Kragujevac: Ukoliko želite fakultetsku diplomu, a dolazite iz mesta koje nema univerzitet, morate otići od kuće u neki od univerzitetskih centara na studije. Od vas se tada, najčešće, očekuje da fakultet završite u roku, da se onda zaposlite i započnete novi samostalni život. Ovo je teorija, dok su u praksi, stvari najčešće drugačije. Čeka vas put prepun raznih izazova i prepreka i ne previše podrške. Priča Milice Jerotijević dobro pokazuje sa čime se mladi suočavaju na tržištu rada.

Milica dolazi iz Čibukovca kod Kraljeva, završila je srednju školu i dobila diplomu tehničara za kompjutersko upravljanje. Put Kragujevca je krenula pre dve godine da bi upisala studije na Fakultetu inženjerskih nauka. Izabrala je smer za vojno-industrijsko inženjerstvo jer  smatra da sa tim ima perspektivu u Kragujevcu, domu najstarije vojne fabrike na Balkanu.

„Želela sam da se osamostalim odmah posle srednje škole. Radila sam sezonske poslove branja voća, pa sam od tog novca platila troškove upisa  na fakultet “

Pri kraju prve godine fakulteta odlučila je da uporedo sa studiranjem, potraži posao u struci za koju se obrazovala. Bio joj je potreban novac  za stanarinu i druge troškove života u Kragujevcu.

„Probala sam u nekoliko poznatijih preduzeća u Kragujevcu, ali nisam prošla jer su tražili radnika sa iskustvom“.

Milica nije odustajala, tražila je, zatim, bilo koji posao. Ali  i tu je bila bez uspeha. Nije pozvana na rad kao konobarica – sumnja da poslodavac nije želeo da angažuje studenta koji bi ubrzo otišao.

 

Miličin izbor – „Znanjem do posla“

Milica je onda čula za program „Znanjem do posla“ i poziv na obuku za posao operatera CNC mašina, što joj je bilo blisko po formalnom obrazovanju.  Kako njena prijava „nije prošla“ za ovu obuku, odlučila je da se javi na drugu obuku – za radno mesto grafičara.

Ta „vrata“ su se, srećom, otključala i Milica je krenula na obuku za nezaposlene i krenula da se sprema za rad u grafičkoj industriji.

„Imali smo 10 dana teoretske obuke na Fakultetu inženjerskih nauka koja je bila odlična . Predavači su nam preneli potrebna znanja kao uvod i pripremu u ono što nas očekuje na praksi. Bila sam u grupi polaznika koja je posle ove obuke odabrana za praksu na radnom mestu koja je trajala mesec i po dana“.

Milica priča da je oduvek zanimalo da upozna industriju „izbliza“.

„Htela sam da doživim  rad u industriji, da vidim kako sve to funkcioniše, van udžbenika, u halama u kojima sve bruji i vrvi od radnika“.

Milica je postala praktikant u preduzeću „Grafostil“ u Kragujevcu gde se dnevno odštampa i po 1.000 knjiga.

„Praksa je bila vrlo korisna. Prvo smo slagali knjige na palete, a onda prešli da radimo na  raznim mašinama. Tako sam upoznala  ceo proces rada“.

 

Posao  zarađen trudom i vrednim radom

Milica je među troje polaznika obuke koji su nakon završetka obuke od „Grafostila“ dobili ponudu za posao.

„Verujem da je na zapošljavanje u Grafostilu uticao moj trud i posvećenost poslu, što je poslodavac i prepoznao. Odabrali su one koji su bili vredni i radni. Veoma sam zadovoljna, rukovodioci su korektni, odlična je saradnja sa kolegama, plata… Dobro sam se uklopila, savladala posao jer sam se trudila i dala sve od sebe, da sve ono što su nam na obuci prenosili mentori, primenim na najbolji mogući način. Istina, ponekad zna da bude teško jer se radi i u trećoj smeni“.

Milici je ovo prvo zaposlenje. Primljena je, najpre, na mesec dana, ugovor o radu je, zatim, produžen na još tri meseca . Ističe četvrti mesec rada u Grafostilu i Milica veruje da će dobiti novu produženje.

 „Radim na svim poslovima vezanim za doradu knjiga-ulažem tabake u mašinu, pregledam, slažem i pakujem. Odštampani tabaci idu da savijačice , pa na sakupljačice i binder mašine za vezivanje tabaka i obradu ivica“.

Zanimljivo je da je Milica kao budući inženjer na  svom prvom radno mestu uspela da primeni i nešto od znanja sa fakulteta koji studira. Naime, jedna mašina se pokvarila, radila je čas brzo, čak polako.

„Kolegama sam rekla da je problem verovatno u broju obrtaja, čime sam ih baš iznenadila, jer je dijagnoza bila tačna“.

 

Grafostil: Kroz obuku  dobijamo  kvalitetan kadar

U Grafostilu su zadovoljni iskustvom koje imaju sa obuke “Znanjem do posla“  jer je, kažu, to dobar put za pripremu odgovarajućih kadrova za štamparsku industriju.

Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor Grafostila, kaže da je kompanija  kao brzorastuća  u poslednje tri godine uvek imala problema  sa nedostatkom adekvatne radne snage, napominjući da u ovom regionu nema odgovarajuće škole za grafičare.

„U Šumadiji ne možemo da pronađemo potreban školovan kadar za našu oblast, nedostaju tehničari štampe i tehničari štamparske dorade. U projektu „Znanjem do posla“ smo prepoznali šansu da kvalitetne mlade ljude dovedemo kod nas i vidimo ko ima afinitete prema poslovima koji su nam potrebni. Od 15 prvobitno izabranih kandidata, posle teoretske obuke njih 10 se kvalifikovalo za nastavak kroz dvomesečnu praktičnu obuku u našem preduzeću. Šetali smo ih po raznim  poslovima da vidimo sklonosti i napredak“.

On kaže da na tržištu rada  ima mnogo ljudi ali se teško  dolazi do potrebnih radnika.

„Prednost je što smo na ovoj obuci imali odjednom  veću grupu kandidata kojoj smo mogli da se posvetimo i da napravimo izbor najboljih za zapošljavanje. Tri puta smo vršili selekciju , prvo među prijavljenim kandidatima, zatim kroz testiranje posle teoretske obuke i ,na kraju po završetku  praktične obuke. Najboljih troje  primili smo u radni odnos i mi na njih računamo. Prilikom izbora najboljih za zaposlenje vrednovali smo zainteresovanost polaznika , brzinu učenja i razumevanja procesa, posvećenost radu. Mladi radnici imaju priliku i da napreduju u  našem preduzeću „.

Direktor proizvodnje u Grafostilu i mentor na obuci kaže da Grafostil  uobičajeno sprovodi obuke kandidate koji dolaze na probni rad, ali program „Znanjem do posla“ ima prednosti.

„Izdvaja se po tome što su na praksu došli vrlo zainteresovani i motivisani mladi ljudi, željni znanja. U odnosu na obuke koje smo sami radili ranije, na obuci „Znanjem do posla“ kandidati su imali bolju teoretsku pripremu. Naše obuke nisu sadržale teorijski deo jer prosto  nismo imali vremena za to. Na obuci Znanjem do posla kandidati su imali veoma  važnu i korisnu teorijsku pripremu na Fakultetu inženjerskih nauka koja je trajala oko 60 časova“.

Milica Jerotijević je ispunila svoju želju da radi u industriji i obezbedi  novac za nastavak studija.  Odlučila je da se školuje uz rad. Svako ko je već prošao tim putem zna da je teži i rezervisan samo za odlučne i one najupornije što Milicin CV sada svakako dokazuje.