E2E priča – Posao u „carstvu“ drugarstva

E2E priča – Posao u „carstvu“ drugarstva

Kragujevac: Posle obuke „Znanjem do posla“ za vaspitače, 17 praktikanata se zaposlilo u vrtićima u Kragujevcu.

Dok klinci i klinceze spavaju, u vrtiću „Drugarstvo“ nastaje priča o dve Dragane i jednom Marku, mladim ljudima koji su se opredelili za poziv vaspitača. Upoznali su se tokom praktične obuke za vaspitače u okviru programa „ Znanjem do posla“ i sada zajedno brinu o deci u vrtiću „Drugarstvo“. Dragana Čampar je posle dvomesečne praktične obuke dobila svoj prvi posao u životu posle 6 godina neizvesnosti. Uz zaposlenje, njen kolega Marko Stepanović dobio je šansu da unapredi znanja u poslu za koji se školovao. Najmlađa među njima je Dragana Nikolić, još je praktikant obuke, ali uverena da je na dobrom putu da u vrtiću ispiše prve stranice svoje karijere.

 

Praktična obuka nadgradila „knjiško“znanje

30-godišnji Marko Stepanović je diplomirani predškolski vaspitač. Kaže da je ovaj posao ostvarenje njegovih snova još iz osnovne škole, iako je, kaže, malu dilemu imao samo u srednjoj školi zbog engleskog jezika. Ipak, prevagnula je ljubav prema deci.

„Deca iz Drugarstva me zovu Mako. Navikli su na mene, čini mi se da sam, što bi se reklo, kupio njihovo poverenje.“

Obuka „Znanjem do posla“ u vrtiću „Drugarstvo“ donela mu je dupli dobitak. Prvo je unapredio svoja dosadašnja znanja i veštine, a drugo,  posle obuke je potpisao ugovor o radu.

„Kao vaspitač imam četiri godine prethodnog radnog iskustva u drugi vrtićima. Ovde sam došao da se dodatno obučim i moja očekivanja su potpuno ispunjena. Dosta novih stvari sam naučio.“

 

Otkriva razliku između teorije sa fakulteta i prakse u vrtiću.

„U praksi se upotrebljava tek nekih 30 posto teorije iz formalnog obrazovanja. Na fakultetu smo slabo imali praksu, samo dve nedelje godišnje. Bili smo samo posmatrači, nismo bili uključeni u aktivnosti vaspitača, već samo kao ispomoć. Na obuci „Znanjem do posla“ je bilo sve drugačije. Tokom praktične obuke smo svakodnevno učestvovali u planiranim aktivnostima sa decom.“

 

 

Marko priča da je poseban kvalitet obuke „Znanjem do posla“, praktično učenje o pedagoškoj dokumentaciji u vrtiću, među kojom je i dnevnik. Tokom studija, kaže, nije imao uvid u dnevnik i znao je samo da je to „jedna plava knjiga“.

„Nisam imao dozvolu za pristup dnevniku, a kasnije kada sam radio u jednom državnom vrtiću dobio sam dnevnik, ali nisam znao uopšte šta treba da pišem. Tokom obuke „Znanjem do posla“ za vaspitače ovaj problem sam rešio.“

Marko u vrtiću „ Drugarstvo“ vodi mešovitu vaspitnu grupu, u kojoj su deca od tri do pet i po godina. Posebno je ponosan na to što mu je sa punim poverenjem dato da rukovodi timom za razvojno planiranje, a član je još dva tima u vrtiću.

Poseban doprinos je dao učešćem u izradi zbirke kooperativnih igara koje postala „standard“ i velika je pomoć u radu svim vaspitačima u vrtiću „Drugarstvo“.

„To su igre saradnje u kojima učestvuju sva deca. Imamo 30-tak igara u zbirci i to primenjujemo u svakodnevnom radu.“

Marko je inače jedini muškarac vaspitač u vrtiću „Drugarstvo“. Kaže da nema nikakvih problema jer su svi navikli na njega, i koleginice, i deca.

 

Prvi posao posle šest godina neizvesnosti

Kada je Dragana Čampar iz Prijepolja završila studije za vaspitača u predškolskoj ustanovi na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, nije ni sanjala da će na svoj prvi posao čekati čak šest godina. A pokušavala je, predavala CV u vrtićima, ali nikada je nisu pozivali ni na razgovor.

„Već sam počela da razmišljam da ću morati  sasvim nešto deseto da radim. Zamišljala sam sebe u nekoj prodavnici, marketu.“

Dragana se u međuvremenu udala u Kragujevcu i postala majka dvoje dece. Put do njenog prvog posla „trasirao“ je program obuke „Znanjem do posla“, za koji je saznala preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Obuka mi je mnogo značila u tome da sam upoznala decu, vrtić, kolektiv. To mi je bilo važno jer nisam imala nikakvo radno iskustvo.“

Kaže da joj je „dragoceno“ praktično iskustvo u radu sa decom kroz obuku programa „ Znanjem do posla“.

 

 

„Tek kad uđemo u grupu i ostanemo sami sa decom, učimo kako da prepoznamo potrebe deteta, šta i na koji način treba da radimo. Mnogo je drugačije u praksi, nego kada se o svemu samo uči iz udžbenika na fakultetu.“

Smatra da je mnogo napredovala u odnosu na početak obuke, pre svega  u organizaciji rada i aktivnostima sa decom.

Dragana zajedno sa kolegom Markom brine o mešovitoj vaspitnoj grupi dece od 3 do 5 godina. Kaže da je primetila da deca u suštini najviše  vole pokret, pa i kada im priča neku priču oni vole da budu aktivni i da učestvuju. Priča da su u basni „Gavran i lisica“ deca imala svoje uloge, bili su glumci. Vole akciju i, kako kaže, snađu se čak i ona stidljivija deca.

Dragana priznaje da je tokom rada sa decom i kod sebe prepoznala neke skrivene talente.

„Gluma je nešto što se skrivalo u meni, a još kada je tu neka lutka ja se opustim, a volim i da pevam. Ali, čini mi se da je ta sposobnost da animiram decu moj glavni adut.“

Kaže da su je deca prihvatila i zavolela.

„Kolega Marko i ja se uklapamo – on je malo stroži, dok sam ja nešto blaža.“

 

Upornost, volja i ljubav prema deci

20-godišnja Dragana Nikolić preselila se iz Batočine u Kragujevac zbog praktične obuke „Znanjem do posla“ u vrtiću „Drugarstvo“. Ima diplomu  medicinska sestra- vaspitač i skoro sve što uči na obuci je za nju sasvim novo. Kaže da se trudi na praksi i veruje da će zadovoljiti kriterijume poslodavca za posao.

„Nisam do sada radila nigde. Bila sam samo dve – tri nedelje na probnom radu u „Drugarstvu“. Bila sam uporna, dolazila sam, interesovala se i pozvali su me na ovu obuku“

A šta  je bilo najvažnije da savlada već prvih dana na praksi?

Pristup deci, meni je to bilo najvažnije, da naučim prijem dece ujutru i kako da priđem detetu. Vidim da sam to dobro savladala. Ima dobar odnos sa decom, trudim se“

Najteže joj je pala pedagoška dokumentacija, dnevnik…

 

 

„Pedagoška dokumentacija je bila najteža! Savladala sam jedan deo, ali treba još da radim na tome uz pomoć kolega i mentora“

Dragana opisuje kako izgleda jedan letnji radni dan za praktikanta obuke za vaspitača.

„Moja je jaslena grupa – deca do 3 godine. Danas smo bili u dvorištu, igrali smo pokretne igre, sada nam je tema – letnje igrarije, pokretne igre među kojima su i igre Ringe-ringe-raja ili Širi-se-širi“

Dragana vidi svoju karijeru u poslu vaspitača.

„Kažem- sve mi je super, nemam ni na šta da se požalim. Tokom praktične obuke sam se uklopila, ne bih menjala nijedan detalj. Posao nije težak kada nešto voliš. Možeš sve i sve radiš istog trenutka, jer tu su deca, a deca ne mogu da čekaju“.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

Drugi ciklus obuke za vaspitače u Kragujevcu

Drugi ciklus obuke za vaspitače u Kragujevcu

Kragujevac: Marijana Marić i Magdalena Aleksić polaznice su obuke za vaspitače u drugom ciklusu projekta“ Znanjem do posla“. Marijana je završila Višu pedagošku školu, a Magdaleni je ostao još jedan ispit do mastera na Pedagoškoj akademiji. Ove 24-godišnjakinje imaju istu želju – da se zaposle kao vaspitačice. Znaju da im za bavljenje ovim poslom nedostaje praktično iskustvo, koje kroz formalno obrazovanje nisu mogle da steknu. Po praktično znanje otišle su u vrtić „Šumska vila“ u Kragujevcu koji sprovodi praktičnu obuku za mlade vaspitače bez zaposlenja.

Marijanin put do „Šumske vile“

Dobar deo odrastanja i školovanja Marijana iz okoline Ćićevca provela je u hraniteljskoj porodici. Posle okončanja studija pred njom je bio nov izazov – zaposlenje i osamostaljivanje. Došla je u Kragujevac da ispiše nove stranice života. Posao u struci vaspitača nije pronašla , pa se oprobala s poslom u proizvodnji, gde se kratko zadržala shvativši da to nije njen pravi izbor. Do „Šumske vile“ došla je zahvaljujući Centru za porodični smeštaj i hraniteljstvo, koji ju je i obavestio o obuci po programu „Znanjem do posla“. Nije se dvoumila.

U vrtić „Šumska vila“ odlazi svakog radnog dana u 9 sati i ostaje do 16,30. Ima puno radno vreme koje, kaže, brzo prođe, jer je dan ispunjen brojnim aktivnostima sa decom. Kada smo je sreli, Marijana je bila sa srednjom grupom dece – od tri do pet godina. Iako postoji dnevna rutina- doručak, igranje, užina, spavanje, kaže da je svaki dan sa decom drugačiji. Razne su teme za razgovor i igru – pričamo o osećanjima, zašto smo tužni ili srećni, crtamo„smajliće“, čitamo, razgovaramo o životinjama, pravimo čestitke za praznike…

„Zadovoljna sam, deca su me prihvatila , to je veoma važno, a upoznajem i njihove roditelje. Iz dana u dan stičem nova znanja. U vrtiću sam najpre imala teorijsku obuku, a praktičnu sam počela radom sa najmlađom decom- u jaslicama, a sada radim u srednjoj grupi, sa decom od tri do pet godina. Za dve nedelje prakse u vrtiću postala sam u odnosu sa decom opuštenija i komunikativnija. “

Marijana kaže da u „Šumskoj vili“ primenjuje sve ono o čemu je učila tokom školovanja. Prati kako rade iskusniji vaspitači, sledi njihove savete, a što je najkorisnije , dobija zadatke i sama se uključuje u sve aktivnosti.
Takvu priliku, naglašava, nije imala tokom studija, gde je dominantno „knjiško“ znanje.

„Očekujem da kroz obuku steknem baš ono iskustvo, znanje i veštine potrebne za posao vaspitača i što je najvažnije da budem spremna za samostalan rad sa decom u vrtiću“, kaže Marijana.

Praktično znanje kao dodatak na „master“

Uoči diplomiranja na master studijama na Pedagoškoj akademiji u Kruševcu, Magdalena Aleksić je odlučila da „upiše“ obuku za vaspitača i svom fakultetskom znanju doda praktično iskustvo koje joj nedostaje.

„Od drugarice koja je već prošla obuku za vaspitača u prvom ciklusu Znanjem do posla saznala sam za novi krug obuke. Odlučila sam da se prijavim jer me je interesovalo kako izgleda praktičan rad u vrtiću.“

Kaže da se na obuci dobro snašla i da su utisci odlični.

„Sada sam sa u starijoj vaspitnoj grupi sa decom preko pet godina, sa kojima rade dve vaspitačice. Uz uobičajene aktivnosti, danas imamo i pripremu proslave Andrijinog rođendana, a predviđene su i vežbe u fiskulturnoj sali.“

Magdalena kaže da joj sada izgleda kao da fakultet i rad u vrtiću nemaju nikakve „dodirne tačke„ jer se, objašnjava, na fakultetu skromna dvonedeljna praksa svodi na posmatranje rada vaspitača bez uključivanja u aktivnosti.

 

vaspitačice

 

 

„Na praktičnoj obuci ‘Znanjem do posla’ je sasvim drugačije. Sve što znam iz teorije i vidim od vaspitača mogu i sama da primenim u radu sa decom“, navodi Magdalena, uverena da će mnogo naučiti i da će joj sertifikat sa ove obuke biti od pomoći kod zaposlenja.

Direktorka vrtića mentorka obuke

Vrtić „Šumska vila„ je pre godinu dana zaposlio jednu praktikantkinju koja je bila obučena za vaspitača po programu „Znanjem do posla“ u prvom ciklusu, jer su bili izuzetno zadovoljni njenim. Vođeni dobrim iskustvom, u „Šumskoj vili“ su odlučili da se i u drugom ciklusu „Znanjem do posla“ uključe u izvođenje obuke za vaspitače i primili su četiri mlada praktikanta.
Direktorka vrtića Neda Božović postala je mentorka na obuci i iz dana u dan prati napredak polaznika prakse.

„Mentorski rad je i inače deo moje profesionalne svakodnevice u vrtiću. Kada kod nas dođu mladi da rade, zaista se trudim da sve maksimalno pojasnim i pokažem. Najbolje se uči kada se gleda, a zatim se u tome i sam oprobaš.“

I sama je prošla obuku za mentora u programu „ Znanjem do posla“, koja joj je bila vrlo korisna jer je stekla sistematizovano znanje o prenosu znanja i ocenjivanju napretka praktikanata, a mogla je i da razmeni iskustva sa ostalim mentorima.
Iz iskustva zna da mladi vaspitači imaju problem sa vođenjem dokumentacije, a od pisanja dnevnika aktivnosti prave „bauka“.

„Kroz praktičnu obuku ‘Znanjem do posla’ trudimo se da rešavamo i ovaj problem. Kada praktikant počne sam da piše dnevnik aktivnosti, taj zadatak mu više ne izgleda kao nemoguća misija“.

S druge strane, s pozicije poslodavca, kaže, dva meseca praktične obuke sasvim je dovoljno da se, na osnovu komunikativnosti, odgovornosti i odnosa prema poslu, napravi procena da li je neko za poziv vaspitača ili nije.
U vrtiću „Šumska vila spremni su da budu i „dobra vila“ i ponude zaposlenje onima koji se „pokažu i dokažu“ tokom obuke.
U drugom ciklusu „Znanjem do posla“ za vaspitače se obučava 13 mladih, a praktična znanja stiču u vrtićima „Šumska vila„ i „Drugarstvo“.
U prošlogodišnjem ciklusu, posle završene obuke, u vrtićima u Kragujevcu zaposlila se gotovo cela grupa praktikanata obučenih u okviru programa „Znanjem do posla“.

Takst i foto: Gordana Mirović / Uredila:Sandra Vlatković