E2E priča – Psiholog – Zanimanje brojnih mogućnosti

E2E priča – Psiholog – Zanimanje brojnih mogućnosti

Kragujevac: U okviru projekta „Znanjem do posla“ Razvojni biznis centar je održao karijernu info sesiju putem Zoom-a koja je bila posvećena zanimanju psihologa. Kako je u uvodnom delu rekla Marija Stojadinović iz RBC-a, to zanimanje je interesantno i privlačno iz različitih razloga. Mladi su bili veoma zainteresovani da čuju „iz prve ruke“ zbog čega je psiholog – zanimanje brojnih mogućnosti. O tome su im pričale psihološkinje Milena Jovičić i Nadežda Nađa Đorđević iz Kragujevca.

 

Od matematičara do psihologa

Nađin put do psihologije vodio je preko matematike. Po završetku  specijalnog  matematičkog odeljenja je odlučila da studira psihologiju. Kaže da ljudi apsolutno ne povezuje matematiku sa psihologijom, pa je morala i učesnicima vebinara da najpre objasni otkud baš takav izbor. Kaže da je pre svega razmišljala o tome šta joj je najmanje dosadno, šta će joj biti zanimljivo, jer je shvatila da se nalazi pred izborom svog budućeg zanimanja i da će to biti nešto čime će se baviti ceo svoj radni vek.

„Došla sam do odgovora da mi je uvek zanimljivo da razgovaram sa ljudima, da im pomognem i da ja budem deo njihovog uspeha. To je nešto što mene ispunjava“ priča Nađa.

Po završetku fakulteta pred Nađom je bio i novi izazov –izbor karijernog puta.

Priča da nije bila sigurna koji bi posao radila, šta će joj se dopasti ali i kakve su mogućnosti za „ sveže“ diplomiranog psihologa.

„Razmišljala sam ovako, ok, krenuću da radim , pa ću saznati. To mi je bio karijerni cilj, da saznam šta je ono što hoću da radim  kao psiholog“ kaže Nađa i dodaje da je uporedo išla i na edukaciju za psihoterapeuta.

Prvi posao je dobila u Centru za socijalni rad, u sektoru za zaštitu dece i mladih. Iz opisa tog posla izdvaja da je kao psiholog davala stručna mišljenja u interesu zaštite dece u slučaju usvojenja dece, mera za mlade prestupnike i dr. Zatim je prešla u Savetovalište za brak i porodicu gde je ostala godinu dana i,kako kaže, imala priliku da radi ono što je želela, da razgovara sa ljudima i primeni znanje o psihoterapiji.

 

Šta radi psiholog u biznis sektoru

Nađa je svoj karijerni put nastavila u privatnom sektoru gde radi i danas. Najpre se zaposlila u marketinškoj firmi, u internom HR-u, a uporedo sa tim nastavila je da se bavi psihoterapijom i prelazi u privatnu praksu.

Godinu dana kasnije, ukazala joj se dobra prilika da se zaposli u firmi Balance Consulting“ gde radi poslednje dve godine.

„Bavim se ljudstvom u organizacijama. Glavni fokus mi je razvoj ljudi, jer tu mogu da iskoristim svoje znanje psihologije, psihoterapije. Pomažem ljudima kako da daju svoj maksimum u radnom okruženju“ rekla je Nađa.

 

 

Ona se danas bavi biznis koučingom u firmama. Neko kaže da je to „kvalifikacija novije generacije“.

„Konkretno ja se bavim individualnim koučingom, odnosno razgovorom ’jedan na jedan’ i to je jedan proces, kao i sama psihoterapija. Koučing jeste proces gde klijent i ja imamo partnerski odnos. Isključivo se radi na ciljevima klijenta. Ja ništa ne iznosim, ne sugerišem. Postavljam pitanja, ali samo u svrhu vođenja tog procesa“ rekla je Nađa.

 

Psiholog na klinici  

Psihološkinja Milena Jovičić radi u Kliničkom centru Kragujevac kao klinički psiholog, a od nedavno je i asistent na grupi za psihologiju na univerzitetu u Kragujevcu.

Kaže da je kao tinejdžerka razmišljala o više profesija i da je psihologija oduvek zanimala. Donela je odluku da upiše baš te studije jer je smatrala da će sa fakultetom psihologije imati velike mogućnosti da, kako kaže, ostvari svoje želje.

Opredelila se za kliničku psihologiju kada je već na prvoj godini studija prepoznala da je psihodijagnostika i ono što se graniči sa patologijom upravo ono je najviše interesuje.

Milena tvrdi da svaki klinički psiholog voli svoj posao i nikada ga se ne zasiti.

 

Brojni izazovi , Milena ima svoje „favorite“

„Šta znači zapravo biti klinički psiholog? Dakle, ukratko,  bavimo se psihodijagnostikom odnosno mi smo tu da pomognemo psihijatrima da ustanove pravu dijagnozu i da se sprovede protokol lečenja. U lakšim slučajevima mi dajemo zeleno svetlo da neki pacijent ,ipak, nije za lekove“ priča Milena o svom poslu.

Rekla je da će oni koji se odluče za posao psihologa u medicini raditi procenu psihičkog funkcionisanja ljudi koji se obrate za pomoć ili koji su već hospitalizovani na odeljenju kada postoje dileme.

„Dakle, donosimo odluku o kojoj vrsti poremećaja je reč. Klinički psiholog je vrlo bitan u samom procesu dijagnostike gde god postoji bilo kakva nedoumica. U procesu dijagnostike mi smo nezaobilazni“ objasnila je Milena.

 

 

Naglasila je i po čemu se posao psihologa kliničara razlikuje u odnosu na posao psihijatra.

„Mi koristimo raznovrsne testove o kojima se uči u okviru kliničkih predmeta na fakultetu. Primenjujemo testove u zavisnosti  kakva se procena pravi, da li je to inteligencija, sumnja na mentalnu insuficijenciju ili zaostalost, demenciju i drugo“ priča Milena.

Ona je rekla da je uz te podatke važan i dijagnostički intervju kao i lični utisak kliničara sa višegodišnjim iskustvom, na osnovu čega psiholog piše nalaz i daje mišljenje.

Dodala je  da kao i kod svakog drugog posla postoji i deo koji  je manje izazovan, a u njenom to su ambulantni pregledi kada se pišu nalazi za potrebe invalidske komisije, tuđe nege i pomoći.

„Iz mog iskustva najzanimljiviji deo ovog posla su sudska veštačenja. To je prilika da znanje koje posedujete i iskustvo dođe do izražaja, a to je i posao koji nosi jako veliku odgovornost u trenucima kada se mi izjašnjavamo da je osoba bila neuračunljiva ili uračunljiva u trenutku vršenje nekog krivičnog dela. Malo mučniji  deo veštačenja su parnice kada odlučujemo o podobnosti roditeljstva“ kaže Milena.

Milena i Nađa, koje se bave poslom psihologa u različitim oblastima, uputile su i više korisnih saveta učesnicima vebinara.

S obzirom na odgovornost koju nosi posao psihologa,  jedan od važnih saveta za buduće kolege je da stalno „rade na sebi“ posle sticanja fakultetske diplome. To podrazumeva stalno učenje i usavršavanje, ali i još jedan bitan aspekt:

„Posao je takav da zahteva veliku odgovornost, pa moramo da se bavimo i našim mentalnim zdravljem, da se preispitujemo i pratimo sebe, da bismo radili kvalitetno, a posebno ako se bavimo psihoterapijom“poručila je Milena.

Tekst i foto:Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković