Saveti za pravilan izbor karijere

Kragujevac: U okviru projekta Znanjem do posla na Ekonomskom fakultetu  u Kragujevcu  održana je radionica “Karijere u bankarstvu“ na kojoj su govorili bankarski stručnjaci  i predstavnici  partnera u programu Znanjem do posla – Razvojni biznis centar (RBC) i Biznis inovejšn program (BIP).

Brucoši ekonomije su imali priliku da čuju korisne savete od poslodavaca kako da vode svoju karijeru ako odluče da se posle završenih studija bave nekim poslom u bankarskom sektoru.

Radionica je organizovana u okviru karijernog savetovanja, koje su RBC i BIP u Kragujevcu uveli  kao novu usligu kroz program Znanjem do posla.

 „Informisana“ odluka o karijeri

Predstavnici programa Znanjem do posla istakli su da je jako bitno da mladi ljudi  na vreme počnu da razmišljaju čime žele da se bave i da naprave pravilan izbor karijere za koju će se pripremati još tokom školovanja. Za to su im potrebne korisne informacije koje mogu da dobiju kroz individualno ili grupno savetovanje ili radionice u okviru tog programa.

 

 

Radionica o karijerama u bankarstvu koja je organizovana za studente ekonomije  u Kragujevcu pružila je uvid u to šta se zaista radi u tom sektoru, ali je razbila i neke iluzije ili pogrešne slike koje možda mogu da imaju o nekim zanimanjima.

„Jednostavno, dali smo im jasnu sliku o tome šta mogu da očekuju u poslu koji izaberu u bankarstvu, kao i da moraju znanje koje stiču na fakultetu da prilagode i određenim kompetencijama koje su tražene na konkretnom radnom mestu. Ako se tu ne pronađu, onda treba da biraju druge grupe predmeta i usmere se na neke druge oblasti ekonomije„  rekao je Vladimir Dobi, predstavnik projekta  Znanjem do posla.

Prema njegovim rečima, dešava se da danas mladi sa fakultetskom diplomom ne mogu lako da nađu posao, najčešće zato što  su izabrali „pogrešne“ karijere ili što im nedostaju i neke dodatne, tražene kompetencije za konkretne poslove .

Dobi smatra da je zato jako važno da mladi koriste sve prilike da, pored fakultetskog znanja, steknu i ona znanja i veštine koje odgovaraju njihovim sklonostima, a cenjene su na tržištu rada.

„Projekat Znanjem do posla, pored karijernog savetovanja, planira i druge aktivnosti usmerene na smanjenje nezaposlenosti, kao što su različite prakse u preduzećima i obuke na radnim mestima za mlade“, poručio je Dobi na radionici o izboru karijere za studente Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

Poslodavci traže više od diplome

Amfiteatar Ekonomskog fakulteta bio je ispunjen skoro do poslednjeg mesta. Brucoši su pažljivo slušali izlaganja, a zatim postavili brojna pitanja, potvrđujući da su im potrebne informacije „sa izvora“, iz poslovnog sektora u kojem vide svoju budućnost po završetku fakulteta. Predavači, stručnjaci iz bankarskog sektora u Kragujevcu  preneli su budućim kolegama svoja iskustva.

„Po završetku studija konkurisala sam u jednoj  banci u Kragujevcu i posle  razgovora za posao ponuđeno mi je mesto direktora sektora za privredu, a imala sam samo 26 godina. Smatram da je jako važan taj prvi utisak koji ostavite na poslodavca, da budete samouvereni, pokažete spremnost da radite sve što je u opisu posla i da dalje učite“, priča Aleksandra Obradović, direktorka ekspoziture Adiko banke u Kragujevcu.

Posle 17 godina karijere u bankarstvu Aleksandra je studente ekonomije posavetovala da je već sada vreme odluče u kom pravcu će ići njihova karijera i da se za to spremaju još tokom studiranja.

„Studenti treba da shvate da je fakultet samo ulaznica za život i dalju karijeru i da budu svesni da će učiti celog života. Već sada, od prve godine studija, treba da se usmere ka onoj ekonomskoj oblasti koju vole .“

Aleksandrin savet je i da mladi na vreme počnu da stiču dodatna znanja i kompetencije koje će upotpuniti njihov CV po završetku fakultetskog obrazovanja.

„Pored ekonomskog znanja, danas je jako važno da mladi imaju i komunikacione veštine, sposobnost pregovaranja, da budu spremni za timski rad, imaju organizacione sposobnosti. Sve je to na ceni kod poslodavca, pa često baš te veštine u CV-ju mogu kandidata da izdvoje u odnosu na ostale učesnike konkursa.“

Aleksandra danas učestvuje u izboru mladih kandidata za zapošljavanje u banci.

„Jako je bitan prvi utisak, taj „klik“, odnosno osećaj da li je kandidat baš za ono što mu je predstavljeno da treba da radi i da li je spreman da uči. Zatim se uključuje „HR“ – sektor ljudski resursi, a trend je i da se rade psihološki testovi ličnosti i pravi preciznija procena kandidata za određenu poziciju. Važno je da svaki čovek bude na pravom radnom mestu.“

Savetnik za mali biznis u banci „Inteza“ Mirjana Kašiković, sa 10-godišnjim   iskustvom u bankarstvu, predložila je  brucošima da već sada počnu da razmišljaju u kom pravcu žele da usmere svoju karijeru. Kaže da će uz izbor koji vole lakše savladavati izazove na poslu i brže napredovati u karijeri.

Mirjana potvrđuje da je korisno da, pored ekonomskih znanja, dodatnim kompetencijama „pojačaju“ reference za zaposlenje.

„Ako žele da naprave razliku u odnosu na druge kandidate, moraju da savladaju još neka znanja i veštine. Ja sam, na primer, usavršavala engleski jezik kroz working travel, učestvovala na seminarima o komunikaciji, treninzima i obukama. To sve može da upotpuni CV i mladima bude dobra preporuka kod poslodavca na početku karijere.“

Korisna radionica „Informisana“ odluka o karijeri

Asistent na Ekonomskom fakultetu Milan Stamenkovć, koji je prisustvovao radionici, smatra da bi mladi trebalo sebi da postave pitanje gde vide sebe za pet godina.

„Trebalo bi da imaju signal gde žele da budu. Studiranje ekonomije je jedan od koraka koji su preduzeli u cilju realizacije svoje sudbine koju su negde zacrtali kao nešto čime bi želeli da se bave.“

 

 

Jelena Ristić, brucoškinja na opštoj ekonomiji, kaže da je  posle Ekonomske škole upisala Ekonomski fakultet jer to voli i sigurna je da nije pogrešila u izboru.

„Cilj mi je da radim u banci. Već sada se pripremam, ne samo kroz studije, već i kroz posao agenta prodaje u jednoj banci. Kada uđem u banku imam osećaj  da je to moje prirodno poslovno okruženje. Želim da završim fakultet i  nastavim dalje da radim na usavršavanju znanja i veština. U tom smislu idem na razne konferencije, obuke, tražim informacije šta  je potrebno za konkretno radno mesto, koji kvalitet, kompetencije. Mislim da  treba da nastavim da radim na svojoj komunikativnosti i  unapredim veštinu prezentacije.“

Milica Lešnjak je upisala poslovnu ekonomiju i menadžment, smer marketing.

„Rad u banci je definitivno moj izbor. Zbog toga sam završila  Ekonomsku školu , smer bankarski službenik. Oduvek sam to želela. Slušam i upijam sve savete o tome. Svesna sam i toga šta mi nedostaje. Tremaroš sam, pa se trudim da radim na svom samopouzdanju. Do sada nisam išla na neke dodatne obuke, ali ću rado kada mi se ukaže prilika. Ova radionica mi je bila vrlo korisna.“

Tanja Tanasijević brucoškinja ekonomije još ne razmišlja o konkretnom poslu koji bi radila po završetku fakulteta . Nije još odlučila  i zbog toga su joj, kaže, radionice o izboru karijere i prezentacije vrlo korisne.

„Zanimljivo mi je da pratim novčane tokove i finansijsku dokumentaciju. Razmišljam o karijeri, ali se dvoumim između posla u knjigovodstvenoj agenciji i banci. Biće teško naći posao posle studija. Znam da su mi potrebne i dodatne edukacije i obuke“, kaže Nevena Vuksanović i ističe da su joj bili vrlo korisni saveti na radionici „ Karijere u bankarstvu“.

 

Tekst: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković