E2E priča – Upoznaj zanimanje – Maida otkriva glavne karakteristike dobrog advokata

E2E priča – Upoznaj zanimanje – Maida otkriva glavne karakteristike dobrog advokata

Novi Pazar: Istrajnost, elokventnost, pregovaračke veštine, ažurnost, dobra organizacija, upravljanje vremenom i aktivno slušanje neke su od osobina koje moraju da poseduju advokati, mišljenja je Novopazarka Maida Toković.

 

O svom školovanju i dosadašnjoj karijeri, kao i profesiji advokata, Maida je upoznala mlade iz njenog i okolnih gradova koji su tokom epidemije korona virusa učestovali u online seminarima Udruženja psihologa Novi Pazar, organizovanih u sklopu projekta “Znanjem do posla”.

 

– Od malena sam želela da se bavim ovim poslom, možda je do temperamenta, volim da se borim za sebe i druge, slabije, mada to u advokaturi ne mora uvek da bude u praksi. Idealizujem advokaturu i zbog toga sam upisala Pravni fakultet, iako iskreno nisam imala podršku za to – počela je priču Maida Toković.

 

Govoreći o svojim iskustvima tokom studiranja, Maida je mladima rekla da sa fakulteta “neće izaći sa svim znanjem ovog sveta”, da se na fakultetu “uči način razmišljanja u pravnom sistemu”.

 

– Ne želim nikoga da demorališem, ali nakon završenog fakulteta nećete biti dobar pravnik, nećete biti spremni za praksu, nećete naučiti kako se ponaša i postupa pred sudom, kako se piše tužba, žalba, to se stiče u praksi. Na fakultetu, bar to moje iskustvo pokazuje, nema kvalitetne prakse i simulacije suđenja – kaže Toković.

 

Zbog toga je, smatra Maida, veoma važan pripravnički staž tokom kojeg se najviše nauči.

 

– Pripravnički staž traje minimum dve godine i on je uslov za polaganje pravosudnog ispita posle kojeg možete da nastupate pred sudom, što je suština ove profesije. Pravosudni ispit obuhvata 12 fakultetskih ispita koncipiranih u sedam celina, stresno je, deluje kao veliki posao, ali nije. Potrebno je posvetiti mu 5-6 meseci kvalitetne pripreme. No, ni to nije kraj, posle se polaže i advokatski ispit, malo je manja materija nego za pravosudni – objašnjava mlada advokatica.

 

Po završenom pravnom fakultetu i položenim pravosudnim i advokatskom ispitu, advokati se prijavljuju advokatskoj komori, upisuju se u registar i onda mogu početi samostalan advokatski posao.

 

– Advokat mora da bude odgovoran, odgovoran prema klijentima koji su nam dali poverenje da zastupamo njihove interese u možda ključnim trenucima njihovih života. Dolaze nam sa strašnim problemima, kada ne možemo ostati hladni i ravnodušni, empatija je poželjna, da bude motiv za rad, ali može da optereti i emocije ne bismo smeli uplitati u posao – savetuje Maida.

 

Ona dodaje da tokom svoje karijere advokati često zastupaju “ne tako dobre ljude”, ali da u takvim situacijama “ne zastupate klijenta, već njegovo pravo da se brani i da mu se sudi po zakonu”.

 

– Od starijih kolega sam čula jednu veoma dobru izreku “Advokati koji rade razvode upoznaju najbolje ljude u najgorem izdanju, a krivicu najgore ljude u najboljem izdanju”. Povoljan ishod u takvim predmetima može biti neki profesionalni uspeh, ali ne i lični – navela je Toković.

 

Mladima savetuje da što više čitaju, da pričaju sa advokatima i da se advokaturom ne bave ukoliko ne mogu da rade nešto drugo.

 

– Bolje je biti srećan u bilo kojoj profesiji, nego nesrećan advokat. Ne treba se baviti ovom profesijom ako ovo ne volite, ovo je način života, advokatura je stalno sa vama, u svakom aspektu života – zaključila je Maida Toković.

 

Akcija “Upoznaj zanimanje” realizovana je tokom epidemije korona virusa i to putem online sastanaka i pisanih intervjua, a pored Maide svoje profesije predstavili su i programer, zubni tehničar, medicinska sestra, psiholog, arhitekta, naučni istraživač, učitelj i novinar.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Upoznaj zanimanje – arhitekte ne čekaju posao, posao čeka njih

E2E priča – Upoznaj zanimanje – arhitekte ne čekaju posao, posao čeka njih

Novi Pazar: Nepisano pravilo “Arhitekte ne čekaju posao, već posao čeka njih” potvrđuje i primer mlade Novopazarke Binele Nokić Sinanović koja je, brzo nakon završenih studija i prakse, dobila posao i to u glavnom gradu Nemačke.

 

Tokom akcije “Upoznaj zanimanje”, koju u sklopu programa “Znanjem do posla” realizuje Udruženje psihologa Novi Pazar, ona je sa mladima iz ovog regiona podelila najbitnije informacije o tome zašto se odlučila za ovu veoma popularnu, cenjenu, ali i dobro plaćenu profesiju.

 

– Arhitekturu sam upisala jer sam shvatila da sam, u biti, generalista, a iako su me tokom škole zanimali svi predmeti, uvidela sam da se svi oni koji mi najviše leže spajaju u arhitekturi. To je i neki moj savet mladima, procenite koje vam oblasti idu od ruke, šta volite i na osnovu toga odlučite šta želite da studirate i čime želite da se bavite – poručila je Nokić Sinanović (29).

 

Binela je završila osnovne studije na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, a master na Građevinskom fakultetu u Nišu. Nakon toga, dobila je priliku da obavi stručnu praksu u birou u Berlinu, posle koje je dobila ponudu i ostala da radi u Nemačkoj.

 

– Posle studija stiče se diploma inženjera ili mastera arhitekture, ali to nam ne omogućava da budemo odgovorni projektant, već samo da budemo saradnik u nekom birou, da se javljamo na neke konkurs za idejna rešenja ili možda da karijeru nastavimo na fakultetu. Tek kada se stekne iskustvo, nakon dve godine, može da se polaže stručni ispit, a posle još godinu dana i za licencu odgovornog projektanta. Što se tiče mog obrazovanja, stala sam na masteru, želim da steknem praktično iskustvo, da radim, pa ćemo videti jednog dana – istakla je mlada Novopazarka.

 

Kreativnost, radoznalost, timski duh, motivisanost, poznavanje rada na računaru, specijalizovanih programa neke su od karakteristika i znanja koje mora da poseduje neko ko želi da se bavi arhitekturom. Tu su, dodaje, i sklonosti ka tehničkim naukama i umetnosti.

 

– Teško je reći šta čini dobrog, a šta lošeg arhitektu. Možda je dobar svestan svoje odgovornosti prema društvu, a loš se prepoznaje po svojim projektima koji narušavaju neku ambijentalnu celinu ili su zgrade bez zelenih površina i parking mesta. Mnogo je primera loše arhitekture, ali moram napomenuti da arhitekte prate i često slušaju zahteve investitora, iako ne moraju da prihvate poslove koji se kose sa njihovim načelima – kazala je Nokić Sinanović.

 

Kao i druge profesije, i arhitektura, dodaje ona, sa sobom nosi određene prednosti i mane. Arhitekte imaju dobar društveni položaj, cenjena je profesija, sa dobrim primanjima.

 

– Prednost je i mogućnost brzog zaposlenja, dinamičnost u radu, visok društveni položaj, mogućnost napredovanja, samostalnog rada, kao i fleksibilnost radnog mesta. Mane su pritisak zbog vremenskih rokova, mogući nesporazumi u komunikaciji sa klijentima i saradnicima, ali i čest prekovremeni rad i neprospavane noći zbog, često, monotonih i obimnih projektnih zadataka – navodi ona.

 

Mladima koji su pred odlukom o tome koji će fakultet upisati poručuje da se ne plaše da traže savet i pomoć iskusnijih, ali da ipak poslušaju sebe. Dodaje i da uvek rade na sebi, da usavršavaju svoje znanje i kompetencije, da ostvaruju kontakte i gaje dobre međuljudske odnose.

 

– Budite dobri ljudi, a tek onda stručnjaci – poručila im je Binela Nokić Sinanović.

 

Akcija “Upoznaj zanimanje” realizovana je tokom epidemije korona virusa i to putem online sastanaka i pisanih intervjua, a pored arhitekte svoje profesije predstavili su i programer, zubni tehničar, medicinska sestra, psiholog, advokat, naučni istraživač, učitelj i novinar.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Upoznajte zanimanje – vatrogasac

E2E priča – Upoznajte zanimanje – vatrogasac

Knjaževac: Kako se postaje vatrogasac? Koju bi školu mladići i devojke trebalo da završe kako bi se bavili ovim dinamičnim i humanim poslom? Sa zanimanjem vatrogasac upoznaje nas Saša Tačić, komandir Vatrogasno – spasilačkog odeljenja u Knjaževcu, kao deo aktivnosti karijernog savetovanja Timočkog kluba, partnera projekta „Znanjem do posla“ u ovom gradu.

Saša Tačić je po zanimanju diplomirani inženjer građevine. Kako kaže, da bi obavljao posao komandira, neophodno je da ima šesti stepen tehničkog smera. Tačić je na čelu Vatrogasno – spasilačkog odeljenja u Knjaževcu, koje je formirano pre više od 30 godina. To je vatrogasna stanica u sklopu Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Sektora za vanredne situacije.

Kako se postaje vatrogasac?

Ministarstvo unutrašnjih poslova, na osnovu potrebe, raspisuje konkurs za određeni broj polaznika, koji upisuju osnovnu obuku za pripadnike vatrogasno – spasilačkih jedinica, odnosno za kurs. Konkretno ove godine, konkurs je bio raspisan za 200 pripadnika na nivou Srbije. Pored toga što kandidati moraju da budu državljani Srbije, ne mlađi od 19 i ne stariji od 30 godina sa završenom bilo kojom srednjom školom, sa vozačkom dozvolom B, ili C kategorije. Na kraju, svaki kandidat treba da ispuni psiho-fizičke provere pred komisijom koja se formira u Ministarstvu. Ta provera sastoji se iz četiri dela. Prvi deo je opšti lekarski pregled, drugi psihološka procena, treći provera motoričke i fizičke spremnosti i četvrta razgovor sa kandidatima, odnosno intervju. Svaki deo je eliminacioni. Drugim rečima, ako kod lekarskog pregleda kandidat ne zadovolji kriterijume, ne može da konkuriše za ovaj posao. Nakon završetka testiranja, pozivaju se kandidati koji su postigli najbolje rezultate kako bi postali pripravnici. Tu, međutim, nije kraj učenju, jer ih služba tada šalje na kurs, koji traje četiri i po meseca. Tek onda potpisuju ugovor i počinju da rade.

Ko može da bude vatrogasac?

Na konkurs Ministarstva unutrašnjih poslova mogu da se jave i muškarci i žene. Nije tačno da je ovaj posao rezervisan samo za takozvani „jači pol“. Kada se ispune svi kriterijumi, nevažno je da li je reč o mladiću, ili devojci.

Šta je posao vatrogasca?

Posao vatrogasca, koji štiti ljude i imovinu od požara, je veoma human. Da bi se taj posao odvijao kako treba, formiraju se vatrogasne jedinice u svim većim centrima. One moraju da funkcionišu 24 časa dnevno, kako bi se, nakon dojave požara, odmah izašlo na lice mesta. Nakon dojave požara, vatrogasci se odmah organiziju, izlaze na teren i ulažu maksimum svojih snaga da bi požar što pre lokalizovali, stavili ga pod kontrolu i ugasili. Za ovakav posao, u vatrogasnim jedinicama mora da postoji timski rad i stručnost svih ljudi u jedinici.

 

 

Šta vatrogasac radi?

On dežura u vatrogasnim jedinicama, a kada se dogodi požar mora da zna kako da ga ugasi, kako da evakuiše ljude, pruži prvu pomoć, kako da iz ugroženog područja evakuiše opremu… Vatrogasac priskače u pomoć i kada su u pitanju poplave, snežni nanosi, zemljotresi, saobraćajni udesi….Kada nema intervencija, naš zadatak je da edukujemo ljude o opasnostima od požara. Često o tome razgovaramo sa decom u školama. Pored toga, stalno učestvujemo u vežbama, koje su neka vrste provere kondicione spremnosti.

Da bi neko bio vatrogasac, on pre svega mora da bude fizički spreman, da ima dobar sluh i vid, zdrav respiratorni sistem, motoričke sposobnosti. Vatrogasac mora biti emotivno i psihički stabilan, sklon timskom radu, ali i spreman da žrtvuje deo svog života, jer ovaj posao nosi određene rizike.

 

Kako se usavršavaju vatrogasci ?

Postoje brojni seminari. Protekle godine, na primer, bio je seminar za obuku radnika za rad sa opasnim materijama. To su specifični poslovi, recimo u slučaju prevrtanja cisterni… Mi smo na našem području imali prevrtanje vagona sa amonijakom. U slučaju takvih akcidenata, vatrogasac mora sa bude spreman da odgovori zadatku. Postoje seminari za rad na tehničkim intervencijama, sa specijalnim hidrauličkim aparatima, potrebnim kod saobraćajnih nesreća. U našem sektoru imamo timove za spašavanje na vodi i spašavanje iz ruševina, kada su zemljotresi, tako da oni koji su zaintersovani, mogu i to da nauče. Dakle, tokom karijere, može stalno se napreduje i stalno uči nešto novo.

 

Tekst i foto: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Upoznaj zanimanje – Konobarica – dinamičan posao bez radnog vremena

E2E priča – Upoznaj zanimanje – Konobarica – dinamičan posao bez radnog vremena

Knjaževac: Želite dinamičan, nikad dosadan posao? Volite da upoznajete nova lica? Imate manire lepo vaspitane osobe, a u kafeima i restoranima ste „kao riba u vodi“… Ako su odgovori potvrdni, možda vaša profesionalna budućnost leži u poslu konobara, odnosno konobarice. U svet ovog zanimanja vodi nas Ana Živković, konobarica iz Knjaževca, kao jednu od aktivnosti karijernog savetovanja Timočkog kluba, lokalnog partnera projekta „Znanjem do posla“.

 

Ona se zove Ana Živković, ima 42 godine i zaposlena je u restoranu „Milošev konak“ u Knjaževcu. Iako joj posao konobarice nije bio prva životna želja, ipak se u njemu pronašla i, što je najvažnije, zavolela ovo dinamično, ali ne tako lako zanimanje.

 

 

„Završila sam gimnaziju društveno – jezičkog smera. Moj san bio je da postanem profesor istorije. Ali, kako to često biva, život vas odvede u sasvim drugom pravcu. Nakon raznih početaka na drugim radnim mestima, došlo je do toga da probam da radim u restoranu. Kako se nisam školovala u nekoj ugostiteljskoj školi, učila sam gledajući i prateći šta rade starije kolege. Imala sam, na sreću, pored sebe osobe koje su bile spremne da pomognu, da me u sve tajne ovog posla upute na pravi način. Dragoceno iskustvo sticala sam u beogradskim restoranima, radeći kao pomoćni kuhinjski radnik, pa kao šanker. Tu sam upoznala osnove restoranskog posla. Moram da kažem da sam bila uporna i da sam želela da naučim što više. Isplatilo se.“

 

Oni koji žele da postanu konobari imaju dva načina da to ostvare. Prvi je da upišu srednju ili višu ugostiteljsku školu, nakon čega to postaje njihovo zanimanje. Konobari u nastajanju, koji nisu završili za to odgovarajuću školu, prolaze kroz obuku na radnom mestu, tako što od mentora-starijih kolega uče zanat. „Uz dobrog mentora, oni koji počinju, mogu za desetak dana da savladaju osnove konobarskog posla u kafićima, a za tridesetak dana u restoranima koji pored pića poslužuju i hranu. Naravno, potrebno je naučiti osnovne pojmove iz ugostiteljstva, ali i da imate osnove kulture. Nije isto raditi u velikim gradovima i u manjim mestima“, kaže Ana.

 

 

„U restoranima u velikom gradu ne poznajete ljude koji vam dolaze, retko su to isti gosti. U manjim mestima odnos gost – konobar mnogo je opušteniji, jer većinu njih svakodnevno susrećete na ulici. Tada vam je dozvoljeno da izađete iz stroge forme.“

 

Za mnoge zanimanje konobara je idealan posao, koji podrazumeva zabavu na radnom mestu, upoznavanje i ostvarivanje kontakata sa ljudima, bakšiš „na ruke“. Uvreženo je mišljenje da je reč o zanimanju rezervisanom za muškarce.

 

„Kroz ovaj posao upoznajete razne ljude, nekad i poznate ličnosti. Nikada nije dosadno, monotono. Uvek morate biti uredni i čisti, nasmejani i učtivi prema gostu, koji ne treba da vidi da li ste toga dana „ustali na levu nogu“. Veći deo radnog vremena provodite na nogama, radni dan ne traje striktno od 7 do 3, nekada je to deset, dvanaest sati, što ostavlja malo vremena za privatni život. Ali, ako nešto volite, onda radite sa uživanjem. Mislim da je velika zabluda da je ovo prevashodno muški posao. Tačno je da posao zahteva određenu fizičku snagu, mnogo sati na nogama… Ali, nije sve u snazi, ima nečega i u snalaženju, u načinu na koji pristupate poslu. Nije poenta samo u fizičkom raznošenju hrane i pića, već u stilu, načinu posluživanja. Nije važno da li će neko da se vrati dva puta, a neko da ponese odjednom. Bitno je da to bude kvalitetno i uz osmeh“, rekla je Ana.

 

Tekst I foto: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Marinin pohod na modni vrh

E2E priča – Marinin pohod na modni vrh

Kragujevac: Kad snovi postanu stvarnost…Tako bi ukratko glasila karijerna priča Kragujevčanke Marine Ilić. Modnim dizajnom se najpre bavila iz hobija, a danas su njene originalne kolekcije ženske odeće prisutne na svim najvažnijim modnim događajima. Marinine kreacije prešle su i okean, pa za njen modni brend „ Marinia“ znaju i u Americi. Devojka čiji je omiljeni dizajner Pako Raban, govorila je o svojim koracima u karijeri dizajnera ženske odeće.

Kako je nastao njen modni brend „Marinia“ otkrila je učesnicima webinara koji je organizovao Razvojni biznis centar iz Kragujevca u okviru karijernog savetovanja mladih po projektu „Znanjem do posla“. Bila je to priča o još jednoj uspešnoj karijeri „iz prve ruke“.

 

Preko grafičkog do modnog dizajna 

Marina je završila grafički dizajn na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Ovim poslom se bavila nekoliko godina, a uporedo radila i modne kolekcije ženske odeće. Zaradu je ulagala u stvaranje sopstvenog modnog brenda.

 

 

Profesija grafičkog dizajnera je za njen ukus bila statična zbog dugog sedenja za kompjuterom. Želela je više izazova, akciju, kontakte…

Ipak, iskustvo grafičkog dizajnera joj je bilo od velike pomoći  u bavljenju modnim dizajnom. Poznavanje kompjuterskih programa je bilo „veliki plus“, kaže Marina, pošto se ideje i u tom svetu realizuju danas na digitalni način. Savremeni trend u modnoj industriji je da se za marketing i prezentaciju proizvoda široj javnosti, koriste internet i društvene mreže.

Kao grafički dizajner, uverila se koliko je bitna promocija i vizuelno prikazivanje proizvoda. Za garderobu je jako značajno da bude „primamljivo“ prezentovana, kaže Marina.

A početak u modnom biznisu nije bio lak.

„Moram da priznam da sam u krojenju i šivenju od početka bila samouka. Od 14. godine sam na kućnoj mašini šila za sebe, pa onda za drugarice… Kada sam počela ozbiljnije da se bavim modom bio mi je hendikep što nisam imala temeljnije zanatsko obrazovanje pre svega vezano za izradu odeće“ iskrena je Marina.

Prvu svoju autorsku kolekciju je izradila 2011. godine i prikazala je na modnoj reviji u okviru manifestacije „Fashion selection“ u Beogradu.

„To je za mene bio tada veliki korak i veliki događaj. Mada, kada sam stekla veće iskustvo i bolje sagledavala stvari, smatrala sam da je to, ipak, bilo daleko od kvalitetne kolekcije. Taj moj prvi korak je bio daleko od savršenog“ samokritična je Marina.

Kaže da na startu biznisa ne ide baš uvek sve onako kako zamišljamo.

Rad na prvoj kolekciji je bio poučan. Uložila je mnogo vremena i znanja, veći deo komada je šila sama i ,kako kaže, sa pomalo nevešto odrađenim detaljima.

Nedostatak iskustva je nadomestila interesantnim modnim idejama.

Prvu autorsku kolekciju je nazvala „MISS MI“ ,a drugu „NEXT MI“.

„Druga autorska kolekcija je bila korak dalje u smislu tehničke izvedbe, a uz haljine sam radila i pantalone, jaknice sa delovima krzna i kože“ kaže Marina pričajući kako je nastao njen modni brend „Marinia“.

 

Važan korak u biznisu je partnerstvo

Posle prvih skromnijih kolekcija koje je pravila, Marinin važan korak u poslu bila je saradnja sa velikom fabrikom tekstila u Istanbulu za koju je jedno vreme radila preko interneta kao dizajner.

„Prvi puta sam tada videla fabriku tekstila koja zapošljava 3000 radnika, gde su prisutni svi koraci, od obrade sirovog pamuka, preko proizvodnje materijala, do šivenja odeće i modernih tehnologija štampe na odeći. To mi je razjasnilo i moju ulogu u svetu masovne proizvodnje odeće i sve ono sa čim dizajner ili neko ko želi da pokrene brend treba da budeupoznat, od proizvodnje, šivenja, štampe, plasiranja“ kaže Marina.

 

 

Navodi da joj je to bilo dragoceno iskustvo u stvaranju sopstvenog brenda. Iskristalisala je, kaže, kako bi trebalo da organizuje svoju proizvodnju koja je tada bila „više nego skromna“. I bila je svesna da je sve to „zaista jedna kompleksna stvar“ budući da na tržištu ima na hiljade firmi u oblasti proizvodnje odeće.

Priznaje da je bila pomalo i obeshrabrena i u dilemi da li da odustane od mode i zadrži se u poslu grafičkog dizajnera.

„U tom trenutku jedno poznanstvo mi je otvorilo novu opciju. Upoznala sam Kseniju Zlatić, devojku koja živi u Americi i koja je prilikom svakog dolaska u Srbiju želela da vidi šta je novo kod mene, šta će da kupi, pošto je jako volela stvari koje šijem i dizajniram. Ona je došla na ideju da probamo da zajedno organizujemo ozbiljnije proizvodnju i brendiramo odeću“ priča Marina.

Njena saradnica Ksenija je po struci menadžer i njih dve su, kako kaže Marina, dobar spoj. Jedna se bavi proizvodnjom odeće, a druga organizacijom posla, plasiranjem proizvoda i čini ih „vidljivijim“ na tržištu.

„To je sada i moj savet mladima u ovom poslu, to je pravi koncept– kontakti, udruživanje, posebno kada je potrebno da se posao uveća i bolje organizuje, za šta je neophodan i veći kapital“ kaže Marina.

Sa Ksenijom je počela da postavlja modni brend Marinia.

 

„Marinia“ osvaja modne revije, stiže i u Ameriku

Modni brend je nazvan „ Marinia“ po Marininom nadimku. U pohod na modni vrh kreće 2017. godine sa kolekcijom „Perspective“ koja je prikazana na događaju „Fashion week“ u Njujorku.

 

 

„To je bila izuzetno važna manifestacija za dizajnere širom sveta, pogotovo za nas koji smo bili relativno mladi u tom poslu. Uspeli smo u tome da se jedan brend koji je bio mlad  izdvoji iz mase u sličnoj kategoriji brendova“ ponosna je Marina.

Kaže da je za svaku kolekciju potrebna složena organizacija, te se sa Ksenijom pobrinula za ceo „lanac“ od ideje, proizvodnje, šivenja, prezentacije na društvenim mrežama, organizacije revije.

Pošto je bilo mnogo posla, zaposlene su dve šnajderke, a uključila se i Marinina sestra Mirjana.

„To je bio tim sa kojim smo krenule da pripremamo veće i ozbiljnije kolekcije, tehnički dobro organizovane“ rekla je Marina.

Strancima su se, priča ona, dopale stvari izrađene pod brendom „ Marinia“, koji im je bio lak za izgovor i zvučao „egzotično“.

„Dodali smo i slogan „Dont be wanna be, just be“, koji je imao ulogu da ilustruje viziju našeg brenda. Igra reči u engleskom, ali sa ciljanim značenjem. Naša ideja je bila da ne budemo samo neko ko voli modu, prati je i želi time da se bavi, već da stvarno krenemo u akciju, da ne budemo samo  „wanna be“ nego da stvarno nešto uradimo na tom polju“ objasnila je Marina.

Reči iz slogana su postale prepoznatljive za sam brend, kaže Marina, a kako su bile zgodne i za grafičko oblikovanje štampane su na majicama.

Kolekcije „Marinia“ prikazane su na svim najznačajnijim modnim događajima. Učestvovale su na Fashion week-u u Srbiji 2017.godine, kada je promociju brenda Marinia podržala nošenjem kreacija popularna pevačica Jelena Tomašević. Naredne godine na ovoj manifestaciji predstavljena je kolekcija „Atomic flower“, modele je ponela i poznata umetnica Lena Kovačević, a seriju fotografija uradio ugledni italijanski modni fotograf Daglas Baset. Iste godine, Marinina kolekcija „Silverwear“ je gostovala u Budimpešti.

 

 

„Revije su nam bile važne zbog kontakata, upoznavanja modela, klijenata, ljubitelja „Marinia“ dizajna, saradnika, pratilaca na društvenim mrežama…“ rekla je Marina.

Trud, istrajnost i originalnost su nagrađeni. Veća serija odeće od oko 900 artikala izvezena je u Ameriku prošle godine. Planove je malo odložila pandemija korone, ali će izvoz u Ameriku, veruje Marina, biti nastavljen krajem ove godine.

„Marinia“ je punom snagom krenula u osvajanje modnog sveta, pa dizajnerku Marinu Ilić čekaju novi poslovni izazovi. I pored brojnih obaveza u modnom biznisu, kako je obećala na webinaru, kada prođe epidemija korone, rado će biti gošća učenika i profesora srednje škole „Toza Dragović“ u Kragujevcu. Svoje bogato iskustvo i savete podeliće sa mladima koji svoju karijeru vide u izradi odeće.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Od ideje do uspešnog biznisa – karijera preduzetnika

E2E priča – Od ideje do uspešnog biznisa – karijera preduzetnika

Kragujevac: Studenti Fakulteta inženjerskih nauka imali su priliku da prisutvuju prvom online karijernom svetovanju za mlade koji je organizovao Razvojni biznis centar u Kragujevcu, partner na projektu Znanjem do posla. Vebinar je održan u saradnji sa fakultetom i doc.dr Snežanom Nestić, a učestvovalo je čak 170 studenata  koji su slušali iskustva ali i postavljali pitanja o profesionalnom razvoju vlasniku kompanije „Tecor- Lean & Kaizen Consulting“.

 

„Vebinar je bio prvenstveno namenjen studentima Fakulteta inženjerskih nauka, koji slušaju predmet preduzetništvo. Cilj seminara bio je da mladima približimo karijeru preduzetnika, kroz ličnu priču uspešnih preduzetnika“ rekla je Marija Stojadinović direktorka Razvojnog biznis centra.

 

Vlasnik kompanije „Tecor- Lean & Kaizen Consulting“ Nikola Marjanović, iz Kragujevca, studentima je prestavio svoj „preduzetnički pohod govoreći i o iskustvima, koja su mu pomogla da danas uspešno vodi svoju firmu.

 

Više od 170 studenata koji su se odazvali pozivu za vebinar aktivno je učestvovalo, postavljali su pitanja I davali svoje komentare.

 

 

Put do poslovnog „buma“

 Vlasnik firme „Tecor“  Nikola Marjanović diplomirao je upravo na Faluktetu inženjerskih nauka pa mu je bilo I posebno zadovoljstvo da kolegama predstavi svoja iskustva.

 

Ispričao je da je u mladosti radio razne poslove – prodavao novogodišnje ukrase, čistio bunare, bio upravnik kluba na Mašinskom fakultetu gde je osnovao i besplatan internet kafe, te raznosač pica, SBB instalater.

 

Svoju firmu „ Tecor“ osnovao je 2009. godine pošto je za najbolji biznis plan nagradjen sredstvima za startap.

 

Međutim, ta firma je opstala tek šest meseci jer je , kaže Nikola, bio „ previše zelen“ za biznis.

 

„Taj Tecor je propao zato što nisam poznavao tržište i nisam imao jasnu viziju da kreiram potrebu za tržište budući da sam imao proizvod ispred vremena – termokontrola  i regulacija. To se danas vezuje za takozvane pametne zgrade“, ispričao je  Nikola Marjanović.

 

Nakon prvog „poslovnog promašaja“ radio je, kaže Marjanović, u dve firme  u Beogradu. U jednoj je prošao celu „ hijerarhiju“ od pripravnika do direktora. Imao je mnogo prilika za učenje, komunikaciju, upoznavanje saradnika.

 

U to vreme se prvi put upoznao sa Lean & Kaizen –japanskom metodologijom unapređenja poslovanja koja se primenjuje širom sveta.

 

„Ona je kasnije odredila i delatnost moje firme. Lean-om sam zapravo počeo slučajno da se bavim 2015. godine čitajući jedan master rad. Radio sam obuke i konsalting najpre kao hobi, a od 2017.godine  i profesionalno kroz moju firmu „Tecor“ koja je dobila „novo ruho“ rekao je Nikola.

 

„ Tecor“ se danas bavi obukama po Lean & Kaizen metodologiji.

 

„Lean je način razmišljanja, pojednostavljenje procesa. Zadatak Lean-a je da prepozna rasipanja odnosno krivine u poslovanju firme i ispravlja ih, savetujemo i držimo obuke zaposlenima, rešavamo probleme, kreiramo sistem kako se problemi više ne bi ponavljali“ objasnio je Marjanović.

 

Njegova kompanija menja i loše poteze koje u firmama često obrazlažu rečima „ pa tako se oduvek radilo“. Prema rečima Nikole Marjanovića, takav stav je „ pravi put ukoliko želite da zatvorite firmu“.

 

 

 

U prvoj godini rada firme  očekivao je samo da ona „preživi“, ali se prošle godine, uz angažovanje nekoliko novih stručnjaka, desio pravi poslovni „bum“ u Tecoru.

 

„Promet je povećan 100 posto, broj klijenata za više od 200 posto, a broj polaznika obuke za više od 500 procenata“ rekao je Marjanović i ocenio da je „tripliran“ uspeh njegove firme u 2019. godini.

 

U Tecoru su ponosni na dug spisak klijenata koji su prošli njihovu obuku, medju kojima su Siemens, Knauf, Štark, Zumtobel Group, SBB, Meggle, ProCredit Bank , Galenika i dr.

 

Ključne poruke – vodilje u karijeri

 

Nikola Marjanović objašanjava da je važno je da svako definiše šta je za njega uspeh i znaće kojim putem da krene. Za brojna iskustva koja je imao obavljajući različite poslove on kaže da „ pametan čovek iz svega nešto nauči i spozna“.

 

„Novac ne treba da bude jedina motivacija u karijeri. I ne očekujte novac preko noći. Meni je trebalo 10 godina da bih zaradio neki novac, do tada sam od posla uglavnom preživljavao“ rekao je učesnicima vebinara.

 

U firmi su mu „ na prvom mestu“ zaposleni.

 

Među „ vodiljama“ u karijeri on ističe i onu dobro poznatu poruku, da nije važno koliko puta padneš već da svaki put ustaneš.

 

Nikola Marjanović je poručio učesnicima vebinara da je tokom karijere pokušavao da koristi svaku priliku i nikada nije postavio pitanje, da li će nešto da uradi, već samo kako će to da uradi.

 

„Nikada nisam rekao da nešto ne mogu, ono što ne znam sam istraživao. Uvek sam prihvatao odgovornost. Izbegavao sam izgovore zašto nešto ne može, jer se pamte samo rezultati “ rekao je studentima.

 

Radoznali inženjeri

Priča Nikole Marjanovića podstakla je studente, učesnike vebinara da mu postavljaju pitanja.

 

Na pitanje koji je preduzetnik iz Srbije prema njegovom mišljenju „ najinspirativniji“, odgovorio je da se divi firmi „ Nordeus“, ali i da svakog preduzetnika poštuje.

 

Studenti su hteli da znaju i koje su najveće greške ili prepreke u radu Tecora I dobili su odgovor- da je to predstavljanje rezultata u kompaniji sa kojom rade.  Tako, ispričao je Marjanović, jednom klijentu „nije prijalo“ da čuje da su njegove mašine iskorišćene samo 30 posto.

 

Učesnici vebinara su hteli da čuju i koji je pravi smer na Fakultetu inženjerskih nauka, šta misli o vojnom inženjerstvu, radu u „ sivoj zoni“, kakve su subvencije i olakšice za startapove, zbog čega mladi iz Srbije odlaze u inostranstvo.

 

U Razvojnom biznis centru su najavili da će i u narednom periodu, u saradnji sa partnerima, pripremati i organizovati susrete sa zanimljivim gostima i uspešnim poslovnim ljudima, koji mogu da inspirišu mlade ljude i pomognu im u planiranju sopstvene karijere.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković