Kragujevac:  I ako je decenijama kovački zanat je bio jedan od najcenjenijih u Srbiji, kovači su danas postali jedno od najdeficitarnijih zanimanja na tržištu rada, ne samo u Kragujevcu, već i širom Srbije. Posla ima, ali ne i škole, jer u Srbiji, naime, ni jedna jedina škola ne priprema đake za ovo zanimanje. U kragujevačkoj „Zastava Kovačnici“ radi 50 kovača, a firmi je hitno bilo potrebno podmlađivanje tog kadra.

Pojačanje stiže posle 15 godina

U pomoć ovom uspešnom preduzeću pritekao je program „Znanjem do posla“ pa je nakon obuke koju je finansirao ovaj švajcarsko-srpski partnerski projekat „pojačanje“ stiglo u vidu sedmorice mladića. Verovali ili ne ovo je prvo zapošljavanje  mladih kovača za poslednjih deceniju ipo.

U ogromnoj fabričkoj hali je kao u čuvenoj loznci iz filma „Valter brani Sarajevo“ – vazduh gori i treperi podgrejan vatrom iz peći u kojima se kuje gvožđe. Na sve strane zvuci džinovskih čekića i presa. Zaštita je u ovim uslovima neophodna pa svi kovači nose zaštitne slušalice i rukavice.

Posetioce ne primećuju jer su koncentrisani na svoj posao. Objašnjavaju nam da je nepažnja u kovačnici najveći rizik. Među prekaljenim zanatlijama je i Žarko Milovanović (21) koji izvlači iz peći užareni komad metala, pod budnim okom svog kolege majstora.

„Teški su uslovi, ali se navikneš. Ja grejem, pripremam komade za kovanje na presi, koji zatim idu na krzanje, a to je ,u stvari, probijanje otkovaka“, priča nam Žarko kao da je sve ovo najprostija stvar na svetu. A, u stvari, nije.

Žarko ni sanjao nije da će jednog dana biti kovač. Njegova priča mogla bi biti priča bilo kojeg od desetine hiljada mladih u Srbiji. Završio je školu za mašinskog tehničara motornih vozila u kragujevačkoj Politehničkoj školi. Posle škole radio je neko vreme kod privatnika, ali je izgubio posao.  Kada je čuo za obuku u okviru programa „Znanjem do posla“, odmah je odlučio da se prijavi za prekvalifikaciju i postane kovač. Otišao je na razgovor, prošao teorijsku obuku i zatim krenuo na dvomesečno „kovanje“ zanata u „Zastava kovačnici“.

Problemi se lako prevaziđu

O svom iskustvu na obuci u „Kovačnici“ Žarko kaže:

„Nije bilo lako, ali ni previše teško, a ja sam se mnogo trudio. Pomagale su nam kolege i naši mentori koji su bili zaduženi za  obuku, maksimalno su pomogli da zanat savladamo što bolje. Nisam baš očekivao da se odmah posle obuke zaposlim, ali se, na sreću, upravo tako desilo“.

Posao je ono što Žarkovu priču razlikuje od onih desetina hiljada priča na koje je ličila na početku. On danas radi na mestu pomoćnika kovača, kao i ostale njegove kolege sa obuke koje su  se zaposlile.

„Vidim budućnost u ovoj fabrici. Želeo bih da napredujem u zanatu  i postanem  majstor, a onda, zašto da ne, i više od majstora. Imam veliku želju za usavršavanjem“.

Njegov kolega, nekad sa obuke, a danas iz fabrike, Nikola Jezdić (21) prekvalifikovao se za kovača i krenuo je stopama svog dede i strica koji su radili i dočekali penziju u „Zastava kovačnici“. I porodica se veoma obradovala Nikolinom zaposlenju u „Kovačnici“ svesna da je danas mnogo mladih u Srbiji bez posla.

„Da nije bilo ove obuke za kovača, zahvaljujući kojoj sam se  zaposlio, ja bih i dalje radio neke fizičke poslove kod privatnika. Nisam mogao da pronađem posao u struci, završio sam za mašinskog tehničara motornih vozila“. Obuka nije bila teška  jer kad nešto voliš i imaš cilj, kaže Nikola, onda je sve sasvim lako.

Zadovoljan je i platom  i radnim vremenom kao i odnosom  starijih kolega koje „novajlijama“ nesebično pomažu i uče ih.

Tu je i 25-godišnji Perica Petrović. I on je svoje zanimanje vozača zamenio kovačkim zanatom o kojem pre obuke nije znao baš ništa. Danas Perica  vredno pomaže majstorima i obavlja zadatke na masivnim presama i čekićima. Perica uz osmeh poručuje da je prezadovoljan poslom u Kovačnici.

„U početku sam mislio da neću da se uklopim sa poslom, jer sam čuo da je dosta rizičan, da je teško. Međutim, ne izgleda mi toliko strašno. Važno je da budemo obazrivi, da pazimo da se ne opečemo  jer  radimo sa vrelim komadima. Moramo da pazimo jedni na druge, taj savet smo dobili i od iskusnijih kolega u „Kovačnici“.

Zadovoljni polaznici, ali zadovoljni i mentori

Mentor polaznika obuke Srećko Žižaković kaže da je obuka za kovače bila organizovana u pogonu kovanja koji je i „srce“ fabrike , sa tradicijom koja seže daleko u 1857.godinu. Praktičnu obuku za kovače  uspešno je završilo 11 polaznika i svi su, kaže Žižaković, bili odlični. Nijanse su izdvojile one koji su odmah dobili posao u Kovačnici ali veruje da će kasnije i za ostale biti prilike da se zaposle.

„Od prvog dana smo ih podučavali o bezbednosti na radnom mestu jer se radi sa usijanim komadima, visokim temperaturama. Upoznavali smo ih sa mašinama, čekićima, presama, alatima, materijalima, pećima za zagrevanje…Onda su učili načine kovanja, obavljali prvo neke prostije radnje, da bi kasnije uz pomoć majstora i iskusnih radnika počeli da kuju sami“.

Prema rečima Žižakovića polaznici su na obuci stekli dobru osnovu ,pokazali su posvećenost i želju da dalje uče. Uveren je da će oni vremenom stasati u vrsne majstore kovačkog zanata, steći iskustva i veštine.

I radnik i učitelj

Posle 36 godina rada u Kovačnici Goranu Radenkoviću je rad sa mladima bilo prvo mentorsko iskustvo i, kako kaže, nešto posebno.

„Preneli smo im sve što znamo. Srećan sam što smo, posle mnogo godina, primili na posao  mlade radnike u Kovačnici. Kovači imaju beneficirani radni staž, ranije odlaze u penziju i zbog toga nam je potrebno podmlađivanje tog kadra“.

Direktor Zastava kovačnice“ Milan Kostić smatra da je  za tu fabriku prekvalifikacija mladih metalaca bila efikasniji i racionalniji put nego što je to  formalno školovanje da dođe do potrebnih kadrova.

„S obzirom na naše planove u proizvodnji, nemamo  vremena da čekamo da počne dualno obrazovanje i 4 godine dok  se odškoluju kovači „rekao je Kostić.

Da su mladi kovači iz programa „ Znanjem do posla“  u dobrim rukama potvrđuje i tradicija Zastavine kovačnice čiji su majstori decenijama bili među najboljima na prostoru bivše Jugoslavije. Na takmičenjima  su znali da pokažu kako se prelazi granica rutine i čistog  zanata i kuju prave „čarolije“ od gvožđa.

Uz pomoć programa „Znanjem do posla“ došlo je vreme da se ova lepa tradicija majstorstva produži, na opšte zadovoljstvo svih.

Znanjem do posla – Kragujevac

Obuku za kovače finansirao je program „Znanjem do posla“ sredstvima koje je obezbedila Vlada Švajcarske i to sa blizu 14.500 franaka za 11 polaznika. Pored ovog zanimanja, sa 145.000 franaka u Kragujevcu je finansirana obuka za 181 nezaposlenih, mladih ljudi za još devet deficitarnih zanimanja.

U pet pilot opština programa „Znanjem do posla“ obuke će proći ukupno 350 nezaposlenih, mlađih od 30 godina i u njihovu realizaciju uloženo je 450.000 franaka iz donacije Švajcarske vlade.

Program „Znanjem do posla“ je četvorogodišnji program kojim se povećava zapošljivost mladih u Srbiji i to kroz prilagođavanje švajcarskog metoda obuke na radnom mestu lokalnim uslovima u Srbiji. Program u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije testira i druge inovativne metode zapošljavanja, a posebnu pažnju usmerena je na pronalaženje dugoročno održivog modela za podršku zapošljavnju teže zapošljivih kategorija mladih.

Znanjem do posla – Srbija:

Tokom prvog kruga obuke na radnom mestu kroz 22 projekta obuke na radnom mestu prošlo je oko 350 mladih, a pomoć na putu do posla dobilo je i još 350 nezaposlenih, mlađih od 30 godina iz tvz. teže zapošljivih grupa mladih – žena žrtava nasilja u porodici, mladih bez roditeljskog staranja, mladih sa sela, štićenika kazneno-popravnih domova, mladih sa smetnjama u razvoju, te Roma.

Za realizaciju 22 projekta obuke na radnom mestu, za isto toliko zanimanja na koje su lokalni privrednici u pet pilot zajednica (Kragujevac, Kruševac, Knjaževac, Novi Pazar i Pirot), ukazali kao na deficitarne, Vlada Švajcarske odvojila je u prvom krugu „Opportunity“ Fonda približno 450.000 franaka.

Za šest programa podrške zapošljavanju teže zapošljivih grupa mladih izdvojeno je još 194.000 franaka, dok je za realizaciju devet projekata kojima se testiraju inovativni modeli zapošljavanja u Srbiji izdvojeno dodatnih 155.000 franaka.

Testiranje novih metoda zapošljavanja odvija se pod nadzorom Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i oni se realizuju u osam lokalnih zajednica – Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Rači, Pirotu, Paraćinu, Užicu i Somboru.

Novinarka: Gordana Mirović  / Uredio: Tibor Jona

Korisni linkovi:

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) – LINK
Švajcarska kancelarija za saradnju – LINK
Business Inovation Programs – LINK
Razvojni biznis centar – LINK