Novi PazarIako je Novi Pazar grad sa visokom stopom nezaposlenosti i blizu 20.000 ljudi na birou, poslodavci se suočavaju sa velikim problemom nedostatka radne snage, a pogotovo je teška situacija u proizvodnim delatnostima.

Vlasnik poznate kompanije “Stig”, koja više od tri decenije proizvodi dečiju konfekciju, Tigrin Kačar kaže za E2E da sve teže dolaze do radnika, iako nude solidnu platu za ovdašnje uslove i odlične uslove rada.

 

– Radnici su nam sve stariji, pred penzijom, a mladi neće da rade. Sve smo pokušali, mi smo dualno obrazovanje uveli odavno, dolazili su učenici Škole za dizajn na praksu, nudili smo im siguran posao čim završe školu, ali je mali broj njih došao. Svi hoće u pravnike, ekonomiste, menadžere, pa posle, nadajući se nekom kancelarijskom poslu, godinama čekaju na evidenciji za nezaposlene ili odu da rade teške fizičke poslove u inostranstvu – ističe Kačar.

 

On dodaje da u Novom Pazaru uvek ima posla u tekstilnoj, građevinskoj, ali i industriji nameštaja i obuće, da su deficitarni šivači, konobari, kuvari, varioci i vozači, ali da zbog nedostatka kadra sve više kompanija teže posluje i nalazi se pred gašenjem.

 

– Roditelji moraju da popričaju sa svojom decom, da im predoče situaciju, da ih upute na zanimanja koja će im najbrže doneti zaposlenje. I država treba da se aktivira, da se organizuju obavezne prekvalifikacije, da se nezaposleni obuče za deficitarna zanimanja, a ne da čekaju na birou i da im država plaća doprinose. To sve košta državu – zaključuje vlasnik kompanije “Stig”.

 

Sa njim se slažu i u fabrici nameštaja “Numanović” koja, iako je 2017. godine dobila nagradu za kompaniju srednje veličine sa najviše novozaposlenih radnika, sve teže dolazi do kvalitetnih kadrova.

 

Finansijski direktor Reihan Nicević kaže da im radnika uvek fali, da žele da zaposle nove ljude i da im za to nisu potrebne nikakve državne subvencije ili poreske olakšice za zapošljavanje novih radnika, ali da je situacija sve nepovoljnija.

 

– Imamo dvostruki problem. Prvo je to što mladi neće da rade u fabrikama, a drugo to što na tržištu rada nema dovoljno stručnih kadrova za rad u našim pogonima, bilo da se radi o šivačima, tapetarima, stolarima, krojačima, trgovcima. Sve je to nastalo zbog lošeg školskog sistema, godinama se ‘štancuju’ kadrovi za zanimanja za koja nema posla i niko ne radi ništa da se to promeni. Godinama imaš ogroman broj, na primer ekonomskih tehničara, na birou nezaposlenih i školuješ još njih, to je neshvatljivo – kaže Nicević.

 

On smatra da je neophodna hitna reforma školskog sistema.

 

– Obrazovni sistem se mora prilagoditi zahtevima privrede, mora se znati koja su deficitarna zanimanja i za to se školovati kadar, bilo da se radi o srednjim stručnim školama ili fakultetima. Država mora utvrditi pravce razvoja za svaki grad, region i onda na osnovu toga preduzimati adekvatne mere – naglašava Nicević.