Kragujevac: Zbog brojnih neuspešnih pokušaja da nađe posao kao vaspitačica, Ani Ivković (28) je zaposlenje u struci izgledalo daleko i nestvarno, gotovo bajkovito.  Ipak, da odustane od posla za koji se školovala – nije htela, pre svega zbog ljubavi prema deci koja ju je i motivisala da upiše fakultet.  A put do vrtića je za Anu  bio dug, krivudav  i neizvestan.

Bez posla nema puno nade

Po završetku školovanja za vaspitača u Bujanovcu, teško je bilo naći posao u obdaništu. Život nije mogao da čeka, pa je Ana prihvatila da radi kao učiteljica na zameni u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u selu Prekovce na Kosovu. Usledilo je, zatim, preseljenje u Kragujevac sa suprugom i dvoje dece. I nova borba za posao.

„Mnogo mi je bilo teško. Jedva smo preživljavali, suprug i ja nismo radili.  Pokušavala sam da pronađem zaposlenje, išla od jednog do drugog vrtića, ali –ništa. Samo odgovor „pozvaćemo vas“.

Ana kaže da je posle toga tražila bilo kakav posao. Bilo je  mnogo slučajeva da su je poslodavci odbijali pošto čuju da ima dvoje male dece.

Anin plan „B“

Ana je onda prešla na plan „B“ i uzela stvari u svoje ruke. Sama je osmislila posao koji joj je donosio skromnu zaradu. Oslikavala je šolje , čaše i flaše i prodavala ih preko svoje stranice na internetu. A internet je bio i mesto gde je ,posle obaveštenja od drugarice, pronašla javni poziv za obuku za vaspitače u programu „Znanjem do posla“. Odmah se prijavila i poslala CV:

„Motiv je bio da proširim znanja u struci, prvenstveno da sebe takoreći  osiguram i da sa sertifikatom krenem u novu potragu za poslom. Svako novo znanje u bilo kom poslu je veoma značajno i može samo da koristi.“

Problemi za nezaposlene

Bilo joj je, napominje, vrlo teško da se organizuje za pohađanje obuke  jer je  morala da se snađe oko čuvanja dece.

„Malo više sam se pomučila, iskreno. Plaćala sam jednu devojku da mi pričuva decu da bih mogla da se posvetim obuci“.

Ana kaže da je tako stvorila prostor za  obuku i rešila da rizikuje. Obuka za vaspitače imala je teorijski deo od 12 dana i praksu u vrtićima od 2 meseca. Posle uspešno položenog testa iz teorijske obuke Ana je izabrana za nastavak obuke i učešće u praktičnom delu koji  je bio na radnom mestu vaspitača u vrtiću.

Iz neizvesne stvarnosti u šumsku bajku

Ana se tako našla  okružena decom i iskusnim vaspitačicama u obdaništu „Šumska bajka“, spremna za nova znanja o struci.

„Želela sam sve da naučim, pitala sam sve što me zanima, upijala sam sve što je bilo novo. Na obuci sam naučila i nešto o čemu na fakultetu nisam imala prilike ni da čujem, kao što je na primer pedagoška dokumentacija, vođenje dnevnika, pisanje mesečnih i godišnji izveštaja. Veoma mi je važno što sam stekla znanje o inkluzivnom obrazovanju, a prošla sam i sve segmente razvoja deteta. Naučila sam sve ono što je jednom vaspitaču potrebno u radu sa decom“.

Obuka koja sadrži sve

Prema Aninim rečima, obuka za vaspitače je  sadržala  sve ono što jednog vaspitača čini  kompletnim i spremnim da se vrlo brzo uključi u  posao.

„Pod budnim okom mentora, praktična obuka od 2 meseca je bila izuzetno korisna, pošto nisam imala radnog iskustva kao vaspitač, a na fakultetu sam imala praksu od svega desetak dana“.

Ana kaže da je tokom obuke stekla samopouzdanje i sigurnost za rad u struci. Iako nije očekivala, posle praktične obuke, Ani je ponuđen posao u privatnom obdaništu  „Šumska vila“.

„Dobila sam ugovor o radu od 1. marta na neodređeno vreme. Presrećna sam. Vodim stariju mešovitu grupu u kojoj je 30-ro dece uzrasta od 4 do 5 i po godina.“

Najvažnije je, kaže, da su je deca prihvatila, vole je i osećaju se bezbedno i sigurno. Uspostavila je dobar odnos i sa njihovim roditeljima  jer je saradnja sa njima veoma bitna.

Posebno je ponosna što je  postala član Tima za  prevenciju nasilja i Tima za inkluzivno obrazovanje u vrtiću , što je potvrda poverenja u njen rad, a timove vidi i kao veliki izazov i priliku za profesionalno usavršavanje.

Lakši i lepši život

Sa zaposlenjem Anin život je postao lepši i lakši. Kratko kaže: „Kada se radi, sve je drugačije“ .

Osnivač i direktor privatnog vrtića „Šumska vila“ Neda Božović priča da je Kragujevac ima više o 10 privatnih vrtića koji su otvoreni poslednjih godina, jer su kapaciteti javnih predškolskih ustanova popunjeni.

„Vaspitači su vrlo traženi, ali se do kvalitetnog kadra teško dolazi. Svi vaspitači sa iskustvom već rade u javnim ustanovama za smeštaj dece. S druge strane, kada uzimate  pripravnika sa tržišta rada morate da pišete kriterijume, procedura je malo komplikovanija, a nama kadar treba brzo“.

Neda ističe pozitivne strane obuke za vaspitače „Znanjem do posla“   koju je završila i njena nova pripravnica Ana.

„Dobila sam vaspitača koji je od starta bio spreman na samostalan rad. Smatram da je ovo odličan način da se i ubuduće pripremaju kadrovi u ovoj struci“.

Koordinatorka projekta obuke vaspitačica, Sanja Milojević iz Asocijacije privatnih predškolskih ustanova kaže:

„Prepoznali smo, kroz analizu, koje oblasti nisu pokrivene kroz formalno obrazovanje vaspitača, tako da su one  bile obuhvaćene ovom obukom. To je i dovelo do cilja da se naši praktikanti zaposle. Rezultat našeg projekta je visoka stopa zaposlenja , od 14 učesnika praktične obuke samo 2 praktikanta se nisu zaposlila jer su trenutno na studijama“

Tako je Anin san o zaposlenju u struci postao je stvarnost. Sa najmlađima u „Šumskoj vili“ ona danas deli najlepši svet dečje igre i mašte.