Knjaževac: Prvo socijalno preduzeće u Knjaževcu “Za selo franšiza“ nastalo je na prinicipima civilog, javnog i privatnog partnerstva kako bi doprineo bržem i lakšem zapošljavanju mladih na selu i to mladih iz takozvanih ranjivih grupa. “Za selo franšiza”potpisalo je prvi kooperantski ugovor sa preduzećem SCS plus, koje se bavi preradom drveta.

Početkom avgusta ove godine počelo je i zapošljavanje mladih u tom socijalnom preduzeću.

 

“Od prvog avgusta prijavljena je jedna osoba, u toku meseca biće još jedna, a u septembru još dve. U prvoj fazi bio je potreban samo jedan radnik. Radilo se o lakšim poslovima, kao što je tapaciranje stolica, postavljanje sunđera, zaštitnih folija. Uslediće komplikovaniji zadaci, a planirana je i kupovina mašina za savijanje metalnih delova“, kaže Marija Milivojević, direktorka Socijalnog preduzeća “Za selo franšiza“.

 

Za vlasnicu preduzeća SCS plus Lidiju Nikolić, socijalno preduzetništvo nije novina. Ona je za sedište svoje kompanije, još krajem devedesetih, izabrala selo Podvis  i to sa idejom da mladi ne odlaze već da posao mogu da pronađu blizu kuće. .

 


 

“Mi smo, na neki način, i počeli sa radom 1997. godine kao socijalno preduzeće, kao radionica za proizvodnju sedišta i naslona od bukovog furnira, pruživši šansu mladim ljudima iz Podvisa i okonlih naselja da ovde, “na kućnom pragu“, pronađu posao i ne napuštaju rodni kraj“, kaže Lidija Nikolić.

 

Za osnivanje prvog socijalnog preduzeća u Knjaževcu “odskočna daska“ bila su iskustva stečena realizacijom projekta “Znanjem do posla“.

 

“U direktnoj komunikaciji sa kompanijama, došli smo do zaključka da one čak 30 odsto ukupnog poslovanja baziraju na kooperantskim poslovima. Pitali smo ih da li bi bili zainteresovani da određeni deo svoje proizvodnje dislociraju kroz mini proizvodne linije na selu. Gospođa Lidija Nikolić je žena bez koje ne bismo uspeli da pokrenemo celu priču. Imati takvu kompaniju, koja ne samo da je ekonomski uspešna, već i društveno odgovorna, veliki je kapital za knjaževačku opštinu”, kaže Bojan Radosavljević, direktor Centra za obuku i radno angažovanje.

 

 

On navodi i da se pregovara sa drugim preduzećima kako bi se uposlili mladi na selu.

 

“Svaka od proizvodnih linija, koje nameravamo da otvorimo u selima, biće u jednom seoskom centru kome gravitira nekoliko manjh naselja. Tako ćemo praviti male proizvodne jedinice, koje će, nadam se, upošljavati sve veći broj mladih ljudi,“ ističe Radosavljević.

 

Socijalno preduzetništvo u Srbiji još nije regulisano zakonima, te je “Za selo franšiza“ konstituisano na način kako je to urađeno u zapadnim zemljama. Reč je, kako navodi Radosavljević o preduzećima koja se razlikuju od ostalih optavo po tome što imaju socijalnu misiju.

 

“Mi smo kao glavu ugroženu grupu postavili omladinu iz ruralnih područja. Osim toga, socijalno preduzeće svoju ukupnu dobit ne raspodeljuje osnivačima, već se ona reinvestira u jačanje kapaciteta, kupovinu mašina, obučavanje, povećanje broja zaposlenih“, objašnjava direktor Centra.

 

Socijalno preduzeće zapošljavaće mlade iz ruralnih područja, one koji su napustili formalno obrazovanje, srednju, ili čak osnovnu školu, mlade koji su žrtve nasilja u porodici, mlade iz hraniteljskih porodica, ili one koji su bili na izdržavanju kazne zatvora.

 

Pionirskog posla osnivanja i otvaranja socijalnog preduzeća Centar za obuku i radno angažovanje mladih, kao nosilac projekta, prihvatio se uz podršku Nemačke organizacije za međunardnu saradnju (GIZ) i lokalne samouprave, koja je u programu podsticanja zapošljavanja mladih na selu prepoznala dobar put za revitalizaciju svojih ruralnih područja.