KragujevacZapošljavanje mladih do 30 godina u gradu Kragujevcu i šest šumadijskih opština pokazuje pomake. Do pre dve godine oni su činili 24,5 odsto od ukupnog broja nezaposlenih u Šumadiji, a  ove godine je taj procenat ispod 20. U  filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu kažu da mladi  imaju više  šansi da se zaposle, a na povoljan trend utiče i interesovanje poslodavaca  da  angažuju  radnike „minus 30“.

Prema evidenciji filijale NSZ u Kragujevcu među 29.527 nezaposlenih  na teritoriji Šumadijskog okruga ima  5.853 mlađih od 30 godina ili oko 19,5 odsto. U Kragujevcu ih je 3.593, a  skoro polovinu čine mladi sa  četvrtim stepenom stručnosti. U  Aranđelovcu je bez posla blizu 750 mlađih od 30 godina, Batočini  390, Topoli  363, Kniću  257…  Žene u Šumadiji čine više od polovine ukupnog broja nezaposlenih ispod od 30 godina.

 

Uz diplomu brže do posla

 

„Naša statistika pokazuje da je veće je interesovanje poslodavaca za zapošljavanje mladih i oni se u 2018. brže zapošljavaju. Bolje šanse imaju mladi  sa završenim fakultetom. Već je poznato da se, na primer, programeri posle formalnog obrazovanja i ne zadržavaju na našoj evidenciji jer brzo pronalaze posao. Ove godine se u Kragujevcu  zaposlilo i dosta vaspitača , zbog otvaranja većeg broja privatnih obdaništa. Beležimo i solidno zapošljavanje mladih lekara“ kaže direktorka filijale NSZ u Kragujevcu Gorica Bačanin.

 

 

Prema njenim rečima ,mašinski inženjeri su vrlo traženi na tržištu rada. Poslodavci se za njih interesuju čak i u toku studija, birajući  odgovarajuće kandidate među vrsnim studentima završnih godina na Fakultetu inženjerskih nauka. Mladi elektroinženjeri, takođe, ne brinu za zaposlenje, a kako kažu u NSZ, vidi se i napredak u zapošljavanju ekonomista sa fakultetom, iako ne baš u očekivanom tempu.

 

Među  traženim visokoškolcima su  inženjeri zaštite na radu, ali ih uopšte nema na evidenciji filijale NSZ u Kragujevcu.

 

S druge strane, nema interesovanja poslodavaca za diplomirane ekologe, biologe, hemičare, filologe za engleski jezik…

 

Hronično nedostaju majstori

 

Na tržištu rada u Šumadiji postoji tražnja za mladim zanatlijama, ali su oni deficitarni.

 

„Hronično nedostaju mladi majstori, proizvodna zanimanja, varioci, bravari… Nemamo dovoljno ni vozača kamiona i vozača autobusa, zatim kuvara, konobara, šivača, mesara, stolara…“

 

Za pojedina tražena  zanatska zanimanja mladi se više ne školuju. S  druge  strane,  česta je pojava da oni sa traženim veštinama, kao što su recimo varioci, radije odlaze u inostranstvo, gde  je taj posao izuzetno dobro plaćen. U poslednje vreme i vozači odlaze na rad preko granice.

 

Prednosti mladih

 

U NSZ navode da poslodavci  kada traže nove radnike, u oglasu za posao, obično ne naglašavaju da su im potrebni mlađi od 30 godina.

 

„Ipak, u zapošljavanju blagu prednost imaju mlađe osobe u slučaju da poslodavac zatraži i posebna znanja i veštine za određeno radno mesto, kao što su rad na računaru, strani jezici, licence, stručni ispit, posebni sertifikati…“

 

Ima mladih ljudi sa evidencije NSZ  koji su se sami opredelili za „ulogu“ poslodavca, jer su pokrenuli sopstveni biznis.

 

Od početka 2018. u Kragujevcu je 72 mlađih od 30 godina „skinuto„ sa evidencije nezaposlenih posle oduke za pokretanje sopstvenog biznisa. Posao su startovali uz novčanu pomoć države ili IPA programa Evropske unije za nezaposlene koji imaju do 30 godina.

 

„Ove godine 45 mladih je koristilo sredstva iz programa IPA 2013 koja su bila namenjena samo za  mlađe od 30 godina, koji su prijavljeni kao tehnološki višak. Ostali su koristili  sredstva po programu mera NSZ za samozapošljavanje“, navela je Jelena Zornić iz kragujevačke filijale NZS.

 

Uz  sredstva za opremanje radnog mesta, mladi su najviše registrovali agencije za pružanje zanatskih ili intelektualnih usluga.

 

„Od 2016. je primetno veće interesovanje mladih sa fakultetom za pokretanje sopstvenog posla. Diplomirani ekonomisti najčešće otvaraju knjigovodstvene agencije, agencije za marketing, konsalting, a diplomirani pravnici – advokatske kancelarije, stomatolozi-ordinacije“.

 

Drugi su se registrovali za izradu web sajtova ili uslužne delatnosti, kozmetičko-frizerske salone,  radnje za krojenje i šivenje, autoservise, za vodoinstalaterske usluge i građevinske radove.

 

Mladi rado idu na stručnu praksu

 

Prema rečima Zornićeve, ove godine je povećano i interesovanje mladih za program stručne prakse kod poslodavca.

U prvih šest meseci  stručnu praksu je  koristilo 192 mlađih od 30 godina, što je skoro 80 odsto ukupnog broja  nezaposlenih koji se opredelio za ovu meru.

„Za poslodavce je interesantan ovaj program stručne prakse, jer kroz period od 6 do 12 meseci, u zavisnosti od stručne spreme praktikanta, mogu da sagledaju njegov potencijal, da li se uklapa u radnu sredinu, da li je spreman da  se usavršava“.

Posle stručne prakse veliki broj nezaposlenih  uspeo je da se zaposli. Prema navodima NSZ u Kragujevcu, upošljeno je 70 odsto od ukupnog broja praktikanata koji su kod poslodavaca sticali  prva radna iskustva.