Kragujevac:  Oni imaju teže životne priče od većine svojih vršnjaka, jer su igrom sudbine ostali bez roditelja.  Svoje životne radosti i svoju tugu dele sa svojim hraniteljima, u porodicama koje im pružaju podršku do osamostaljenja koje za njih predstavlja naročiti izazov. Da bi se uspešno osamostalili ključno im je da nađu posao što u Srbiji nije lako nikom od njihovih vršnjaka, a njima predstavlja poseban izazov. Zbog toga oni spadaju u takozvanu ranjivu kategoriju na tržištu rada.

Budućnost za nas

U pokušaju da odgovore na ovaj problem i mladima iz hraniteljskih porodica olakšaju osamostaljivanje odnosno put do posla u  Kragujevcu je pokrenut projekat „Budućnost za nas“. Projekat je omogućio da se mladi bez roditeljskog staranja obuče za više od deset deficitarnih zanimanja na tržištu rada.

Tromesečnu, praktičnu obuku na radnom mestu završilo je 14 mladih iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje u Kragujevcu.  Učili su za bravara-zavarivača, poslastičara ,konobara, pica majstora, masera-kozmetičara ,automehaničara, java developera, poslovnog sekretara….

Unosna zanimanja i siguran posao

Studentkinja Visoke tehničke škole 19 godišnja Gordana Jovanović završila je obuku za kozmetičara i šminkera. Sada je uverena da će se time i baviti u budućnosti bez obzira na  formalno obrazovanje.

„Bila sam na obuci u kozmetičkom salonu Lela derm u Kragujevcu, gde sam učila sve o nezi i tretmanu lica, šminkanju.To je bilo potpuno novo iskustvo za mene. Svidelo mi se, sve me to veoma  zanima i planiram da se time bavim u životu . Posle izvanredne obuke i svesrdne pomoći vlasnice salona, mislim da sam sada spremna za samostalan rad u ovom poslu“

Novo iskustvo i za polaznike i za vlasnike

Za vlasnicu salona „Lela derm“ Lelu Milojević obuka  je bila neprocenjivo iskustvo.

„Na samom početku sam bila vrlo skeptična, zato što je to, po meni, vrlo velika odgovornost jer treba jedno mlado biće usmeriti u poslu kojim želi da se bavi u budućnosti. Posao jeste lep, ali mora da se bude vredan i vrlo posvećen“

Sve te kvalitete, kaže Lela, pokazala je polaznica obuke u njenom salonu, koju od milja zove Goga .

Ona je, kaže, ostajala na poslu i prekovremeno kako bi što više naučila.

„Gogu je zanimalo i ono što je van programa obuke za kozmetičara, uključila se i u naše druge programe za masera, manikir, pedikir, za negu tela i dr.“

Nadgradnja znanja iz škole

20-godišnja Milica Jovanović iz Stragara kod Kragujevca obučavala se u poljoprivrednoj apoteci  „Oranica“ po programu pod nazivom „Moj vrt, moja bašta, moja mašta“. Dobro se snašla jer joj je posao bio blizak s obzirom na to da je završila Poljoprivredno-veterinarsku školu.

„Kroz praksu sam nadgradila znanja koja sam stekla u školi. Bilo je lepo, interesantno, stekla sam nova znanja. Učila sam o raznim preparatima, sve oko nege voća i povrća, ali i o hrani za pse. Posebno korisno iskustvo je bio kontakt sa kupcima“

Priprema za nove obaveze u životu

Milica priznaje da joj je u početku bilo teško, ne zbog ranijeg ustajanja za posao, već zbog obaveze da na praksi provodi po 8 sati dnevno.

„Posle obuke se osećam  sigurnijom, imam više nade da će mi sve ono što sam naučila na praksi, uz moje formalno obrazovanje, biti od velike pomoći da pronađem svoj prvi posao“

Nova zanimanja, novi izazovi

Veterinarskog tehničara Milinu Arsenijević iz Darosave kod Aranđelovca program „Znanjem do posla“ doveo je do kozmetičkog salona „ Naomi“ u Kragujevcu.

„Izabrala sam  obuku za masera koja nema nikakve veze sa mojim obrazovanjem. Išlo mi je dobro, zadovoljna sam onim što sam naučila. Spremna sam da krenem u traženje posla, jer smatram da sada imam  više šanse jer sam naučila novu veštinu“.

Milinina drugarica Suzana Vasiljević (20) iz Topole takođe je pohađala  obuku za masera u salonu u Aranđelovcu.

„Obuku su mi predložili u Centru za porodični smeštaj i usvojenje. Prihvatila sam sa zadovoljstvom jer mi se to baš sviđa. Savladala sam veštinu i mislim da bih mogla i samostalno time da se bavim“, kaže Suzana koja je kroz školovanje stekla diplomu tehničara za kozmetičku  tehnologiju.

Posao od kojeg se može zaraditi

Obuku za konobara u restoranu  „Rujna zora“ završio je Jovan Ganić .

„Ništa mi nije bilo teško da radim. Bilo je važno da se na posao dolazi na vreme i poštuju pravila u radu sa gostima. Prezadovoljan sam onim što sam naučio, kako sam se pokazao, pa verujem da ću uskoro od ovog posla moći da zarađujem“

Milena Mladenović iz Aranđelovca  koja je završila školu za pekara pohađala je poslastičarsku obuku.

„Bila sam u Zebri i oduševljena sam, najviše  atmosferom na radnom mestu gde su svi želeli sve da mi pokažu“.

Sertifikat otvara vrata do posla

Milena se sprema da potraži posao, a sa sertifikatom poslastičara, kaže, dobila je još jednu opciju za poslodavce i tržište rada.

„Ono što smo mi želeli ovim programom je da povećamo kvalitet života  mladih bez roditeljskog staranja, na prvom mestu kroz zaposlenje. To je korak ka boljoj budućnosti i srećnijem životu“ kaže Ivana Rakić lični mentor u programu zaposlena u Centru za porodični smeštaj i usvojenje.

Prema njenim rečima, mladi iz hraniteljskih porodica su višestruko ranjiva i višestruko isključena kategorija na tržištu rada. Ona navodi da obično imaju ili nerazvijene kompetencije ili one koje ne odgovaraju potrebama tržišta rada. Njih takođe karakteriše i nisko samopoštovanje kao i socijalne veštine i pasivnost.

Rešenje za problem osamostaljivanja

Ivana objašnjava  koliko je delikatan problem osamostaljivanja  mladih i njihov izlazak iz hraniteljskih porodica.

„U razgovoru sa mladima iz hraniteljskih porodica stičemo utisak da su uplašeni, nespremni i da se zaista osećaju usamljeno u procesu izlaska iz sistema socijalne zaštite. Takođe se i hranitelji osećaju usamljeno. I to je jedan začarani krug gde neko mora da povuče i pokrene stvari na tom putu radnog angažovanja . Jer, ako su hranitelji i deca uplašeni vrtimo se u krug i ništa ne postižemo“

Ivana je rekla da su mentori iz Centra  u programu „Budućnost za nas“ sa mladima morali da rade pojačano, razgovarali su sa njima kad god je to bilo potrebno , a imali su i grupnu podršku kroz radionice i psihološka osnaživanja.

Nije sve u konkretnim veštinama

Za mlade su organizovane i radionice o komunikacijskim veštinama, motivaciji, predstavljanju poslodavcima i drugo.

„Nije nam bio cilj samo da mladi prođu obuke da se prekvalifikuju ili dokvalifikuju, nego da zaista pronađu posao i zaposle se“

Od 14 polaznika, posle obuke se zaposlilo troje, a petoro aktivno traži zaposlenje sa realnim očekivanjima da će uskoro i zasnovati radni odnos.

„Kod naših štićenika smo zapazili da nije problem samo pronalaženje radnog mesta, već i da se zadrže na njemu. Procenili smo da je zbog tog njima potrebna i podrška posle zapošljavanja naročito u pogledu motivacije. Znate, celog života sistem ih je učio da budu prezaštićeni, da budu pasivni primaoci usluga, pa se treba navići na nove radne obaveze i angažovanje od po 8 sati dnevno“ kaže Ivana Bogdanović, lični mentor u programu, zaposlena u Centru za porodični smeštaj i usvojenje.

Bitan korak ka većoj inkluziji

Bogdanović je navela da je program obuka koji je podržala švajcarska vlada u projektu „Znanjem do posla“ bio značajan  za  osnaživanje  mladih bez roditeljskog staranja da povećaju mogućnosti za zapošljavanje na tržištu rada kao i za njihovu socijalnu inkluziju.

„Naše mogućnosti da im pružimo takvu podršku su pre programa Znanjem do posla bile skoro nikakve jer u redovnom poslu nemamo prostora da se bavimo takvim  aktivnostima ,pa je ovo bio značajan način “ kaže Bogdanović.

U Centru za porodični smeštaj i usvojenje su izrazili očekivanje da će program obuka na radnom mestu biti nastavljen  u Kragujevcu, ali i proširen na mlade bez roditeljskog staranja u Kruševcu i Novom Pazaru.

Podrška za teže zapošljive kategorije mladih

U okviru dva dodatna projekta obuke na radnom mestu i pomoć pri zapošljavanju omogućena je i tzv. teže zapošljivim kategorijama mladih – ženama, žrtvama porodičnog nasilja i mladima bez roditeljskog staranja.  Pet žena našlo je posao nakon obuke i steklo preko potrebnu ekonomsku samostalnost.

Izveštaj RTK sa prezentacije rezultata možete pogledati ovde: https://www.youtube.com/watch?time_continue=14&v=rIXL81LcSkk

Lokalni partner programa „Znanjem do posla“ su – Biznis inovacioni centar (www.bips.rs) i Razvojni biznis centar Kragujevac (www.rbscentar.org).

Znanjem do posla – Kragujevac

Obuku za kalionicare finansirao je program „Znanjem do posla“ sredstvima koje je obezbedila Vlada Švajcarske i to sa blizu 15.000 franaka za 15 polaznika. Pored ovog zanimanja, sa 145.000 franaka u Kragujevcu je finansirana obuka za 134 nezaposlenih, mladih ljudi za još devet deficitarnih zanimanja. Posao je na svih 10 projekata obuke našlo 69 mladih ljudi.

U pet pilot opština programa „Znanjem do posla“ obuke će proći ukupno 350 nezaposlenih, mlađih od 30 godina i u njihovu realizaciju uloženo je 450.000 franaka iz donacije Švajcarske vlade.

Program „Znanjem do posla“ je četvorogodišnji program kojim se povećava zapošljivost mladih u Srbiji i to kroz prilagođavanje švajcarskog metoda obuke na radnom mestu lokalnim uslovima u Srbiji. Program u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije testira i druge inovativne metode zapošljavanja, a posebnu pažnju usmerena je na pronalaženje dugoročno održivog modela za podršku zapošljavnju teže zapošljivih kategorija mladih.

Znanjem do posla – Srbija:

Tokom prvog kruga obuke na radnom mestu kroz 22 projekta obuke na radnom mestu prošlo je oko 350 mladih, a pomoć na putu do posla dobilo je i još 350 nezaposlenih, mlađih od 30 godina iz tvz. teže zapošljivih grupa mladih – žena žrtava nasilja u porodici, mladih bez roditeljskog staranja, mladih sa sela, štićenika kazneno-popravnih domova, mladih sa smetnjama u razvoju, te Roma.

Za realizaciju 22 projekta obuke na radnom mestu, za isto toliko zanimanja na koje su lokalni privrednici u pet pilot zajednica (Kragujevac, Kruševac, Knjaževac, Novi Pazar i Pirot), ukazali kao na deficitarne, Vlada Švajcarske odvojila je u prvom krugu „Opportunity“ Fonda približno 450.000 franaka.

Za šest programa podrške zapošljavanju teže zapošljivih grupa mladih izdvojeno je još 194.000 franaka, dok je za realizaciju devet projekata kojima se testiraju inovativni modeli zapošljavanja u Srbiji izdvojeno dodatnih 155.000 franaka.

Testiranje novih metoda zapošljavanja odvija se pod nadzorom Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i oni se realizuju u osam lokalnih zajednica – Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Rači, Pirotu, Paraćinu, Užicu i Somboru.

Novinarka: Gordana Mirović / Uredio: Tibor Jona

Korisni linkovi:

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) – LINK
Švajcarska kancelarija za saradnju – LINK
Business Inovation Programs – LINK
Razvojni biznis centar – LINK