KruševacNizak nivo formalnog obrazovanja, nedostatak radnog iskustva, predrasude poslodavaca, uz već visok stepen nezaposlenosti u zemlji, samo su neke od prepreka pri zapošljavanju sa kojima se suočavaju bivši štićenici Vaspitno popravnog doma. Kroz kruševački Vaspitno popravni dom je tokom prethodnih sedam decenija, koliko postoji, prošlo više od deset hiljada štićenika.

Mnogim mladim ljudima ovo je bila poslednja šansa da se pre ulaska u svet odraslih otrgnu od kriminala.

„U većem delu Evrope ne postoji ovakva ustanova. Vaspitno popravni dom je nešto izmedju ustanove socijalne zaštite, namenjene mladima koji nisu krivično odgovorni, a čine odredjena krivična dela i klasičnog maloletničkog zatvora. Ovaj dom je nova šansa za njih, društvo i država im pružaju mogućnost da sebe upotpune jer uglavnom potiču iz disfunkcionalnih porodica ili ih nisu ni imali“ kaže Ivan Mijailović, upravnik Vaspitno popravnog doma.

U ovoj ustanovi, precizira on, štićenici se obrazuju, usvajaju higijenske navike, vaspitavaju, bave sportom, pred njima se nadju kulturni i umetnički sadržaji, a sve sa ciljem da im dan bude ispunjen od jutra do večeri i da shvate da je to pravi način života. Oni tokom boravka u VP domu  uče za pekare, kuvare, automehaničare, limare, mašinbravare, eklektričare, vodoinstalatere, zidare, livničare, metalostrugare, metaloglodače, uče se radu na gazdinstvu, ratarstvu, cvećarstvu, stočarstvu, mogu da pohadjaju srednju školu po želji. U dokumentaciji im kasnije ne piše da su školu završili u VP domu.

Problem nastaje kada štićenici napuste Dom

„Štićenici nemaju nikakvu obavezu da nam se nakon odlaska javljaju. Pojedini nas obaveste da su se zaposlili, osnovali porodicu, nama bude drago jer je delimično to rezultat našeg rada mada najviše zavisi od želje njih samih“ kaže Mijailović.

Dom kroz različite aktivnosti pokušava da im otvori vrata kod poslodavaca još za vreme boravka u ustanovi, napominje Mijailović.

 „Uvek koristim priliku da pozivam ljude koje poznajem da štićenicima daju šansu i da ih uposle. Dom je, takodje, počeo da se bavi humatiranom radom, prikupljamo pomoć za decu sa invailidetom i ostale ranjive kategorije, koju potom uručuju naši štićenici. Oni su, takodje, često angažovani na različitim radovima i aktivnostima u školama, javnim objektima, ustanovama. Na taj način pokušavamo da uklonimo barijere i predrasude koje ljudi imaju o štićenicima, a sa druge strane činimo da se štićenici osete prihvaćeno od okruženja“ objašnjava Mijailović.  

Rad u realnom okruženju važan i za štićenike i za poslodavce

Obuka za novo zanimanje, cvećar – vrtlar, koju su desetorica štićenika pohadjala u Javnom komunalnom preduzeću Kruševac u okviru projekta „Safe choices“, koji je deo programa „Znanjem do posla“, bila je, dodaje on, takođe značajna.

„Štićenici su imali mogućnost da u realnom okruženju, koje ih sutradan čeka kada izađu iz naše ustanove, vide kako izgleda raditi neki posao. To su nova saznanja kako za štićenike tako i za poslodavce, koji će sutradan lakše uposliti bivše štićenike“ napominje Mijailović.

Ljudi u malim sredinama imaju bojazan da zaposle onoga ko je počinio neko krivično delo jer imaju utisak da tu nema popravke. Napominje da je u  Kruševcu  drugačije jer su u tom gradu ljudi navikli na štićenike, da ih sreću i vide kako pomažu prilikom odredjenih radova.

„Naša ideja je da takvu poruku pokušamo da pošaljemo i u drugim gradovima, jer imamo dosta štićenika iz Beograda, Vojvodine. Razmišljamo o tome da humanitarni rad proširimo i na te sredine“ kaže on.

 „Nacrt Strategije napravljen još 2015, ali nije usvojen“

Omladinski Savet Kruševac je nevladina organizacija koja od 2009. godine radi sa štićenicima VP doma. Predsednica te organizacije Marina Virijević, kaže da ne postoje zvanični podaci o procentu nezaposlenih medju ovom kategorijom te da nepostojanje institucionalne postpenalne podrške čini praćenje štićenika nakon izlaska prilično teškim.

„Nacrt Strategije o postpenalnom prihvatu osudjivanih lica kreiran je i predstavljen 2015. godine, ali do danas nije usvojen. Bivši štićenici VP Doma, kao osetljiva i stigmatizovana grupa, spadaju u veoma teško zapošljivu kategoriju mladih u Srbiji. Jedna od najvažnijih stvari koja će im ne samo omogućiti egzistenciju već i olakšati reintegraciju u društvo jeste zaposlenje“ napominje ona.

Objašnjava da su, posmatrano iz ugla štičenika problemi u zapošljavanju nizak nivo njihovog formalnog obrazovanja, nepostojanje radnog iskustva te strah od predrasuda. Poslodavci, sa druge strane, dodaje ona, već imaju veliku ponudu radne snage, te bi kreiranje odredjenih podsticajnih mera za zapošljavanje štičenika bilo potrebno. Napominje da takođe institucije  ne prepoznaju dovoljno osetljivost i važnost rada sa kategorijom te da nisu dovoljno povezane.

Socijalno preduzeće iz Velike Britanije-dobar primer

Predstavnici te organizacije, VP doma, Grada Kruševca i programa „Znanjem do posla“ boravili su u okviru projekta „Safe choices“ u sudijskoj poseti Nju Kaslu. Tada su obišli i socijalno preduzeće Skill Mill, koje pruža radnu praksu i zaposlenje mladima koji su u riziku ili su već služili kaznu u nekoj od kazneno – popravnih ustanova. To preduzeće je potom iniciralo osnivanje svog ogranka u Srbiji, o čemu je u Kruševcu krajem juna održan sastanak. Dogovoreno je da Omladinski Savet Kruševac bude nosilac aktivnosti te da se u narednih šest meseci urade analiza ciljne grupe, tržišta rada i stejkoldera, Akcioni plan poslovanja tog predstavništva te utvrdi pravni okvir za njegovo registrovanje i formira Advisory board.