Odgovor na pitanje “Šta ćeš biti kad porasteš ?“ neverovatno je lak kada ste sasvim mali. Svaki petogodišnjak “ko iz topa“ reći će: pilot, vatrogasac, policajac.  Ali, kada petogodišnjak poraste, završi osnovnu školu, do odgovora na to pitanje sve teže dolazi. Zato upisuju srednje škole koje su im “pri ruci“, u nadi da će za dve, tri, ili četiri godine, stariji i zreliji, pametno odabrati posao kojim žele da se bave.

 

Za ovu E2E priču razgovarali smo sa trojicom knjaževačkih maturanata koji će ovog leta odabrati svoj životni put.

 

Marko Radivojević, Veljko Vladimirović i Petar Radojković su nakon osnovne  upisali Tehničku školu u svom rodnom Knjaževcu. Sva trojica opredelila su se za smer “komercijalista“.

 

“Zanima me je ekonomija i zbog toga sam se odlučio za smer “komercijalista“ u Tehničkoj školi. Bio sam zadovoljan i nastavnicima i predmetima koje smo učili. Mislim da imam dovoljno znanja za nastavak školovanja. Upisaću Ekonomski fakultet u Nišu. Ono što me posebno interesuje je spoljna trgovina”, ispričao je Marko Radivojević.

“A kako vidim sebe u budućnosti ? Možda ću krenuti stopama svog oca i otvoriti svoju firmu, ili ću, možda, naći posao u nekoj velikoj kompaniji. Još ne znam” rekao je Marko.

 

Njegovi drugari Veljko i Petar opredelili su se za dijametralno suprotna zanimanja od onih za koja su se pripremali u srednjoj školi.

 

“Kada sam završio osnovnu školu nisam uopšte znao šta bih da radim. Čuo sam da je smer “komercijalista“ u Tehničkoj školi najbolji u gradu i tako sam doneo odluku. Ne mogu da kažem da sam sasvim pogrešio. Prve dve godne bile su mi zanimljive, kao nešto novo u mom životu,  ali sam ubrzo počeo da gubim motivaciju za učenje. Shvatio sam da to ne može biti moja životna preokupacija. Od malena sam se bavio sportom  i ne mogu sebe da zamislim u nekoj drugoj oblasti. Odlučio sam, upisaću Fakultet fizičke kulture“, iskren je Veljko Vladimirović.

 

“Ni ja nisam znao kuda bih nakon osnovne škole. Drugovi su se opredelili za “komercijalni“ u Tehničkoj, pa sam i ja. U početku mi je to bilo  zanimljivo, ali sam ja sebe ,ipak, video na nekom drugom mestu. Primljen sam u Vojnu akademiju. Volim uniformu, a imam i garantovan posao. Uostalom, kada završim, imaću dve diplome“, praktičan je Petar Radojković.

 

Ovi mladići, koji će se od jeseni preseliti u Niš i Beograd kažu da nema mnogo izbora za školovanje u Knjaževcu. Možda bi njihov izbor srednje škole bio drugačiji da su u rodnom gradu imali smerove kakvi su elektrotehničar, programer, ili neki drugi, kako kažu, “moderniji“.

 

Tekst: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković