E2E priča – BIPS: Savetovanje i obuke na putu do posla

E2E priča – BIPS: Savetovanje i obuke na putu do posla

Kragujevac: Bussiness Inovation Pograms iz Kragujevca je u okviru projekta „Znanjem do posla“ realizovao individualno i grupnog karijerno vođenje, savetovanje i informisanje mladih tokom 2021. godine. U tom periodu organizovani su i programi obuke mladih na radnom mestu posle kojih je više od 70 odsto učesnika obuka E2E projekta dobilo šansu da se zaposli.

 

 

Sedam programa obuke na radnom mestu

 

Tokom 2021. godine  BIPS je organizovao  sedam programa obuke na radnom mestu za mlade bez posla. Oni su  se uključili u obuke za različita zanimanja, među kojima je i šivač navlaka za automobilska sedišta. Ovu obuku je prošlo 100 mladih u 2021. godini, a obuka je izvedena u kompaniji „Adient“ u Loznici. Mladi u Kragujevcu učestvovali su u praktičnoj obuci u kompaniji „IME- Autolift“ za zanimanje operater u proizvodnji liftova za šinska vozila. U sektoru ugostiteljstva obučavalo se 28 mladih za zanimanje pomoćni radnik u pripremi i serviranju hrane, a obuka je realizovana u restoranima i hotelima u Kragujevcu i Vrnjačkoj Banji. Izvedena je i praktična obuka mladih za zanimanje asistent operatora na CNC mašini.

 

„U Kragujevcu je u toku je obuka za 10 mladih za zanimanje specijalista za tehničku podršku u okviru tehničke industrije“ kaže za naš sajt Lazar Đoković, karijerni savetnik u BIPS.

 

 

U ovogodišnjem ciklusu obuka koje je organizovao BIPS učestvovalo je oko  200 mladih, a priliku da se zaposli dobilo je više od 70 polaznika koji su uspešno završili obuke E2E.

 

 

Saveti i podrška mladima u izboru zanimanja

 

„U naše savetovanje se uključilo 700 mladih osoba u Kragujevcu, Loznici, Rači… Prilikom realizacije individualnog savetovanja oko 330 mladih osoba je učestvovalo u ovom procesu, dok je više od 370 učestovalo u aktivnostima grupnog karijernog savetovanja i informisanja u sklopu 25 različitih sesija rada“ kaže Lazar.

 

On je rekao da su rezultati ovih usluga predstavljeni na prvom forumu pod nazivom “Zapošljavanje mladih, potrebe privrede i mogućnosti Univerziteta” u organizaciji Grada Kragujevca i Univerziteta u Kragujevcu.

 

„Učenici završnih razreda imaju vrlo ograničene informacije o stanju na tržištu rada, kao i kasnijeg zaposlenja i ne tako jasnu predstavu o zanimanju za koje se školuju, kao ni relevantne informacije koje će im pomoći da donesu odluke vezane za karijerni razvoj. Oni treba da odluče da li žele da nastave dalje svoje školovanje ili da se uključe na tržište rada, a donošenje takve odluke  zavisi od brojnih faktora“ kaže Lazar.

 

On  navodi  da zbog složenosti formalnog obrazovanja i procesa učenja u školi, veliki broj učenika nikada nije imao prilike da vidi kako se zanimanje za koje se školuju obavlja u praksi,  niti su im poznate druge informacije o tom zanimanju, među kojima je visina zarade, planovi razvoja  i sl.

 

„Naše individualne i grupne sesija karijernog vođenja, informisanja i savetovanja doprinele su boljoj informisanosti mladih o mogućnostima za nastavak školovanja, izbor zanimanja, prekvalifikaciju, obuke na radnom mestu, te su pomogle da donesu informisanu odluku vezanu za svoju karijeru u skladu sa aktuelnim zahtevima tržišta rada i ličnim opredeljenjem“ priča Lazar.

 

 

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Šumadija: Najviše mladih bez posla ima srednju školu (SSS)

E2E priča – Šumadija: Najviše mladih bez posla ima srednju školu (SSS)

Kragujevac: Uobičajena slika i u vreme korone: nezaposleni ispred šaltera kragujevačke filijale NSZ u Kragujevcu. Novina je što sada nose zaštitne maske i drže distancu, pa je red produžen i ispred ulaza u filijalu.

 

Najviše je mladih koji su došli da “overe” karton, dok ima i onih koji se prijavljuju prvi put na evidenciju nezaposlenih. Zajedničko im je iščekivanje da će s jeseni imati više sreće u zapošljavanju.

 

Sreli smo Dragana, Milana i Natašu, koji su rekli da nemaju radnog iskustva posle završetka Srednje stručne škole. Leto provode radeći “po malo” neke sezonske poslove. Kažu da su uporni u traženju posla, prate oglase, raspituju se kod poslodavaca. Prihvatili bi i obuke prekvalifikacije ili dokvalifikacije, jer smatraju da bi tako brže mogli da dođu do prvog zaposlenja. O obukama “Znanjem do posla” su saznali preko “Fejsa”, ali i od svog drugara koji se zaposlio u kompaniji u kojoj je bio na praksi. Poručili su da će obavezno da se prijave kada bude oglašen poziv, jer su čuli da će biti novih obuka na radnom mestu u okviru projekta “Znanjem do posla”.

 

U NSZ filijali Kragujevac mladi mogu da dobiju informacije o mogućnostima da se uključe u stručnu praksu i razne obuke, među kojima su i one koje se sprovode po projektu “Znanjem do posla“.

 

(Ne)zaposlenost mladih iz Šumadije u brojkama NSZ

Prema evidenciji NSZ, u Šumadijskom okrugu koji obuhvata grad Kragujevac i još šest opština, ukupno je 26.355 nezaposlenih, a mladi do 30 godina čine blizu 19 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

 

“Učešće mladih se smanjuje, u odnosu na ranije godine kada je bilo je 23-24 posto mladih u ukupnom broju na evidenciji nezaposlenih” rekla je direktorka kragujevačke filijale NSZ Gorica Bačanin.

 

U Šumadiji je u avgustu bilo 4982 mladih do 30 godina bez zaposlenja, od čega je 2906 žena.

 

Skoro polovina nezaposlenih mladih ima IV stepen stručne spreme, zatim treći – 960, dok je visokoobrazovanih 841. Bez posla je i 726 mladih sa prvim stepenom, odnosno osnovnom školom.

Na teritoriji grada Kragujevca je isti “trend”, te je najviše mladih bez posla sa završenom srednjom školom, a odmah zatim slede oni sa fakultetskom diplomom.

 

Traženi medicinari, građevinci, inženjeri, dostavljači…

U prvih sedam meseci ove godine filijala Kragujevac NSZ je registrovala manje zapošljavanja u Šumadiji za 11,7 odsto u odnosu na isti period 2019. godine. Bilo je 5.880 slučajeva zapošljavanja, a učešće mladih do 30 godina je bilo oko 34 odsto.

 

U filijali NSZ kažu da zbog epidemije COVID-19 nije bilo “turbulencija” na tržištu rada, odnosno nije bilo ni većeg zapošljavanja ni otpuštanja radnika. Stabilnom stanju su doprinele Vladine mere u vezi sa finansiranjem “minimalca” za zaposlene. Dodaju: “Videćemo kako će biti od oktobra”.

 

U vreme korone došlo je promena na listi inače traženih zanimanja, pošto su neka od njih postala “neželjena” pre svega u onim sektorima privrede čije je poslovanje najviše pogođeno posledica epidemijom.

 

U NSZ u Kragujevcu kažu da se manje traže radnici u trgovini, ugostiteljstvu i turizmu.

 

S druge strane, i dalje su tržištu rada u Šumadiji potrebni građevinski radnici, građevinski inženjeri, vulkanizeri, zavarivači, dostavljači…

 

Poslodavci su bili zainteresovani i za stručnu praksu u organizaciji NSZ za pravnike, ekonomiste, prosvetne radnike.

 

 

I dalje se traže mašinski inženjeri i IT zanimanja, kao i druga koja mogu da se obavljaju od kuće.

 

Tražili su se zdravstveni radnici, pa je smanjen broj nezaposlenih na evidenciji NSZ. Medicinski tehničari i laboranti su bili potrebni Kliničkom centru i Institutu za javno zdravlje u Kragujevcu. Medicinskih tehničara je u avgustu bilo manje na evidenciji u odnosu na početak godine za 60, a lekara za blizu 80.

 

U NSZ beleže ove godine i zapošljavanje prosvetnih radnika. Po odobrenju nadležnog ministarstva, za stalno su se zaposlili prosvetari koji su radili na određeno vreme, više od 300 na teritoriji Šumadije.

 

Poslodavci daju prednost zapošljavanju mladih

“Poslodavci više traže mlađe radnike kojima daju šansu i radije njih zapošljavaju. Primaju mlade da bi kroz obuke mogli da steknu nova znanja i iskustva, prilagođena potrebama kompanija” rekla je Bačanin.

 

U NSZ vrše posredovanje u zapošljavanju koje podrazumeva selekciju kandidata sa evidencije nezaposlenih po zahtevu poslodavca za zanimanja i dodatne veštine.

 

“Organizujemo i „Info dan“ na kome poslodavac nezaposlenima predstavlja svoje potrebe za kadrovima. Poslodavac vrši i konačan odabir kandidata koje mi upućujemo na osnovu selekcije. On obavlja pojedinačne intervjue i donosi odluku o zapošljavanju” kaže direktorka NSZ-filijale Kragujevac.

 

U okviru podrške u zapošljavanju mladih do 30 godina, NSZ primenjuje set mera, pored ostalih program stručne prakse i program pripravnika sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem.

 

U program stručne prakse je bilo uključeno 123 mladih do kraja jula ove godine, dok je u programu pripravnika bilo 24 mlađih od 30 godina.

 

Mladi do 30 godina imaju prioritet u programu subvencija poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih osoba i programu samozapošljavanja.

 

Za mlađe od 30 godina postoje i ne-finansijske mere. Reč je o obukama za tržište rada, aktivno traženje posla, JOB klub, obuke “Put do uspešnog preduzetnika” koje se sprovode elektronski.

 

Saradnja se ogleda i u kontinuiranom informisanju mladih  i predstavljanju mogućnosti da se uključe u neku od obuka koje se sprovode u okviru projekta “Znanjem do posla“.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Rast zapošljavanja mladih u Šumadiji

E2E priča – Rast zapošljavanja mladih u Šumadiji

Kragujevac: Ispred šaltera u kragujevačkoj filijali NSZ čekaju nezaposleni raznih generacija sa različitim „stažom“ bez posla. Očekivanja su im ista, ali čini se da oni mlađi imaju više optimizma da će pronaći posao.

27-godišnja Marijana Arsenijević iz Kragujevca ima osmogodišnje obrazovanje i nikada nije radila. Uredno se javlja u NSZ, ali kako kaže, nije bilo ništa više od toga. Niko je nije pozvao da ponudi posao, niti je išla na obuke kako bi povećala šanse za zaposlenje, ali se tome nada. 20-godišnji Svetomir Marković iz Kragujevca prvi put je u NSZ i došao je da se prijavi na evidenciju nezaposlenih. Završio je Prvu tehničku školu i studira informatiku. Želi da se bavi programiranjem i kaže da će rado ići na praktične obuke u ovoj oblasti.

Istog dana, srećemo i mlade koji u NSZ idu na obuku za početnike u biznisu, jer su im ta znanja neophodna kako bi konkurisali za sredstva za pokretanje sopstvenog posla.

Aleksandra Petrović (30), po struci pedijatrijska sestra, kaže da već osam godina ne može da se zaposli u svojoj struci, pa je rešila da se prekvalifikuje. Ima plan da otvori svoj kozmetički salon te namerava da zbog toga konkuriše za dobijanje sredstava za samozapošljavanje. Sanja Milanović je radila u državnoj ustanovi i kod advokata, a sada namerava da otvori svoju advokatsku kancelariju. Kaže da su joj vrlo korisne informacije koje dobija na obuci u NSZ za početnike u biznisu.

Ovo je samo jedna kratka beleška iz NSZ u Kragujevcu o aktivnostima mladih koji su na evidenciji nezaposlenih. A šta kaže statistika?

 

Na „birou“ ispod 20 posto mladih

„U odnosu na period pre četiri godine smanjen je broj mlađih od 30 godina, sa 23,8 odsto na 19,5 posto. Na smanjenje tog broja nezaposlenih je uticao dolazak novih investitora. Sada se lakše zapošljavaju jer su poslodavcima potrebni mladi ljudi željni znanja“ kaže direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu Gorica Bačanin.

Prema podacima iz januara 2020. godine u Kragujevcu je prijavljeno je ukupno 17.442 nezaposlenih od čega je 3.313 mlađih od 30 godina ili 19,47 odsto, dok je u Šumadijskom okrugu 5.362.

U NSZ u Kragujevcu ističu da se i pored stalnog prijavljivanja mladih po završetku školovanja, svake godine se smanjuje učešće mlađih od 30 godina u ukupnom broju nezaposlenih.

 

XII 2019.XII 2018.XII 2017.XII 2016.XII 2015.
Šumadija5.303.5.6586.5808.1168.317
Grad Kragujevac3.2733.4894.1175.1925.315
% učešće mladih u ukupnom broju nezaposlenih19,51%19,7%20,87%23,03%23,8%

Ono što je karakteristično za lokalno tržište rada je da se u poslednjih par godina najviše zapošljavaju oni sa zanimanjima iz oblasti mašinstva i obrade metala, trgovine, turizma, ugostiteljstva, oblasti ekonomije, prava, administracije i tekstilstva.

Povećano je zapošljavanje mladih sa srednjim obrazovanjem mašinske struke, ali su traženi i mladi za rad u ugostiteljstvu i trgovini.

 

U poslednje 3-4 godine više se zapošljavaju mladi koji imaju završene fakultete

„Lakše se zapošljavaju farmaceuti kojih skoro i da nema na tržištu rada, otvaranjem privatnih vrtića povećava se zapošljavanje vaspitačica i medicinskih sestara-pedijatrijski smer. Zapošljavaju se i mašinski inženjeri, IT inženjeri, a uvek su deficitarni elektroinženjeri“ kaže direktorka kragujevačke filijale NSZ.

Među visokoobrazovanima, i dalje su suficitarni biolozi i ekolozi. Među filolozima traženi su mladi sa znanjem nemačkog jezika za rad u kompanijama sa tog područja, ali se traže i kadrovi sa znanjem turskog i arapskog jezika kojih nema na evidenciji. Lekari se u poslednje vreme bolje zapošljavaju, a na evidenciji NSZ u Kragujevcu ima ih oko 190. Pravnici se teže zapošljavaju za razliku od kolega koji imaju položen pravosudni ispit i oni su više zainteresovani za samozapošljavanje, otvaranjem advokatskih kancelarija.

 

Obuke u korist nezaposlenih i poslodavca

„Sve više poslodavaca ima problem da obezbede adekvatnu radnu snagu. Analizom tržišta rada došli smo do zaključka da je sve veća potreba za prekvalifikacijom i dodatnim obukama za sticanje odgovarajućih znanja i kompetencija“ kaže Bačanin.

U programu stručne prakse koji je NSZ organizovala u 2019. godini bilo je uključeno 158 mlađih od 30 godina iz Kragujevca. U obukama prema potrebama tržišta rada učestvovalo je 20 nezaposlenih mlađih od 30 godina. Sprovedene su specijalistička informatička obuka, obuka za operatere na CNC mašinama, za strane jezike, knjigovođe, obuka za pedikire i manikire.

Za mlađe od 30 godina organizovana je i obuka za aktivno traženje posla (573 polaznika), obuku u Klubu za traženje posla je završilo 175. Bilo je i motivaciono-aktivacionih obuka za one bez kvalifikacija i niskokvalifikovane koju je završilo 83 mladih. Selekcijom po zahtevu poslodavca bilo je uključeno 143 mlađih od 30 godina, dok je o mogućnostima za razvoj karijere informisano i savetovano preko 300.

 

NSZ podržava i sprovođenje obuka drugih partnera

Savetnici NSZ informišu nezaposlene i o obukama „Znanjem do posla“, o vrstama obuka i objavljenim konkursima za izvođenje obuka, načinu i rokovima za konkurisanje.

„Pravimo selekciju i upućujemo na obuku mlade osobe koje hoće da idu na prekvalifikaciju, odnosno da pohađaju praktičnu obuke na radnom mestu u kompanijama po programa Znanjem do posla. Cilj ovih obuka je podsticanje zapošljavanja mladih, koji se prema dosadašnjim rezultatima i ostvaruje, jer se više od 50 procenata polaznika obuke zapošljava u kompanijama gde su bili na obuci za tražena zanimanja“ kaže direktorka NSZ u Kragujevcu.

Ona navodi da se na obuke „ Znanjem do posla „ upućuju nezaposleni za koje se prethodno pravi procena prema tome kakvi su uslovi za učešće u obuci, zahtevi kompanija, kao i prema zanimanjima za koja se obučavaju.

„Nije važno samo formalno obrazovanje, već i afiniteti nezaposlenih za određena zanimanja. To je bio na primer slučaj sa E2E obukama za zavarivače, bravare ili CNC operatere, na koje smo usmeravali ne samo mlade mašinskih struka već i druge koji su zbog bržeg zapošljavanja spremni da se prekvalifikuju“ rekla je Bačanin.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković