnih kartica (po uzoru na socijalne karte) na nivou države obaveznih za sve građane, omogućile bi da se po prvi put stekne kvalitetan i tačan uvid u obrazovnu strukturu stanovništva, što bi, kao metod praćenja u cilju podrške, naročito pomoglo u slučaju mladih koji iz ovih ili onih razloga napuštaju obrazovanje;

 

  • Lokalna krizna grupa: učesnici savetovanja složili su se da je problem mladih na selu na nivou krize i da bi formiranje odgovarajućih kriznih grupa za rešavanje ovog problema ne samo podvuklo ozbiljnost problema, već i omogućilo uključivanje što većeg broja članova lokalne zajednice; zadaci ovakve grupe bili bi kako institucionalizacija saradnje činilaca, ali i pružanje tzv. „one stop shop“ usluge mladima i to najidealnije u njihovim sredinama.