Novi Pazar:Kroz obuke na radnom mestu, organizovanih prošle godine u sklopu programa “Znanjem do posla” u Novom Pazaru i okolnim gradovima, prošlo je 89 mladih, a njih 67 je već u prvom mesecu nakon kompletiranja obuke dobilo i posao.

 

Najboljom se pokazala obuka za šivače lake konfekcije, donjeg veša, koja je sprovedena u kompaniji “Mizan underwear”. Pohađale su je 34 nezaposlene devojke iz Novog Pazara i Sjenice, sve su je uspešno završile i sve su odmah dobile posao.

 

“Čim sam čula za ovu obuku rešila sam da se prijavim, jer mi se sviđa ovaj posao, a i za nešto slično sam se školovala. Obuka je protekla odlično, savladala sam brojne operacije šivenja i sada već samostalno šijem. To što sam nakon prakse dobila posao mnogo mi je značilo, imam svoja primanja, novac za sebe, ali mogu i porodici da pomognem”, kaže Rejsana Mašović, jedna od šivačica.

 

Posao je dobila i Meliha Škrijelj koja, osim finansijskog aspekta, hvali i atmosferu u kompaniji.

 

“Sjajna je atmosfera u pogonu, odlično su nas prihvatile ostale radnice, ljubazno nam objašnjavaju svaku sitnicu, svaki detalj proizvodnje i za sada nemam nikakve zamerke. Sve to su, naravno uz mogućnost sigurne zarade, razlozi zbog kojih sam zadovoljna što sam ostala da radim”, ističe Meliha.

 

Visok procenat onih koji su posle prakse dobili posao je i kod konobara. Za to zanimanje obučilo se 15 mladih i nezaposlenih, a njih 11 sada već uveliko radi. Među njima je i Tanja Jezdimirović, studentkinja engleskog jezika iz Raške.

 

“Na teorijskoj obuci u Ugostiteljskoj školi u Novom Pazaru, stekla sam osnovna znanja o ovom poslu, naučila kako treba da se ponašaju konobari, kako se služe različite vrste hrane, pića, kako se razgovara sa gostima. Deo toga sam imala prilike da iskoristim ili usavršim u praksi u kafiću “City pub”, a čak sam i mnogo toga novog naučila. Počela sam u šanku, a sada radim kao konobarica”, priča Tanja.

 

Tokom ovih meseci, dodaje, uverila se da posao konobara, iako mnogi tako ne misle, nije jednostavan i lak i da ga ne može svako raditi.

 

“Ako mogu da kažem, idealan je za studente kojima je potreban novac za studiranje ili džeparac, ali i za sve mlade koji traže posao. Ja sam, u početku, ovo videla kao privremeni posao dok se školujem, ali bez problema mogu sebe da zamislim kako se bavim ovim zanimanjem i nakon završetka fakulteta”, zaključuje ova devojka.

 

Praksu za deficitarno zanimanje ličnog pratioca u ovom kraju završilo je 25 devojaka, a njih 18 je dobilo posao u Udruženju psihologa “Novi Pazar” i već rade sa mališanima sa posebnim potrebama.

 

“Tokom obuke nisam imala nikakvih poteškoća, sve je išlo glatko. Bila sam zadužena za dete od tri godine, a obaveze su mi se svodile na to da ga dovodim u vrtić, budem sa njim, hranim ga, oblačim, brinem o njemu, vodim kod logopeda i na kraju vraćam kući. Imala sam odličnu saradnju sa vaspitačicama, a i roditelji mališana su bili zadovoljni“, priča Esma Čavić, jedan od novozaposlenih ličnih pratilaca.

 

Tokom prošle godine organizovana je obuka i za turističke animatore, zanimanje budućnosti u Novom Pazaru, gradu koji iz godine u godinu beleži porast broja turista. Za sada je njih četvoro od 15 pronašlo posao. Jedna od njih je i Emina Marukić.

 

“Shvatila sam da je za ovaj posao veoma važno znati kako dobro organizovati vreme. Jesu turistički animator i vodič slični poslovi, ali animator mora da obilaske posmatra iz ugla turiste, kako bi znao kako da sve organizuje. Aktivnosti ne bi smele da budu prenatrpane, ništa ne sme da se odvija prebrzo, a istovremeno neophodno je da kvalitetno provedu vreme na destinaciji koju posećuju”, objašnjava ona.

 

Emina obećava da će veoma brzo, kada stekne dovoljno znanja, prijaviti za polaganje za licencu turističkog vodiča što će joj omogućiti da se tim poslom bavi u bilo kojoj zemlji na svetu.

 

“Volela bih da se ozbiljno bavim ovim poslom, spojila bih korisno i lepo, odnosno, ljubav prema putovanjima. Preporučila bih svima, ukoliko bude ponovo organizovana slična obuka, da se prijave. Neće se pokajati”, poručuje ova devojka.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović / Uredila: Sandra Vlatković