E2E priča – Obučeni konobari i lični pratioci – posao za polovinu praktikanata

E2E priča – Obučeni konobari i lični pratioci – posao za polovinu praktikanata

Novi Pazar: Obuke za zanimanja ličnog pratioca i konobara, organizovane u sklopu programa “Znanjem do posla” u Novom Pazaru, Raški i Tutinu, uspešno su završene, a od 30 polaznika očekuje se da bar njih polovina dobije posao, ocenila je Marija Tiosavljević, potpredsednica Udruženja psihologa Novi Pazar.

 

 

To udruženje je ove godine imalo dvostruku ulogu, radili su kao broker za oba zanimanja, dok su u slučaju ličnih pratilaca bili i poslodavci.

 

“Mogu reći da je sve lepo prošlo, bio nam je poznat način obučavanja, a imali smo dovoljno znanja i iskustva da sve organizujemo kako treba. Lični pratioci su praktičnu obuku proveli u vrtićima, osnovnim i srednjim školama, obrazovnim ustanovama sa kojima smo uspostavili odličnu saradnju. Moramo zahvaliti i roditeljima koji su imali poverenja u nas i našu procenu da svoju decu mogu poveriti praktikantima, da će sa njima biti bezbedna i da će se o njima lepo brinuti”, kaže Tiosavljević.

 

Obuke za konobare su, prema Marijinim rečima, bile nešto kompleksnije. Bilo je sedam poslodavaca, odnosno ugostiteljskih objekata u Novom Pazaru i Raški, zbog čega je bilo potrebno više ljudi za organizaciju. Ipak, dodaje, sve je završeno kako treba.

 

 

“Možda je obuka od dva meseca bila prekratka da bi praktikanti ostvarili značajan napredak u poboljšanju svojih znanja i veština, ali su imali dovoljno vremena da se osposobe i steknu neophodno iskustvo za obavljanje tog posla. Koliko je obuka bila značajna govori i činjenica da većina konobara koji rade u ovdašnjim kafićima i restoranima nema nikakvo formalno obrazovanje ili iskustvo za to zanimanje, a da su kroz naš program mladi nezaposleni dobili priliku da povežu i teoriju kroz obuku u Ugostiteljskoj školi i praksu”, objašnjava Tiosavljević.

 

Obukama su zadovoljni i praktikanti, ali i poslodavci.

 

“Iako se određen broj polaznika obuke za konobare tokom našeg programa prvi put susreo sa tim zanimanjem, poslodavci su nam rekli da su se oni odlično snašli, da su savladali posao i da su zadovoljni njihovim rezultatima. Još nemamo konačne podatke koliko njih će ostati da radi i posle obuka, ali prve procene nam govore da će ih oko polovine zasnovati radni odnos. Naravno, oni su sada obučeni, pa iako ne počnu da rade kod poslodavaca kod kojih su obavili praksu, moći će da konkurišu kod drugih”, dodaje potpredsednica Udruženja psihologa.

 

 

U sklopu programa “Znanjem do posla”, u ovom nerazvijenom delu Srbije, sa visokom stopom nezaposlenosti, pored obuka za konobare i lične pratioce, organizovane su još tri obuke za deficitarna zanimanja šivača, tehnologa u mlekarstvu i tapetara.

 

Svih pet obuka pohađalo je blizu 90, uglavnom mladih, nezaposlenih Novopazaraca, Tutinaca i Raščana, posle kojih je dobar deo njih pronašao zaposlenje.

 

Iz Udruženja psihologa očekuju da će do kraja 2019. godine organizovati obuke za još dva zanimanja – turističkog animatora i šivača lake konfekcije.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović/Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Konobar – idealan posao za studente i mlade

E2E priča – Konobar – idealan posao za studente i mlade

Novi Pazar: Studentkinja engleskog jezika Tanja Jezdimirović iz Raške uspešno je završila teorijsku i praktičnu obuku za zanimanje konobara, organizovanu u sklopu programa “Znanjem do posla”. Svojim radom i zalaganjem na poslu ubedila je poslodavca da joj ponudi posao.

 

Ova dvadesetogodišnja Raščanka kaže da je obuku videla kao dodatni izvor prihoda tokom studiranja i da se zbog toga prijavila, iako nije imala nikakvo radno iskustvo, niti je nešto znala o tom zahtevnom zanimanju.

 

“Na teorijskoj obuci u Ugostiteljskoj školi u Novom Pazaru, sam stekla osnovna znanja o ovom poslu, naučila kako treba da se ponašaju konobari, kako se služe različite vrste hrane, pića, kako se razgovara sa gostima. Deo toga sam imala prilike da iskoristim ili usavršim u praksi u kafiću “City pub”, a čak sam i mnogo toga novog naučila. Počela sam u šanku, a sada radim kao konobarica”, priča Tanja.

 

Tokom ovih meseci, dodaje, uverila se da posao konobara, iako mnogi tako ne misle, nije jednostavan i lak i da ga ne može svako raditi.

 

 

“Ako mogu da kažem, idealan je za studente kojima je potreban novac za studiranje ili džeparac, ali i za sve mlade koji traže posao. Ja sam, u početku, ovo videla kao privremeni posao dok se školujem, ali bez problema mogu sebe da zamislim kako se bavim ovim zanimanjem i nakon završetka fakulteta”, zaključuje ova devojka.

 

Vlasnik kafića Radovan Milić kaže da Tanju čeka posao i da ona može ostati da radi, ukoliko to želi.

 

“Tanja je odgovorna, vredna, iz dana u dan je napredovala i svojim ponašanjem i radom nas ubedila da joj ponudimo posao. Zadovoljni smo, a na njoj je da odluči hoće li ostati”, ističe Radovan.

 

On kaže da je u ovim vremenima, kada veliki broj mladih napušta Rašku i ostale gradove Srbije, veoma teško naći kvalifikovane radnike zbog čega misli da je “Znanjem do posla” izuzetno koristan za sve poslodavce.

 

“Pored toga što mi poslodavci za relativno kratko vreme dobijemo obučenog radnika, ovaj program je značajan i za nezaposlene koji se mogu prekvalifikovati ili unaprediti znanja, sa kojima će lakše doći do posla. Kada je reč o konobarisanju, ovo je posao kao i svaki drugi, u početku je možda težak, ali kako se usvajaju nova znanja i veštine sve postaje lakše i pretvara se u rutinu”, zaključuje Milić.

 

Obuku za konobara prošlo je 15 mladih nezaposlenih iz Novog Pazara, Tutina i Raške, a prema prvim informacijama više od polovine će i nakon nje ostati da radi u ugostiteljskim objektima u kojima su se usavršavali kroz prektičnu obuku.

 

U okviru programa “Znanjem do posla”, u ovom delu Srbije organizovana je i obuka za zanimanje ličnog pratioca, a uskoro se očekuju i obuke za još dva deficitarna zanimanja.

Tekst i foto: Nikola Kočović/Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Mladi postaju majstori za ramove za košnice i elemente za palete

E2E priča – Mladi postaju majstori za ramove za košnice i elemente za palete

Kruševac: Za posao radnika u proizvodnji drvenih elemenata u kruševačkoj firmi „Eco papir“ obučava se desetoro polaznika. Mladi, nezaposleni ljudi, u tom preduzeću u okviru projekta „Znanjem do posla“, uče kako se prave ramovi za košnice i elementi za palete. Poslodavac je spreman da zaposli sedmoro, ukoliko budu savladali osnove zanata i budu želeli to da rade.

Jedan od polaznika obuke Dušan Tamburić (27) završio je osnovne i specijalističke studije iz zaštite životne sredine, ali mu to nije smetalo da se prijavi za obuku za radnika u proizvodnji drvenih elemenata. Pokušavao je da nađe posao u struci, ali kada mu to nije pošlo za rukom odlučio je da se oproba u ovom zanatu.

„Želeo sam da vidim kako izgleda rad u proizvodnji i sviđa mi se. Čini mi se da bih lepo mogao da se uklopim, da bih mogao da naučim da radim ovaj posao i radio bih ga sutra“, kaže Dušan.

I Lazar Đurđević (25) se školovao za sasvim drugačije zanimanje, studirao je prava, a ipak je odlučio da se obuči za rad u ovoj proizvodnji.

 

 

„Radna atmosfera je dobra. Šta god da treba tu sam, da pripomognem, da naučim šta treba da uradim, nije mi teško ni kada sređujemo pogon. Ovo je veoma korisno iskustvo, svako bi trebalo da ima u rukama neki zanat poput ovoga, a ja bih se rado bavio ovim poslom“, priča Lazar.

Za razliku od ostalih, Stefan Petrović (22) se školovao za stolara. Ovo mu je prvi posao.

„Do sada nigde nisam radio. Ovde vidim, kako ono što sam učio u školi izgleda u praksi. Vidim da se dosta toga razlikuje. Sviđa mi se u ovoj firmi i voleo bih da ostanem ovde da radim“, navodi Stefan.

Uz pomoć trojice mentora, polaznici, tokom praktične obuke, prolaze kroz ceo proces proizvodnje. Uče, najpre, kako se trupac doveze i opere, potom skrati na predmeru, seče na daske određene debljine, pakuje, pa nosi na sušenje. Sledi obrada na abrihteru, potom na cirkularu, pravljenje ramova i pakovanje.

U firmi „Eco papir“, koju vode supružnici Olja i Nenad Miletić, kažu da su spremni da na poslu zadrže sedmoro kandidata, ukoliko oni budu savladali osnove ovog zanata i ako budu želeli da ostanu.

„Potrebno je šest meseci do godinu dana, da oni budu samostalni majstori, a ova obuka nam je korisna kako bismo videli da li se polaznicima dopada ovaj posao, kako se uklapaju, odnosno da li bi mogli da ga rade“, kaže Nenad Miletić.

 

 

U projekat „Znanjem do posla“ su se, kaže, uključili zbog nedostatka kvalifikovanih radnika i povećanog obima posla.

„Mladi, nezaposleni ljudi koji su nam ranije dolazili često su nezainteresovani, samo žele da vide kako ovaj posao izgleda, a radije bi se bavili nečim drugim. Takodje, od kada u Kruševcu ne radi Drvno industrijsko preduzeće „Savremeni dom“ postoji problem sa obukom stolara“, navodi Nenad Miletić.

Firma „Eco papir“ svoje proizvode plasira na strano tržište, elemente za palete izvozi u Italiju, a ramove za košnice u Francusku.

Obuka za radnika u proizvodnju drvenih elemenata jedna je od obuka koje se u Kruševcu sprovode kao deo projekta Znanjem do posla, a za to zanimanje se mladi nezaposleni uče i u firmi „Saming“.

Tekst i foto: Jelena Božović/ Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Božina „azbuka“ zavarivanja

E2E priča – Božina „azbuka“ zavarivanja

Kragujevac: Obuku za zanimanje zavarivač-bravar završilo je 10 mladih praktikanata u kompaniji AMM Manufacturing u „Mind parku“, u Kragujevcu. Među njima je i Božidar Nikolić iz Rače kod Kragujevca, koji  je svoj trud i uspeh na obuci „Znanjem do posla“ „krunisao“ zaposlenjem u toj kompaniji. Njegovim stopama sada ide još 20 polaznika koji ovaj zanat uče od najboljih u proizvodnji komponenata za šinska vozila.

Božidar Nikolić koji ima 20 godina, „azbuku“ zavarivanja savladao je tokom obuke, a „ispisuje“ je na čeliku u proizvodnji putničkih vagona vozova, tramvaja.

 

Prekvalifikacijom do brzog zaposlenja      

„Posle srednje škole sam radio samo pet meseci i to kao transportni radnik. Nigde nisam mogao da se zaposlim u svojoj struci – elektrotehničar računara“,  priča Božidar koji je odlučio da zanimanje za koje se školovao zameni zanatom koji je „na ceni“.

Prijavio se za obuku za zavarivača – bravara na predlog starijeg brata koji već radi, na tom radnom mestu, u kompaniji AMM Manufacturing.

 

 

„Čuo sam da je to dobro plaćen posao, prvo to, a tokom obuke nešto i privuklo tom poslu. Ranije nisam nikada vario, srećom, što se kaže, pošlo mi je za rukom. Posao sam brzo zavoleo, a kad nešto voliš da radiš to ti onda i ide. Bio sam uporan. Iz dana u dan, sam sve više učio i napredovao“, ospisuje početak Boža, početak obuke.

Prvih dana, kaže, nije baš bilo lako, najviše zbog privikavanja očiju na varenje. Ipak, obuka mu nije bila naporna, jer je „tajne“ zanata otkrivao uz pomoć, kako kaže, profesora – Radiše Rakića i Nikole Jovanovića iz kompanije AMM manufacturing.

„Prvi susret sa aparatom za varenje je bio malo čudan. Trebalo je da naučim kako da držim gorionik, položaj ruke, kako pustiti var. Prvi put mi nije baš išlo, pa sam, čak, pomislio sam da ja nisam za ovo. Ali, profesor Radiša Rakić mi kaže – samo polako i strpljivo. On je mnogo dobar profesor, sve je odlično objašnjavao, a na nas praktikante gledao kao da smo njegova deca“, priseća se Boža.

Zadovoljan je što je MIG zavarivanje, za koje se obučavao, učio, u savremenim uslovima i sa aparatima poslednje generacije.

Kao i svi praktikanti iz grupe, Boža je prošao proveru napretka na obuci. Prvo je, posle teorijske obuke od nedelju dana, polagao test, a na kraju praktične obuke u kompaniji, imao je završni atest koji je, kaže, bio ozbiljan izazov.

„Radili smo varenje na pločama različite debljine na kojima smo i vežbali na obuci. To što smo uradili, pregledali su kontrolori. Radi se vizuelna kontrola i ultrazvučna kontrola, da se vidi da li je to dobro zavareno, kao i da li je var lep“, navodi on.

Boža kaže da je sve prošao „ iz prve“. To ga je i preporučilo da ostane na radnom mestu u kompaniji, uz posvećenost i upornost koju je pokazao na obuci.

„Imaš posao – lep je osećaj. Baš sam i hteo ovde da radim , ništa mi nije teško. Radimo u smenama , prava je od 7 do 15, a druga od 15 do 23 sata“, kaže Boža.

Sada radi u hali „Avenio“ gde se vare tanke ploče od čelika. To su, kaže, „fini“ radovi koje bi trebalo da usavrši.

Boža zna da ima zanat koji se traži i u inostranstvu, ali tvrdi da ne razmišlja o odlasku iz zemlje, jer budućnost vidi u svom rodnom kraju.

 

Zavarivači stiču atest koji važi svuda u svetu 

Obuka mladih za zavarivače u AMM  Manufacturing obavlja se pod budnim okom sedam mentora. Najstariji i najiskusniji među njima je Radiša Rakić koga praktikanti zovu profesor. Za Božu kaže da je bio najbolji kandidat iz prve grupe praktikanata „Znanjem do posla“. Imao je sve kvalitete koji su mu bili „ulaznica“ za radno mesto u velikoj kompaniji.

„Bio je najbolji, prvo, kao čovek, drugo, brzo je savladao znanje zavarivanja, dobar je drug, pomaže kolegama, vredan je i odgovoran“, opisuje Božu „profesor“ Rakić.

Ove ocene, svakako mnogo znače, jer dolaze od čoveka koji ima najduži staž u obučavanju mladih zavarivača.

 

 

„To je posao koji sam radio i u Institutu Goša 46 godina i nastavio u AMM Manufacturing poslednje tri godine. Do sada sam obučio preko 5.300 zavarivača“, navodi Rakić.

Najvažnije je da mladi radnik, kaže, prvo „ bude čovek“, da zdravo i zrelo razmišlja, a tek posle toga dolazi uspeh na obuci za zavarivača. Taj posao usvaršava se godinama

Radiša ima samo reči hvale za mlade praktikante sa obuke „ Znanjem do posla“. Kaže da će oni jednog dana „nositi“ posao u kompaniji i dodaje da „mladost može sve“.

„U ovom poslu moraju da budu koncentrisani, da bude oštro oko i mirna ruka i – nema problema. Zavarivanje je umetnost, jer istopljeni materijal treba tako oblikovati da bude homogen i da ujedno lepo izgleda i vizuelno. A to je velika stvar jer mora da se uradi u trenutku, u momentu“, kaže Radiša Rakić.

Potvrda osposobljenosti praktikanta na obuci  je atest koji važi svuda u svetu. Prva grupa praktikanata je na kraju obuke položila atest prema evropskom standardu 9606-1.

Posao zavarivača je, kaže, u odnosu na pre 40 godina, sada „gospodski“ posao.

„Imamo savremene uređaje i programe koji olakšavaju posao. Kada se to savlada, zavarivanje je lako“, navodi Rakić

Radiša preporučuje ovaj posao mladima, jer mogu brzo da se zaposle, da rade u dobrim kompanijama, „lepo“ zarađuju, a mogu i da napreduju. U kompaniji AMM Manufacturing  potrebno je, kaže, još najmanje 150 zavarivača. Potreban im je kvalitetan kadar za proizvodnju šinskih vozila koja iz Kragujevca idu  u svet.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Od tajne zanata do zaposlenja

E2E priča – Od tajne zanata do zaposlenja

Pirot: Polaznicima obuke za CNC operatere i zavarivače u Pirotu uručeni su sertifikati koji svedoče da su uspešno završili obuku, a najvažnije je da je više od polovine polaznika dobilo posao u kompanijama u kojima su se obučavali. Programi obuke realizovani su u pet kompanija. Od 24 polaznika čak 13 ih je dobilo posao.

Uručenjem sertifikata u novootvorenom Start up centru, uspešno je završen deo programa “Znanjem do posla“ koji u Pirotu realizuju partneri projekta Udruženje Osveženje i ZIP centar.

 

 

“Podelili smo sertifikate polaznicima obuka za CNC operatere i zavarivače koji su obuku pohađali po modelu obuke na radnom mestu, u pet kompanija, u okviru porograma “Znanjem do posla“. Da je sve završeno kako treba, najbolje govori podatak da je 13 polaznika dobilo posao u kompanijama gde su bili na obuci. To je sjajan rezultat i to su pravi efekti obuka direktno na radnom mestu”, kaže Mira Zlatkov iz Start up centra.

 

Mira Zlatkov navodi i da je saradnja sa kompanijama je bila izuzetno dobra i da su i poslodavci zadovoljni rezultatima projekta, pre svega što su mogli da obuče kadar koji im je potreban.

 

Mladi: Obuka nam je otvorila vrata za zaposlenje

Miloš Milić, koji je prošao tromesečnu obuku za zavarivača i dobio posao u kompaniji “Stojanović” u kojoj je i učio tajne zanata. Veruje da je za zaposlenje bilo potrebno da pokaže angažovanje i upornost u učenju.

 

 

“Zadovoljan sam. Početnik sam u ovom poslu, ali učimo polako, korak po korak. Savladao sam prve tajne zanata, ali potrebno je vreme da se sve nauči. Odmah sam dobio posao u ovoj firmi, što je zaista i pravi cilj programa obuke“, kaže Miloš Mitić.

Darko Ristić je završio obuku za CNC operatera u kompaniji “JBL-Solier” i takođe dobio posao. Pre obuke formalno obrazovanje stekao je Tehničkoj školi u Pirotu, a neko vreme je i i studirao u Beogradu.

 

 

“Da nije bilo ovog projekta i obuke ne bi mogao da dodjem do posla. Ovaj program mi je to omogućio. Radim već dva meseca a obuka je trajala pet meseci. Nadam se da ću u ovoj firmi dobiti stralno zaposlenje”  kaže Ristić.

Marko Popović iz Pirota je završio Tehničku školu u Pirotu, smer za kompjutersko upravljanje. Odabrao je da se kroz projekat “Znanjem do posla” obuči za CNC operatera, kako bi usavršio znanje koje je stekao u srednjoj školi.

 

 

“Naučio sam mnogo toga. Obuka je bila u firmi “ D Company“ i na kraju je najvažnije da sam dobio posao. To je pravi put, jer sam ovom obukom na radnom mestu lakše došao do zaposlenja” kaže Popović.

Nikola Minčić završio je gimnaziju “Svetozar Marković“ u Nišu i pre ove obuke bio je nezaposlen.

 

 

“Završio sam obuku za zavarivača. Bilo je veoma zanimljivo tokom obuke. Nadam se da ću dobiti posao”, kaže Minčić.

Obuka za CNC opratere i zavarivače organizovana je u kompanijama “D Company“, “JLB-Soulier“, STR “Stojanović“, “Varmont“ i Preduzetničkoj radnji Božidara Mijića.

Tekst i foto: Zoran Panić / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Posao u „carstvu“ drugarstva

E2E priča – Posao u „carstvu“ drugarstva

Kragujevac: Posle obuke „Znanjem do posla“ za vaspitače, 17 praktikanata se zaposlilo u vrtićima u Kragujevcu.

Dok klinci i klinceze spavaju, u vrtiću „Drugarstvo“ nastaje priča o dve Dragane i jednom Marku, mladim ljudima koji su se opredelili za poziv vaspitača. Upoznali su se tokom praktične obuke za vaspitače u okviru programa „ Znanjem do posla“ i sada zajedno brinu o deci u vrtiću „Drugarstvo“. Dragana Čampar je posle dvomesečne praktične obuke dobila svoj prvi posao u životu posle 6 godina neizvesnosti. Uz zaposlenje, njen kolega Marko Stepanović dobio je šansu da unapredi znanja u poslu za koji se školovao. Najmlađa među njima je Dragana Nikolić, još je praktikant obuke, ali uverena da je na dobrom putu da u vrtiću ispiše prve stranice svoje karijere.

 

Praktična obuka nadgradila „knjiško“znanje

30-godišnji Marko Stepanović je diplomirani predškolski vaspitač. Kaže da je ovaj posao ostvarenje njegovih snova još iz osnovne škole, iako je, kaže, malu dilemu imao samo u srednjoj školi zbog engleskog jezika. Ipak, prevagnula je ljubav prema deci.

„Deca iz Drugarstva me zovu Mako. Navikli su na mene, čini mi se da sam, što bi se reklo, kupio njihovo poverenje.“

Obuka „Znanjem do posla“ u vrtiću „Drugarstvo“ donela mu je dupli dobitak. Prvo je unapredio svoja dosadašnja znanja i veštine, a drugo,  posle obuke je potpisao ugovor o radu.

„Kao vaspitač imam četiri godine prethodnog radnog iskustva u drugi vrtićima. Ovde sam došao da se dodatno obučim i moja očekivanja su potpuno ispunjena. Dosta novih stvari sam naučio.“

 

Otkriva razliku između teorije sa fakulteta i prakse u vrtiću.

„U praksi se upotrebljava tek nekih 30 posto teorije iz formalnog obrazovanja. Na fakultetu smo slabo imali praksu, samo dve nedelje godišnje. Bili smo samo posmatrači, nismo bili uključeni u aktivnosti vaspitača, već samo kao ispomoć. Na obuci „Znanjem do posla“ je bilo sve drugačije. Tokom praktične obuke smo svakodnevno učestvovali u planiranim aktivnostima sa decom.“

 

 

Marko priča da je poseban kvalitet obuke „Znanjem do posla“, praktično učenje o pedagoškoj dokumentaciji u vrtiću, među kojom je i dnevnik. Tokom studija, kaže, nije imao uvid u dnevnik i znao je samo da je to „jedna plava knjiga“.

„Nisam imao dozvolu za pristup dnevniku, a kasnije kada sam radio u jednom državnom vrtiću dobio sam dnevnik, ali nisam znao uopšte šta treba da pišem. Tokom obuke „Znanjem do posla“ za vaspitače ovaj problem sam rešio.“

Marko u vrtiću „ Drugarstvo“ vodi mešovitu vaspitnu grupu, u kojoj su deca od tri do pet i po godina. Posebno je ponosan na to što mu je sa punim poverenjem dato da rukovodi timom za razvojno planiranje, a član je još dva tima u vrtiću.

Poseban doprinos je dao učešćem u izradi zbirke kooperativnih igara koje postala „standard“ i velika je pomoć u radu svim vaspitačima u vrtiću „Drugarstvo“.

„To su igre saradnje u kojima učestvuju sva deca. Imamo 30-tak igara u zbirci i to primenjujemo u svakodnevnom radu.“

Marko je inače jedini muškarac vaspitač u vrtiću „Drugarstvo“. Kaže da nema nikakvih problema jer su svi navikli na njega, i koleginice, i deca.

 

Prvi posao posle šest godina neizvesnosti

Kada je Dragana Čampar iz Prijepolja završila studije za vaspitača u predškolskoj ustanovi na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, nije ni sanjala da će na svoj prvi posao čekati čak šest godina. A pokušavala je, predavala CV u vrtićima, ali nikada je nisu pozivali ni na razgovor.

„Već sam počela da razmišljam da ću morati  sasvim nešto deseto da radim. Zamišljala sam sebe u nekoj prodavnici, marketu.“

Dragana se u međuvremenu udala u Kragujevcu i postala majka dvoje dece. Put do njenog prvog posla „trasirao“ je program obuke „Znanjem do posla“, za koji je saznala preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Obuka mi je mnogo značila u tome da sam upoznala decu, vrtić, kolektiv. To mi je bilo važno jer nisam imala nikakvo radno iskustvo.“

Kaže da joj je „dragoceno“ praktično iskustvo u radu sa decom kroz obuku programa „ Znanjem do posla“.

 

 

„Tek kad uđemo u grupu i ostanemo sami sa decom, učimo kako da prepoznamo potrebe deteta, šta i na koji način treba da radimo. Mnogo je drugačije u praksi, nego kada se o svemu samo uči iz udžbenika na fakultetu.“

Smatra da je mnogo napredovala u odnosu na početak obuke, pre svega  u organizaciji rada i aktivnostima sa decom.

Dragana zajedno sa kolegom Markom brine o mešovitoj vaspitnoj grupi dece od 3 do 5 godina. Kaže da je primetila da deca u suštini najviše  vole pokret, pa i kada im priča neku priču oni vole da budu aktivni i da učestvuju. Priča da su u basni „Gavran i lisica“ deca imala svoje uloge, bili su glumci. Vole akciju i, kako kaže, snađu se čak i ona stidljivija deca.

Dragana priznaje da je tokom rada sa decom i kod sebe prepoznala neke skrivene talente.

„Gluma je nešto što se skrivalo u meni, a još kada je tu neka lutka ja se opustim, a volim i da pevam. Ali, čini mi se da je ta sposobnost da animiram decu moj glavni adut.“

Kaže da su je deca prihvatila i zavolela.

„Kolega Marko i ja se uklapamo – on je malo stroži, dok sam ja nešto blaža.“

 

Upornost, volja i ljubav prema deci

20-godišnja Dragana Nikolić preselila se iz Batočine u Kragujevac zbog praktične obuke „Znanjem do posla“ u vrtiću „Drugarstvo“. Ima diplomu  medicinska sestra- vaspitač i skoro sve što uči na obuci je za nju sasvim novo. Kaže da se trudi na praksi i veruje da će zadovoljiti kriterijume poslodavca za posao.

„Nisam do sada radila nigde. Bila sam samo dve – tri nedelje na probnom radu u „Drugarstvu“. Bila sam uporna, dolazila sam, interesovala se i pozvali su me na ovu obuku“

A šta  je bilo najvažnije da savlada već prvih dana na praksi?

Pristup deci, meni je to bilo najvažnije, da naučim prijem dece ujutru i kako da priđem detetu. Vidim da sam to dobro savladala. Ima dobar odnos sa decom, trudim se“

Najteže joj je pala pedagoška dokumentacija, dnevnik…

 

 

„Pedagoška dokumentacija je bila najteža! Savladala sam jedan deo, ali treba još da radim na tome uz pomoć kolega i mentora“

Dragana opisuje kako izgleda jedan letnji radni dan za praktikanta obuke za vaspitača.

„Moja je jaslena grupa – deca do 3 godine. Danas smo bili u dvorištu, igrali smo pokretne igre, sada nam je tema – letnje igrarije, pokretne igre među kojima su i igre Ringe-ringe-raja ili Širi-se-širi“

Dragana vidi svoju karijeru u poslu vaspitača.

„Kažem- sve mi je super, nemam ni na šta da se požalim. Tokom praktične obuke sam se uklopila, ne bih menjala nijedan detalj. Posao nije težak kada nešto voliš. Možeš sve i sve radiš istog trenutka, jer tu su deca, a deca ne mogu da čekaju“.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković