Kragujevac: U programu „Znanjem do posla“ šansu za zaposlenje dobile su žene iz Kragujevca koje su bile žrtve porodičnog nasilja. Grupa žena iz ove ranjive grupe pohađala je praktičnu obuku za tražena zanimanja koja im je otvorila put da se ekonomski osamostale po izlasku iz Sigurne kuće. Koordinatorka projekta predsednica Oaze sigurnosti iz Kragujevca Mina Mijailović govori o prednostima obuke u okviru programa „ Znanjem do posla“, šta je to značilo za žene koje su doživele porodično nasilje i kako su one po završetku obuke postale „druge  žene“.

 „Sproveli smo istraživanje 2014. godine u Kragujevcu  koje je pokazalo da je samo 37 odsto žena žrtava nasilja zaposleno, a kada navode zbog čega ne mogu da izađu iz nasilja, ekonomska  zavisnost od partnera je treći razlog, odmah posle očuvanja porodice i dece. U tome se i vidi koliko je važno rešavati problem nezaposlenosti žena žrtava porodičnog nasilja“, kaže Mijailović.

Program „ Znanjem do posla“ ponudio je konkretna rešenja da se  ženama iz ranjive grupe pomogne i kroz stručno osposobljavanje povećaju njihove šanse za zaposlenje.

Za grupu od 10 žena iz Kragujevca osmišljena je praktična obuka kod poslodavaca za zanimanja koja su tražena na tržištu rada. Pet žena je išlo na praktičnu obuku za pomoćnika pekara u Mojoj pekari, dve su se obučavale za šminkera, dve za frizera i jedna za viši nivo znanja engleskog jezika.

„Naše polaznice imale su niže kvalifikacije, odnosno imale su samo osnovnu ili nepotpunu osnovnu školu, jedna je bila metalske struke i jedna apsolventkinja književnosti. Sve su bile bez radnog iskustva i nezaposlene. Po izlasku iz Sigurne kuće  suočile su se sa istim problemom – kako da obezbede sredstva za život i da se osamostale“, kažu u Oazi sigurnosti.

Prema nihovim rečima, priprema žena za učešće obuci „ Znanjem do posla“ bio vrlo osetljiv i delikatan zadatak, jer nasilje ostavlja dubok trag  na psihu žrtve, zbog čega su one nepoverljive, povučene, uplašene, nekomunikativne, socijalno isključene.

„Posebno je težak zadatak da se žena koja je doživela nasilje osnaži, ohrabri da započne život samostalno i bude ekonomski nezavisna. U okviru projekta „Znanjem do posla“ radili smo istovremeno na  njihovom psihološkom i ekonomskom osnaživanju. Imali smo prvo motivacione i asertivne radionice i žene su učile kako da komuniciraju sa kolegama na poslu, poslodavcima. Kada su krenule na praktičnu obuku kod poslodavaca imale su i individualne radionice sa našom psihološkinjom. Pratili smo njihovu motivaciju, koja je u početku bila vrlo promenljiva, proveravali smo da li redovno idu na obuke, razgovarali sa njima o iskustvima sa obuke i napretku. Osim individualnog rada, tokom obuke mi smo im organizovali i grupne sastanke na kojima su razmenjivale iskustva, kao neka vrsta samopomoći, jer su jedna drugu  podržavale“, navodi predsednica Oaze sigurnosti.

Početak obuke je za sve polaznice bio veoma težak, jer one nisu imale  samopouzdanje i radilo se na njihovom ohrabrivanju da uopšte odluče da se uključe u obuke. Neke su „opravdanje“ nalazile u tome da nema ko da im pričuva decu dok su na praksi, da se neće snaći u obukama, ali su posle „ubeđivanja“ krenule na praktične obuke.

 „Posle dva meseca obuke kod poslodavaca, verujte, to su bile druge žene. One više nisu bile iste. I za nas u Oazi sigurnosti  je bilo iznenađenje koliko su se promenile. Postale su komunikativnije, raspoloženije. Suzana (27), koju smo jedva ubedili da krene na obuku jer nije verovala u sebe, toliko je dobro prihvatila praksu u pekari da se ponekad događalo da je na poslu ostajala i po dve smene, čak 16 sati.  Posle obuke Suzana je ostala da radi kod poslodavca Moja pekara, gde se i obučavala za pekarskog pomoćnika“.

Sve su žene posle obuke bile drugačije. U Oazi sigurnosti kažu da one koje su na početku bile povučene, nepoverljive, nesigurne u sebe, uplašene da li sve to uopšte mogu, vremenom su dobile samopouzdanje, naučile da komuniciraju i rade dosta poslova u pekari.

„Na obuci su se ohrabrile i postale sigurnije. Milena, na primer, koja se takođe zaposlila u Mojoj pekari, ne živi više privatno sa decom, već se odvažila da obezbedi sebi  krov nad glavom uređenjem potkrovlja porodične kuće.“

U Oazi sigurnosti posebno ističu dobro iskustvo iz partnerstva sa poslodavcima kod kojih je izvođena praktična obuka polaznica. Moja pekara je imala sluha za polaznice obuke i u dogovoru sa njima  određivala termine za praksu. Ovaj poslodavac je posle obuke ponudio posao za pet polaznica, a ponudu su prihvatile Milena, Danijela i Suzana.

„Polaznice obuke su u takvom poslovnom okruženju dobijale podršku i rado su dolazile na svaki novi čas obuke. Poslodavac nas je svake sedmice obaveštavao o njihovom napretku, a posle uspešno završene obuke uručeni su im sertifikati.“

Da li obuke „ Znanjem do posla“ mogu biti model za budućnost kada je reč o rešavanju problema zapošljavanja osetljive grupe žena koje su izašle iz nasilja sa odlukom da  započnu novi život?

„Znanjem do posla je do sada prvi projekat koji je bio po meri  ranjive grupe kao što su žene žrtve porodičnog nasilja. Prednost je u tome što se  istovremeno radilo i na jačanju njihove motivacije za obuke i sa poslodavcima da bolje razumeju potrebe žena koje su izašle iz nasilja.“

U Oazi sigurnosti smatraju da ubuduće značajniju ulogu u podršci žrtvama nasilja u zapošljavanju treba da ima i Nacionalna služba za zapošljavanje, koja bi trebalo da ima bolju evidenciju o žrtvama nasilja  bez zaposlenja, da se više uključi u njihovo informisanje o slobodnim radnim mestima, prekvalifikacijama. Problem je što su se do sada svi pokušaji zapošljavanja žrtava nasilja svodili samo na individualne kontakte socijalnih ustanova sa poslodavcima.

Treba imati u vidu, takođe, da program za samozapošljavanje uz odobravanje sredstava za početak sopstvenog biznisa nije dobra opcija za žene žrtve nasilja, jer su one imale teško iskustvo i nisu spremne da,  posle svega, preuzmu odgovornost i obavezu vođenja sopstvenog biznisa.

„Rad sa ranjivim grupama specifičan i zahteva stalnu psihološku podršku koju bi trebalo nastaviti i tokom nekih budućih programa podsticanja njihovog zapošljavanja. Reč je o osobama koje su bile izneverene tokom života, žrtve nasilja, pa je važno biti senzibilisan u radu sa njima. Naš predlog je da bi, osim sa žrtvama nasilja, ubuduće više trebalo raditi i sa poslodavcima, upoznavati ih sa socijalnom situacijom osoba koje su doživele nasilje i razbijati eventualne stereotipe o njima“.

Problem zapošljavanja žena žrtava porodičnog nasilja trebalo bi sistemski rešavati. Dobar primer u Srbiji je Vojvodina koja budžetira sredstva za stimulisanje poslodavaca za zapošljavanje ranjivih grupa, smatraju u Oazi sigurnosti.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković