Knjaževac: Želite dinamičan, nikad dosadan posao? Volite da upoznajete nova lica? Imate manire lepo vaspitane osobe, a u kafeima i restoranima ste „kao riba u vodi“… Ako su odgovori potvrdni, možda vaša profesionalna budućnost leži u poslu konobara, odnosno konobarice. U svet ovog zanimanja vodi nas Ana Živković, konobarica iz Knjaževca, kao jednu od aktivnosti karijernog savetovanja Timočkog kluba, lokalnog partnera projekta „Znanjem do posla“.

 

Ona se zove Ana Živković, ima 42 godine i zaposlena je u restoranu „Milošev konak“ u Knjaževcu. Iako joj posao konobarice nije bio prva životna želja, ipak se u njemu pronašla i, što je najvažnije, zavolela ovo dinamično, ali ne tako lako zanimanje.

 

 

„Završila sam gimnaziju društveno – jezičkog smera. Moj san bio je da postanem profesor istorije. Ali, kako to često biva, život vas odvede u sasvim drugom pravcu. Nakon raznih početaka na drugim radnim mestima, došlo je do toga da probam da radim u restoranu. Kako se nisam školovala u nekoj ugostiteljskoj školi, učila sam gledajući i prateći šta rade starije kolege. Imala sam, na sreću, pored sebe osobe koje su bile spremne da pomognu, da me u sve tajne ovog posla upute na pravi način. Dragoceno iskustvo sticala sam u beogradskim restoranima, radeći kao pomoćni kuhinjski radnik, pa kao šanker. Tu sam upoznala osnove restoranskog posla. Moram da kažem da sam bila uporna i da sam želela da naučim što više. Isplatilo se.“

 

Oni koji žele da postanu konobari imaju dva načina da to ostvare. Prvi je da upišu srednju ili višu ugostiteljsku školu, nakon čega to postaje njihovo zanimanje. Konobari u nastajanju, koji nisu završili za to odgovarajuću školu, prolaze kroz obuku na radnom mestu, tako što od mentora-starijih kolega uče zanat. „Uz dobrog mentora, oni koji počinju, mogu za desetak dana da savladaju osnove konobarskog posla u kafićima, a za tridesetak dana u restoranima koji pored pića poslužuju i hranu. Naravno, potrebno je naučiti osnovne pojmove iz ugostiteljstva, ali i da imate osnove kulture. Nije isto raditi u velikim gradovima i u manjim mestima“, kaže Ana.

 

 

„U restoranima u velikom gradu ne poznajete ljude koji vam dolaze, retko su to isti gosti. U manjim mestima odnos gost – konobar mnogo je opušteniji, jer većinu njih svakodnevno susrećete na ulici. Tada vam je dozvoljeno da izađete iz stroge forme.“

 

Za mnoge zanimanje konobara je idealan posao, koji podrazumeva zabavu na radnom mestu, upoznavanje i ostvarivanje kontakata sa ljudima, bakšiš „na ruke“. Uvreženo je mišljenje da je reč o zanimanju rezervisanom za muškarce.

 

„Kroz ovaj posao upoznajete razne ljude, nekad i poznate ličnosti. Nikada nije dosadno, monotono. Uvek morate biti uredni i čisti, nasmejani i učtivi prema gostu, koji ne treba da vidi da li ste toga dana „ustali na levu nogu“. Veći deo radnog vremena provodite na nogama, radni dan ne traje striktno od 7 do 3, nekada je to deset, dvanaest sati, što ostavlja malo vremena za privatni život. Ali, ako nešto volite, onda radite sa uživanjem. Mislim da je velika zabluda da je ovo prevashodno muški posao. Tačno je da posao zahteva određenu fizičku snagu, mnogo sati na nogama… Ali, nije sve u snazi, ima nečega i u snalaženju, u načinu na koji pristupate poslu. Nije poenta samo u fizičkom raznošenju hrane i pića, već u stilu, načinu posluživanja. Nije važno da li će neko da se vrati dva puta, a neko da ponese odjednom. Bitno je da to bude kvalitetno i uz osmeh“, rekla je Ana.

 

Tekst I foto: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković