E2E priča – Posao za Natašu u pravi čas

E2E priča – Posao za Natašu u pravi čas

Kragujevac: Nataša Leventijević iz Kragujevca posle uspešne obuke na radnom mestu dobila je posao u kompaniji „Fori Textile Ser. Pre odlaska na obuku nije ništa znala o proizvodnji kablova, ali je bila sprema da nauči kako bi lakše našla posao. I trud se isplatio.

Ponudu za obuku po programu Znanjem do posla dobila je iz Nacionalne službe za zapošljavanje. U to vreme Nataša je tražila posao i kaže da je ponuda stigla u pravi čas.

„Nisam znala unapred šta me čeka. Iskreno, o tome nisam mnogo ni razmišljala jer mi je samo bilo važno da što pre počnem da radim“ priča Nataša.

Ona je mama devojčiće od godinu i po dana, pa joj je bila preko potrebna još jedna plata u porodici. Nije ni pomislila da odbije obuku, te je praksu u kompaniji „Fori Textile Ser“ prihvatila u „jednom dahu“.

„ Pre dolaska u kompaniju na birou mi je rečeno samo to da ću raditi u proizvodnji kablova za automobile. Nikada nešto slično nisam radila. Imala sam samo iskustvo u proizvodnji kartonske ambalaže i kačkavalja “ kaže Nataša koja je svojevremeno napustila školovanje za šnajdera.

Od prvog dana obuke, objašnjava, najjači utisak na nju su ostavile instruktorke i radnice „Forija“.

„Svi su bili vrlo predusretljivi. Imala sam sreće što sam srela baš takve koleginice. Najviše sam naučila od instruktora koji su me uputili u posao, ali su mi nesebično pomagale i koleginice u proizvodnji“ kaže Nataša.

Ona smatra da je tokom dvomesečne obuke savladala posao i to tako da može samostalno da radi.

Natašin trud i napredak, ali i ozbiljan odnos prema radnim zadacima prepoznali su u kompaniji  „Fori Textile Ser“ i ponudili joj posao.

 „Kad sam čula da će me zadržati bila sam presrećna“, seća se Nataša.

U kompaniji radi od oktobra, uklopila se u radnu sredinu i sada je u svemu „rame uz rame“ sa iskusnijim koleginicama u proizvodnji.

 „Radim po smenama, u prvoj i drugoj. Nije naporno. Jeste da se juri, brzina je važna u ovom poslu, ali nije to ništa strašno“ kaže Nataša.

Sada svoju poslovnu budućnost vidi u „Fori Textile Ser“.

 

Posao za četiri najveštije i najodgovornije   

Natašina instruktorka na obuci bila je Gordana Branković. Najbitnije joj je, kaže, bilo da praktikanti steknu adekvatan odnos prema radu i zadacima, jer to „cene“ svi poslodavci.

„Po završetku obuke u Foriju su ostale da rade četiri praktikantkinje. One su se izdvojile od ostalih polaznika obuke po samostalnosti u radu, brzini izvršavanja zadataka i odgovornim odnosom prema radu“, objašnjava Gordana Branković.

Direktorka proizvodnje Jasna Mijatović navodi kaže da su se praktikantkinje obučavale za posao montažera u novoj proizvodnji, koju je kompanija započela sredinom prošle godine.

„Rade montažu instalacija, različitih modela creva koja se koriste u auto industriji. To je novi projekat naše kompanije koja je inače vezana za tekstilnu industriju“, objašnjava direktorka proizvodnje.

Ona ima samo reči hvale za mlade radnice odabrane na obuci „ Znanjem do posla“.

„Po znanju i veštinama one se uopšte ne razlikuju od naših iskusnijih radnica, niti ih tretiramo drugačije. One su obučene i samostalne, rade normu i izvršavaju ceo proces koji im se zadaje“ kaže Jasna Mijatović.

 

Put do kvalitetne selekcije kadrova

Generalni  direktor “Fori Textile Ser“ Milan Radosavljević kaže da je kompanija imala realnu potrebu za upošljavanjem više radnika na mestu operater montaže.  Uključili su se u program „Znanjem do posla“ da bi kroz obuku došli do novih, mladih kadrova prema potrebama konkretnog radnog mesta.

„Programom stručne prakse u okviru projekta „Znanjem do posla“ omogućeno je poslodavcu da u primerenom roku pruži sve potrebne teorijske i praktične obuke praktikantima. S jedne strane, osposobljava mlade za širi dijapazon mogućeg radnog angažovanja, a s druge strane, poslodavac je u prilici da vrednuje afinitete svakog praktikanta pojedinačno i dođe do  najkompetentnijeg“, kaže Radosavljević.

On smatra da je prednost i što tokom obuke i sami praktikanti imaju priliku da upoznaju svoje sposobnosti i sklonosti, da se dalje razvijaju ili možda odustanu.

„Praktikant je u prednosti, jer je kroz obuku stekao dodatna znanja koja u budućnosti može da iskoristi, a da pritom nije morao lično da investira u svoju obuku“ kaže Radosavljević.

Od ukupno osam praktikanata, koji su prošli program obuke u kompaniji Fori Textile , njih četvoro je radno angažovano na određeno vreme uz mogućnost produžetka ugovorenog perioda rada.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Lični pratioci – podrška i deci i roditeljima

E2E priča – Lični pratioci – podrška i deci i roditeljima

Novi Pazar: Obuka za ličnog pratioca, organizovana za mlade nezaposlene žene iz  Novog pazara, Raške i Tutina, jedna od najuspešnijih u sklopu programa “Znanjem do posla”. To pokazuje činjenica da je od 25 polaznica njih 18 već radno angažovano.

 

Jedna od njih je i Anđelija Milutinović, diplomirana psihoterapeutkinja, koja nekoliko meseci radi pri Udruženju psihologa “Novi Pazar” i brine se o dvoje dece sa smetnjama u razvoju.

 

“Na obuku sam rešila da se prijavim, jer smatram da je ovo human poziv, a i tokom školovanja sam se susretala sa decom sa smetnjama u razvoju i imala sam nekakvo iskustvo. Ipak, tek tokom obuke sam naučila da radim sa decom, stekla sam iskustvo i znanje koje sada svakodnevno primenjujem“, priča Anđelija za E2E.

 

Njena obaveza je da pruži pomoć  jednom osnovcu sa autizmom i jednom mališanu sa cerebralnom paralizom koji je krenuo u vrtić.

 

 

“Sve lepo funkcioniše, deca napreduju i nemam nikakvih problema. Dete koje je u vrtiću, prvi put se susrelo sa većim brojem mališana, pa još traje proces navikavanja. Imam odličnu saradnju sa roditeljima, sa nastavnicima i vaspitačicama, a sjajno su me prihvatili i u Udruženju psihologa i uvek su tu za mene, da mi udele savet ili mi pomognu”, dodaje ova devojka.

 

 

Anđeliju posebno raduju reakcije roditelja

 

“Uloga nas ličnih pratilaca je da im pomognemo oko socijalizacije dece, da ona provode vreme sa drugom decom, u kolektivu, školi, vrtiću. Roditelji se maksimalno trude oko mališana, posvećeni su im, a mi smo tu da im malo olakšamo i pomognemo. I to je jedan od razloga zašto mi se ovaj posao sviđa i zbog kojeg bih volela da nastavim da i dalje radim”, poručuje Anđelija.

 

Potredsednica Udruženja psihologa Novi Pazar Marija Tiosavljević kaže da u ovom gradu i okolini vlada velika potreba za ličnim pratiocima, jer je preduga lista čekanja dece kojima je ta vrsta usluge potrebna.

 

 

“Obuku je pohađalo 25 polaznica i nakon izvršene selekcije angažovali smo njih 18. Moram da istaknem da su sve polaznice bile maksimalno motivisane, profesionalne i da su opravdale naša očekivanja. One koje su angažovane su se odlično snašle, roditelji, nastavnici i vaspitačice su zadovoljni njihovim radom”, dodaje Tiosavljević.

 

Obuka za to deficitarno zanimanje u ovom delu Srbije organizovana je tokom leta prošle godine, u okviru projekta “Znanjem do posla” (Education to Employment -E2E), koji sprovodi Udruženje psihologa iz Novog Pazara.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – U korist mladih, poslodavaca i privrede

E2E priča – U korist mladih, poslodavaca i privrede

Novi Pazar: U prvoj fazi projekta “Znanjem do posla”, do kraja 2019., više od 3.000 mladih iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Raške, osetilo je benefit ovog projekta. Indirektna korist za ove gradove sa visokom stopom nezaposlenih je još i veća.

 

Predstavnici Omladinskog klastera, sastavljenog od Kancelarije za mlade i Udruženja psihologa Novi Pazar, navode da su mladi dobijali različite vrste usluga, od informacija o trenutnom stanju na tržištu, pomoći u traženju posla, mogućnostima za zaposlenje do karijernog vođenja.

 

 

“Oko 800 mladih je prošlo kroz program individualnog karijernog savetovanja u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i Raški. Procenjene su im mogućnosti i kako da na najbolji način pronađu zanimanje koje im najviše odgovara, a kako bi imali realne šanse da brzo pronađu zaposlenje. Sa njima su radila tri karijerna savetnika, organizovan je niz radionica, treninga na kojima se radilo na jačanju njihovih potencijala, znanja i raznih veština. Cilj je da budu konkurentniji na tržištu rada”, priča direktor Kancelarije za mlade Džemaludin Paučinac za E2E.

 

Drugi važan aspekt ovog programa su obuke na radnom mestu. One su pružile nezaposlenim žiteljima ovog grada da se, kroz dobro osmišljenu teorijsku i praktičnu obuku, osposobe za zanimanja za koja se nisu školovali, a koja su deficitarna u ovom delu Srbije.

 

“Tokom 2019. godine organizovali smo četiri obuke, za lične pratioce dece, šivače lake konfekcije, konobare i turističke animatore, kroz koje je prošlo 89 mladih iz ovih gradova. U prethodnom periodu sprovedene su i obuke za tapetare, tehnologe u mlekarstvu i šivače, a ukupno je kroz njih prošlo preko 150 osoba. Oko polovina njih je nakon uspešno završenih obuka je dobila posao”, navodi predsednica Udruženja psihologa Zehra Hasanbegović.

 

Hasanbegović dodaje da su reakcije korisnika usluga karijernog savetovanja i obuka na radnom mestu pozitivne, a da benefite ovog programa uviđaju i poslodavci iz ovog regiona.

 

 

“Kompanije prepoznaju značaj obuka na radnom mestu i prilike koja im se pruža da za veoma kratko vreme dobiju obučenog radnika koji će ispunjavati sve uslove tog radnog mesta. Obuke na radnom mestu su osmišljene tako da se vrše analize veština, znanja i stavova korisnika, ali i potrebe svakog radnog mesta. To omogućava poslodavcima da dobiju baš onakvog radnika kakav im treba”, objašnjava Hasanbegović.

 

U Omladinskom klasteru navode da će im u narednom periodu prioritet biti obezbeđivanje alternativnih načina finansiranja usluga koje pružaju kako bi se obezbedila održivost programa i nakon 2023. godine.

 

“Moramo raditi na lobiranju kako bismo pokušali da obezbedimo podršku lokalnih samouprava, institucija i poslodavaca iz Novog Pazara, Raške, Sjenice i Tutina. Možda je najbitnije i da privatni sektor uvidi značaj ovog programa i na tome ćemo najviše raditi u budućnosti”, kaže Marija Tiosavljević, potpredsednica Udruženja.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Kada kuvarica „ispeče“ zanat proizvodnje drvenih gajbica

E2E priča – Kada kuvarica „ispeče“ zanat proizvodnje drvenih gajbica

Kruševac: Suzana Simić dobila je posao u firmi „Saming“, zahvaljujući tome što je tokom jednomesečne obuke pokazala da je dobar, marljiv i pouzdan radnik. U ovom preduzeću, koje se bavi proizvodnjom drvenih gajbica, u okviru projekta „Znanjem do pola“, obučavalo se šestoro polaznika, a njih troje je nakon toga dobilo posao.

Suzana, po struci kuvar, pronašla se u svom novom zanimanju.

„Nikada nisam radila kao kuvar. Radila sam kao gerontodomaćica, prodavala sam garderobu, radila u pekari, u koradžijskoj radnji. Sve su to bili privremeni poslovi“, kaže Suzana koja sada već vešto barata elementima od koji se sastavljaju gajbice.

U trenutku kada je čula za mogućnost obuke bila je bez posla i nije se nadala da će uopšte dobiti šansu.

„Moja profesija potpuno drugačija. Ipak sam odlučila da pokušam, prijavila sam se i sada sam sigurna da nisam pogrešila“, priča ona kroz osmeh.

 

 

Napominje da je sve savladala „sa pola muke“ zahvaljujući pre svega koleginicama i kolegama koji su je odlično prihvatili.

„Obuka nije bila teška. Tokom učenja su mi svi pomagali. Poslodavci koji su nas obučavali su zaista bili strpljivi i zahvalna sam im zbog šanse koju sam dobila. Od svih poslova koje sam do sada radila ovaj mi se najviše sviđa i sebe vidim ovde u budućnosti“, kaže Suzana.

Posao joj mnogo znači, jer je to način da zajedno sa suprugom za ćerku obezbedi školovanje i bolju budućnost. Zato onima koji su bez posla preporučuje da se uključe u obuke u okviru programa „Znanjem do posla“.

Da je Suzana odlično savladala obuku, potvrđuje i Goran Arsić koji sa suprugom Slađanom vodi porodičnu firmu „Saming“. Njih dvoje su bili mentori na obuci za zanimanje radnik u proizvodnji drvenih elemenata.

„Svo troje polaznika koje smo nakon obuke zaposlili su se zaista dobro pokazali, savladali su osnove zanata. Suzana je sve brzo savlada i nastavila je da napreduje i nakon toga“, napominje Goran Arsić.

Praktikante su najpre upoznali sa osnovama proizvodnje, čemu služi koja mašina, koje operacije radi.

„Imamo ljuštilicu za pravljenje furnira, makaze za sečenje furnira u elemente, patosirku koja spaja elemente u gotov proizvod. Polaznici su, potom, učili i postupak ređanja na paletu“, obajšanjava Arsić.

 

 

Proizvodi ove firme izvoze se na italijansko tržište.

Za Slađanu Arsić je pravi uspeh to što je troje polaznika ostalo da radi, jer je to bila poenta obuke.

Oboje potvrđuju da su u prethodnom periodu imali poteškoće pri pronalaženju obučene radne snage. Upravo to je bio jedan od motiva da se uključe u program „Znanjem do posla“.

Inače, u okviru ovog programa u Kruševcu su tokom 2019. godine sprovedene obuke za radnike u proizvodnji kartonskih kutija, za radnike u proizvodnji drvenih elemenata, za magacionere i za pomoćne radnike u proizvodnji nameštaja.  Prošle godine nezaposleni su se u Kruševcu obučavali i za šivače, gumarske tehničare, zubne tehničare i knjigovođe.

Tekst i foto: Jelena Božović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Do posla odmah nakon obuke

E2E priča – Do posla odmah nakon obuke

Novi Pazar: Posle uspešno završene obuke za turističkog animatora, organizovane u sklopu programa “Znanjem do posla”, mlada Novopazarka Semra Hujević odmah je pronašla posao i već dva meseca radi u turističkoj agenciji “Dream travel” iz tog grada.

 

U razgovoru za E2E Semra kaže da je za obuku saznala slučajno od prijatelja, kao i da je odlučila da se prijavi, jer joj je “delovala primamljivo i zanimljivo”.

 

“Studiram prehrambenu-tehnologiju na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, ali me zanima i turizam. Teorijski deo obuke je bio izvanredan, mnogo toga smo naučili od profesorice Snežane Štetić, koja je bila sjajan predavač. Usledio je praktični deo, obilazili smo znamenitosti Novog Pazara, Sjenice i Tutina, pa smo imali priliku da sve naučeno iskoristimo na terenu. Svi smo imali zadatak da spremimo i na najbolji način predstavimo spomenike i turističke atrakcije ovog kraja. Bilo je veoma zanimljivo”, priča ova dvadesetpetogodišnja devojka.

 

Po okončanju obuke, koja se delimično i sprovodila u agenciji “Dream travel”, Semra je dobila ponudu da se zaposli kod njih, što je oberučke prihvatila.

 

“Prezadovoljna sam. Sjajno su me prihvatile kolege, uvek su spremni da mi pomognu, da mi pokažu ono što još ne znam i maksimalno su mi olakšali ovaj početni period. Iako je obuka bila za turističkog animatora, trenutno najviše radim na prodaji aranžmana i uslugama putnog osiguranja, ali svakako planiram da u budućnosti radim i na terenu, kao turistički vodič. Za to mi je potrebna licenca, a uskoro ću početi da učim za taj ispit”, dodaje Semra.

 

Njena mentorka tokom obuke, a sada koleginica, Zuhra Avdović kaže da se Semra odlično snašla na novom poslu i da je veoma brzo savladala sve radne obaveze.

 

“Fino se uklopila, samostalno obavlja poslove i imamo puno poverenje u nju. Svideo joj se program obuke i puno toga je naučila na predavanjima i tokom prakse. Čak je i nama prenela deo tog znanja, donela nam je i knjigu profesorice Štetić, pa sada to primenjujemo u svakodnevnom poslu”, kaže Zuhra.

 

Ona ističe da je turizam u Novom Pazaru u ekspanziji, da sve veći broj turista posećuje ovaj grad, ali i raste broj žitelja ovog grada koji putuju.

 

“Zbog toga su nam potrebni kadrovi poput Semre. Nadamo se da će uskoro polagati za dobijanje licence za turističkog vodiča, još malo da usavrši strane jezike i mogla bi da radi na đačkim ekskurzijama, tu su nam trenutno najpotrebniji radnici”, objašnjava Avdović.

 

Obuku za turističkog animatora prošlo je 15 mladih nezaposlenih iz Novog Pazara, Sjenice i Tutina, od kojih je dobar deo njih počeo da radi ili se sprema za dobijanje licence za turističkog vodiča.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Zdravko je pronašao posao koji mu „leži“

E2E priča – Zdravko je pronašao posao koji mu „leži“

Kragujevac: Zdravko Maksimović (21) dobio je posao u fabrici „Zastava kovačnica“ posle dvomesečne obuke „Znanjem do posla“ za zanimanje operater na CNC mašini. Od četiri praktikanta „Kovačnica“ je zaposlila dvojicu.

„Ovo mi je prvi ozbiljniji posao. U Kovačnici sam 9 meseci, računajući i obuku. Dok nisam došao na obuku nisam ni znao da mi ovaj posao leži, šta se i kako radi. Rekao bih da je ovo za mene i dva koraka više u odnosu na ono za šta sam se školovao. Zadovoljan sam, a moja očekivanja su nadmašena“, kaže Zdravko.

Zdravko je završio Politehničku školu i po obrazovanju je mašinski tehničar motornih vozila. Nikada nije radio u toj struci, ali je posle školovanja radio fizičke poslove i pomagao u porodičnoj firmi koja se bavi keramikom.

Priznaje da je ranije imao i neka „nerealna očekivanja“, pa i da je priželjkivao dobitak na Lotou, da ne bi morao ništa da radi.
Međutim, umesto „sedmice“, Zdravko je „izvukao“ drugu dobitnu kombinaciju, pa je njegova „srećka“ za prvi posao bila obuka „Znanjem do posla“.

Zdravko kaže da je i pre ove obuke znao da su mladi CNC operateri traženi na tržištu u Srbiji i inostranstvu i da su dobro plaćeni. Prijavio se na javni poziv „Znanjem do posla“ u nameri da kroz praksu na radnom mestu u kompaniji stekne znanje i veštine CNC operatera.

„Bilo mi je važno da naučim ovaj posao, jer kad imam znanje koje se traži mogu da biram gde ću raditi. Na obuci sam imao odličnog mentora i naučio sve što mi je potrebno da samostalno mogu da radim za CNC mašinom“ kaže Zdravko.

 

Sa CNC mašinom „na ti“

U hali „ Alatnice“ kojom odjekuju samo zvuci mašina, alata, otkovaka, Zdravko danas ima svoje radno mesto za CNC mašinom na kojoj se i obučavao za posao operatera.

„Prvi susret sa mašinom nije bio baš lak, nisam navikao da radim 8 sati u zatvorenom prostoru, ali na sve se navikne. Sada radim baš na CNC mašini na kojoj sam se i obučavao. Ona je savremena mašina iz 2018. godine, baš je dobra, a retko ko je ima u Srbiji“ kaže Zdravko.

Priča nam da na mašini sve zna da radi, osim programiranja.

„Samo ne pravim programe, ali sve ostalo radim, menjam alate, merim komade, kontrolišem i biram programe koji su adekvatni za materijal“ priča Zdravko.

Dodaje da ima još mnogo da uči i da se usavršava, a očekuje da će naučiti i da piše programe za mašinu.

„Softver, to je malo ozbiljnije, ali voljan sam. Videćemo…“ kaže Zdravko.

Opisuje da je bio „vrlo lep“ osećaj kada je saznao da je od četvoro praktikanata bio među dvojicom odabranih za zaposlenje u Kovačnici.

 

 

Misli da se za zaposlenje „preporučio“ upornošću, vrednoćom i marljivošću tokom prakse.

„Ovaj posao mi sada kao mladom čoveku sasvim odgovara. Kada budem imao porodicu – ko zna. Za sad je dobro“ , kaže Zdravko.

Ističe da mu više odgovara rad u prvoj smeni koja počinje u 6 sati i navikao je na rano ustajanje.

„Mislim da je ovo pravi posao za onoga ko prihvata radne navike. Meni nije bilo teško da ih usvojim, jer su me u porodici od malih nogu uključivali u porodični posao, da im pomažem“, objašnjava Zdravko.

On preporučuje mladim ljudima ovakve obuke jer, kaže, što više znaju, više vrede.

Porodica podržava njegov izbor zanimanja jer, kako kaže Zdravko, roditeljima je važno da radi ono što se njemu sviđa i što mu odgovara.

 

Zastava Kovačnica: Obukama do nedostajućih kadrova

„Zastava kovačnica“, koja se bavi proizvodnjom otkovaka, učestvovala je u dva ciklusa obuka „Znanjem do posla“. U ovoj fabrici je 2018. obučeno 11 mladih kovača, a prošle godine je bilo četvoro mladih praktikanata na obuci za CNC operatere.
„Imamo 11 savremenih CNC mašina. Dvojica zaposlenih praktikanata obučeni su da rade na bilo kojoj CNC mašini u sektoru za proizvodnju alata, ne samo da rade na strugu ili glodalici“, kaže direktor „Zastava kovačnica“ Milan Kostić.

Zadovoljni dosadašnjim iskustvom sa obukama „ Znanjem do posla“ u fabrici ističu da je to dobar način da se dođe do nedostajućih kadrova.

„Na nama je da prekvalifikacijama i specijalizacijama radnika koji izlaze iz školskih ciklusa obezbedimo neophodne struke koje nam nedostaju. Pored kovača, CNC operatera nedostaju nam i majstori u održavanju – električari, bravari, varioci“ , kaže Kostić.

Direktor „Zastava kovačnice“ ističe da postoji hronična potreba za radnom snagom u fabrici, a naročito u poslednje vreme zbog odlaska u inostranstvo ili prelaska stručnih kadrova u strane kompanije u Kragujevcu koje im nude bolje zarade.

„Taj problem je trenutno i u celoj zemlji. Jedan od načina da očuvamo kadrove jeste stalno školovanje novih, mladih. Početnike ćemo lakše sačuvati u fabrici, barem nekoliko godina. S druge strane, iskusni majstori idu tragom boljih uslova, odlaze u inostranstvo ili prelaze u strane firme koje se otvaraju u Kragujevcu i Srbiji“, napominje Kostić.

 

 

On kaže da se u Kovačnici ovaj problem sada prevazilazi kroz angažovanje penzionera, nekadašnjih radnika, da obučavaju mlade radnike koji bi, kaže, bar godinu-dve ostali u fabrici.

„To nas sada spašava, obukama mladih uspevamo da održavamo sistem. Gledamo da planiramo ciklus obuka, da ga obnavljamo i tako sačuvamo osnovni deo majstorskog potencijala koji nam treba“ kaže Kostić.

Obuke na radnom mestu „ Znanjem do posla“ Kostić vidi i ubuduće kao dobar put za rešavanje problema nedostatka majstorskog i inženjerskog kadra u fabrici.

„Srećna stvar je što Kragujevac ima odličnu produkciju tehničkih zanimanja, i majstorskih i inženjerskih. Još je mnogo veći broj mladih koji završe školu, nego što je potreba tržišta, pa na te ljude moramo da računamo. Zato smo zainteresovani da nastavimo saradnju sa „Znanjem do posla“ i da nekim ugovorom probamo da obezbedimo ostanak u fabrici bar dve godine, onih praktikanata koje zaposlimo, pošto smo uložili u njihovo osposobljavanje za profesiju koja je tražena“, napominje Kostić.

Direktor „Zastava kovačnice“ očekuje i podršku države u modernizaciji fabrike, kako bi ona povećala produktivnost i zarade, pa tako i uspela da zadrži kvalifikovane i stručne radnike.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković