Kragujevac:  Pet mladih nezaposlenih Kragujevčanki obučava se za šivača u dečijoj konfekciji „Kolibri“ po programu projekta „Znanjem do posla“. U proizvodnji odeće traže se dobri šivači koji sutra mogu da stanu „rame uz rame“ sa majstorima ovog zanata i zato ovih pet polaznica obuke uče tajne posla od najboljih u konfekciji “Kolibri”.

Umetnost šivenja

Polaznice obuke dele radni prostor sa zaposlenima. Imaju svoje mesto u proizvodnoj liniji, gde je sve filigranski precizno organizovano.

Dvadesetdvogodišnju Saru Stojanović srećemo za mašinom kako privodi kraju izradu dečijih pantalona i kreće na novi zadatak – šivenje kapuljača.

“Spajamo komade, po instrukcijama profesora. Radimo „u liniji“ sa iskusnijim radnicama, koje nam pomažu da se malo oslobodimo i ubrzamo rad na mašinama. Tako imamo osećaj o toku cele proizvodnje , rekla je Sara.

Na obuku Znanjem do posla došla je, kaže, zato što želi da nauči „apsolutno sve“ o šivenju. Kao modni dizajner po obrazovanju smatra da je važno da zna dobro da šije.

Posle školovanja šivenje nije bio Sarin izbor, radila u kafiću za džeparac i pokušavala da upiše studije glume.

„Gluma je za sada po strani, videćemo, za glumu nikad nije kasno. Volim umetnost i šivenje smatram nekom vrstom umetnosti. Volim da šijem!”, navela je Sara. .

Priča da je imala predznanja o šivenju iz škole, a da joj je obuka “Znanjem do posla” važna „nadgradnja“.

„Iskreno, kao đak se nisam toliko zalagala na praksi tokom školovanja. Ova obuka je za mene nešto drugo, ja sam ozbiljnija. Ovde su uslovi za rad fenomenalni i naš mentor je sjajan, sve pohvale”, rekla je Sara..

Na obuci je do sada, kako je ispričala, dosta naučila, izdvajajući pri tome izradu šavova.

„Na početku smo radili šavove , zatvorene otvorene, francuski šav, što nisam u školi baš toliko učila i vežbala, pa mi mnogo znači” , rekla je Sara.

Mašta da jednog dana ima i svoj modni brend.

„Volela bi da se zaposlim u proizvodnji odeće i steknem još iskustva i rutinu šivenja. Želim i da imam svoj modni brend. Volim i da crtam i vidim sebe u tome, pa mi znači da znam sve o šivenju, jer to ide jedno uz drugo” , planira Sara.

Do umeća uz mnogo vežbe

O svom iskustvu sa obuke pričaju i Nevena, Aleksandra i Marijana.

„Treba dosta da se vežba, da budeš prisutan i mentalno i fizički i da voliš to što radiš. Kod mene je malo više prisutna trema, ali na kraju uradim zadatak kako treba” , navela je polaznica obuke za šivače Nevena Bimbašić (34), ponosna na prve pantalonice koje je sašila.

Aleksandra Stojanović (32) je do sada prošla kurseve za šminkanje i pedikir, neko vreme je radila i u industriji kablova. Na obuci u konfekciji “Kolibri”, rekla je, pronalazi sebe i očekuje da će joj pomoći da se zaposli. Posle prvih mesec dana obuke, lakše vlada mašinom i radi opuštenije.

„Sada smo u liniji, radimo sa kapuljačama, prednji i zadnji deo, bočne strane. Iskreno, ova obuka mi se sviđa. Osim toga, moja baka je bila krojačica na glasu i od malena me je to privlačilo. Sada sam dobila priliku i zahvalna sam što su mi ukazali čast da dođem u “Kolibri” , napomenula je Aleksandra.

Marijana Maksić (32) iz Kragujevca ima prethodnog iskustva u šivenju, ali priznaje i da je u tom poslu dosta grešila, pa joj je obuka dobrodošla da propuste ispravi.

„Na obuci mogu mnogo da naučim. Prezadovoljna sam. Naš mentor je profesor u penziji, znači učimo iz „prave“ ruke, a pomažu nam i koleginice iz Kolibrija” , rekla je Marijana.

Ona bi volela da posle obuke ostane da radi u Kolibriju. Ima i druge planove za budućnost, da nastavi školovanje i jednog dana otvori porodičnu firmu.

Košuljica za završni ispit

Mentor obuke za šivače je Miodrag Ilić, vlasnik dečje konfekcije „Kolibri”, inženjer za proizvodnju odeće sa višedecenijskim iskustvom.
Kaže da tržištu danas nedostaju dobri šivači, budući da su pred penzijom oni najiskusniji, učeni u nekadašnjim fabrikama konfekcije u Kragujevcu, koje su u međuvremenu ugašene.
Miodrag smatra da je obuka na radnom mestu jedini način da se dođe do odgovarajućih radnika. Dodaje i da se učenje, naravno, nastavlja i kasnije kroz rad, jer se uvek se nešto menja, materijali, modeli…

„Imali smo i ranije obuke za šivače, ali obuka “Znanjem do posla“ duže traje, 300 sati, i ozbiljnije je organizovana. Jedan mentor je zadužen za pet polaznika obuke tako da možemo da im posvetimo maksimalnu pažnju” , rekao je Miodrag.

Prema njegovim rečima, osnovno je pravilo da šivač nauči da radi na mašini, da bi ona „slušala“ njega, a ne obrnuto.

„Nije tačno da samo sedneš za mašinu i šiješ. Da bi se sašile jedne pantalone, radnica treba da se obuči za rad na 12 različitih mašina koje su savremene, elektronske. Obučavam ih da mogu da rade na svakoj mašini i da im sutra, kad se zaposle, nijedna ne bude nepoznanica” , preneo je Miodrag svoje bogato iskustvo.

Na polovini obuke Miodrag je zadovoljan napretkom polaznica, ali kaže i da je jasno da sve ne mogu da budu iste, jedne napreduju veoma brzo, a druge malo sporije.
U Kolibriju kažu da se na obuci za šivače kombinuju znanja iz zanatske i serijske proizvodnje.
„Polaznice obuke uključujem i u serijsku proizvodnju, u liniju, da zajedno rade sa našim radnicima, da osete šta znači proizvodnja, vreme za svaku operaciju, šta znači norma“.
Miodrag smatra da je posao šivača jako kreativan, rade se lepi komadi odeće, ima raznih modela, ukrasnih štepova… Istovremeno, odeća je i specifična.
Koliko su pravila i tajni šivenja savladale odmeriće praktikantkinje „Znanjem do posla“ na završnom ispitu, umeću izrade košuljice, koja je i najzahtevnija.
Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković