E2E priča – Šumadija: Najviše mladih bez posla ima srednju školu (SSS)

E2E priča – Šumadija: Najviše mladih bez posla ima srednju školu (SSS)

Kragujevac: Uobičajena slika i u vreme korone: nezaposleni ispred šaltera kragujevačke filijale NSZ u Kragujevcu. Novina je što sada nose zaštitne maske i drže distancu, pa je red produžen i ispred ulaza u filijalu.

 

Najviše je mladih koji su došli da “overe” karton, dok ima i onih koji se prijavljuju prvi put na evidenciju nezaposlenih. Zajedničko im je iščekivanje da će s jeseni imati više sreće u zapošljavanju.

 

Sreli smo Dragana, Milana i Natašu, koji su rekli da nemaju radnog iskustva posle završetka Srednje stručne škole. Leto provode radeći “po malo” neke sezonske poslove. Kažu da su uporni u traženju posla, prate oglase, raspituju se kod poslodavaca. Prihvatili bi i obuke prekvalifikacije ili dokvalifikacije, jer smatraju da bi tako brže mogli da dođu do prvog zaposlenja. O obukama “Znanjem do posla” su saznali preko “Fejsa”, ali i od svog drugara koji se zaposlio u kompaniji u kojoj je bio na praksi. Poručili su da će obavezno da se prijave kada bude oglašen poziv, jer su čuli da će biti novih obuka na radnom mestu u okviru projekta “Znanjem do posla”.

 

U NSZ filijali Kragujevac mladi mogu da dobiju informacije o mogućnostima da se uključe u stručnu praksu i razne obuke, među kojima su i one koje se sprovode po projektu „Znanjem do posla“.

 

(Ne)zaposlenost mladih iz Šumadije u brojkama NSZ

Prema evidenciji NSZ, u Šumadijskom okrugu koji obuhvata grad Kragujevac i još šest opština, ukupno je 26.355 nezaposlenih, a mladi do 30 godina čine blizu 19 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

 

“Učešće mladih se smanjuje, u odnosu na ranije godine kada je bilo je 23-24 posto mladih u ukupnom broju na evidenciji nezaposlenih” rekla je direktorka kragujevačke filijale NSZ Gorica Bačanin.

 

U Šumadiji je u avgustu bilo 4982 mladih do 30 godina bez zaposlenja, od čega je 2906 žena.

 

Skoro polovina nezaposlenih mladih ima IV stepen stručne spreme, zatim treći – 960, dok je visokoobrazovanih 841. Bez posla je i 726 mladih sa prvim stepenom, odnosno osnovnom školom.

Na teritoriji grada Kragujevca je isti “trend”, te je najviše mladih bez posla sa završenom srednjom školom, a odmah zatim slede oni sa fakultetskom diplomom.

 

Traženi medicinari, građevinci, inženjeri, dostavljači…

U prvih sedam meseci ove godine filijala Kragujevac NSZ je registrovala manje zapošljavanja u Šumadiji za 11,7 odsto u odnosu na isti period 2019. godine. Bilo je 5.880 slučajeva zapošljavanja, a učešće mladih do 30 godina je bilo oko 34 odsto.

 

U filijali NSZ kažu da zbog epidemije COVID-19 nije bilo “turbulencija” na tržištu rada, odnosno nije bilo ni većeg zapošljavanja ni otpuštanja radnika. Stabilnom stanju su doprinele Vladine mere u vezi sa finansiranjem “minimalca” za zaposlene. Dodaju: “Videćemo kako će biti od oktobra”.

 

U vreme korone došlo je promena na listi inače traženih zanimanja, pošto su neka od njih postala “neželjena” pre svega u onim sektorima privrede čije je poslovanje najviše pogođeno posledica epidemijom.

 

U NSZ u Kragujevcu kažu da se manje traže radnici u trgovini, ugostiteljstvu i turizmu.

 

S druge strane, i dalje su tržištu rada u Šumadiji potrebni građevinski radnici, građevinski inženjeri, vulkanizeri, zavarivači, dostavljači…

 

Poslodavci su bili zainteresovani i za stručnu praksu u organizaciji NSZ za pravnike, ekonomiste, prosvetne radnike.

 

 

I dalje se traže mašinski inženjeri i IT zanimanja, kao i druga koja mogu da se obavljaju od kuće.

 

Tražili su se zdravstveni radnici, pa je smanjen broj nezaposlenih na evidenciji NSZ. Medicinski tehničari i laboranti su bili potrebni Kliničkom centru i Institutu za javno zdravlje u Kragujevcu. Medicinskih tehničara je u avgustu bilo manje na evidenciji u odnosu na početak godine za 60, a lekara za blizu 80.

 

U NSZ beleže ove godine i zapošljavanje prosvetnih radnika. Po odobrenju nadležnog ministarstva, za stalno su se zaposlili prosvetari koji su radili na određeno vreme, više od 300 na teritoriji Šumadije.

 

Poslodavci daju prednost zapošljavanju mladih

“Poslodavci više traže mlađe radnike kojima daju šansu i radije njih zapošljavaju. Primaju mlade da bi kroz obuke mogli da steknu nova znanja i iskustva, prilagođena potrebama kompanija” rekla je Bačanin.

 

U NSZ vrše posredovanje u zapošljavanju koje podrazumeva selekciju kandidata sa evidencije nezaposlenih po zahtevu poslodavca za zanimanja i dodatne veštine.

 

“Organizujemo i „Info dan“ na kome poslodavac nezaposlenima predstavlja svoje potrebe za kadrovima. Poslodavac vrši i konačan odabir kandidata koje mi upućujemo na osnovu selekcije. On obavlja pojedinačne intervjue i donosi odluku o zapošljavanju” kaže direktorka NSZ-filijale Kragujevac.

 

U okviru podrške u zapošljavanju mladih do 30 godina, NSZ primenjuje set mera, pored ostalih program stručne prakse i program pripravnika sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem.

 

U program stručne prakse je bilo uključeno 123 mladih do kraja jula ove godine, dok je u programu pripravnika bilo 24 mlađih od 30 godina.

 

Mladi do 30 godina imaju prioritet u programu subvencija poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih osoba i programu samozapošljavanja.

 

Za mlađe od 30 godina postoje i ne-finansijske mere. Reč je o obukama za tržište rada, aktivno traženje posla, JOB klub, obuke „Put do uspešnog preduzetnika“ koje se sprovode elektronski.

 

Saradnja se ogleda i u kontinuiranom informisanju mladih  i predstavljanju mogućnosti da se uključe u neku od obuka koje se sprovode u okviru projekta „Znanjem do posla“.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Rast zapošljavanja mladih u Šumadiji

E2E priča – Rast zapošljavanja mladih u Šumadiji

Kragujevac: Ispred šaltera u kragujevačkoj filijali NSZ čekaju nezaposleni raznih generacija sa različitim „stažom“ bez posla. Očekivanja su im ista, ali čini se da oni mlađi imaju više optimizma da će pronaći posao.

27-godišnja Marijana Arsenijević iz Kragujevca ima osmogodišnje obrazovanje i nikada nije radila. Uredno se javlja u NSZ, ali kako kaže, nije bilo ništa više od toga. Niko je nije pozvao da ponudi posao, niti je išla na obuke kako bi povećala šanse za zaposlenje, ali se tome nada. 20-godišnji Svetomir Marković iz Kragujevca prvi put je u NSZ i došao je da se prijavi na evidenciju nezaposlenih. Završio je Prvu tehničku školu i studira informatiku. Želi da se bavi programiranjem i kaže da će rado ići na praktične obuke u ovoj oblasti.

Istog dana, srećemo i mlade koji u NSZ idu na obuku za početnike u biznisu, jer su im ta znanja neophodna kako bi konkurisali za sredstva za pokretanje sopstvenog posla.

Aleksandra Petrović (30), po struci pedijatrijska sestra, kaže da već osam godina ne može da se zaposli u svojoj struci, pa je rešila da se prekvalifikuje. Ima plan da otvori svoj kozmetički salon te namerava da zbog toga konkuriše za dobijanje sredstava za samozapošljavanje. Sanja Milanović je radila u državnoj ustanovi i kod advokata, a sada namerava da otvori svoju advokatsku kancelariju. Kaže da su joj vrlo korisne informacije koje dobija na obuci u NSZ za početnike u biznisu.

Ovo je samo jedna kratka beleška iz NSZ u Kragujevcu o aktivnostima mladih koji su na evidenciji nezaposlenih. A šta kaže statistika?

 

Na „birou“ ispod 20 posto mladih

„U odnosu na period pre četiri godine smanjen je broj mlađih od 30 godina, sa 23,8 odsto na 19,5 posto. Na smanjenje tog broja nezaposlenih je uticao dolazak novih investitora. Sada se lakše zapošljavaju jer su poslodavcima potrebni mladi ljudi željni znanja“ kaže direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu Gorica Bačanin.

Prema podacima iz januara 2020. godine u Kragujevcu je prijavljeno je ukupno 17.442 nezaposlenih od čega je 3.313 mlađih od 30 godina ili 19,47 odsto, dok je u Šumadijskom okrugu 5.362.

U NSZ u Kragujevcu ističu da se i pored stalnog prijavljivanja mladih po završetku školovanja, svake godine se smanjuje učešće mlađih od 30 godina u ukupnom broju nezaposlenih.

 

XII 2019.XII 2018.XII 2017.XII 2016.XII 2015.
Šumadija5.303.5.6586.5808.1168.317
Grad Kragujevac3.2733.4894.1175.1925.315
% učešće mladih u ukupnom broju nezaposlenih19,51%19,7%20,87%23,03%23,8%

Ono što je karakteristično za lokalno tržište rada je da se u poslednjih par godina najviše zapošljavaju oni sa zanimanjima iz oblasti mašinstva i obrade metala, trgovine, turizma, ugostiteljstva, oblasti ekonomije, prava, administracije i tekstilstva.

Povećano je zapošljavanje mladih sa srednjim obrazovanjem mašinske struke, ali su traženi i mladi za rad u ugostiteljstvu i trgovini.

 

U poslednje 3-4 godine više se zapošljavaju mladi koji imaju završene fakultete

„Lakše se zapošljavaju farmaceuti kojih skoro i da nema na tržištu rada, otvaranjem privatnih vrtića povećava se zapošljavanje vaspitačica i medicinskih sestara-pedijatrijski smer. Zapošljavaju se i mašinski inženjeri, IT inženjeri, a uvek su deficitarni elektroinženjeri“ kaže direktorka kragujevačke filijale NSZ.

Među visokoobrazovanima, i dalje su suficitarni biolozi i ekolozi. Među filolozima traženi su mladi sa znanjem nemačkog jezika za rad u kompanijama sa tog područja, ali se traže i kadrovi sa znanjem turskog i arapskog jezika kojih nema na evidenciji. Lekari se u poslednje vreme bolje zapošljavaju, a na evidenciji NSZ u Kragujevcu ima ih oko 190. Pravnici se teže zapošljavaju za razliku od kolega koji imaju položen pravosudni ispit i oni su više zainteresovani za samozapošljavanje, otvaranjem advokatskih kancelarija.

 

Obuke u korist nezaposlenih i poslodavca

„Sve više poslodavaca ima problem da obezbede adekvatnu radnu snagu. Analizom tržišta rada došli smo do zaključka da je sve veća potreba za prekvalifikacijom i dodatnim obukama za sticanje odgovarajućih znanja i kompetencija“ kaže Bačanin.

U programu stručne prakse koji je NSZ organizovala u 2019. godini bilo je uključeno 158 mlađih od 30 godina iz Kragujevca. U obukama prema potrebama tržišta rada učestvovalo je 20 nezaposlenih mlađih od 30 godina. Sprovedene su specijalistička informatička obuka, obuka za operatere na CNC mašinama, za strane jezike, knjigovođe, obuka za pedikire i manikire.

Za mlađe od 30 godina organizovana je i obuka za aktivno traženje posla (573 polaznika), obuku u Klubu za traženje posla je završilo 175. Bilo je i motivaciono-aktivacionih obuka za one bez kvalifikacija i niskokvalifikovane koju je završilo 83 mladih. Selekcijom po zahtevu poslodavca bilo je uključeno 143 mlađih od 30 godina, dok je o mogućnostima za razvoj karijere informisano i savetovano preko 300.

 

NSZ podržava i sprovođenje obuka drugih partnera

Savetnici NSZ informišu nezaposlene i o obukama „Znanjem do posla“, o vrstama obuka i objavljenim konkursima za izvođenje obuka, načinu i rokovima za konkurisanje.

„Pravimo selekciju i upućujemo na obuku mlade osobe koje hoće da idu na prekvalifikaciju, odnosno da pohađaju praktičnu obuke na radnom mestu u kompanijama po programa Znanjem do posla. Cilj ovih obuka je podsticanje zapošljavanja mladih, koji se prema dosadašnjim rezultatima i ostvaruje, jer se više od 50 procenata polaznika obuke zapošljava u kompanijama gde su bili na obuci za tražena zanimanja“ kaže direktorka NSZ u Kragujevcu.

Ona navodi da se na obuke „ Znanjem do posla „ upućuju nezaposleni za koje se prethodno pravi procena prema tome kakvi su uslovi za učešće u obuci, zahtevi kompanija, kao i prema zanimanjima za koja se obučavaju.

„Nije važno samo formalno obrazovanje, već i afiniteti nezaposlenih za određena zanimanja. To je bio na primer slučaj sa E2E obukama za zavarivače, bravare ili CNC operatere, na koje smo usmeravali ne samo mlade mašinskih struka već i druge koji su zbog bržeg zapošljavanja spremni da se prekvalifikuju“ rekla je Bačanin.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Direktor NZS: Bliža saradnja sa poslodavcima

E2E priča – Direktor NZS: Bliža saradnja sa poslodavcima

Knjaževac: Najveći podsticaj zapošljavanju mladih bilo bi prilagođavanje obrazovanja potrebama privrede, zaključeno je tokom posete direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, Zorana Martinovića kompaniji Beba kids. Ova kompanija je sarađujući sa programom “Znanjem do posla” obučila 30 praktikantkinja, a čak 18 ih je nakon završene obuke dobilo stalno zaposlenje.

“Naš cilj je da poslodavcima približimo programe i mere i pomognemo im da što jednostavnije dođu do obučene radne snage“, kazao je u Knjaževcu Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

 

 

Martinović je posetio kompaniju “BebaKids“, koja zapošljava oko tri stotine radnika, mahom žena i u kojoj se odvija kompletan proces proizvodnje dečje odeće – od krojenja, veza i štampe, do gotovog proizvoda.

“Za ovog poslodavca idealan program je obuka na radnom mestu, jer na tržištu rada nema dovoljno šivača koji mogu brzo da se uključe u posao“, kazao je Martinović u razgovoru sa menadžmentom kompanije “BebaKids“.

 

Činjenica je da postoje obrazovni profili koji su u su nedostupni u gotovo svakom delu Srbije.

 

 

“Najveći podsticaj novom zapošljavanju, pre svega mladih je prilagođavanje obrazovanja potrebama privrede. Već je opšte poznato koji su to profili deficitarni, tako da školama zaista nije potrebno neko posebno istraživanje da bi mogli upisnu politiku da prilagođavaju onome što je poslodavcima potrebno. Treba forsirati srednje strukovne škole, koje mogu da “proizvode“ zanatlije i one ljude koji mogu da vode konkretne poslove“, dodao je direktor NSZ.

 

Jedan od načina za podizanje nivoa zapošljivosti mladih je sticanje dodatnih znanja i veština kroz različite vidove obuka i realizaciju projekata. Jedan od njih je projekat “Znanjem do posla“ Švajcarske razvojne agencije, sa kojom Nacionalna služba za zapošljavanje uspešno sarađuje od 2017. godine.

 

Tekst i foto: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Boljim savetima do pravih odluka

E2E priča – Boljim savetima do pravih odluka

Novi Pazar: Saradnici u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i članovi lokalnih timova za karijerno savetovanje i vođenje iz Novog Pazara i okolnih gradova stekli su nova znanja koja će im omogućiti da usluga koju pružaju učenicima i mladim ljudima bude još bolja. Dvodnevni trening organizovan je u okviru programa “Znanjem do posla”.

 

Trening su vodili eksperti Vladimir Dobi i Jelena Stefanović koji su učesnicima prikazali nove alate koji su upravo proistekli iz dosadašnjeg rada na ovom programu.

 

“Ideja je da se novim znanjima ojačaju njihovi kapaciteti u pružanju usluge karijernog vođenja i savetovanja, kako bi na kvalitetniji način pomogli mladim ljudima da donose informisane odluke o svojim karijerama, da budu svesni svojih kompetencija i da im pomognu u radu na njihovom ličnom i profesionalnom razvoju”, navodi Dobi.

 

 

On kaže da je cilj da savetnici lakše prepoznaju sposobnosti i afinitete mladih ljudi i da rade na tome kako bi im omogućili da svoje znanje i veštine usklade sa onim što se traži na tržištu rada.

 

Polaznicima su na treningu predočili niz novina u karijernom vođenju i savetovanju, u načinu vođenja intervjua i razlika između tradicionalnog i intervjua zasnovanog na kompetencijama.

 

“Savetnici moraju da znaju da je među poslodavcima trend da se više interesuju za kompetencije koje mladi imaju, a manje za formalno obrazovanje koje poseduju. Znatno više pažnje se sada pridaje radnom iskustvu i suština je da se više gleda na to šta neko zna da radi, a ne koju je školu završio”, zaključio je Dobi.

 

“Mladi slušaju naše savete”

 

Među dvadesetak polaznika treninga bio je Nebojša Samčević, pedagog Škole za dizajn iz Novog Pazara, ali i član mobilnog tima za karijerno vođenje i savetovanje u ovom gradu.

 

 

“Mi smo ti koji mlade ljude moramo naučiti kako da upravljaju svojom karijerom, jer su ona u tom životnom periodu u nekoj vrsti magle, teško se snalaze. Kraj je školske godine, a prethodnih meseci samo sa maturantima obavili mnoštvo razgovora, organizovali brojne radionice tokom kojih smo sve beležili i odlučivali o tome koje zanimanje im najbolje “leži”. Mogu vam reći da je veliki broj njih poslušao naše savete prilikom donošenja odluke šta će dalje”, izjavio je Samčević.

 

Uloga koju ima, smatra Samčević, sa sobom nosi ogromnu odgovornost. Upravo zbog toga je, kako je istakao, veoma važno da nauči što više alata koje može primeniti prilikom savetovanja mladih o izboru fakulteta koji će upisati ili zanimanja kojim će se baviti.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Novi alati za karijerno savetovanje

E2E priča – Novi alati za karijerno savetovanje

Kragujevac:U Kragujevcu je 11. i 12. aprila održana prva dvodnevna obuka za karijerne savetnike iz Nacionalne službe za zapošljavanje i članove tima za karijerno vođenje i savetovanje u srednjim školama. Obuku je prošlo 20 savetnika iz Jagodine, Čačka, Kraljeva i Kragujevca.

Učesnicima obuke su predstavljeni novi alati u karijernom savetovanju mladih, razvijeni u okviru programa „Znanjem do posla“, koje koriste karijerni centri koji funkcionišu u okviru ovog projekta.

Predstavljene su različite vrste upitnika za procenu kompetencija mladih osoba, tehnike vođenja intervjua sa njima za kvalitetnije procene, alati o tome kako se prikupljaju informacije o određenim zanimanjima sa tržišta rada, posredovanje u zapošljavanju i dr.

 

Edukacijom do kvalitetnije usluge savetovanja mladih

 

„Osnovna ideja treninga bila je da se unaprede kompetencije ljudi koji se bave karijernim savetovanjem u NSZ i u školskim timovima za karijerno vođenje, da im ponudimo nove alate koje mogu da koriste u svom radu, a sa druge strane da uspostavimo saradnju između ova dva sektora, jer ima puno prostora i logike da ona postoji, ali se to u praksi retko dešava“  rekla je trener na obuci Sandra Jovanović Belotić.

 

Prema njenim rečima, potrebno  je unaprediti veštine savetnika kako bi mogli da pruže još bolje usluge  mladima u procesu karijernog vođenja i savetovanja.

I istraživanja su pokazala, navodi Sandra, da većina njih nije prošla nijednu obuku prethodnih pet godina, pogotovo savetnici u NSZ.

 

„Oni su, inače, vrlo motivisani, ali samouki u tom procesu, zbog čega je važno da se njihove kompetencije unaprede“

Za zapošljavanje mladih, napominje Sandra, ključna je saradnja u okviru „trougla“ – škola, sistem zapošljavanja i privreda, kao i da se obezbedi dobar protok informacija.

 

„Tokom ove obuke smo kroz razgovor sagledali kako savetnici iz NSZ i škola vide mogućnost saradnje. Ono gde sigurno može da se ostvari saradnja je u procesu informisanja o potrebama tržišta rada, jer su to podaci kojima raspolaže NSZ. Tražili smo načine kako da te informacije mogu da budu dostupne i savetnicima u školama, a samim tim i mladima.“

U procesu karijernog savetovanja mladih ključno je da se pomogne njihova zapošljivost, da oni pronađu dobro mesto na tržištu rada. Bitan deo je i rad sa mladima na razvoju karijere, jer je svima posao važna stvar i određuje kvalitet života.

„Karijerno vođenje i savetovanje obezbeđuje to da možemo da radimo ono u čemu smo dobri, što volimo i da znamo kako da se dalje u tome razvijamo.“

Evropska praksa govori , kaže Sandra “da bi sa karijernim savetovanjem i vođenjem trebalo početi još od osnovne škole“, što je u Srbiji do sada bilo samo na nivou projekata.

 

Unapređenje rada karijernih savetnika u školi i NSZ

 

Jedna od učesnica obuke je bila i Sanja Milojević koja je  pet godina koordinator tima za karijerno vođenje u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu. Školski tim za karijerno vođenje i savetovanje u toj školi postoji duže od jedne decenije. Iako sa novim zakonom to više nije obaveza, ova škola je zadržala karijerno savetovanje učenika.

 

 

„U školi radimo informisanje učenika, karijerno savetovanje osetljivih grupa, organizujemo „Dane devojčica“, kojih ima manje na obrazovnim profilima u našoj školi – mašinstvo, saobraćaj i mehatronika. Imamo i „Dane otvorenih vrata“ kada osnovci mogu da se upoznaju sa profilima, ali i da isprobaju rad na mašinama u školi. Povezani smo sa fakultetima koji predstavljaju svoje programe. Takođe, sarađujemo i sa poslodavcima jer želimo da mladi saznaju još kroz školovanje kakve su potrebe poslodavaca.“.

Školski tim savetnika pomaže i mladima koji su možda izabrali „pogrešna“ zanimanja, jer se u njima nisu našli. Radi se „samospoznaja“ mladog čoveka, kako bi pronašao odgovarajući izbor profesije.

 

„U prvoj  godini se radi- samospoznaja, u drugoj- izrada ličnog plana karijere, u trećoj – donošenje odluka, a u četvrtoj izbor fakulteta. Upoznajemo mlade sa poslodavcima, zanimanjima, pravimo realne susrete, razgovore…“

U Srednjoj stručnoj školi imaju već uhodane mehanizme u radu, ali očekuju da će primenom novih alata iz projekta „ Znanjem do posla“ unaprediti veštine karijernog vođenja i savetovanja učenika.

 

„Na ovoj obuci smo saznali, na primer, da možemo da koristimo start metod za informisanje učenika.  Ako neko dođe i kaže, na primer, da hoće da bude policajac, tehnikom razgovora stavimo ga u neku kritičnu situaciju, da bismo videli kako će da reaguje, da li reaguje smireno ili impulsivno. Ukoliko je impulsivan, poziv policajca nije za tu osobu. Tada se sugeriše učeniku da malo razmisli, ukaže mu se da bi za to zanimanje trebalo da poseduje određene kompetencije, te mu se predloži da u razmatranje uzme možda neko drugo zanimanju. To je na primer jedan deo procene kompetencija mladih koju ćemo raditi uz pomoć novih alata“

Psiholog Senka Rvović je član školskog tima za karijerno vođenje i savetovanje u Prvoj gimnaziji u Kragujevcu. Obuka joj je dobrodošla, pošto se tek nedavno uključila u ovaj posao.

 

„Došla sam na obuku da poboljšam neke svoje veštine. Prilično je korisna za mene kao početnika u ovom poslu. Upoznala sam nove instrumente koji su prilično primenljivi, na primer intervju orijentisan na kompetencije mladih.  Mislim da će dosta koristiti i karijerne kartice koje smo dobili ovom prilikom, jer pomažu da vidimo sve kompetencije koje su neophodne za određeno zanimanje za koje su mladi zainteresovani.“

Senka kaže da se radi grupno i individualno savetovanje, a đaci su generalno vrlo zainteresovani za informacije o zanimanjima, poslodavcima, studiranju.

 

„Kada nam učenik dođe u pedagoško-psihološku službu i želi da sazna neke informacije o određenom zanimanju, mi sagledavamo njegove kompetencije, da li postoje, da li on može da radi na njima, da ih razvija, s obzirom da su neke prilično vezane za lični razvoj, npr. komunikacione i organizacione veštine.“

Savetnik za zapošljavanje u filijali NSZ u Čačku Nikola Nikolić je ocenio da je obuka bila vrlo korisna i da su predstavljeni alati vrlo primenljivi u praksi savetnika.

„Ovde smo čuli dosta novih informacija, razmenjivali iskustva iz filijala NSZ i škola, razgovarali o tome kako možemo da se povežemo i pružimo što više informacija mladima.  Do sada je ta saradnja na lokalnom nivou bila sporadična i zavisila od direktora škola.“

Teks i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E Intervju – Radmila Nešić

E2E Intervju – Radmila Nešić

Pirot:  Projekat “Korak do posla“ ima za cilj veću zapošljivost mladih iz romske zajednice u Pirotu i okolini. Posebna pažnja na projektu usmerena je na mlade Romkinje koje nemaju školu ili imaju samo osnovno obrazovanje. Kako bi se grupi od 23 Romkinje pomoglo da lakše dođu do posla, za njih su organizovane obuke na radnom mestu za četiri zanimanja – gerontodomaćice, kozmetičarke, poslastičarke i baštovanke.

(više…)