E2E Priča – Umesto hleba „peče“ zanat šivača

E2E Priča – Umesto hleba „peče“ zanat šivača

Kruševac: Devetnaestogodišnja Jelena Vukojević prijavila se nedavno za obuku na radnom mestu za zanimanje šivač koja se sprovodi u kruševačkoj konfekciji „Leganca“. Završila je srednju školu za pekara, a u međuvremenu je radila u trgovini, ali je odlučila da se kroz projekat „Znanjem do posla“ oproba u poslu šivača.

 

U trenutku kada je upisivala srednju školu u ponudi nije bilo zanimanje šivač, što je bila Jelenina želja. Sticajem okolnosti završila je za pekara. Iako joj to zanimanje nije bilo blisko, tokom školovanja se pokazala veoma dobro, te je sa ekipom svoje škole osvajala nagrade na takmičenjima u spravljanju pekarskih proizvoda.

 

 

 

 

Otkrivanje tajni šivenja za nju je ostvarenje sna.

 

„Nikada nisam radila kao pekar. Jedno vreme sam radila u trgovini, ali mi se nije svidelo jer nisam mogla da pokažem svoju kreativnost. Zato sam odlučila da se oprobam u poslu šivača, što je oduvek bila moja želja. Veoma mi se dopada, a za sada me najviše privlači rad na mašini“,  priča Jelena Vukojević.

 

Obuka za šivača traje dva i po meseca, a praktičnom delu prethodio je njen desetodnevni teorijski deo. Tokom prvih mesec dana polaznice su se upoznale sa različitim mašinama, naučile čemu koja služi, kako se radi dorada, kako se pakuju završeni odevni predmeti.

 

„Ovo što sam do sada naučila uverava me da je to zaista posao kojim bih želela da se ubuduće bavim“, dodala je Jelena kroz osmeh.

 

 

 

 

Njena mentorka Marina Vučićević, koja ima deceniju i po dugo radno iskustvo, kaže da je Jelena, s obzirom na to da nije imala nikakvo predznanje o poslu šivača, morala da uči više od ostalih polaznica. Hvali njenu predanost poslu: 

Najpre je radila poslove koji nisu vezani za mašinu, potom za mašinom bez igle, sledeći korak je bio sa iglom, ali bez konca. Potom je radila sa koncem, prvo kraći, ravan štep, pa ostalo. Sluša kada joj objašnjavamo, zainteresovana je, želi da nauči.“

 

Napominje da je Jelena u ovom periodu obuke radila na više pozicija u okviru konfekcije, pakovala je kese, pakovala na mašini, lepila etikete.

 

U kruševačkoj firmi „Leganca“, u kojoj se kroz projekat „Znanjem do posla“ obučava pet polaznica, kažu da su se za taj program prijavili jer im nedostaju šivači.

 

 

 

 

„To zanimanje je slabo zastupljeno. Ranije je bilo šivača dok je radila konfekcija „Zvezda“, ali ti kadrovi većinom odlaze u penziju“, rekao je radnik zaposlen u krojačnici Miloš Miladinović.

 

Inače, „Leganca“ je osnovana 2003. godine kao mala porodična firma, a 2012. godine prerasla je u privredno društvo. Šije za  firme iz Centralne i Zapadne Evrope, a proizvodi koji izađu iz njenih pogona prodaju se u više od 50 zemalja sveta.

 

Tekst i Foto: Jelena Božović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Nevenin štep

E2E priča – Nevenin štep

Kragujevac: Jedna je od pet polaznica obuke za šivače u okviru projekta „Znanjem do posla“ Nevena Bumbašić (34) iz Kragujevca izjavila je da je da je znanje koje stiče u firmi za proizvodnju dečije odeće „Kolibri“ u Kragujevcu jedno novo iskustvo u životu i da se nada će biti dobra preporuka i kod svakog drugog poslodavca u proizvodnji odeće.

 

 

Nevena je na ovu obuku došla na predlog savetnice iz Nacionalne službe za zapošljavanje, sa željom da ovlada zanatom koji joj daje šansu da pronađe stalan posao. To joj je, naglašava, najvažnije kao samohranoj majci, jer socijalna pomoć koju prima nije dovoljna za njenu porodicu.

Početna trema

„Imala sam prvo malo tremu, jer nikada ranije nisam imala dodir sa mašinama i šivenjem“, iskrena je Nevena.

Priznaje da joj je u početku bilo „zaista teško“ na obuci , jer je najviše razmišljala o tome da ne zaostane i da sve dobro da uradi u zadatom vremenu.

„Trudim se, treba dosta da se vežba, morate da budete prisutni i psihički i fizički i da volite to što radite“, priča Nevena o obuci.
Portfolio pun radova

Portfolio pun radova

 

Nevena ponosno pokazuje svoj portfolio radova sa obuke. To su razne vrste „vežbica“ od komada tkanine, sa raznim štepovima, gajkama, džepovima, ali su tu i gotove dečije pantalonice.

 

 „Dosta sam naučila. Počeli smo sa osnovnim stvarima koje moramo da znamo, recimo otvoreni i zatvoreni šav, pa šav koji je „nevidljiv“ ili iberštep, odnosno kako ga zovemo, ukrasni šav po ivici. Vežbali smo zatim i džepove raznih vrsta i patne – poklopac džepa. I sada spajamo jedne pantalonice. Stigli smo do pojasa, radili smo i gajke koje se našivaju“, navodi Nevena, priznajući da je najviše „namučio“ džep.

 

 

Dodaje da je, inače, najteže spajanje jednog odevnog predmeta, jer „ako se na jednoj operaciji pogreši, vi nemate odevni predmet“.

 

 

„Sada smo završili dečije pantalone, a u planu je izrada košuljice. Počeli smo sa kragnama i rukavima“, kaže Nevena.

 

Ističe da profesor, kako zove svog mentora Miodraga Ilića, sve „lepo“ objašnjava i pokazuje, a zadatak učesnica obuke je samo da ga pažljivo poslušaju i urade sve kako treba.

 

 

„Ništa nije teško kada saslušate profesora,  treba da budete koncentrisani i pratite ono što se prezentuje“

Posao umesto „socijale“

 

Da nije bilo obuke „Znanjem do posla“, Nevena bi i dalje bila na birou za zapošljavanje i socijalnoj pomoći.

„Trudim se da se uvek javljam na obuke , kurseve, da dopunim svoje znanje kako bih pronašla posao“, napominje Nevena.

 

Kao samohrana majka troje dece kaže da socijalna pomoć nije dovoljna za njenu porodicu, zbog čega bi joj najviše značio stalan posao sa fiksnim radnim vremenom.

„Nisam okončala školovanje za mašinskog tehničara, jer sam se udala, pa su došla deca. Do sada sam radila kod privatnika, na roštilju, održavanju, u kafiću i imam svega devet meseci radnog staža. Problem je bio prekovremeni rad, jer se nisam uklapala zbog obaveza oko odgajanja dece“, priča Nevena.

 

Za obuku Znanjem do posla u „Kolibriju“ kaže da joj je jedno iskustvo više u životu.

„Nadam se da ću ovde ostati da radim, to mi je želja, pa se trudim da budem što bolja na obuci“ kaže Nevena.

 

Uverena je da je sve što je naučila u „Kolibriju“ njena dobra preporuka i kod svakog drugog poslodavca u proizvodnji odeće.

 

Posebno joj je važno što se i njena deca raduju kada vide neki od radova sa obuke, a ona je srećna što će i kod kuće moći nešto da sašije za svoju porodicu.

 

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Prvi put s peglom u ruci

E2E priča – Prvi put s peglom u ruci

Knjaževac: Miroljubova priča sa obuke za šivača u MDS

 

PRVI PUT S PEGLOM U RUCI

 

Tridesetogodišnji mladić iz Knjaževca Miroljub Hercegovac jedan je od šestoro praktikanata u kompaniji MDS u Knjaževcu i jedini mladić, koji se u okviru projekta “Znanjem do posla” opredelio za obuku za posao šivača.

 

Nakon što je godinu dana bio na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, bez izgleda da pronađe posao u struci za koju se školovao, Miroljub je bio spreman na kompromis, na prekvalifikaciju, na rad u onoj oblasti o kojoj apsolutno ništa nije znao. Čuo je za program „Znanjem do posla“ i danas je jedan od polaznika obuke za šivače u knjaževačkoj kompaniji MDS.

 

img

 

„Završio sam srednju školu građevinskog smera, ali godinu dana na tržištu rada za mene i situaciju u kojoj živim bilo je predugo. Iz medija sam čuo za program „Znanjem do posla“ i prijavio se. Neki kažu da je ovo „ženski posao“, ali to meni uopšte nije važno. Iskoristio sam prvu priliku da nešto radim i da čak budem plaćen i dok traje obuka“, naveo je Miroljub.

 

Otkriva da je tokom obuke prvi put uzeo peglu u ruke, a zahvaljujući brojnim koleginicama sa kojima radi, a koje se prema njemu odnose kao prema rođenom detetu, dobro se snašao, spreman da nauči kompletan proces u kome komad platna postaje košulja.

 

„Interesuje me sve. Probao sam i da krojim, snalazim se… Moja divna šefica Nada pokazala mi je i kako se radi za šivaćom mašinom, ali to mi baš ne ide“, iskren je ovaj ne baš naročito pričljiv mladić.

 

A „divna šefica“ Nada Mitrović otkriva da je reč o vrednom mladom čoveku koji brine i o bolesnoj majci.

 

„On radi šta god da mu se pokaže. Nema, naravno, brzinu kakvu imamo mi, za to je potrebno vreme i iskustvo, ali je važno da želi da uči, da ne odbija posao i da sve što mu se poveri uradi. Bistar je i sigurna sam da će, kada se još malo oslobodi, bez problema moći da radi i za mašinom”.

 

img

 

A nije mu lako, istakla je ona, jer osim o sebi i svojoj budućnosti, brine i o majci, koja je nepokretna i kojoj je potrebna konstantna nega i pomoć.

 

„Retki su takvi mladi ljudi“, kaže šefica Nada.

 

Miroljub se nada da će nakon završene obuke u MDS dobiti posao, jer, kako kaže i on i njegovi mentori, posao peglanja, za koji je zainteresovan, u zemljama zapadne Evrope, na primer Francuskoj, zbog svoje snage i visine, uglavnom obavljaju muškarci.

 

 

Tekst i fotografije: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Miličin put do posla šivačice

E2E priča – Miličin put do posla šivačice

Knjaževac: “Znanjem do posla”: Kompanija MDS u Knjaževcu

 

Od pamtiveka važi nepisano pravilo da mladi žure da odrastu, da što pre dokažu svima da nisu deca, da mogu sve kao i odrasli. U toj žurbi, često se “preskoči” i obrazovanje, pa se zastane samo kod osnovne škole. Kao u slučaju Milice Prvulović, koja je jedna od polaznica obuke za šivačice u kompaniji MDS u Knjaževcu, u okviru projekta “Znanjem do posla”.

 

Dvadesetdevetogišnju Milicu ljubav je, odmah nakon završene osnovne škole, dovela u Knjaževac, tačnije u deset kilometara udaljeno selo Orešac. Ima sina, koji je danas u tinejdžerskim godinama. Bez kvalifikacija, pokušavala je godinama da se pronađe u raznim poslovima.

 

img

 

“Radila sam sezonske poslove na preradi voća u “Džervinu”, jedno vreme bila sam u lokalnom komunalnom preduzeću, a onda sam od drugarice čula da postoji neki program obuke za rad u konfekciji. U Birou rada su mi rekli da se obratim Timočkom klubu i tako sam postala deo ove korisne price”, ispričala je Milica.

 

Svakoga jutra ustaje u ranu zoru, putuje 10 kilometara u jednom pravcu da bi na vreme stigla na svoje novo radno mesto.

 

Naporono jeste, dodala je Milica, pogotovu što nema nikakvu pomoć u kući.

 

“Teret je na meni – i muž i dete i domaćinstvo i rad u poljoprivredi. Gajimo višnje i šljive, a suprug se bavi i brojnim sezonskim poslovima, kao što je seča drva”.

 

img

 

 

U kompaniju MDS došla je sa izvesnim predznanjem.

 

”Moja majka radila je u jednoj konfekciji u Svrljigu. Imali smo šivaću mašinu u kući i učila me je kako se šije. Zato mi nije bilo teško da se uklopim u ovu novu sredinu. Mogu da kažem da je ovde super, svi su me dobro prihvatili i sigurna sam da mogu da savladam sve tajne ovog posla”, istakla je Milica uz nadu da će tu ostati da radi i posle obuke.

 

Prema statistici, u Srbiji na posao najduže čekaju mladi sa završenom osnovnom školom. Možda je učešće u programu „Znanjem do posla“ taj most koji Milicu i njoj slične mlade ljude vodi u neku bolju budućnost.

 

Tekst i fotografije: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Kompanija MDS: Mladih (pametnih) ljudi nikad dosta

E2E priča – Kompanija MDS: Mladih (pametnih) ljudi nikad dosta

Knjaževac: Kompanija MDS prvi je partner programa “Znanjem do posla” u novom ciklusu obuka na radom mestu, a za zanimanje šivač/šivačica. Reč je o preduzeću koje se blizu deceniju i po sa uspehom bavi proizvodnjom košulja, bluza, haljina i drugih odevnih predmeta.

 

Knjaževac je sedamdesetih godina prošlog veka važio za grad tekstila. Nakon gašenja nekada velike industrije, u varoši je nastalo puno malih preduzeća, koja su nastavila tradiciju proizvodnje tekstilnih proizvoda od visokokvalitetnih materijala. Jedno od njih je i preduzeće MDS, koje uspešno posluje od 2007. godine.

 

Košulje, koje MDS proizvodi u Knjaževcu mogu se videti na ulicama Nemačke, Italije, Francuske…Ovde se proizvode odevni predmeti svetskih brendova, kakvi su Legend, Tiffany, Luna i drugi.

 

 

 

Svoj motiv za saradnju sa Timočkim klubom i programom “Znanjem do posla” u MDS-u objašnjavaju željom da na jednostavan, ali pravi način, dođu do kvalitetne radne snage, do mladih ljudi koji će biti zainteresovani za obuku za posao šivača/šivačice, a ako se dobro pokažu dobiti i priliku da zasnuju radni odnos. Kompanija je u ekspanziji, sve je više posla, te je i veća potreba za mladim radnicima. S druge strane, zanimanje šivača je deficitarno, u redovnom obrazovanju nemamo ovaj profil, tako da mladi za njega ne mogu da se opredele i školuju, kažu u MDS-u.

 

U preduzeću ističu da im je puno značila stručna podrška Timočkog kluba u pronalaženju i predselekciji polaznika obuke i veruju da je šest odabranih devojaka pravi izbor.

 

Prvi deo obuke biće teorijskog tipa i trajaće 60 časova, a zatim sledi praktični, koji će trajati 300 časova i odvijaće se u kompaniji.

 

U Knjaževcu je u prethodnom ciklusu programa „Znanjem do posla“ obuku na radnom mestu u deset kompanija uspešno završile 54 mlade osobe koje su se obučavale za poslove šivača, bravara-montera, obrade metala, izrađivača kožne galanterije, rukovalaca sredstvima unutrašnjeg transporta.

 

Tekst i foto: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Obuka na radnom mestu: Naučite da šijete

E2E priča – Obuka na radnom mestu: Naučite da šijete

Knjaževac: Objavljen je javni poziv za mlade, nezaposlene, devojke i mladiće, koji žele da nauče posao šivača, odnosno šivačice u kompaniji MDS u Knjaževcu, koja se bavi proizvodnjom košulja. To je prvi poziv za obuku na radom mestu u novom ciklusu programa „Znanjem do posla“.

Timočki klub, lokalni partner projekta „Znanjem do posla“, objavio je javni poziv za mlade zainteresovane za plaćenu obuku na radnom mestu za posao šivača/šivačice. Obuka će biti realizovana u kompaniji MDS, kaže Snežana Pavković, direktorka Timočkog kluba.

„Pokrenut je novi četvorogodišnji ciklus projekta „Znanjem do posla“ i u ovom ciklusu prvi poziv namenjen je mladima u Knjaževcu do 35 godina. Reč je o poslu šivača/šivačice u firmi MDS Dejana Milkovića, koja se već godinama u našem gradu bavi proizvodnjom košulja. Mladi mogu da se prijave preko sajta Timočkog kluba (www.timok.org), ili direktno dolaskom u Klub, gde mogu da popune prijavu o zainteresovanosti i prijavni obrazac. U svakom slučaju, naše karijerne savetnice sa svima će obaviti razgovor, pre nego što budu izabrani za radnu praksu.“

Radna praksa počeće u decembru. Trajaće 360 radnih časova, ili dva meseca. Polaznici će imati 60 časova teorijske obuke, koju će voditi Škola mode i lepote iz Niša i tokom koje će učiti o materijalima, mašinama, procesu rada. Zatim će imati 300 časova praktične obuke, koja će se odvijati u kompaniji MDS, gde će ih mentori, ljudi koji godinama rade te poslove, naučiti svemu potrebnom kako bi postali šivači/šivačice.

Sve veća je potreba poslodavaca za obučenim radnicima, a šivači i krojači su jedno od deficitarnih zanimanja u ovom kraju, naglašavaju u Timočkom klubu.

„Dobro je da je poslodavac pokazao zainteresovanost za obuku, ali i za to da sve one koji se dobro pokažu i primi u radni odnos. Kompanija je u ekspanziji, širi se i ima potrebu za mladim radnicima, a svi znamo da je zanimanje šivača deficitarno. U redovnom obrazovanju nemamo ovaj profil, tako da mladi nemaju prilike da se opredele za ovaj profil. S druge strane, imamo veliki broj malih preduzeća, nastalih nakon gašenja nekada velike industrije konfekcije u Knjaževcu. Svi oni imaju potrebu za novim radnicima koji će zameniti one koji su pred penzijom. Najavljuje se i dolazak inostranih kompanija, koja će, takođe, imati potrebu za šivačima. Dakle, mladi koji završe obuku imaće mogućnost da se zaposle kod različitih poslodavaca. Reč je o poslu koji treba da rade oni koji prate modu, trendove, koji zanat mogu da iskoriste da sašiju nešto sebi i porodici, a oni veštiji i preduzetnički nastrojeni imaju i neke druge opcije,“ naglašava direktorka Timočkog kluba.

Zainteresovanost za uključivanje u projekat „Znanjem do posla“  pokazale su i mnoge druge kompanije, kako iz Knjaževca, tako i iz drugih gradova.

„Zainteresovanost za učešće u projektu „Znanjem do posla“ pokazale su i velike kompanije u Knjaževcu, poput „Falc East“ ili „SCS – plus“, ali i preduzeća iz drugih gradova i opština gde se ovaj program, takođe, realizuje. Tu su, na primer, jedna mala mlekara i jedno preduzeće koje se bavi metalo-prerađivačkom delatnošću iz Ražnja“, dodaje Pavkovićeva.

U okviru javnog poziva „Zaposleni po meri vašeg biznisa“, Timočki klub pruža finansijsku i tehničku podršku poslodavcima  Knjaževca, Boljevca, Sokobanje, Svrljiga, Aleksinca i Ražnja za organizovanje obuka na radnom mestu za mlade koji traže zaposlenje.

 

Tekst i foto: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković