E2E vesti – Znanjem do posla aktivni učesnik konferencje “Uključivanje uživo”

E2E vesti – Znanjem do posla aktivni učesnik konferencje “Uključivanje uživo”

Beograd: Beogradski centar za ljudska prava  sa tri nacionalna saveza – Nacionalne asocijacije praktičara/-ki omladinskog rada, Krovne organizacije mladih Srbije i Nacionalne asocijacije kancelarija za mlade, a uz podršku Ministarstva omladine i sporta i Misije OEBS-a u Srbiji organizovao je godišnju konferenciju “Uključivanje uživo”, na kom je učešće uzela i predstavnica projekta vlada Švajcarske i Srbije „Znanjem do posla“.

 

 

Jedan od panela “Od strateškog okvira do svakodnevnog života“ bavio se različitim inicijativama i projektima koji bi trebalo da doprinesu boljem položaju mladih iz društveno osetljivih grupa. Učesnici panela su predstavnici institucija i organizacija i konkretnih projekata koji se realizuju u cilju smanjenja socijalne isključenosti. Učešće u panelu je uzela i saradnica na projektu „Znanjem do posla“ Jelena Stefanović, koja je ovom prilikom predstavila način na koji se u okviru projekata obraća osetljivim grupama mladih, na koji način se ostvaruje njihova radna integracija i koliki je uticaj projektnih aktivnosti i rezultata na šire polje socijalnog uključivanja. Predstavljeni su osnovni elementi uspešnosti projekta u radu sa mladima iz osetljivih grupa i načini postizanja sinergije i usmerenja.

“Uključivanje uživo” predstavlja programsko nastojanje da se kroz partnerstvo i sinergiju kontinuirano unapređuje inkluzivna omladinska politika, garantovana Nacionalnom strategijom za mlade 2015-2025 i Akcionim planom za implementaciju strategije.  Ovogodišnja konferencija je okupila oko stotinu relevantnih nacionalnih i lokalnih aktera oko činjenice da se približno svaka četvrta organizacija (24,24%)  i kancelarija za mlade (27,4%) ne bavi marginalizovanim grupama mladih, ali i oko konsenzusa o nepobitnoj vrednosti jednakih šansi za sve mlade.

 

 

U fokusu konferencije je bio Akcioni plan za implementaciju Nacionalne strategije za mlade donet 2018. godine za period do 2020. godine, koji kao osnovne prioritete u oblasti socijalnog ukljucivanja prepoznaje tri strateška cilja. Ciljevi su usmereni na stvaranje sistemskih preduslova da mladi u riziku od siromaštva budu adekvatno prepoznati i podržani u uključivanju u ekonomske, društvene i kulturne tokove; da se poveća dostupnost i obim aktivnosti prevencije socijalne isključenosti i povećanje obuhvata mladih u riziku od socijalne isključenosti koji su korisnici lokalnih servisa i programa podrške.

 

Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Znanje za novi početak

E2E priča – Znanje za novi početak

Kragujevac: U programu „Znanjem do posla“ šansu za zaposlenje dobile su žene iz Kragujevca koje su bile žrtve porodičnog nasilja. Grupa žena iz ove ranjive grupe pohađala je praktičnu obuku za tražena zanimanja koja im je otvorila put da se ekonomski osamostale po izlasku iz Sigurne kuće. Koordinatorka projekta predsednica Oaze sigurnosti iz Kragujevca Mina Mijailović govori o prednostima obuke u okviru programa „ Znanjem do posla“, šta je to značilo za žene koje su doživele porodično nasilje i kako su one po završetku obuke postale „druge  žene“.

 „Sproveli smo istraživanje 2014. godine u Kragujevcu  koje je pokazalo da je samo 37 odsto žena žrtava nasilja zaposleno, a kada navode zbog čega ne mogu da izađu iz nasilja, ekonomska  zavisnost od partnera je treći razlog, odmah posle očuvanja porodice i dece. U tome se i vidi koliko je važno rešavati problem nezaposlenosti žena žrtava porodičnog nasilja“, kaže Mijailović.

Program „ Znanjem do posla“ ponudio je konkretna rešenja da se  ženama iz ranjive grupe pomogne i kroz stručno osposobljavanje povećaju njihove šanse za zaposlenje.

Za grupu od 10 žena iz Kragujevca osmišljena je praktična obuka kod poslodavaca za zanimanja koja su tražena na tržištu rada. Pet žena je išlo na praktičnu obuku za pomoćnika pekara u Mojoj pekari, dve su se obučavale za šminkera, dve za frizera i jedna za viši nivo znanja engleskog jezika.

„Naše polaznice imale su niže kvalifikacije, odnosno imale su samo osnovnu ili nepotpunu osnovnu školu, jedna je bila metalske struke i jedna apsolventkinja književnosti. Sve su bile bez radnog iskustva i nezaposlene. Po izlasku iz Sigurne kuće  suočile su se sa istim problemom – kako da obezbede sredstva za život i da se osamostale“, kažu u Oazi sigurnosti.

Prema nihovim rečima, priprema žena za učešće obuci „ Znanjem do posla“ bio vrlo osetljiv i delikatan zadatak, jer nasilje ostavlja dubok trag  na psihu žrtve, zbog čega su one nepoverljive, povučene, uplašene, nekomunikativne, socijalno isključene.

„Posebno je težak zadatak da se žena koja je doživela nasilje osnaži, ohrabri da započne život samostalno i bude ekonomski nezavisna. U okviru projekta „Znanjem do posla“ radili smo istovremeno na  njihovom psihološkom i ekonomskom osnaživanju. Imali smo prvo motivacione i asertivne radionice i žene su učile kako da komuniciraju sa kolegama na poslu, poslodavcima. Kada su krenule na praktičnu obuku kod poslodavaca imale su i individualne radionice sa našom psihološkinjom. Pratili smo njihovu motivaciju, koja je u početku bila vrlo promenljiva, proveravali smo da li redovno idu na obuke, razgovarali sa njima o iskustvima sa obuke i napretku. Osim individualnog rada, tokom obuke mi smo im organizovali i grupne sastanke na kojima su razmenjivale iskustva, kao neka vrsta samopomoći, jer su jedna drugu  podržavale“, navodi predsednica Oaze sigurnosti.

Početak obuke je za sve polaznice bio veoma težak, jer one nisu imale  samopouzdanje i radilo se na njihovom ohrabrivanju da uopšte odluče da se uključe u obuke. Neke su „opravdanje“ nalazile u tome da nema ko da im pričuva decu dok su na praksi, da se neće snaći u obukama, ali su posle „ubeđivanja“ krenule na praktične obuke.

 „Posle dva meseca obuke kod poslodavaca, verujte, to su bile druge žene. One više nisu bile iste. I za nas u Oazi sigurnosti  je bilo iznenađenje koliko su se promenile. Postale su komunikativnije, raspoloženije. Suzana (27), koju smo jedva ubedili da krene na obuku jer nije verovala u sebe, toliko je dobro prihvatila praksu u pekari da se ponekad događalo da je na poslu ostajala i po dve smene, čak 16 sati.  Posle obuke Suzana je ostala da radi kod poslodavca Moja pekara, gde se i obučavala za pekarskog pomoćnika“.

Sve su žene posle obuke bile drugačije. U Oazi sigurnosti kažu da one koje su na početku bile povučene, nepoverljive, nesigurne u sebe, uplašene da li sve to uopšte mogu, vremenom su dobile samopouzdanje, naučile da komuniciraju i rade dosta poslova u pekari.

„Na obuci su se ohrabrile i postale sigurnije. Milena, na primer, koja se takođe zaposlila u Mojoj pekari, ne živi više privatno sa decom, već se odvažila da obezbedi sebi  krov nad glavom uređenjem potkrovlja porodične kuće.“

U Oazi sigurnosti posebno ističu dobro iskustvo iz partnerstva sa poslodavcima kod kojih je izvođena praktična obuka polaznica. Moja pekara je imala sluha za polaznice obuke i u dogovoru sa njima  određivala termine za praksu. Ovaj poslodavac je posle obuke ponudio posao za pet polaznica, a ponudu su prihvatile Milena, Danijela i Suzana.

„Polaznice obuke su u takvom poslovnom okruženju dobijale podršku i rado su dolazile na svaki novi čas obuke. Poslodavac nas je svake sedmice obaveštavao o njihovom napretku, a posle uspešno završene obuke uručeni su im sertifikati.“

Da li obuke „ Znanjem do posla“ mogu biti model za budućnost kada je reč o rešavanju problema zapošljavanja osetljive grupe žena koje su izašle iz nasilja sa odlukom da  započnu novi život?

„Znanjem do posla je do sada prvi projekat koji je bio po meri  ranjive grupe kao što su žene žrtve porodičnog nasilja. Prednost je u tome što se  istovremeno radilo i na jačanju njihove motivacije za obuke i sa poslodavcima da bolje razumeju potrebe žena koje su izašle iz nasilja.“

U Oazi sigurnosti smatraju da ubuduće značajniju ulogu u podršci žrtvama nasilja u zapošljavanju treba da ima i Nacionalna služba za zapošljavanje, koja bi trebalo da ima bolju evidenciju o žrtvama nasilja  bez zaposlenja, da se više uključi u njihovo informisanje o slobodnim radnim mestima, prekvalifikacijama. Problem je što su se do sada svi pokušaji zapošljavanja žrtava nasilja svodili samo na individualne kontakte socijalnih ustanova sa poslodavcima.

Treba imati u vidu, takođe, da program za samozapošljavanje uz odobravanje sredstava za početak sopstvenog biznisa nije dobra opcija za žene žrtve nasilja, jer su one imale teško iskustvo i nisu spremne da,  posle svega, preuzmu odgovornost i obavezu vođenja sopstvenog biznisa.

„Rad sa ranjivim grupama specifičan i zahteva stalnu psihološku podršku koju bi trebalo nastaviti i tokom nekih budućih programa podsticanja njihovog zapošljavanja. Reč je o osobama koje su bile izneverene tokom života, žrtve nasilja, pa je važno biti senzibilisan u radu sa njima. Naš predlog je da bi, osim sa žrtvama nasilja, ubuduće više trebalo raditi i sa poslodavcima, upoznavati ih sa socijalnom situacijom osoba koje su doživele nasilje i razbijati eventualne stereotipe o njima“.

Problem zapošljavanja žena žrtava porodičnog nasilja trebalo bi sistemski rešavati. Dobar primer u Srbiji je Vojvodina koja budžetira sredstva za stimulisanje poslodavaca za zapošljavanje ranjivih grupa, smatraju u Oazi sigurnosti.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – STEĆI SAMOPOUZDANJE, PA ZNANJE I VEŠTINE

E2E priča – STEĆI SAMOPOUZDANJE, PA ZNANJE I VEŠTINE

UDRUŽENJE PSIHOLOGA NOVI PAZAR U PROJEKTU “ZNANJEM DO POSLA”

Novi Pazar: Edis Latović ima 17 godina, osoba je sa smetnjama u razvoju i redovan je polaznik radionica koje u sklopu projekta “Znanjem do posla” organizuje Udruženje psihologa Novi Pazar sa ciljem profesionalnog i psihološkog osnaživanja teže zapošljivih osoba.

 

U izjavi za E2E Edis kaže da je na radionicama naučio razne stvari o kojima je ranije znao veoma malo ili nije znao ništa.

 

„Prvi put učim o tome šta je timski rad i kako da neki zadatak uradimo zajedno. Saznajem o različitim oblicima komuniciranja, kako da pokažem emocije, šta je to bonton, kako treba da se ponašamo u različitim situacijama”, priča ovaj mladić.

 

 

Sve to, kako kaže, moglo bi da mu pomogne da nakon završetka škole lakše dođe do posla.

 

“Maštam o tome da radim kao autoelektričar. Par meseci sam bio na praksi u jednoj radionici, pomagao sam majstoru u nekim prostijim zadacima i mislim da bih mogao da radim taj posao”, dodaje Edis.

 

U Udruženju psihologa objašnjavaju da su ove radionice osmišljene kako bi osobe sa smetnjama u razvoju stekle samopouzdanje, ali i neophodna znanja i veštine koji bi im omogućili lakše pronalaženje posla.

 

Međutim, tokom rada mentori su shvatili da su pojedine stvari previše komplikovane za njih i da je pre toga neophodno raditi na osnovama.

 

“Zbog toga smo zamislili posebne tematske radionice sa prezentacijama i zadacima koji su prilagođeni njihovim mogućnostima. Svaka radionica ima posebnu temu, pa smo ih tako učili o bontonu, zdravim navikama, pravilnoj ishrani, ali smo razgovarali i o prijateljstvu, frustracijama, šta je to što ih ljuti, kako da postupe u takvoj situaciji, kako da savladaju nervozu, tremu”, objašnjava Edina Mavrić Kovačević.

 

Ona dodaje da su na radionicama obnavljali i gradivo obrađivano prethodnih meseci, tokom kojih je dvadesetak polaznika učilo kako da se prijave na oglas za posao, napišu biografiju, kako da se ponašaju tokom razgovora za posao.

 

Takođe, tada su mentori sa njima radili i na psihološkom osnaživanju, samospoznaji, motivaciji i povećanju samopouzdanja.

 

U okviru programa “Znanjem do posla”, Vlada Švajcarske izdvojila je 39.000 franaka za podizanje zapošljivosti 20 mladih Novopazaraca sa smetnjama u razvoju.

 

Tekst: Nikola Kočović     Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Gerotodomaćice spremne da pomognu sugrađanima

E2E priča – Gerotodomaćice spremne da pomognu sugrađanima

Pirot: Pet mladih žena koje nisu imale formalno obrazovanje ili su završile samo osnovnu školu, sada su obučene za gerontodomaćice i spremne su da pomognu starijim sugrađanima. Ovih pet Romkinja prošle su obuku u okviru projekta “Korak do posla” čiji je cilj bio povećanje zapošljivosti mladih iz ugroženih kategorija stanovništva, a projeku se ove godine pridružio i Crveni krst Pirot.

 

Saradnica Crvenog krsta u Pirotu Kritina Vasilov objašnjava da je obuka trajala četiri meseca i da je mesec dana bila teorijska nastava.  Tri meseca polaznice su učile iz praktičnog rada na terenu.

 

 

“Što se tiče teorijske nastave polaznice su bile oduševljene, bilo im je zanimljivo to su učile i što će im svakakao koristiti kasnije u radu.  Plan i program je podrazumevao oblast socijalne zaštite, oblast osnovne nege, rehabilitaciju, obuku prve pomoći. Nakon stečenih znanja postale su samouverene”, kaže Vasilov.

 

Obuku su nastavile praktičnim radom na terenu i svaka polaznica je sa licenciranom  gerontodomaćicom svekodnevno obilazila korisnike usluge “Pomoć u kući”.

 

“Tu su radili konkretne zadatke koji su u opisu posla jedne gerontodomaćice. Mislim da je ova obuka bila veoma korisna za polaznice, da su mnogo naučile i da su obuku završile uspešno i da su spremne za rad“, ocenjuje Vasilov.

 

Jedna od polaznica bila je Jasmina Demirović (37) I ona je ispričala da je joj je motiv prijave na ovu obuku bio to što voli da pomaže ljudima.

 

 

„Meni je obuka puno značila. U početku je bilo malo straha kako će korisnici da me prihvate. Prezadovoljna sam kako je sve to prošlo i kako smo radili i sa korisnicima.Nadam se da ću naći posao. Sa njima je saradnja bila dobra. Pomagala sam im u poslovima u kući”, objasnila je Jasmina.

Licencirani gerontodomaćin  Džani Zorćić (30)  već dve godine preko Crvenog krsta pomaže starijim osobama u gradu, a pre nego što je počeo da radi prošao je istu obuku kao i Jasmina.

 

“ Prošli smo obuku za pomoć onima kojima je ona potrebna. Jasmina je sve to jako brzo savladala. Imali smo koordinatora iz Crvenog krsta koji nam pomaže oko realizacije ovog projekta. Korisnicima pomažemo u kući, posebno starijim osobama koje žive same. Nabavljamo im namirnice, kupujemo lekove, plaćamo račune. Posebno im znači druženje, jer žive sami”, kaže Džani.

 

Da joj najviše znači druženje potvrđuje i baka Radmila Milenković (86) koja već devet godina živi sama i kojoj pomažu gerontodomaćice.

 

“Pomažu mi oko svega. To što dolaze tri puta nedeljno i budu sa mnom po dva sata je za mene veliki stvar, jer osim pomoći u kući, sa njima pričam i za mene je radost kad one dođu . Živim godinama sama. Moju kuću lepo održavaju”, kaže Milenkovićeva.

 

 

 

Posao veoma odgovoran, polaznice spremne da rade

Sekretarka Crvenog krsta Pirot Sanja Stanković kaže da je posao gerontodomaćice veoma ozbiljan i da traži stalnu obuku

 

“ Svaki naš korisnik je individua za sebe. Gerontodomaćice moraju da budu veoma odgovorne i ozbiljne u obavljanju ovog posla, a ovih pet devojaka su se dobro pokazale tokom obuke”, kaže Sanja Stanković

“Imali smo i razne radionioce o komunikaciji pre svega sa starijim osobama jer je ovo specifičan posao. S obzirom da su prošle i obuku prve pomoći, obučene su i da mere vitalne funkcije korisnicima ove usluge. Dobro su se uklopile”,  kaže saradnica Crvenog krsta Pirot KristinaVasilov.

 

Korisnici usluge “Pomoć u kući” u Pirotu su gradjani stariji od 65 godina.

Tekst i foto: Zoran Panić Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Saveti zlata vredni

E2E priča – Saveti zlata vredni

Novi pazar: U potrazi za poslom nekoliko desetina novopazaraca obratilo su se Udruženju psihologa, kako bi dobili savete i stekli znanja i veštine koje će im povećati šanse da do posla i dođu. Novostečena znanja mogu im olakšati I izbor zanimanja kojim žele da se bave.

Priče I.M. i A.M su naizgled potpuno različite, ali ih povezuje želja da uče i rade.

I.M. je Rom, ima 34 godine i samohrani je otac koji ne može da nađe posao. Već nekoliko nedelja posećuje Udruženje psihologa Novi Pazar koje, u okviru projekta “Znanjem do posla – E2E”, teže zapošljivim grupama pruža uslugu karijernog savetovanja i vođenja.

“Ovo mi mnogo znači. Završio sam samo osnovnu školu i zbog toga nisam imao mnogo prilika da se zaposlim. Radio sam malo u “Gradskoj čistoći” i na održavanju Rekreacionog centra, ali sam sada nezaposlen. Bio bih presrećan kada bih posle ovog projekta došao do stalnog posla”, poručuje on.

Pored Roma, Udruženje ovu uslugu pruža i članovima marginalizovanih grupa poput mladih sa smetnjama u razvoju, mladima koji nisu zaposleni, ne obrazuju se niti usavršavaju, kao i mladima bez roditeljskog staranja koji napuštaju ili su skorije napustili hraniteljske porodice.

Jedna od njih je i A.M. (23), studentkinja pedagogije koja je pored karijernog savetovanja, uključena i u psihološke radionice.

Ona za E2E kaže da su radionice veoma zanimljive i da je naučila mnogo korisnih veština. Sada zna kako se piše biografija, konkuriše za posao ili razgovara sa poslodavcem, ali naučila je nešto što je važno u svakodnevnom životu.

“Naučila sam kako da se izborim sa tremom i stresom, kako da rešim problem sa drugima ili kako da komuniciram na asertivan način. Mislim da sam kroz ovaj program uspela da unapredim sebe i sigurno će mi stečeno znanje značiti u budućnosti prilikom traženja posla. Još nisam odlučila čime ću se baviti, ali će svakako to biti rad sa decom, možda kao vaspitačica”, kaže ova devojka.

“Da mladi razumeju sebe i prepoznaju mogućnosti koje imaju”

Adnan Aljković iz Udruženja psihologa ističe da karijerno savetovanje ima za cilj da mladima pomogne da bolje razumeju vlastite potrebe i interesovanja. Kroz savetovanje oni prepoznaju mogućnosti i olakšaju karijerne dileme razvijajući svest o novim, drugačijim, perspektivama u odgovaranju na profesionalne izazove.

“Savetovanje je organizovano u vidu individualnih sesija ili grupnih radionica na kojima sa polaznicima razgovaramo o njihovim profesionalnim ciljevima i planovima. Neke od tema koje obrađujemo su i traženje posla, pisanje biografija, intervjui, ali i problemi u studiranju i učenju, problemi sa motivacijom”, navodi Aljković.

On dodaje da je karijerno savetovanje namenjeno mladim od 15 do 35 godina starosti iz teže zapošljivih grupa koje su izložene povećanom riziku od siromaštva.

Projektom “Znanjem do posla – E2E” predviđeno je da usluge karijernog savetovanja dobije 700 mladih Novopazaraca.

Novinar: Nikola Kočović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – NOV POSAO-NOVA STRANICA ŽIVOTA

E2E priča – NOV POSAO-NOVA STRANICA ŽIVOTA

Pirot: Piroćanka Marta Gagić (19) posle završene obuke došla do posla

Nekoliko Romkinja Pirota koje su se u okviru projekta ‘’Znanjem do posla’’ obučavale za vrtlarke, poslastičarke, gerontodomaćice i kozmetičarke, posle uspešno završene obuke našle su posao, srećne što im je tako stečeni sertifikat prokrčio put do poslodavaca.

Među 23 polaznice ovog programa bila je i devetnaestogodišnja Marta Gagić.  Ona je imala završenu  samo osnovnu školu, ali je posle nje završila kurs za pekara u Pekari “Abakus’’, dok je  okviru projekta ‘’Znanjem do posla’’ uspešno prošla i obuku za poslastičara u Poslastičarnici ‘’Rafaelo’’ u Pirotu.

 

Marta pre mesec dana počela je da radi u jednoj privatnoj firmi u Pirotu koja pripema gotova jela, gde stečena znanja primenjuje u praksi.

 

“Veoma sam srećna zbog toga”, kaže nasmejana Marta, dok užurbano priprema ribu za pečenje.

 

 

Priča da je obuka za ova dva zanimanja bila veoma interesantna i da je mnogo toga naučila.

 

“Tokom obuke pravili smo kolače, torte, sitne kolače… Obuka u Poslastičarnici ‘Rafaelo’ je trajala šest meseci i ja sada sve to mogu da radim samostalno. Obuku sam uspešno završila i to znanje mi veoma koristi i u ovom poslu”, kaže zadovoljno Marta.

 

Dodaje da je dobijanjem posla u ovoj firmi koja priprema gotova jela, otvorena potpuno nova stranica u njenom životu.

 

“Nisam se nadala da ću dobiti ovaj posao, ali sam veoma srećna što mogu da radim i da sve ono što sam naučila primenim”, navodi  Marta.

 

Svesna je, kaže, da nije bilo projekta “Znanjem do posla” ne bi ni razmišljala o nekom kursu, niti bi mogla da se nada bilo kakvom poslu,  jer je bila bez ikakvih kvalifikacija.

 

 

“Udruženje  ‘Ternipe’,  koje je u Pirotu bilo anagažovano kao partner u obuci Rokminja, pomoglo  mi je da se uključim u ovaj projekat. Posebno sam zahvalna predsednici Udruženja Radmili Nešić koja nas je ohrabrivala i podsticala da krenemo na obuku. Da nije bilo toga, ne bih danas ni bila ovde. Ovde kuvamo pasulj, đuveč, sarmu, punjenu paprika, pečemo pastrmku i spremamo razna druga jela, navodi Marta i dodaje da se raduje poslu i zbog svog sina i da se nada da će dobiti stalno zaposlenje.

 

Ankica Drinić iz ove kompanije je veoma zadovoljna radom Marte Gagić.

 

“Veoma je odgovorna, marljiva i vredna i ja sam prezadovoljna njenim radom. Odlična je i lepo se uklopila. Ne znam koliko su joj ovi kursevi pomogli, ali vidim da brzo uči i vredna je” , kaže ona.

 

Tekst i foto:  Zoran Panić     Uredila: Sandra Vlatković