Kragujevac: Na gradilištima u Šumadiji stalno se traže novi radnici, jer na tržištu je mnogo posla, a manjak građevinaca. Pred poslodavcima je problem – kako obezbediti potreban broj radnika i „naslednike“ za starije majstore. Kažu, većina mladih „beži“ od gradilišta zato što je posao težak i dosta se radi. Srećom, ima i pozitivnih primera, što je pokazao i program obuke za mlade građevinske radnike projekta „Znanjem do posla“. Posle dvomesečne obuke Marko Stojković (30) se zaposlio u „IP34 gradnja“ u kojoj je bio na dvomesečnoj praktičnoj obuci.

„Posao mi znači sve“, kaže Marko koji je „glava“ šestočlane porodice, u kojoj ima četvoro dece, a najmlađa je tromesečna beba.

Od rane mladosti bilo mu je važno da zarađuje za život jer se sticajem okolnosti osamostalio još kao srednjoškolac. Posao mu je bio još  potrebniji kada se oženio, dobio decu i morao da obezbedi krov nad glavom.

Radio je razne poslove, vodio je igraonicu, leti je, na moru, prodavao krofne i kukuruz turistima, radio je i u svojoj struci kao konobar, zatim u proizvodnji stočne hrane i kao pomoćni građevinski radnik.

 

 

„Uglavnom su to bili poslovi na crno. Radio sam mnogo, a zarada je bila minimalna. Većina poslodavaca nije cenila moj trud i rad“, priča Marko.

 

Markov put od ugostitelja do zidara

Za ovog mladog čoveka vedrog duha nije bilo pauze i čekanja da posao „padne s neba“. Uvek je tražio je nova, bolja rešenja za svoju egzistenciju.

S obzirom da ima malo „ zidarske krvi“, jer je u porodici bilo građevinaca kojima je u mladosti pomagao u poslu, prijavio se na obuku za građevinske radnike u okviru projekta „Znanjem do posla“. U preduzeću „IP34 gradnja“ dobio je priliku da zanat uči na jednom od najvećih gradilišta u Šumadiji, u industrijskom kompleksu „Mind park“. Sticao je praktično iskustvo u neimarskom timu koji zida halu od nekoliko hiljada kvadrata.

„Tokom praktične obuke na gradilištu sam mnogo naučio. Skoro da nisam imao greške, jer sam imao iskusne majstore pored sebe koji su mu davali prave savete. Ništa nisu ni morali da me teraju da radim, jer sam došao spreman na sve obaveze i da se potrudim da što više naučim da radim. Rukovodio sam se time da što više znaš-više vrediš. Ovu obuku sam video kao šansu da steknem nove veštine, pokažem se kao vredan i dobar radnik, i sa tim kvalitetima ,što bi se reklo, zaradim posao kod ovog poslodavca“, priča Marko.

Tako je i bilo. Marko je posle obuke dobio ponudu da ostane na gradilištu.

 

 

„Dosta poslova sada mogu samostalno da radim, recimo, zidarske i tesarske poslove. Mogu reći da sam više od pomoćnog radnika, sada sam kao mlađi majstor“, kaže Marko i napominje da je zahvalan na poverenju koje mu ukazao vlasnik firme je „IP34 gradnja“ i mentor na obuci Ivan Petrović.

U svemu je zadovoljan poslom, a uveren je da će biti i sa prvom platom koju očekuje u oktobru.

„Na prvom mestu mi je plata, da budem zadovoljan zaradom, a druga najvažnija stvar za mene je da poslodavac ceni moj rad i zalaganje“, kaže Marko.

 

Građevinci deficitarni, obuke su dobro rešenje

U preduzeću „IP34 gradnja“ bilo je 10 mladih mašinske i tehničke struke iz Kragujevca koji su , u okviru praktičke obuke, na gradilištima učili zidarske i tesarske poslove, takozvane grube građevinske radove. Njihov napredak na obuci pratila su trojica instruktora iz preduzeća.

„Marko je od svih praktikanata bio najviše zainteresovan za posao od samog početka. Prihvatio ga je sa zadovoljstvom i ništa mu nije bilo teško“, kaže Ivan Petrović, vlasnik „ IP34 gradnja“ i diplomirani građevinski inženjer.

Prema njegovim rečima, na kraju obuke je bilo radnih mesta za još praktikanata, ali, nažalost, većina nije htela zaposlenje na gradilištu, jer su rekli da im je posao težak.

 

 

To je i najveći problem svih gradilišta – sve je manje radne snage. Teško se dolazi do mladih radnika, jer ne žele da rade fizički teške poslove. S druge strane, mnogi odlaze u inostranstvo zbog većih dnevnica na tamošnjim gradilištima.

„Ranije sam dolazio do mlađih radnika preko biroa, ali čim vide šta se i koliko radi, beže od toga“, kaže Ivan.

Ističe i da je posao građevinskog radnika u njegovoj firmi dobro plaćen.

„Pomoćni radnik na gradilištu ima sigurnih 40.000 do 45.000 dinara. Sa napredovanjem i većim zalaganjem samih radnika može da „izađe“ i dosta više“, kaže Ivan.

On hvali ideju projekta „Znanjem do posla“, jer se kroz prekvalifikaciju i praktičnu obuku mladi osposobljavaju za konkretne radne zadatke na gradilištu. S druge strane, poslodavac može da vidi da li je radnik zainteresovan za taj posao i ima li potrebne veštine, a istovremeno praktikant ima vremena da odluči da li je baš taj posao za njega ili nije.

„Ovo je odlična obuka, jer sam i ja tu da pratim praktikanta, da vidim da li mi odgovara kao radnik, da li je stekao potrebne veštine, da li se uklapa sa ostalim majstorima i radnicima na gradilištu“, kaže Ivan.

Ova obuka je i za njega bila jedinstvena jer je prvi put u svojoj karijeri imao priliku da kao mentor učestvuje u prenosu znanja mladima.

„Ovo je moje prvo iskustvo da drugome prenosim znanje. Bilo mi je zanimljivo zato što sam uvek mogao da budem sa praktikantima na gradilištu“, objašnjava Ivan.

On navodi da se do sada nije bavio obučavanjem radnika, a da je tokom ove obuke mogao da prati njihov napredak uz instrukcije mentora i iskusnih majstora.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković