Kragujevac: „Profesionalna orijentacija i uključivanje na tržište rada ranjivih društvenih grupa“  bila je tema okruglog stola u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu. Razmenjena su iskustva i primeri dobre prakse, ali i predlozi kako podrška može da se unapredi. Učestvovali su školski pedagozi i psiholozi, predstavnici NSZ, gradske uprave, Regionalne privredne komore, Kancelarije za romska pitanja, Beogradske otvorene škole, Kancelarije za mlade, brokeri programa „Znanjem do posla“ – Razvojnog biznis centra.

U fokusu okruglog stola bili su mladi do 30 godina, osobe sa invaliditetom, mlade iz hraniteljskih porodica, Romi, mladi bez kvalifikacija.

 

„Ranjivi“ u brojkama 

Prema evidenciji filijale Nacionalne službe zapošljavanja u Kragujevcu od ukupno 18.462 nezaposlenih mladi čine 20 posto. Isti je procenat nezaposlenih koji imaju samo osnovnu školu, a sa drugim stepenom obrazovanja je njih 1.170. Više od polovine nezaposlenih sa niskim kvalifikacijama čine žene. Nezaposlenih do 30 godina ima 3.590, osoba sa invaliditetom 1.445, prijavljenih Roma je 301, žena žrtava porodičnog  nasilja 10,  a mladih iz hraniteljstva troje.

Iz NSZ u Kragujevcu kažu da je za podizanje zapošljivosti ove socijalne grupe važno da stiču baš ona znanja i veštine koje su tražene na tržištu rada.

„Osetljivim“ grupama nezaposlenih su dostupne mere NSZ, kao i razne stručne obuke. Oni , takođe, mogu da učestvuju i u obukama na radnom mestu po programu „Znanjem do posla“.

 

 

Karijerno savetovanje ranjivih grupa  

Pravilnim savetovanjem i profesionalnim usmeravanjem ranjivih grupa prevenira se njihova socijalna isključenost i siromaštvo. U tom smislu, u Kragujevcu već postoje brojne aktivnosti kroz međusektorsku saradnju institucija, ali ima još prostora za unapređenje podrške mladima iz osetljivih grupa koji se teško zapošljavaju.

„Misija“ dobre procene njihovih sposobnosti, sklonosti, kao i informisanje i savetovanje o budućem zanimanju počinje još u osnovnoj školi.

„Za profesionalni razvoj je jako bitno da učenici prvo upoznaju sebe i svoje sposobnosti, zatim mogućnosti lokalne sredine – izbor srednje škole, mogućnosti privrede i šanse za zapošljavanje“ smatra  psiholog iz Osnovne škole „Stanislav Sremčević“ Mirjana Milčić.

Prema njenim rečima na izbor učenika o daljem školovanju najvećim delom utiču roditelji. Blizu 70 posto učenika se posle osnovne škole opredeljuje za gimnaziju, ali značajan je i broj učenika koji pri kraju 8. razreda još nema predstavu o daljem školovanju.

„Uloga psihologa je jako važna, jer rade testiranja i savetodavni rad sa učenicima, a često nam se i roditelji obraćaju i traže podršku kada dete nije odlučno.“

Poseban „izazov“ su učenici koji rade po prilagođenom individualnom obrazovnom programu i potrebna im je dodatna podrška.

„U preporuci njihovog zanimanja zajednički rade timovi za profesionalnu orijentaciju u školama i timovi za dodatnu podršku učenicima. Pokušavamo da napravimo najbolji izbor u saradnji sa roditeljima i poznavajući mogućnosti učenika“

Podrška osetljivoj grupi nastavlja se i u srednjoj školi. U Srednjoj stručnoj školi ističu da  je „ bogatstvo“ Kragujevca upravo intersektorska saradnja kroz koju se pronalazi brzo rešenje za svakog mladog čoveka.

„Zahvaljujući intersektorskoj saradnji izradili smo modele koji su nam bili neophodni da pomognemo učenicima iz ranjivih grupa, da  prvo ostanu u sistemu obrazovanja, a onda i da budu obučeni za tražena zanimanja i da se zaposle“ rekla je pedagog SSŠ Sanja Milojević.

Ona je navela i više primera dobre prakse iz škole. U saradnji sa NVO „Romanipen“ škola održava radionice za roditelje i učenike. Tokom leta, organizuje se letnja praksa za đake, a deci iz ranjivih grupa poslodavci uz novčanu naknadu plaćaju i prevoz. Za osetljivu grupu – devojčice,  škola organizuje aktivnosti da se prevaziđu predrasude o muškim zanimanjima u mašinstvu.

Ova škola je postala i Centar za kontinuirano obrazovanje gde mladi mogu da nastave sa stručnim obukama za tražena zanimanja i po završetku formalnog obrazovanja.

 

 

Iz Beogradske otvorene škola (BOŠ) ističu da je jako bitno direktno savetovanje i podrška .

„ Pored karijernog savetovanja mladih, sve više se bavimo i osnaživanjem nastavnika u školama, jer im đaci stvarno veruju“ kaže Tamara Stanojević  iz BOŠ.

Navela je da mladi i dalje imaju problem s tim da li da upišu ono što će im donositi zaradu ili ono što vole i ne mogu da pronađu „zlatnu“ sredinu, kao i da ih roditelji „pritiskaju“ šta da upišu kao perspektivno.

U Osnovoj školi „Dragiša Luković Španac“ u Kragujevcu rade sa osetljivom grupom mladih neobrazovanih ljudi koji su prestareli za redovnu osnovnu školu. To je jedina škola u Kragujevcu u kojoj se sprovodi program Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

„Često nam se obraćaju polaznici sa pitanjima u vezi sa profesionalnom orijentacijom, ali  najčešće ne u tom smislu šta bi oni želeli, nego nas pitaju da ih uputimo na neki kurs, koji će da im obezbedi zaposlenje. Najčešće ih upućujemo na NSZ „ kaže Aleksandra Mitrović.

Zbog toga bi, kaže ona, bilo korisno da se održavaju radionice na kojima bi im se predstavile sve mogućnosti za stručne obuke ili zaposlenje.

Primetila je i da je vrlo malo obrazovnih profila ponuđeno za vanredno obrazovanje u srednjoj školi.

 

Nova mreža za podršku mladima koji izlaze iz hraniteljstva

U Centru za porodični smeštaj i usvojenje rade na formiranju  međusektorske mreže za aktivnu inkluziju mladih iz hraniteljskih porodica.

„Biće to prva mreža organizovana u četiri grada – Kragujevcu, Kraljevu, Čačku i Kruševcu. Pozvaćemo sve značajne aktere koji mogu da pomognu u pripremi ili u samom procesu osamostaljivanja mladih  po izlasku iz domskog smeštaja ili hraniteljstva“ kaže Ivana Bogdanović.

Ona  objašnjava da je ideja da se rade individualni aktivacioni planovi za svaku mladu osobu stariju od 14 godina.

„ Pozvaćemo predstavnike škola, psihologa, koji može dati pomoć u proceni i planiranju mera da mlada osoba bude osnažena i da se kvalitetnije osamostali i zaposli“

 

 

Prepoznata je i potreba edukovanja savetnika koji direktno rade sa hraniteljima i mladima na porodičnom smeštaju.

„Oni treba da daju savete hraniteljima, jer sve češće imamo  problem da veliki broj mladih upiše potpuno pogrešnu srednju školu, čak 70 posto. Oni se obično rukovode time da u tu školu ide većina drugara, ili da im je škola blizu,  ili šta će najlakše da završe.“

Ivana navodi da je potrebna i ozbiljnija procena učenika još u osnovnoj školi i koje su njihove mogućnosti, što je posebno važno za decu sa invaliditetom.

„Mi sada dobijamo informaciju od hranitelja, oslanjamo se na njihovu procenu i ono što dete može da verbalizuje. Hranitelji obično kažu da dete ništa ne zanima, da ni u čemu nije dobro. I tada je teško i nezahvalno da mi iz Centra koji ne živimo sa tom decom dajemo savete koju školu treba da odaberu. Zato je veoma korisna stručna procena koju ćemo ubuduće dobijati iz škole.“

U planu je i posebna vrsta obuka za hranitelje za uspešniju podršku mladima u procesu osamostaljivanja.

„Imaćemo mobilnu aplikaciju koja ima radni naziv Klikom do podrške gde će mladi dobijati informacije o resursima i uslugama u vezi sa hraniteljstvom i zaposlenjem.“

 

„Zanat u rukama“ – Informator o deficitarnim zanimanjima

Važno mesto ima i informisanje ranjivih grupa o potrebama poslodavaca i tržišta rada.  U tom cilju urađen je Informator „ Zanat u rukama“, predstavljen na okruglom stolu u kragujevačkoj Srednjoj stručnoj školi.

„U ovoj brošuri su opisana deficitarna zanimanja, za koja lica bez ili sa najnižim kvalifikacijama mogu da se obuče i zaposle u relativno kratkom vremenskom periodu“ kaže Nemanja Jovičić iz Razvojnog biznis centra (RBC).

Prema anketi poslodavaca i podataka filijale NSZ u Kragujevcu, najtraženija zanatska zanimanja su: bravar-zavarivač, stolar, šivač, tapetar, pekar-pica majstor, monter suve gradnje, armirač, tesar, farbar-lakirer.

„ Informator Zanat u rukama biće alat karijernim savetnicima da informišu nezaposlene o potrebama tržišta rada, organizatorima obuka u neformalnom obrazovanju ali i stručnim saradnicima u osnovnim školama u procesu profesionalne orijentacije i informisanja učenika i njihovih roditelja, za koje se proceni da su zanatska zanimanja adekvatan izbor“

Informator je nastao u okviru projekta  „Lokalna partnerstva za zapošljavanje ranjivih grupa“ koji sprovodi RBC u partnerstvu sa gradom Kragujevcom i uz podršku Vlade Švajcarske.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković