KruševacPromena upisne politike, školovanje kadra za kojim postoji potreba, uskladjivanje teorije i prakse su potezi koji bi, smatraju kruševački stomatolozi, dopirineli tome da u ordinacije nakon zavšene srednje, više i visoke škole počnu da stižu kadrovi sa potrebnim i primenjivim znanjem.

 

Promena upisne politike, školovanje kadra za kojim postoji potreba, uskladjivanje teorije i prakse su potezi koji bi, smatraju kruševački stomatolozi, dopirineli tome da u ordinacije nakon zavšene srednje, više i visoke škole počnu da stižu kadrovi sa potrebnim i primenjivim znanjem.

 

Programom Znanjem do posla omogućava se mladima i teže zapošljivim grupama da do posla stignu kroz adekvatno obrazovanje i prethodnu praksu.

 

Stomatolog Dragan Rakić, vlasnik privatne ordinacije, koji je i predsednik Udruženja privatnih lekara i stomatologa Rasinskog okruga, kaže da je upisna politika na svim nivoima ključ rešenja.

 

„U Srbiji se stomatolozi školuju na nekoliko državnih i privatnih fakulteta, sigurno se godišnje upiše po 1.000 studenata. Peking, na primer, ima 20 miliona stanovnika i godišnje upiše 120 studenata stomatologije. To je slikovit primer da je  kod nas hiperpodukcija stomatološkog kadra“, dr Rakić.

 

Međutim, sa kadrom koji ima srednju školu situacije je, makar u Kruševcu, potpuno drugačija.

 

„U Kruševcu postoji srednja medicinska škola koja jedne godine upisuje zubne tehničare, a druge fizioterapeute, a nama su potrebne stomatološke sestre. Taj kadar se obrazuje u Nišu, Beogradu, Kragujevcu, ali ne i u Kruševcu. U Rasinskom okrugu ima 78 privatnih stomatoloških ordinacija, a u njima nema nijedne stomatološke sestre, već se kroz rade uče tom poslu i kroz praksu se prekvalifikuju. Bolje bi bilo kada bi postojao smer za stomatološke sestre, jer bi taj kadar lakše dolazio do posla“, objašnjava dr Rakić.

 

Privatne ordinacije bi, dodaje dr Rakić, bile spremne da prihvate djake koji bi kod njih dolazili na praksu, ali i da pomognu u definisanju određenog obrazovnog profila.

 

„Trebalo bi uskladiti teoriju i praksu, odnosno praksa bi morala da prati ono što đaci uče na časovima. To znači da bi zajedno trebalo da rade privatne ordinacije i Dom zdravlja, da se formira Komisija koja bi utvrdila šta bi učenici mogli u kojoj ordinaciji da nauče, jer je tehnička opremljenost ordinacija različita“, navodi dr Rakić podsećajući da stomatologija poslednjih petnaestak godina napreduje svetlosnom brzinom.

 

Da bi ljudi iz branše trebalo više da budu pitani u vezi sa upisnom politikom smatra i stomatolog Olica Badnjar, vlasnica ordinacije „Eurodent joal“.

 

„Mnogo je pitanja za koja bi struka trebalo da bude pitana, ali se to ne dešava.  Upisuje se mnogo studenata stomatologije, dobijamo kadar sumnjivog kvaliteta, iste studije u zavisnosti od mesta studiranja, različito traju, što nije logično. Takođe, nekontrolisano se otvaraju ordinacije, jer Zakon dozvoljava da neko čim završi fakultet može da otvori ordinaciju. Sve su to nelogičnosti koje štete i pacijentima i stomatolozima“, ocenila je dr Badnjar.

 

 

Kao potpredsednica Nadzornog odbora Stomatološke komore Srbije, ona ističe da Stomatološka komora na sve to ne može da utiče.

 

Dr Badnjar potvrđuje da Kruševcu nedostaje smer na kome bi se školovale stomatološke sestre. Kao problem ona navodi i to što đaci ne mogu da idu na prasku u privatne ordinacije, u kojima, prema ranijim podacima Komore, radi više od 60 odsto ukupnog broja stomatologa.

 

Mogućnost učenja na radnom mestu, odnosno u privatnim ordinacijama u Kruševcu u okviru programa „Znanjem do posla“ imalo je desetoro polaznika, koji su se kroz praksu učili poslu zubnog tehničara.

 

Vlasnici stomatoloških ordinacija „Dr Simić“ i „Batiko“, kao i laboratorije za zubnu tehniku „Kreativ dental lab“,  kod kojih su polaznici bili na obuci, zaključili su da su sistem obrazovanja, broj upisanih đaka, nedostatak prakse i činjenica da sistem školovanja ne prati trendove u tehnici i tehnologiji, neki od razloga zbog kojih je došlo do nedostatka obučenih zubnih tehničara u Kruševcu.

 

U okviru programa „Znanjem do posla“ kruševački stomatolozi su posle pomenute obuke, formirali radnu grupu koja treba da definiše probleme u obrazovanju te struke, predloži potrebna zanimanja, razmotri koje su veštine potrebne u okviru određenih profila i da učestvuje u razvijanju modela njihove obuke.