Pirot: Job info centar u Pirotu, partner na projektu ‘’Znanjem do posla’’, u ovom trenutku zbog vanrednog stanja svoj rad fokusirao je na online aktivnosti. Među brojnim aktivnostima našli su se i intervjui sa predstavnicima različitih zanimanja, koje organizuju kako bi se budućim srednjokolcima i studentima olakšao izbor buduće karijere.

 

Prema rečima Mire Zlatkov, Job info centar je ranije u školama organizovao “realne susrete”, gde su predstavnici različitih branši đacima govorili o određenom zanimanju i odgovarali na njihova pitanja i nedoumice.

 

 

– Sada u ovoj situaciji to nismo u mogućnosti, pa smo odlučili da radimo pisane intervjue sa predstavnicima zanimanja. Zanimanja biramo na osnovu ranije iskazanih interesovanja učenika i trudimo se da pronađemo osobu koja će biti odgovarajuća za intervju. Svake srede se na našim društvenim mrežama objavljuju ti intervjui. Do sada smo kroz takve intervjue predstavili dva zanimanja. To je način da se mladi iz ličnog iskustva profesionalaca iz određenih oblasti upoznaju sa izazovima struke – kaže Mira Zlatkov.

 

Jedan od intervjua koji je objavljen na Fejsbuk stranici Job info centra je urađen je sa prevodiocem u Kompaniji ‘’Tigar a.d.’’ Marijom Lilić. Na pitanje šta je suština ove profesije i kako se postaje prevodilac, Lilićeva je rekla da je prevodilaštvo oduvek predstavljalo svojevrstan most između različitih jezika, kultura i civilizacija, pošto je suština prevođenja upravo prevazilaženje svakakvih barijera. Glavni posao prevodioca je da prenese misao sa jednog izvornog jezika na drugi ciljani jezik.

 

– Zamislite samo za koliko bi korisnih saznanja, poznatih književnih dela i važnih činjenica bili uskraćeni da nema prevodica. Prevođenje se može koristiti u mnoge svrhe. Na primer, može olakšati poslovne odnose između dve firme na suprotnim krajevima sveta ili može učiti ljude o raznim drugim kulturama i načinima života, a može čak i pomoći u spašavanju života širenjem znanja o novim medicinskim tehnikama širom sveta. U svemu tome treba imati na umu tačnost i kvalitet prevoda, da prevod ostane “u duhu jezika”. Odgovor na pitanje kako se postaje prevodilac nije baš jednostavan, jer mnogo puteva vodi u prevodilaštvo, te u svet prevodilaštva svako uđe na neki drugačiji način. Ono što je svima zajedničko je ljubav prema jeziku, čitanju, talenat za prevođenje, ali i puno strpljenja, truda i rada. Sticajem raznih okolnosti, ja sam sasvim slučajno postala prevodilac, s obzirom da sam još u srednjoj školi prihvatala da prijateljima, poznanicima i rođacima tu i tamo prevedem neko uputstvo, mejl, a kasnije i ozbiljnije akademske radove – rekla je Lilićeva.

 

 

Odgovarajući na pitanje kakvo je obrazovanje potrebno, ona je rekla da u poslednje vreme vlada mišljenje da svako ko iole dobro poznaje dva jezika i dve kulture može da bude prevodilac, ali ne može baš svako da bude profesionalan prevodilac – a to je neko ko prevodi tako kvalitetno da onaj ko čita tekst uopšte ne razaznaje da čita prevod, a ne originalan tekst.

 

– Neophodno je dobro poznavanje maternjeg, a onda i nekog drugog stranog jezika. Prvi korak bi bilo upisivanje studijskog programa određenog jezika, na Filološkom ili Filozofskom fakultetu, gde ćete dodatno usavršiti jezik, upoznati se sa istorijom, kulturom i književnošću određene zemlje, ali i steći prva znanja o prevođenju i tehnikama prevođenja. Tako je bilo i u mom slučaju pošto sam ja diplomirala engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde sam završila i master studije – kaže Lilićeva.

 

 

Iako se ovom profesijom obično bave diplomirani filolozi, to ne mora uvek da bude slučaj. Da bi ste se bavili prevođenjem presudno je visoko obrazovanje i obimno poznavanje stranog i maternjeg jezika. Tako ne treba da nas čudi što su mnogi pisci ili naučnici pored pisanja i istraživanja istovremeno marljivo radili i na prevođenju tuđih dela i naučnih radova. Ukoliko je reč o stručnom prevodiocu za neku određenu oblast, na primer, ekonomiju, pravo, farmaciju, neophodno je da prevodilac poseduje znanje iz te oblasti. Da bi došao do tog nivoa znanja, prevodilac mora da uči sam za sebe, kao da je neformalno upisao još jedan fakultet. Stoga ovaj posao ne zahteva samo formalno obrazovanje već i samostalan rad, praćenje novosti iz određene oblasti, svetske trendove – kaže ona.

 

 

Do radnog mesta preko konkursa NSZ

 

-To da li je prethodno radno iskustvo neophodno ili ne zavisi isključivo od zahteva Vašeg poslodavca. Iz ličnog primera mogu da kažem da radno iskustvo nije bilo presudno, već kvalitet. Većina prevodilačkih agencija će od vas zahtevati da uradite nekoliko stranica prevoda kako bi odlučili da li žele da vas angažuju. Prevođenjem sam ozbiljnije počela da se bavim na fakultetu prevodeći akademske radove iz oblasti ekonomije, turizma, elektronike, medicine…Kasnije sam slala biografije raznim prevodilačkim agencijama i kućama. Prvi ozbiljan posao dobila sam preko konkursa koji je objavila NSZ, u pitanju je radno mesto prevodioca u kompaniji Tigar a.d., gde i danas radim- rekla je Marija Lilić.

 

Tekst i foto Zoran Panić / Uredila: Sandra Vlatković