E2E priča – Marinin pohod na modni vrh

E2E priča – Marinin pohod na modni vrh

Kragujevac: Kad snovi postanu stvarnost…Tako bi ukratko glasila karijerna priča Kragujevčanke Marine Ilić. Modnim dizajnom se najpre bavila iz hobija, a danas su njene originalne kolekcije ženske odeće prisutne na svim najvažnijim modnim događajima. Marinine kreacije prešle su i okean, pa za njen modni brend „ Marinia“ znaju i u Americi. Devojka čiji je omiljeni dizajner Pako Raban, govorila je o svojim koracima u karijeri dizajnera ženske odeće.

Kako je nastao njen modni brend „Marinia“ otkrila je učesnicima webinara koji je organizovao Razvojni biznis centar iz Kragujevca u okviru karijernog savetovanja mladih po projektu „Znanjem do posla“. Bila je to priča o još jednoj uspešnoj karijeri „iz prve ruke“.

 

Preko grafičkog do modnog dizajna 

Marina je završila grafički dizajn na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Ovim poslom se bavila nekoliko godina, a uporedo radila i modne kolekcije ženske odeće. Zaradu je ulagala u stvaranje sopstvenog modnog brenda.

 

 

Profesija grafičkog dizajnera je za njen ukus bila statična zbog dugog sedenja za kompjuterom. Želela je više izazova, akciju, kontakte…

Ipak, iskustvo grafičkog dizajnera joj je bilo od velike pomoći  u bavljenju modnim dizajnom. Poznavanje kompjuterskih programa je bilo „veliki plus“, kaže Marina, pošto se ideje i u tom svetu realizuju danas na digitalni način. Savremeni trend u modnoj industriji je da se za marketing i prezentaciju proizvoda široj javnosti, koriste internet i društvene mreže.

Kao grafički dizajner, uverila se koliko je bitna promocija i vizuelno prikazivanje proizvoda. Za garderobu je jako značajno da bude „primamljivo“ prezentovana, kaže Marina.

A početak u modnom biznisu nije bio lak.

„Moram da priznam da sam u krojenju i šivenju od početka bila samouka. Od 14. godine sam na kućnoj mašini šila za sebe, pa onda za drugarice… Kada sam počela ozbiljnije da se bavim modom bio mi je hendikep što nisam imala temeljnije zanatsko obrazovanje pre svega vezano za izradu odeće“ iskrena je Marina.

Prvu svoju autorsku kolekciju je izradila 2011. godine i prikazala je na modnoj reviji u okviru manifestacije „Fashion selection“ u Beogradu.

„To je za mene bio tada veliki korak i veliki događaj. Mada, kada sam stekla veće iskustvo i bolje sagledavala stvari, smatrala sam da je to, ipak, bilo daleko od kvalitetne kolekcije. Taj moj prvi korak je bio daleko od savršenog“ samokritična je Marina.

Kaže da na startu biznisa ne ide baš uvek sve onako kako zamišljamo.

Rad na prvoj kolekciji je bio poučan. Uložila je mnogo vremena i znanja, veći deo komada je šila sama i ,kako kaže, sa pomalo nevešto odrađenim detaljima.

Nedostatak iskustva je nadomestila interesantnim modnim idejama.

Prvu autorsku kolekciju je nazvala „MISS MI“ ,a drugu „NEXT MI“.

„Druga autorska kolekcija je bila korak dalje u smislu tehničke izvedbe, a uz haljine sam radila i pantalone, jaknice sa delovima krzna i kože“ kaže Marina pričajući kako je nastao njen modni brend „Marinia“.

 

Važan korak u biznisu je partnerstvo

Posle prvih skromnijih kolekcija koje je pravila, Marinin važan korak u poslu bila je saradnja sa velikom fabrikom tekstila u Istanbulu za koju je jedno vreme radila preko interneta kao dizajner.

„Prvi puta sam tada videla fabriku tekstila koja zapošljava 3000 radnika, gde su prisutni svi koraci, od obrade sirovog pamuka, preko proizvodnje materijala, do šivenja odeće i modernih tehnologija štampe na odeći. To mi je razjasnilo i moju ulogu u svetu masovne proizvodnje odeće i sve ono sa čim dizajner ili neko ko želi da pokrene brend treba da budeupoznat, od proizvodnje, šivenja, štampe, plasiranja“ kaže Marina.

 

 

Navodi da joj je to bilo dragoceno iskustvo u stvaranju sopstvenog brenda. Iskristalisala je, kaže, kako bi trebalo da organizuje svoju proizvodnju koja je tada bila „više nego skromna“. I bila je svesna da je sve to „zaista jedna kompleksna stvar“ budući da na tržištu ima na hiljade firmi u oblasti proizvodnje odeće.

Priznaje da je bila pomalo i obeshrabrena i u dilemi da li da odustane od mode i zadrži se u poslu grafičkog dizajnera.

„U tom trenutku jedno poznanstvo mi je otvorilo novu opciju. Upoznala sam Kseniju Zlatić, devojku koja živi u Americi i koja je prilikom svakog dolaska u Srbiju želela da vidi šta je novo kod mene, šta će da kupi, pošto je jako volela stvari koje šijem i dizajniram. Ona je došla na ideju da probamo da zajedno organizujemo ozbiljnije proizvodnju i brendiramo odeću“ priča Marina.

Njena saradnica Ksenija je po struci menadžer i njih dve su, kako kaže Marina, dobar spoj. Jedna se bavi proizvodnjom odeće, a druga organizacijom posla, plasiranjem proizvoda i čini ih „vidljivijim“ na tržištu.

„To je sada i moj savet mladima u ovom poslu, to je pravi koncept– kontakti, udruživanje, posebno kada je potrebno da se posao uveća i bolje organizuje, za šta je neophodan i veći kapital“ kaže Marina.

Sa Ksenijom je počela da postavlja modni brend Marinia.

 

„Marinia“ osvaja modne revije, stiže i u Ameriku

Modni brend je nazvan „ Marinia“ po Marininom nadimku. U pohod na modni vrh kreće 2017. godine sa kolekcijom „Perspective“ koja je prikazana na događaju „Fashion week“ u Njujorku.

 

 

„To je bila izuzetno važna manifestacija za dizajnere širom sveta, pogotovo za nas koji smo bili relativno mladi u tom poslu. Uspeli smo u tome da se jedan brend koji je bio mlad  izdvoji iz mase u sličnoj kategoriji brendova“ ponosna je Marina.

Kaže da je za svaku kolekciju potrebna složena organizacija, te se sa Ksenijom pobrinula za ceo „lanac“ od ideje, proizvodnje, šivenja, prezentacije na društvenim mrežama, organizacije revije.

Pošto je bilo mnogo posla, zaposlene su dve šnajderke, a uključila se i Marinina sestra Mirjana.

„To je bio tim sa kojim smo krenule da pripremamo veće i ozbiljnije kolekcije, tehnički dobro organizovane“ rekla je Marina.

Strancima su se, priča ona, dopale stvari izrađene pod brendom „ Marinia“, koji im je bio lak za izgovor i zvučao „egzotično“.

„Dodali smo i slogan „Dont be wanna be, just be“, koji je imao ulogu da ilustruje viziju našeg brenda. Igra reči u engleskom, ali sa ciljanim značenjem. Naša ideja je bila da ne budemo samo neko ko voli modu, prati je i želi time da se bavi, već da stvarno krenemo u akciju, da ne budemo samo  „wanna be“ nego da stvarno nešto uradimo na tom polju“ objasnila je Marina.

Reči iz slogana su postale prepoznatljive za sam brend, kaže Marina, a kako su bile zgodne i za grafičko oblikovanje štampane su na majicama.

Kolekcije „Marinia“ prikazane su na svim najznačajnijim modnim događajima. Učestvovale su na Fashion week-u u Srbiji 2017.godine, kada je promociju brenda Marinia podržala nošenjem kreacija popularna pevačica Jelena Tomašević. Naredne godine na ovoj manifestaciji predstavljena je kolekcija „Atomic flower“, modele je ponela i poznata umetnica Lena Kovačević, a seriju fotografija uradio ugledni italijanski modni fotograf Daglas Baset. Iste godine, Marinina kolekcija „Silverwear“ je gostovala u Budimpešti.

 

 

„Revije su nam bile važne zbog kontakata, upoznavanja modela, klijenata, ljubitelja „Marinia“ dizajna, saradnika, pratilaca na društvenim mrežama…“ rekla je Marina.

Trud, istrajnost i originalnost su nagrađeni. Veća serija odeće od oko 900 artikala izvezena je u Ameriku prošle godine. Planove je malo odložila pandemija korone, ali će izvoz u Ameriku, veruje Marina, biti nastavljen krajem ove godine.

„Marinia“ je punom snagom krenula u osvajanje modnog sveta, pa dizajnerku Marinu Ilić čekaju novi poslovni izazovi. I pored brojnih obaveza u modnom biznisu, kako je obećala na webinaru, kada prođe epidemija korone, rado će biti gošća učenika i profesora srednje škole „Toza Dragović“ u Kragujevcu. Svoje bogato iskustvo i savete podeliće sa mladima koji svoju karijeru vide u izradi odeće.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Timočki klub: Webinar o IT tehnologijama

E2E priča – Timočki klub: Webinar o IT tehnologijama

Knjaževac: Obrazovanje iz informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i sertifikacija u oblasti poznavanja rada na računaru, bile su neke od tema još još jednog webinara, koji je organizovao Timočki klub, lokalni partner programa “Znanjem do posla”. Panelista je bio Miljan Jeremić, diplomirani inženjer elektrotehnike, profesor računarstva i informatike u Knjaževačkoj gimnaziji.

 

Unapređenje ličnog i profesionalnog života danas je nemoguće i zamisliti bez jedne gotovo podrazumevajuće veštine, a to je sposobnost korišćenja računara. “Ona nam omogućava da razumemo i koristimo nove tehnologije kako bismo bili bolji učenici, studenti, radnici”, kazao je profesor Jeremić.

 

“Danas je svim ljudima potrebno osnovno razumevanje informacionih i komunikacionih tehnologija. Zato je važno obrazovanje ljudi kako bi bili kompetentni u osnovnom korišćenju ICT tehnologija. Verujem da će vrlo brzo doći vreme u kome će standrad prilikom zapošljavanja, ili preuzimanje više funkcije u firmi, biti posedovanje ECDL sertifikata, svojevrsne “vozačke dozvole“, kojom pokazujemo koliko zapravo poznajemo rad na računaru.“

 

U Srbiji, ova vrsta obuke postaje sve zanimljivija u mnogim ustanovama. Posebno su za nju zaintresovani nastavnici, koji će zahvaljujući dobijenim licencama, moći i sami da rade na obuci učenika i svih drugih kojima je potrebno ovo znanje i sertifikat.

 

Tokom webinara bilo je reči i o Microsoft, ORACLE, CISCO sertifikatima za inženjere i programere, kao i o zahtevima evropskog tržišta u ovoj oblasti. Miljan Jeremić se posebno osvrnuo na princip doživotnog učenja (life-long learning), konstantnog usavršavanja ne samo u školi, koja jeste važan, ali ne i jedini centar razvoja i učenja, već i kod kuće, na poslu, pa i kroz aktivnosti tokom slobodnog vremena.

 

Tekst i foto: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Knjigovođa – osoba od poverenja, spremna da uči

E2E priča – Knjigovođa – osoba od poverenja, spremna da uči

Knjaževac: Dobro se snalazite u svetu brojki i tabela, nije vam teško da, uz jutarnju kafu, na računaru proverite koji su se to zakoni i propisi promenili…Spremni ste da saznate šta su to ulazne i izlazne fakture, kako se isplaćuju plate i doprinosi…Možda se pronađete u zanimanju knjigovođa. Za “Znanjem do posla“ o prednostima i manama ovog posla govori Ivana Ristić, direktorka knjigovodstvene agencije Finex u Knjaževcu.

 

“Mladi treba da znaju da, da bi se bavili ovim poslom, ne moraju, nužno, da imaju završenu ekonomsku školu. Znači, to može da bude i neka druga srednja škola. Ja sam knjigovođa već pune 24 godine. Završila sam Knjaževačku gimnaziju. Znanje iz knjigovodstva sticala sam radeći u ovoj firmi, učeći od starijih kolega”, objašnjava Ivana Ristić koja ima godine iskustva u radu kao knjigovođa.

 

Iako mladi neretko misle da su sa učenjem završili onog dana kada dobiju diplomu, posao knjigovođe je najbolji primer da to nije tačno.

 

“U ovom poslu, kad se zaposlite, ponekad učite više nego ikada ranije. Knjigovodstvo je jedna od profesija koja zahteva stalno praćenje izmena propisa, stalno usavršavanje rada na računaru, dobro poznavanje rada u programima kakvi su exel i word. Dakle, biti knjigovođa znači da morate celog života da učite. Ne može – naučite jednom i to je za svagda. Propisi i zakoni se stalno menjaju, a jedan knjigovođa to mora konstantno da prati”, napominje naša sagovornica.

 

Knjigovođe, naravno, zakone ne uče napamet, ali u svakom trenutku moraju da znaju gde će pronaći pravu informaciju, onu koja je potrebna klijentu. Sastavni deo dana su stručni časopisi, uredbe, zakoni, pravilnici, a često se organizuju seminari, ili webinari, kako bi se pojedine uredbe i zakoni pojasnili. Dugačak je spisak osobina koje su potrebne dobrom knjigovođi.

 

“Od knjigovođe se očekuje tačnost, ažurnost, komunikativnost. Knjigovođa mora da bude osoba od poverenja, jer se često radi sa veoma poverljivim poslodvnim podacima jednog preduzeća, ili preduzetničke radnje. Knjigovođa mora da bude koncentrisan, savestan, odgovoran, ali i da poseduje veštinu rada pod pritiskom zbog rokova koji vas često pritiskaju. Mnogo toga se stiče iskustvom, ali nije nemoguće naučiti, jer, rekla bih – knjigovodstvo je na neki način zanat”, kaže Ivana Ristić.

 

 

Kao i svaki posao, i ovaj ima i dobre i loše strane.

“Dobre su te što ste stalno u kontaktu sa ljudima, sa klijentima za koje radite, sa kolegama iz firme. Posao može da bude kreativan, zanimljiv, uzbudljiv. Ona loša strana je ta da stalno radite u kancelariji, u zatvorenom prostoru, sedeći. Posao često zahteva prekovremeni rad zbog predaje godišnjih, ili mesečnih obračuna”, jasna je naša sagovornica.

 

Posao knjigovođe možete raditi samostalno i svako ko to želi, može da otvori knjigovodstvenu agenciju. Prema novom Zakonu o računovodstvu iz ove godine, važno je da u firmi ima jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem. To profesionalno znanje stiče se polaganjem ispita kod stručnih organizacija, kako domaćih, tako i međunarodnih.

 

“Mladima, koji se ovog proleća opredeljuju za buduće zanimanje, mogu da preporučim knjigovodstveni posao, ako su spremni na stalnu edukaciju. Ovih dana, u vreme vanrednog stanja, videli smo da naš svakodnevni posao, pa tako i knjigovodstvo, može da se obavlja i onlajn. Deci 21. veka, to, svakako nije strano i sigurna sam da će svojim klijentima moći da ponude najsavremenije usluge”, zaključuje Ivana Ristić.

 

U okviru projekta “Znanjem do posla” organizovane su obuke za knjigovođe. Vreme epidemije korona virusa iskorišćeno je da i to zanimanje bude predstavljeno on-line, u okviru usluga karijernog vođenja i savetovanja.

 

Tekst i foto: Ljiljana Pavlović / Uredila:  Sandra Vlatković

E2E priča – Digitalno obrazovanje za digitalnu budućnost

E2E priča – Digitalno obrazovanje za digitalnu budućnost

Knjaževac: Interaktivne radionice i webinari u vreme pandemije korona virusa osmišljene su da pomognu mladima i pruže im, stvarnu, a neophodnu pomoć u izboru zanimanja. Imajući na umu da su digitalne tehnologije postale sastavni deo savremenog života i učenja, Timočki klub opredelio se da jedan od svojih webinara posveti digitalnom obrazovanju, odnosno digitalnoj budućnosti.

 

“Veoma je važno da digitalne tehnologije pravilno upotrebljavamo, odnosno da razvijamo kompetencije koje odgovaraju digitalnim društvima. Digitalna pismenost može se već sada meriti sa jezičkom, čitalačkom i matematičkom pismenošću, čime je dobila status neke vrste životne veštine“, kaže za “Znanjem do posla“ Slađana Milutinović iz Timočkog kluba.

 

O digitalnoj pismenosti govorio je dr Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i profesor Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. On je istakao je da je obrazovni sistem u Srbiji napravio “korak od sedam milja“, jer se za vrlo kratko vreme organizovao i prebacio u digitalno okruženje, posebno govoreći i o iskustvima Srbije tokom pandemije COVID – 19.

 

 

Učesnicima webinara Ranđelović je govorio o digitalizaciji života, o tome šta je to digitalno pismeni građanin, učenik, nastavnik, naglašavajući da moderne tehnologije treba iskoristiti kako bi se podstakla kreativnost i inovacije i podigao kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i osavremenjivanje procesa učenja.

 

Obrazovanje je danas teško zamisliti bez pametnih telefona i računara, a digitalna nastava i digitalno učenje menjaju i način učenja i pogled na svet. Zato su nam potrebne nove veštine, složili su se učesnici webinara, koji je pratilo 239 osoba iz raznih delova Srbije, ali i iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne  Makedonije, Kosova, Albanije i  Nemačke.

 

Aktivnosti Timočkog kluba iz Knjaževca dostupne su na svim društvenim mrežama, svake nedelje pripremajući nove sadržaje, pružaju i individualnu karijernu podršku svima kojima je potrebna. Interaktivne radionice i webinari potpuno su besplatni za sve zainteresovane.

 

Tekst i foto: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Učenje i u uslovima vanrednog stanja

E2E priča – Učenje i u uslovima vanrednog stanja

Knjaževac: U uslovima pandemije i vanrednog stanja, kada je najvažnije ostati kod kuće i ne biti izložen riziku od koronavirusa, Udruženje građana Timočki klub, broker programa “Znanjem do posla“, razvilo je niz aktivnosti u kojima se može učestvovati od kuće. Ove aktivnosti su usmerene na olakšanu dostupnost informacija koje su mladima potrebne za adekvatan izbor buduće karijere, ali i za pripremu za ulazak na tržište.

Jedna od ovih aktivnosti bio je Webinar koji je na temu „Veštine poslovne komunikacije“ održan u poslednjoj nedelji aprila.

O dragocenoj veštini, kakva je poslovna komunikacija, sa zaintersovanim mladim ljudima razgovarala je karijerna savetnica Slađana Milutinović.

 

“Osnovna ljudska potreba je da bude u kontaktu sa drugim ljudima. Svi mi komuniciramo na ovaj, ili onaj način i svi smo u stanju da komuniciramo. Stvar je samo u tome da se pronađe pravi način, putem kojeg ćemo pravu i dobro definisanu poruku poslati do primaoca“, kazala je Slađana za “Znanjem do posla“. 

Ovaj webinar je bi je prilika da mladi nauče osnove poslovne komunikacije, savladaju nove veštine koje će im pomoći u njihovom karijernom putu i pripremiti ih za najzahtevniji zadatak – ulazak na tržište rada.

Vreme za “ostani kod kuće“ brokeri programa “Znanjem do posla“ koriste i da sami ponešto nauče, te su tako učestvovali na online obuci za SKA analizu kojom rukovodi Emanuel Wütrich, viši savetnik i viši međunarodni predavač na Švajcarskom saveznom zavodu za stručno obrazovanje i trening.

 

Tekst i foto: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković