Knjaževac: Dobro se snalazite u svetu brojki i tabela, nije vam teško da, uz jutarnju kafu, na računaru proverite koji su se to zakoni i propisi promenili…Spremni ste da saznate šta su to ulazne i izlazne fakture, kako se isplaćuju plate i doprinosi…Možda se pronađete u zanimanju knjigovođa. Za ”Znanjem do posla” o prednostima i manama ovog posla govori Ivana Ristić, direktorka knjigovodstvene agencije Finex u Knjaževcu.

 

“Mladi treba da znaju da, da bi se bavili ovim poslom, ne moraju, nužno, da imaju završenu ekonomsku školu. Znači, to može da bude i neka druga srednja škola. Ja sam knjigovođa već pune 24 godine. Završila sam Knjaževačku gimnaziju. Znanje iz knjigovodstva sticala sam radeći u ovoj firmi, učeći od starijih kolega”, objašnjava Ivana Ristić koja ima godine iskustva u radu kao knjigovođa.

 

Iako mladi neretko misle da su sa učenjem završili onog dana kada dobiju diplomu, posao knjigovođe je najbolji primer da to nije tačno.

 

“U ovom poslu, kad se zaposlite, ponekad učite više nego ikada ranije. Knjigovodstvo je jedna od profesija koja zahteva stalno praćenje izmena propisa, stalno usavršavanje rada na računaru, dobro poznavanje rada u programima kakvi su exel i word. Dakle, biti knjigovođa znači da morate celog života da učite. Ne može – naučite jednom i to je za svagda. Propisi i zakoni se stalno menjaju, a jedan knjigovođa to mora konstantno da prati”, napominje naša sagovornica.

 

Knjigovođe, naravno, zakone ne uče napamet, ali u svakom trenutku moraju da znaju gde će pronaći pravu informaciju, onu koja je potrebna klijentu. Sastavni deo dana su stručni časopisi, uredbe, zakoni, pravilnici, a često se organizuju seminari, ili webinari, kako bi se pojedine uredbe i zakoni pojasnili. Dugačak je spisak osobina koje su potrebne dobrom knjigovođi.

 

“Od knjigovođe se očekuje tačnost, ažurnost, komunikativnost. Knjigovođa mora da bude osoba od poverenja, jer se često radi sa veoma poverljivim poslodvnim podacima jednog preduzeća, ili preduzetničke radnje. Knjigovođa mora da bude koncentrisan, savestan, odgovoran, ali i da poseduje veštinu rada pod pritiskom zbog rokova koji vas često pritiskaju. Mnogo toga se stiče iskustvom, ali nije nemoguće naučiti, jer, rekla bih – knjigovodstvo je na neki način zanat”, kaže Ivana Ristić.

 

 

Kao i svaki posao, i ovaj ima i dobre i loše strane.

“Dobre su te što ste stalno u kontaktu sa ljudima, sa klijentima za koje radite, sa kolegama iz firme. Posao može da bude kreativan, zanimljiv, uzbudljiv. Ona loša strana je ta da stalno radite u kancelariji, u zatvorenom prostoru, sedeći. Posao često zahteva prekovremeni rad zbog predaje godišnjih, ili mesečnih obračuna”, jasna je naša sagovornica.

 

Posao knjigovođe možete raditi samostalno i svako ko to želi, može da otvori knjigovodstvenu agenciju. Prema novom Zakonu o računovodstvu iz ove godine, važno je da u firmi ima jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem. To profesionalno znanje stiče se polaganjem ispita kod stručnih organizacija, kako domaćih, tako i međunarodnih.

 

“Mladima, koji se ovog proleća opredeljuju za buduće zanimanje, mogu da preporučim knjigovodstveni posao, ako su spremni na stalnu edukaciju. Ovih dana, u vreme vanrednog stanja, videli smo da naš svakodnevni posao, pa tako i knjigovodstvo, može da se obavlja i onlajn. Deci 21. veka, to, svakako nije strano i sigurna sam da će svojim klijentima moći da ponude najsavremenije usluge”, zaključuje Ivana Ristić.

 

U okviru projekta “Znanjem do posla” organizovane su obuke za knjigovođe. Vreme epidemije korona virusa iskorišćeno je da i to zanimanje bude predstavljeno on-line, u okviru usluga karijernog vođenja i savetovanja.

 

Tekst i foto: Ljiljana Pavlović / Uredila:  Sandra Vlatković