Knjaževac: U okviru redovnih aktivnosti usmerenih ka jačanju mladih i njihovoj pripremi za adekvatni ulazak na tržište rada, Timočki klub kao lokalni partner programa “Znanjem do posla” pripremio je seriju video snimaka kojim se predstvaljaju različita zanimanja koja su mladima na raspolaganju. Video je podeljen na Facebook stranici Timočkog kluba i ima za cilj da mladima olakša buduće karijerne odluke i pomogne im da odaberu zanimanje koje je im najviše odgovara. Jedno od zanimanja koje je predstvaljeno na ovaj način je zanimanje šivač.

 

 

Kažu da je posao šivača tekstila jedan od najstarijih zanata na ovim prostorima. Reč je, uz to, o zanimanju koje je na tržištu rada izuzetno traženo, ali za koje mladi ne pokazuju baš veliko interesovanje. U Knjaževcu, gde tradicija konfekcionarstva postoji nekoliko decenija, vrata brojnih malih i srednjih preduzeća stalno su otvorena za nove, mlade radnice i radnike, koji žele da nauče ovaj lep, kreativan i ne naročito težak posao. Jedno od njih je i mala porodična kompanija “Beka Baby“ Lidije Marković.

 

Lidija Marković je damama iz Timočkog kluba predstavila kakav je karijerni put ona imala i šta je od znanja i veština neophodno kako bi se ušlo u svet šivenja i tekstila.

 

U svet tekstila Lidija Marković je ušla završivši Višu tekstilnu školu u Leskovcu. Kao stipendista tada jedine konfekcije u Knjaževcu, nekada čuvene “Branke Dinić“, odmah je počela da radi. Kada je devedesetih godina ova fabrika zatvorena, odvažila se i sa suprugom, pre 17 godina, pokrenula sopstveni biznis, otvorivši malu porodičnu kompaniju “Beka Baby“, koja se pretežno bavi kreiranjem i proizvodnjom odeće za najmlađe.

 

 

“Mladi se teško opredeljuju za školovanje u ovoj struci. Možda zato što smatraju da posao nije dovoljno plaćen, ali zaboravljaju da, kada savladaju osnove, mogu, ako su zaintersovani i vredni, da stalno napreduju, budu kreativni…Osim toga, ovaj posao donosi sigurnost i ne moraju da se plaše da će ostati na ulici. Nama se dešava da često moramo da odbijemo neku porudžbinu, jer nemamo dovoljno radne snage. Bez obzira što imamo odličnu saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, šivački kadar na tržištu rada je uvek deficitaran. Često se smatra da je zanimanje šivača rezervisano samo za devojke, žene. Ne znam zbog čega postoji averzija muške populacije, kada bi njihova snaga mogla da dođe do izražaja prilikom izrade takozvanih težih odevnih predmeta, kakvi su oni od teksasa, ili kožne jakne, kaputi, kada se, osim veštine, traži i fizička snaga“, priča Lidija.

 

Preciznost, koncentrisanost, strpljenje, neke su od osobina dobrog šivača, dodaje Lidija.

 

“Pored teorijskog znanja, neophodna je i ljubav i talenat, a važan je i timski rad. Bez saradnje, kolegijalnosti, nema ni kvaliteta. Neophodna je neprekidna komunikacija sa poslodavcem. Naravno, kao i u svakom poslu, i ovom vas snađu nepredviđeni problemi…nije lako biti konstantno za mašinom, u zatvorenom, pod veštačkim svetlom, ali sve se to prevazilazi vremenom i sa sticanjem iskustva.“

 

 

Lidija Marković apeluje na mlade ljude da ne izbegavaju školovanje u konfekcijskoj struci, pogotovu u visokom školstvu, jer, kako kaže, sa malim ulaganjima, nakon završetka školovanja, mogu da pokrenu sopstveni biznis, prate trendove i u budućnosti, zahvaljući platnu, igli, koncu i mašini, budu kreatori malih umetničkih dela koji na današnjem tržištu dostižu veoma visoke cene.

 

Tekst i foto: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković