E2E priča – Izazovi uključivanja ranjivih grupa mladih na tržište rada

E2E priča – Izazovi uključivanja ranjivih grupa mladih na tržište rada

Kragujevac:„Profesionalna orijentacija i uključivanje na tržište rada ranjivih društvenih grupa“  bila je tema okruglog stola u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu. Razmenjena su iskustva i primeri dobre prakse, ali i predlozi kako podrška može da se unapredi. Učestvovali su školski pedagozi i psiholozi, predstavnici NSZ, gradske uprave, Regionalne privredne komore, Kancelarije za romska pitanja, Beogradske otvorene škole, Kancelarije za mlade, brokeri programa „Znanjem do posla“ – Razvojnog biznis centra.

U fokusu okruglog stola bili su mladi do 30 godina, osobe sa invaliditetom, mlade iz hraniteljskih porodica, Romi, mladi bez kvalifikacija.

 

„Ranjivi“ u brojkama 

Prema evidenciji filijale Nacionalne službe zapošljavanja u Kragujevcu od ukupno 18.462 nezaposlenih mladi čine 20 posto. Isti je procenat nezaposlenih koji imaju samo osnovnu školu, a sa drugim stepenom obrazovanja je njih 1.170. Više od polovine nezaposlenih sa niskim kvalifikacijama čine žene. Nezaposlenih do 30 godina ima 3.590, osoba sa invaliditetom 1.445, prijavljenih Roma je 301, žena žrtava porodičnog  nasilja 10,  a mladih iz hraniteljstva troje.

Iz NSZ u Kragujevcu kažu da je za podizanje zapošljivosti ove socijalne grupe važno da stiču baš ona znanja i veštine koje su tražene na tržištu rada.

„Osetljivim“ grupama nezaposlenih su dostupne mere NSZ, kao i razne stručne obuke. Oni , takođe, mogu da učestvuju i u obukama na radnom mestu po programu „Znanjem do posla“.

 

 

Karijerno savetovanje ranjivih grupa  

Pravilnim savetovanjem i profesionalnim usmeravanjem ranjivih grupa prevenira se njihova socijalna isključenost i siromaštvo. U tom smislu, u Kragujevcu već postoje brojne aktivnosti kroz međusektorsku saradnju institucija, ali ima još prostora za unapređenje podrške mladima iz osetljivih grupa koji se teško zapošljavaju.

„Misija“ dobre procene njihovih sposobnosti, sklonosti, kao i informisanje i savetovanje o budućem zanimanju počinje još u osnovnoj školi.

„Za profesionalni razvoj je jako bitno da učenici prvo upoznaju sebe i svoje sposobnosti, zatim mogućnosti lokalne sredine – izbor srednje škole, mogućnosti privrede i šanse za zapošljavanje“ smatra  psiholog iz Osnovne škole „Stanislav Sremčević“ Mirjana Milčić.

Prema njenim rečima na izbor učenika o daljem školovanju najvećim delom utiču roditelji. Blizu 70 posto učenika se posle osnovne škole opredeljuje za gimnaziju, ali značajan je i broj učenika koji pri kraju 8. razreda još nema predstavu o daljem školovanju.

„Uloga psihologa je jako važna, jer rade testiranja i savetodavni rad sa učenicima, a često nam se i roditelji obraćaju i traže podršku kada dete nije odlučno.“

Poseban „izazov“ su učenici koji rade po prilagođenom individualnom obrazovnom programu i potrebna im je dodatna podrška.

„U preporuci njihovog zanimanja zajednički rade timovi za profesionalnu orijentaciju u školama i timovi za dodatnu podršku učenicima. Pokušavamo da napravimo najbolji izbor u saradnji sa roditeljima i poznavajući mogućnosti učenika“

Podrška osetljivoj grupi nastavlja se i u srednjoj školi. U Srednjoj stručnoj školi ističu da  je „ bogatstvo“ Kragujevca upravo intersektorska saradnja kroz koju se pronalazi brzo rešenje za svakog mladog čoveka.

„Zahvaljujući intersektorskoj saradnji izradili smo modele koji su nam bili neophodni da pomognemo učenicima iz ranjivih grupa, da  prvo ostanu u sistemu obrazovanja, a onda i da budu obučeni za tražena zanimanja i da se zaposle“ rekla je pedagog SSŠ Sanja Milojević.

Ona je navela i više primera dobre prakse iz škole. U saradnji sa NVO „Romanipen“ škola održava radionice za roditelje i učenike. Tokom leta, organizuje se letnja praksa za đake, a deci iz ranjivih grupa poslodavci uz novčanu naknadu plaćaju i prevoz. Za osetljivu grupu – devojčice,  škola organizuje aktivnosti da se prevaziđu predrasude o muškim zanimanjima u mašinstvu.

Ova škola je postala i Centar za kontinuirano obrazovanje gde mladi mogu da nastave sa stručnim obukama za tražena zanimanja i po završetku formalnog obrazovanja.

 

 

Iz Beogradske otvorene škola (BOŠ) ističu da je jako bitno direktno savetovanje i podrška .

„ Pored karijernog savetovanja mladih, sve više se bavimo i osnaživanjem nastavnika u školama, jer im đaci stvarno veruju“ kaže Tamara Stanojević  iz BOŠ.

Navela je da mladi i dalje imaju problem s tim da li da upišu ono što će im donositi zaradu ili ono što vole i ne mogu da pronađu „zlatnu“ sredinu, kao i da ih roditelji „pritiskaju“ šta da upišu kao perspektivno.

U Osnovoj školi „Dragiša Luković Španac“ u Kragujevcu rade sa osetljivom grupom mladih neobrazovanih ljudi koji su prestareli za redovnu osnovnu školu. To je jedina škola u Kragujevcu u kojoj se sprovodi program Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

„Često nam se obraćaju polaznici sa pitanjima u vezi sa profesionalnom orijentacijom, ali  najčešće ne u tom smislu šta bi oni želeli, nego nas pitaju da ih uputimo na neki kurs, koji će da im obezbedi zaposlenje. Najčešće ih upućujemo na NSZ „ kaže Aleksandra Mitrović.

Zbog toga bi, kaže ona, bilo korisno da se održavaju radionice na kojima bi im se predstavile sve mogućnosti za stručne obuke ili zaposlenje.

Primetila je i da je vrlo malo obrazovnih profila ponuđeno za vanredno obrazovanje u srednjoj školi.

 

Nova mreža za podršku mladima koji izlaze iz hraniteljstva

U Centru za porodični smeštaj i usvojenje rade na formiranju  međusektorske mreže za aktivnu inkluziju mladih iz hraniteljskih porodica.

„Biće to prva mreža organizovana u četiri grada – Kragujevcu, Kraljevu, Čačku i Kruševcu. Pozvaćemo sve značajne aktere koji mogu da pomognu u pripremi ili u samom procesu osamostaljivanja mladih  po izlasku iz domskog smeštaja ili hraniteljstva“ kaže Ivana Bogdanović.

Ona  objašnjava da je ideja da se rade individualni aktivacioni planovi za svaku mladu osobu stariju od 14 godina.

„ Pozvaćemo predstavnike škola, psihologa, koji može dati pomoć u proceni i planiranju mera da mlada osoba bude osnažena i da se kvalitetnije osamostali i zaposli“

 

 

Prepoznata je i potreba edukovanja savetnika koji direktno rade sa hraniteljima i mladima na porodičnom smeštaju.

„Oni treba da daju savete hraniteljima, jer sve češće imamo  problem da veliki broj mladih upiše potpuno pogrešnu srednju školu, čak 70 posto. Oni se obično rukovode time da u tu školu ide većina drugara, ili da im je škola blizu,  ili šta će najlakše da završe.“

Ivana navodi da je potrebna i ozbiljnija procena učenika još u osnovnoj školi i koje su njihove mogućnosti, što je posebno važno za decu sa invaliditetom.

„Mi sada dobijamo informaciju od hranitelja, oslanjamo se na njihovu procenu i ono što dete može da verbalizuje. Hranitelji obično kažu da dete ništa ne zanima, da ni u čemu nije dobro. I tada je teško i nezahvalno da mi iz Centra koji ne živimo sa tom decom dajemo savete koju školu treba da odaberu. Zato je veoma korisna stručna procena koju ćemo ubuduće dobijati iz škole.“

U planu je i posebna vrsta obuka za hranitelje za uspešniju podršku mladima u procesu osamostaljivanja.

„Imaćemo mobilnu aplikaciju koja ima radni naziv Klikom do podrške gde će mladi dobijati informacije o resursima i uslugama u vezi sa hraniteljstvom i zaposlenjem.“

 

„Zanat u rukama“ – Informator o deficitarnim zanimanjima

Važno mesto ima i informisanje ranjivih grupa o potrebama poslodavaca i tržišta rada.  U tom cilju urađen je Informator „ Zanat u rukama“, predstavljen na okruglom stolu u kragujevačkoj Srednjoj stručnoj školi.

„U ovoj brošuri su opisana deficitarna zanimanja, za koja lica bez ili sa najnižim kvalifikacijama mogu da se obuče i zaposle u relativno kratkom vremenskom periodu“ kaže Nemanja Jovičić iz Razvojnog biznis centra (RBC).

Prema anketi poslodavaca i podataka filijale NSZ u Kragujevcu, najtraženija zanatska zanimanja su: bravar-zavarivač, stolar, šivač, tapetar, pekar-pica majstor, monter suve gradnje, armirač, tesar, farbar-lakirer.

„ Informator Zanat u rukama biće alat karijernim savetnicima da informišu nezaposlene o potrebama tržišta rada, organizatorima obuka u neformalnom obrazovanju ali i stručnim saradnicima u osnovnim školama u procesu profesionalne orijentacije i informisanja učenika i njihovih roditelja, za koje se proceni da su zanatska zanimanja adekvatan izbor“

Informator je nastao u okviru projekta  „Lokalna partnerstva za zapošljavanje ranjivih grupa“ koji sprovodi RBC u partnerstvu sa gradom Kragujevcom i uz podršku Vlade Švajcarske.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Mentori su tu da ohrabre, ali i ukažu na greške

Novi Pazar:Pet devojaka uspešno je završilo trodnevni trening za mentore, koje će u naredna tri meseca nadgledati razvoj i pomagati u obuci 15 praktikanata iz Novog Pazara, Tutina i Raške koji će, u okviru programa “Znanjem do posla”, pohađati obuku za ličnog pratioca.

 

Trening je organizovalo Udruženje psihologa Novi Pazar, partner programa za ovaj deo Srbije, a budući mentori polaznika obuke su lični pratioci sa nekoliko godina iskustva u tom poslu.

 

Jedna od njih je i Anđela Đurković, koja u razgovoru za E2E kaže da će se truditi da praktikantima prenese što više znanja i veština neophodnih za taj odgovoran posao.

 

Primarna uloga će mi biti da ih naučim tom poslu i trudiću se da im, na osnovu iskustva, ukažem na neke greške, ali i da pohvalim sve ono što rade dobro. Tu sam i da im predočim neke situacije koje ih mogu zadesiti tokom rada, da im pokažem šta da učine da do njih ne dođe, ali i kako da se ponašaju u takvim problematičnim prilikama i kako da ih reše na najbolji način, ako se već dese – ističe Anđela koja već godinama radi kao lični pratilac.

 

Ona će biti zadužena za tri polaznice obuke iz Novog Pazara koje će raditi u osnovnim školama, a za koje ima samo reči hvale.

 

One su tek na prvom modulu obuke, ali su se lepo snašle. Vidi se da imaju želju da se bave ovim poslom i da vredno upijaju sve savete – dodaje Anđela.

 

 

Tri mentora radiće sa polaznicima obuke u Novom Pazaru, dok će po jedan raditi sa praktikantima u Raški i Tutinu. Plan je da u početku budu uz njih tokom celokupnog radnog vremena, a da ih kasnije postepeno prepuste da samostalno rade.

 

Tromesečnu obuku za ličnog pratioca pohađaće 15 mladih nezaposlenih iz ova tri grada, a praksu će obavljati u vaspitno-obrazovnim ustanovama, od vrtića do srednjih škola. Od njih 15 predviđeno je da sedmoro bude iz društveno marginalizovanih grupa.

 

Zbog toga su mentori prošli kroz razne metode podučavanja mladih ljudi, sa posebnim osvrtom na izazove sa kojima se suočavaju mladi iz ugroženih grupa, jer će među polaznicima obuke biti i mladi iz hraniteljskih porodica i dugoročno nezaposlene osobe. Mentori su naučili koje su specifičnosti rada sa njima i kako da im pomognu da se što pre adaptiraju na radno okruženje – objašnjava potpredsednica Udruženja psihologa Marija Tiosavljević.

 

Kako je analiza pokazala da se na listi čekanja za ličnog pratioca u Novom Pazaru nalazi najmanje 40 dece sa smetnjama u razvoju i da je to deficitarno zanimanje u ovom regionu, odlučeno je u okviru programa “Znanjem do posla” bude organizovana obuka na radnom mestu.

 

obuka na radnom mestu

 

Obuka na radnom mestu

Pored obuke za ličnog pratioca, ove godine će mladi nezaposleni iz Novog Pazara, Tutina i Raške moći da pohađaju i obuke za konobara.

U prvom ciklusu u Novom Pazaru organizovane su obuke na radnom mestu za ukupno 54 nezaposlenih, mlađih od 30 godina i to za zanimanja tehnologa u mlekarstvu, tapetara i krojača džinsa. Dobar deo njih je nakon uspešno završene prakse dobio posao.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović / Uredila: Sandra Vlatković

Mreža za postpenalnu podršku Srbije za kvalitetniju podršku bivšim osuđenicima

Mreža za postpenalnu podršku Srbije za kvalitetniju podršku bivšim osuđenicima

Kruševac: Mreža za postpenalnu podršku Srbije osnovana je od 18 nevladinih organizacija, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Cilj je da se unapredi podrška osuđenicima nakon odslužene kazne, kao i da se članice Mreže osnaže kako bi što kvalitetnije mogle da im pomognu.  Omladinski Savet Kruševac u okviru programa Znanjem do posla i drugih projekata radi sa štićenicima kruševačkog Vaspitno popravnog doma i među osnivačima je Mreže.

Predsednica Omladinskog Saveta Kruševac Marina Virijević, kaže da je proces formiranja Mreže bio dugotrajan i detaljan  kako bi se identifikovale adekvatne organizacije, koje kroz svoje aktivnosti pružaju različite vidove podrške bivšim osuđenicima i maloletnicima koji su u sukobu sa zakonom.

“Ciljevi i zadaci Mreže su da se unapredi politika i praksa u postupku postpenalne podrške, kao i da se osnaže članice Mreže da bi kvalitetnije mogle da pomognu bivšim osuđenicima. Ministarstvo pravde i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dali su punu podršku novoosnovanoj Mreži i prepoznali značaj civilnog sektora u pružanju pomoći bivšim osuđenicima, koji se suočavanju sa problemima prilikom ponovnog povratka u zajednicu”, kaže Marina Virijević, predsednica Omladinskog Saveta Kruševac.

 

 

Nedavno je održana osnivačka Skupština Mreže za postpenalnu podršku Srbije, a Virijević kaže da osnivanje Mreže ne bi bilo moguće bez podrške OEBS-a.

Svečanu konferenciju na kojoj je, predstavljena Mreža, otvorili su ambasador Andrea Oricio, šef Misije OEBS-a u Srbiji, Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Slobodan Arsenijević, predsednik UO Mreže i Nataša Novaković ispred Misije OEBS. Na konferenciji su se predstavnicima kaznenih ustanova u Srbiji predstavile sve nevladine organizacije članice Mreže.

 

“Članice Mreže, očekuju da unaprede svoje aktivnosti u radu kroz međusobnu saradnju, edukaciju, partnerstva, ali i da doprinesu uvođenju savremene postpenalne podrške u odgovarajuće zakonodavne okvire u Srbiji. Omladinski Savet Kruševac pružaće podršku bivšim štićenicima Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu pre svega u oblasti zapošljavanja, aktivnog traženja posla i karijernog savetovanja. Upućivaćemo i u odgovarajuće članice Mreže maloletnike koji nisu sa teritorije Rasinskog okruga, a kojima je potrebna pomoć”, kaže Virijević.

 

Prema njenim rečima prvi rezultat priključivanja Mreži za Omadinski Savet Kruševac je uspostavljanje saradnje sa članicama Mreže u okviru svog novog projekta za podršku zapošljavanja bivših štićenicika VP Doma. Taj projekat se finansira iz sredstava Evropske Unije, IPA 2014.

 

Štićenici doma proći se karijerno savetovanje

Predsednica Omladinskog Saveta Kruševac podseća da je ta organizacija, u okviru programa Znanjem do posla, realizovala projekat “Safe Choices”. Tim projektom bilo je obuhvaćeno 65 štićenika Vaspitno popravnog doma.  Njima su pružene usluge individualnog karijernog savetovanja i profilisanja, edukacije o zapošljavanju i tržištu rada. Organizovane su jednodnevne posete firmama, a desetorici štićenika obezbeđena je jednomesečna plaćena radna praksa u JKP Kruševac, na zanimanju cvećar-vrtlar.

 

 

“Zahvaljujući ovom projektu pomognuta je izgradnja plastenika u VP Domu. Tu se štićenici dalje obučavaju za ovo zanimanje i po unapred izrađenom planu i programu obuke, posvećeno se bave uzgajanjem cveća”, navodi Virijević.

 

Ove godine, Omladinski Savet, u okviru programa Znanjem do posla  nastavlja rad sa štićenicima Vaspitno popravnog doma. Planirano je da 36 štićenika pohađa radionicu karijernog vođenja i savetovanja, kao i  da se sa svakim od njih uradi individualno savetovanje.

 

Omladinski Savet Kruševac već deset godina realizuje projekte čiji je cilj pružanje podrške reintegraciji štićenika VP Doma.

 

Tekst: Jelena Božović

Foto: Fejsbuk stranica Mreža OCD za pružanje postpenalne podrške Srbije

Uredila: Sandra Vlatković