E2E priča – Na posao u Avis se ide sa osmehom

E2E priča – Na posao u Avis se ide sa osmehom

Kragujevac: Posle obuke u okviru projekta „Znanjem do posla“ Ana i Nemanja iz Kragujevca zaposlili se u proizvodnji papirne galanterije.

Ana Marić i Nemanja Jovanović dobili su radno mesto u „Avisu“ koji proizvodi papirnu galanteriju. Kao „taze“ zaposleni zaduženi su za rad na mašini-pakerici koja ređa i broji kartonske čaše veselih boja i dezena.

Ponudu za posao u „Avisu“ dobili su odmah posle dvomesečne praktične obuke u toj kompaniji za operatere papirničarskih mašina, koja je organizovana kao deo projekta „Znanjem do posla“. Od ukupno 12 praktikanata, troje se pokazalo najboljim i poslodavac im je pružio šansu da dalje uče i napreduju u Avisovom timu.

 

Kad je rad pravo zadovoljstvo

28-godišnagodišnja Ana Marić ima svoju porodicu i trogodišnjeg sina. Zaposlenje joj je, kaže, došlo u pravi čas. Za obuku „Znanjem do posla“ je čula od svoje drugarice koja je znala da joj je hitno potreban posao.

„Baš sam bila u haosu, tražila sam posao i samo mi je bilo važno da radim. Drugarica mi je rekla – hajde probaj, obuka je dva meseca i postoji šansa da se zaposliš.“

Inače, Ana ima „bogato“ iskustvo u traženju posla prethodnih godina.

„Po struci sam modelar odeće. Već posle srednje škole svašta sam radila. Imala sam svoju radnju za šivenje koju sam zatvorila i to mi je sada samo hobi. Radila sam i u vrtiću kao vaspitač. Bilo mi je važno da radim zbog porodice. Nije bilo lako.“

Kao polaznik obuke „Znanjem do posla“ u „Avis“ je došla da bi stekla znanja i veštine za operatera na papirničarskim mašinama.

„Sve mi se svidelo, super je, nije mi bilo teško. Tokom obuke sam radila na raznim mašinama, a prvo na pakerici, gde i sada radim, ovih nekoliko dana od kako sam i zvanično zaposlena u Avisu. To je mašina pakerica na kojoj se pakuju i broje kartonske čaše.“

Ana kaže da joj posao odgovara iako nema apsolutno nikakve veze sa njenom strukom – modnim dizajnom.

„Prijatelji mi ne veruju da radim, jer sam, kažu, nasmejana i kada odlazim i kada dolazim sa posla. A ja sam nasmejana i na poslu. Imam i objašnjenje za to. Kad ti je važno u životu da radiš, odgovara ti posao, a kolege u Avisu su predusretljive i raspoložene, onda ti ništa nije teško, već ti je rad pravo zadovoljstvo.“

 

 

Već tokom obuke, priča Ana, nadala se zaposlenju u Avisu.

„Bila sam optimista, radila sam, borila sam se. Čula sam da se u ovoj firmi ceni rad, red i disciplina, da poštuju kada se trudiš i dobar si radnik. Znala sam da ću u tom smislu moći da se istaknem.“

Ana je bila jedina žena među praktikantima u Avisu. Mentori su joj rekli, kaže, da se pokazala kao vredna, brza i spretna. Ona očekuje da će moći i da napreduje, a sebe vidi u nekim poslovima koji su, kako kaže, baš ženski.

„Ima ovde poslova koji su baš ženski, to je program za decu, kapice, čipkice, ambalaža za minjone. Meni je to super. Važna je brzina – pakuješ, proveravaš, lepiš…

 

Jureći posao stigao u „ Avis“

20-godišnji Nemanja Jovanović je odmah posle završetka srednje škole u kojoj je stekao diplomu mehatroničara, odmah ušao u „trku“ da što pre stigne do nekog posla. Nije imao sreće sa svojom strukom, pa je radio na pumpi, kao i poslove oko stolarije i automobila. Ali, poslednjih meseci uopšte nije imao sreće s poslom.

„Za obuku Znanjem do posla mi je rekao drugar. Raspitao sam se za firmu gde ću biti praktikant i čuo sam sve najbolje.  Kad sam došao u Avis na obuku video sam da su sve te dobre priče o ovoj firmi tačne.“

Kaže da ga je najviše iznenadio, što je retkost da se vidi kod nas, način na koji se radnici Avisa ophode jedni prema drugima, kao i prema mladim praktikantima.

„To je odnos poštovanja i uvažavanja. Kad vidite kakav je kolektiv, da su svi tu da vam pomognu da što više naučite o poslu, dobijete još veću motivaciju za rad. To mi se najviše svidelo, svi su spremni da pomognu i sve objasne.“

Nemanja je odmah posle obuke zaposlen i prve radne dane provodi za mašinom pakericom. Zainteresovan je i za rad na mašinama za štampanje u Avisu.

„Počeo sam, kao i koleginica Ana, od pakerice. Posebno me interesuje i štampanje. Znam da to nije jednostavan posao, treba iskustva, ali verujem da ću imati šansu da napredujem i u tom delu proizvodnje.“

 

Nemanja kaže da mu je ovaj posao zanimljiviji od onoga za šta se školovao, a i zbog dobrog iskustva sa obukom i zaposlenja sada mu nije krivo što nije pronašao posao u struci.

„To što nas škola uči, to je osnovno i površno. U školi ne može da se stekne znanje ni za početak rada u nekoj kompaniji. Ovde sam tokom obuke učio nekako dublje, konkretnije, baš one poslove koji se obavljaju u proizvodnji. Imam želju da stičem još više novih znanja radeći u Avisu.“

Nemanja kaže da mu je drago što su za njega u kompaniji rekli da brzo uči, da se vidi da se trudi i daje sve od sebe.

 

 

„Tokom obuke sam dobijao pohvale. Izgledalo je kao da će da me prime na posao, ali opet nisam smeo da budem siguran i neizvesnosti je trajala sve do poslednjeg trenutka. Kada mi je bilo jasno da sam primljen na posao, bila je to moja najveća radost.“

Nemanja kaže da mu je otac na to rekao – svaka čast, bravo, ali mu je i savetovao da nastavi i dalje da se trudi.

„Motivisan sam da nastavim još bolje i više, posle obuke. Posao mi je motivacija da nastavim sa više elana.“

 

Utisci mentora i poslodavca o obuci

I Ana i Nemanja su „jednoglasni“ da su mentori obuke u Avisu bili odlični i dodaju:

„Svaka im čast, super su!“

Kažu da su se trudili da praktikante svemu nauče. Objašnjavali su na takav način da se lako uči i imali strpljenja u radu sa praktikantima.

Andrija Prvulović je zamenik direktora „ Avisa“ i jedan od četvorice mentora koji su u toj kompaniji brinuli o tome da se praktikanti osposobe za operatere papirničarskih mašina.

„Praktikanti su prošli obuku u svim fazama proizvodnje papirne galanterije,od mašine za grubu obradu, za sečenje i tabačenje papira, a to je bio prvi deo obuke, do mašine za pravljenje finalnog proizvoda, koje su specifične mašine koje imamo samo mi.“

Program obuke je sačinjen na osnovu analize koju su u Avisu savladali zahvaljujući programu „Znanjem do posla“.

 „Kroz analizu posla, svih koraka i operacija, došli smo do četiri celine koje mora da se prođu da bi niko bio operater. To su proizvodnja poluproizvoda, štampanje, proizvodnja gotovih proizvoda i pakovanje.“

Ulasku praktikanata u proizvodnju je prethodila teorijska obuka koju je držao profesor iz Tehničke škole, uz obuku o zaštiti na radu i protivpožarnoj zaštiti.

U „Avisu“ kažu da je obuka „Znanjem do posla“ brži i jeftiniji način da se mladi ljudi pripreme za konkretan posao.

„U školama se uopšte ne obrazuju operateri papirničarskih mašina i nema ih na tržištu rada. Zbog toga smo do kadrova dolazili obično po preporuci da je neko zainteresovan, da voli to da nauči. Onda dođe na razgovor, prođe obuku, probamo, pa nekad ide, a nekad ne.“

Direktor proizvodnje u Avisu Saša Tomašević, bio je mentor troje praktikanata koji su posle obuke i zaposleni. Skromno, taj uspeh ne pripisuje sebi već samo trudu mladih ljudi.

„Oni su se izdvojili iz cele grupe praktikanata po poslušnosti i temeljnost. Preko dobijenih obaveza ne prelaze brzo, išli su postepeno i bez preskakanja koraka, pažljivo i polako.“

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Teorijsko znanje osnov za profesionalnog ličnog pratioca

E2E priča – Teorijsko znanje osnov za profesionalnog ličnog pratioca

Novi Pazar: Uporedo sa praktičnom obukom u obrazovnim ustanovama, koja se polako privodi kraju, 15 mladih devojaka iz Novog Pazara, Tutina i Raške sticale su i teorijsko znanje neophodno za zanimanje ličnog pratioca deteta.

 

Teorijsku obuku, u trajanju od preko 100 sati, sprovodili su eksperti Društva za cerebralnu i dečiju paralizu iz Ivanjice, jedine ustanove u našoj zemlji sa akreditovanim programom za rad ličnih pratilaca.

 

– Taj program, koji su pohađale naše praktikantkinje, je jedinstven jer obuhvata razvoj veština i usvajanje teorijskih znanja za rad sa decom i mladima sa svim vrstama smetnji i invaliditeta. Program se realizuje kroz sedam modula, a najviše teorijske materije je iz oblasti specijalne edukacije i rehabilitacije, odnosno, defektologije. Pored tih, polaznice su stekle znanja i iz pedagoških, psiholoških, filoloških, pravnih, socioloških i politikoloških nauka – objašnjava potpredsednica Udruženja psihologa Novi Pazar Marija Tiosavljević.

 

 

Obuka za to deficitarno zanimanje u ovom delu Srbije organizovana je u okviru projekta “Znanjem do posla”(Education to Employment -E2E), koji sprovodi Udruženje psihologa iz Novog Pazara uz podršku Vlade Švajcarske.

 

Polaznice obuke sa kojima smo razgovarali kažu za E2E da im je teorijsko znanje znatno olakšalo rad i da im je u mnogome koristilo u praktičnom delu obuke, dok su brinule o deci sa smetnjama u razvoju prilikom njihovog boravka u vrtiću ili školi.

 

– Kada je počela praktična obuka bila sam pomalo i uplašena jer mi je to bilo prvo iskustvo i nisam znala kakvu razvojnu smetnju će imati dete o kojem ću brinut, da li ću uspeti da se nosim sa time i kako ću rešavati probleme, ukoliko ih bude. U takvim situacijama mi je koristilo teorijsko znanje stečeno prilikom nastave, ali i pomoć mentora – priča Amina Trtovac, dvadesetčetvorogodišnja Novopazarka.

 

Ona i ostale koleginice će imati priliku da, ukoliko uspešno završe obuku, steknu i zvaničan sertifikat od strane Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, ali i zvanje lični pratilac deteta sa dodatnim kompetencijama.

 

To će im omogućiti da lakše dođu do posla pogotovo jer se, prema poslednjim podacima, na listi čekanja za uslugu ličnog pratioca nalazi najmanje 40 dece sa smetnjama u razvoju samo sa teritorije Novog Pazara.

 

 

Znanjem do posla – Novi Pazar

Program “Znanjem do posla”, kroz podršku Švajcarske, omogućio je u Novom Pazaru u prvom krugu obuka na radnom mestu realizaciju tri projekta obuke za ukupno 54 nezaposlenih, mlađih od 30 godina i to za zanimanja tehnologa u mlekarstvu, tapetara i krojača džinsa.

Posebna sredstva izdvojena su za projekat podizanja zapošljivosti mladih sa smetnjama u razvoju, od čega je direktnu korist imalo 20 mladih Pazaraca sa smetnjama u razvoju.

Kroz drugi poziv poslodavcima za podnošenje predloga koji je aktivan, do sada su organizovana dva programa obuke za 30 mladih, 15 za zanimanje Lični pratilac, dok je drugih 15 na obuci za zanimanje Konobar.

Sredstva za implementaciju ovih projekata obuke na radnom mestu i podrške bržem zapošljavanju teško zapošljivih grupa mladih obezbedile su Vlade Švajcarske i Srbije.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E – Više od polovine polaznika u Pirotu pravo sa obuke na posao

E2E – Više od polovine polaznika u Pirotu pravo sa obuke na posao

Pirot: U Pirotu su završene obuke za CNC operatere i zavarivače. U tri kompanije obučavalo se 26 mladih. Dobra vest je da je čak polovina njih odmah nakon obuke dobila i zaposlenje, što govori ne samo o kvalitetu programa, već i o ozbiljnosti mladih ljudi u Pirotu. Projekat “Znanjem do posla” se nastavlja i uskoro mlade očekuju nove obuke za nova zanimanja.

 

“Nastavljamo sa projektom “Znanjem do posla“. Obuke za dva zanimanja, za zavarivača i CNC operatera su završene početkom jula. Na obuci su bila 24 polaznika koji su obuku uspešno završili. U narednom periodu ćemo polaznicima i mentorima dodeliti sertifikate”, kaže Mira Zlatkov iz JOB Info centra u Pirotu.

 

 

Program “Znanjem do posla“ realizuju u Pirotu Udruženje Osveženje i ZIP centar koji su partneri na ovom projektu.

 

Da su obuke zavšene uspešno, najbolje govori podatak da je 13 polaznika dobilo posao u kompanijama gde su bili na obuci.

 

“To je sjajan rezultat i to su pravi efekti obuka na radnom mestu. Takva obuka su se pokazala  kao efikasan model”, dodaje Zlatkov.

 

Obuka za ova zanimanja organizovana je u kompanijama “D Company“, “JLB-Soulier“, STR “Stojanović“, “Varmont“ i Preduzetničkoj radnji Božidara Mijića. Saradnja sa kompanijama je prema rečima Mire Zlatkov bila veoma dobra.

 

“I u kompanijama su zadovoljni rezultatima projekta i činjenicom da su po “svojoj meri” mogli da obuče kadar koji im je potreban”, navodi Zlatkov.

 

U razgovorima tokom obuke polaznici su rekli da su zadovoljni obukom, znanjima i novim veštinama kojima ih uče mentori. Većini se ostvarila želja da odmah nakon završene obuke, dokazavši kompetencije, dobiju i očekivano ali i zasluženo zaposlenje.

 

„Ovo je moja struka. Projekat i ova obuka su dobri jer ćemo steći nova znanja i moći ću da nađem posao koji nije težak. Voleo bih da se zaposlim u ovoj kompaniji. Verujem da ćemo posle završene obuke moći veoma brzo da se uključimo u proces proizvodnje”, rekao nam je još tokom teorijske obuke, Milan Đorđević iz Crvene Reke kraj Bele Palanke koji je završio Mašinsko-tehničku školu u Nišu.

 

 

Program “Znanjem do posla“ finansijski su podržale vlade Švajcarske i Srbije.

 

Uskoro novi programi obuke

Prema rečima Mire Zlatkov iz JOB info centa, u toku je priprema programa nove obuke za službenike fizičkotehničkog obezbedjenja.

 

“Priprema se i poseban program za lica iz teže zapošljivih socijalnih kategorija stanovništva. Radiće se na unapredjenju informatičke pismenosti, kroz obuku za korišćenje MS Office paketa, koju će pohađati tridesetak polaznika”, kaže Zlatkov.

 

Tekst i foto: Zoran Panić / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Bojanov prozor u svet rada

E2E priča – Bojanov prozor u svet rada

Prva obuka za montere ALU i PVC stolarije u Kragujevcu

Kragujevac: U radionici kompanije „Sunce Marinković“ 26-godišnji Bojan Milićević uči od najiskusnijih u tom poslu. Jedan je od desetorice mladih praktikanata koji se obučavaju za montere ALU i PVC stolarije u okviru programa „Znanjem do posla“.

Bojanov široki osmeh najviše govori o tome kako se snašao na ovoj obuci, koliko je naučio, da li je prihvatio radnu disciplinu, kolege.

„Na obuci sam mesec i po dana, jako sam zadovoljan i uopšte mi nije ništa ni teško, ni naporno. Baš sam se pronašao u ovom poslu i prezadovoljan sam zbog toga. Mnogo mi je važno da su i instruktori iz Sunce Marinković od kojih učim, a to je moj utisak, zadovoljni mojim angažovanjem. Nastaviću da se trudim do kraja obuke, jer znam da je ovo moja šansa da se ovde i zaposlim na radnom mestu koje mi baš leži.“

 

Radionice, gradilište, servis

Prethodnih godina, od završetka školovanja za građevinskog tehničara niskogradnje, Bojan se dosta trudio da pronađe zaposlenje. Diploma mu nije mnogo pomogla, jer su poslodavci u njegovoj struci tražili samo radnike sa iskustvom.  Zbog toga je više od dve godine radio druge poslove u kojima nije video svoju budućnost.

 

 

„Za obuku Znanjem do posla saznao sam na sajtu preduzeća Sunce Marinković, gde redovno pratim oglase za posao. Video sam javni poziv i ta vrsta obuke me je zainteresovala. Pažnju mi je posebno privukla napomena da postoji mogućnost zaposlenja za one koji ostvare najbolje rezultate.“

Bojan kaže da ranije nije imao nikakvih „dodirnih tačaka“ sa poslom montera ALU i PVC stolarije. Samo su mu, dodaje, neki alati koji se koriste bili poznati iz privatnog života.

Nije mi delovalo da je nešto toliko komplikovano. Brzo sam se uklopio i sve shvatio. Na ovoj obuci sam odmah video da mi odgovara posao, brzo razumem i shvatam. Za mesec dana praktičnog rada sve mi je bilo jasno. Čini mi se da su mi sada neke stvari postale rutinske i da svakog dana sve više napredujem u veštinama.“

Dosta vremena Bojan je proveo na praksi u proizvodnji PVC stolarije gde je , kaže, imao priliku da prođe celu „liniju“ i sve operacije u izradi prozora, vrata, krila, štokova. Posle toga je prešao u radionicu za ALU stolariju i odlazio na terene.

 

„Posmatrao sam  iskusne radnike dok rade ali sam imao priliku i sam da osetim alat. Koristio sam šrafilicu, burgiju, imbus ključeve. Radio sam prihvatnike za prozor, pakovanje prozora i vrata, pomagao monterima u transportu. Idem na teren, na gradilišta u Beogradu i Kragujevcu, gde se radi montaža stolarije, a radio sam i sa serviserima.“

 

Verujte, ovo je posao budućnosti!

Bojan ističe da mu praktična obuka u kompaniji „Sunce Marinković“ vrlo znači jer uči sve ono što mu je potrebno za posao montera kod ovog poslodavca.

Na pitanje da li sebe vidi u poslu montera ALU i PVC stolarije, bez premišljanja odgovara potvrdno.

 

 

„Ovde sam veoma zadovoljan i voleo bih da posle obuke Znanjem do posla ostanem da radim u Suncu Marinković.“

„Verujte, ovo je posao budućnosti. Drvena stolarija je odavno otišla u istoriju. Budućnost je ALU i PVC stolarija.“

Kaže da je ovaj posao zavoleo, da se u njemu „ pronašao“. Siguran je da će u njemu moći da pokaže najviše i da poslodavac bude zadovoljan njegovim učinkom.

U šali kaže da, iako nije mogao da pronađe posao u struci građevinskog tehničara, sa novim veštinama ima šansu da ipak ostane „u vezi“ sa gradilištem, ali na nov način.

 

Fenomenalni instruktori

Bojan je oduševljen znanjem koje imaju instruktori od kojih praktikanti uče.

 

„Moj instruktor u proizvodnji je Mirko Mirkovski. Svako ko je zainteresovan, siguran sam da od njega može da nauči mnogo. Dosta korisnog znanja i veština mi je preneo i  instruktor Aca Đorđević iz Beograda na poslovima servisiranja.“

Bojanov instruktor Mirko Mirkovski ima 13 godina radnog iskustva u kompaniji „Sunce Marinković“. Ali, za njega je obuka praktikanata u programu „ Znanjem do posla“ sasvim novo iskustvo. Do sada je radio sa novim radnicima u kompaniji, ali nikada, kako kaže, ovako sistematizovano i od početka što bi se reklo, od prvog šrafa.

 

„Praktikanti su prvih deset dana obuke samo gledali ono što se radi i pričom smo pokušavali da im dočaramo šta se tu radi, šta je prozor, šta je okno, šta je staklo, vrata, gde je šta. Posle, evo, skoro mesec dana oni mogu da odrade niz jednostavnijih operacija.“

On smatra da je ova obuka dobar način za one koji uopšte nemaju radno iskustvo.

 

„Mentorski rad sa mladima je jako koristan. Nekada su mladi učili zanat od iskusnijih radnika, ali ne na ovakav način. Nije bilo vremena da se posvete radu sa mladim radnicima, pa su oni sami od njih, da tako kažem, „hvatali“ zanat. Sada se to promenilo. Na ovoj obuci sa mladima rade mentori i najbitnije je za praktikanta da hoće da uči i da radi.“

Praktikanti mu kažu da je radionica „super“ i da  nema tenzije, kao i da su kolege su korektne, sviđa im se atmosfera.

 

„Vole da idu sa nama na terene i gradilišta gde se ugrađuju naši proizvodi. Posebno su zadovoljni kada učestvuju u poslu i shvate da će ta stolarija stajati godinama u toj zgradi.“

Mirko naglašava da je ova obuka i za firmu jako važna, jer za dva meseca praktične obuke mogu da se prepoznaju mladi s predispozicijom za posao i oni koji su spremni da uče i napreduju. Prepoznaju se među praktikantima oni koji poštuju radne obaveze i disciplinu, slušaju iskusnije radnike i uklapaju se u ceo proces rada.

 

„Jako je važno i nama u firmi što za dva meseca možemo da vidimo koji praktikant želi da se prilagodi radnoj sredini. Ne traži se od njih da odmah sve rade perfektno. Mislim da je mnogo važnije da praktikant pokaže kakve ima kvalitete i kao čovek i kao radnik. Sve ostalo što se tiče veština naučiće kroz godine iskustva.“

 

 

„Sunce Marinković“: Obukom do deficitarnih kadrova

 

„Uključili smo se u obuku po programu Znanjem do posla sa osnovnim motivom da pronađemo odgovarajuće kadrove koji su deficitarni na tržištu. Postoji problem na tržištu rada – naći kvalitetnog radnika koji je pre svega stručan i koji se uklapa u naše osnovne vrednosti. Sve je teže naći takve kandidate, pa smo se okrenuli alternativnom modelu“ kaže Đorđe Kosovac, savetnik u HR sektoru kompanije „ Sunce Marinković“.

Za posao montera ALU i PVC stolarije danas se mladi ne školuju. U kompaniji „ Sunce Marinković“ kažu da je taj posao tražen i perspektivan. Polaznici obuke su završili srednje stručne škole i većina nema nikakvog radnog iskustva u stolariji. Program obuke praktikanata osmišljen je u kompaniji, teorijski i praktični deo.

O polaznicima obuke u kompaniji kažu da su motivisani, ozbiljni, posvećeni i odgovorni.

„Oni nisu naterani da dođu, nego su ovde svojevoljno, pošto su shvatili da će im ova obuka zaista koristiti. To je prilika za prekvalifikaciju kako bi postali konkurentniji na tržištu.“

U kompaniji „Sunce Marinković“ naglašavaju da će iskustvo sa obuke biti korisno svim praktikantima jer u koju god firmu da odu potrebna im je to „predznanja“ – da poštuju sredinu, radno vreme, uvažavaju kolege i imaju domaćinski odnos prema alatima.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Borisov životni izbor

E2E priča – Borisov životni izbor

Kragujevac: Obuka u proizvodnji šinskih vozila

“Zadovoljan sam obukom, dosta sam naučio i u teorijskom i praktičnom delu“, rekao je  29-godišnji Boris Jovanović iz Kragujevca, koji se u kompaniji „Siemens Mobility“ obučava za CNC operatera u drugom ciklusu „Znanjem do posla“.

Posle teorijske obuke, koju je prošao u Srednjoj stručnoj školi, praktičnu je nastavio u kompaniji „ Siemens Mobility“.

Borisu je posao CNC operatera bio potpuno „stran“. Završio je Drugu gimnaziju – opšti smer, a ostala mu još jedna godina do diplomskog na Višoj poslovnoj školi. Prethodnih godina „prošetao“ je kroz razne poslove, uglavnom u komercijali – sokovi, kozmetika, radio je u MSDonalds restoranima, a ima i radno iskustvo sa proizvodne linije u auto industriji u Slovačkoj.

„U suštini sam se samo vrteo u krug. Menjao sam poslove, a sve je to bilo angažovanje na po nekoliko meseci i nisam video svoju perspektivu.“

 

CNC operater traženo zanimanje

Boris ističe da mu je obuka za rad na CNC mašinama  baš „ legla“ i  nada se da će mu sertifikat o novim znanjima i veštinama olakšati put do posla koji bi mu pružio finansijsku sigurnost.

„Opredelio sam se za ovu obuku jer je CNC operater vrlo traženo zanimanje na tržištu, ali i dobro plaćen posao.“, naveo je Boris nedeleju dana pre kraja obuke.

Za obuku je, priča, saznao slučajno preko Fejsbuka i aplicirao je putem Interneta.

„Veoma lako sam se uklopio u ovaj posao i u radnu sredinu, iako nisam imao nikakva predznanja.“

 

 

Boris kaže da je vrlo zadovoljan što ima priliku da uči od najboljih u kompaniji  „Siemens Mobility“,  gde je na praktičnoj obuci dva i po meseca. Kaže da kolege profesionalci iz kompanije daju sve od sebe da im prenesu znanja , da se što pre osposobe za samostalan rad na CNC mašinama.

„Teorijski deo obuke u kompaniji Siemens je vezan za sve ono što radimo tokom praktične obuke sa operaterima profesionalcima. Sve što sa mentorima teorijski naučimo, primenjujemo u praksi na mašinama. Ja sam skoro dva meseca bio na velikoj mašini, gde se rade stranice vagona, jedan komad se radi devet sati. Sada sam za manjim mašinama, gde se češće menjaju komadi i imam priliku da još mnogo toga novog naučim.“

Boris nam je pojasnio i koliko su  CNC mašine, u stvari, moćne.

„CNC mašina služi za mašinsku obradu metala i nemetala. Konkretno, tu su glodalice, sve je olakšano, ljudi ne moraju ručno da buše rupe burgijom i mnogo je preciznije.“

Priča da je posao CNC operatera da sledi „komande“ programera po tehničkom crtežu komada koji se obrađuje.

„Tu je objašnjeno kako da postavimo komad, kako da ga stegnemo u stegama, odaberemo alate koji su potrebni, stavimo alate u mašinu, umerimo te alate, postavimo koordinatni sistem koji nam je programer zadao i onda bukvalno samo je pustimo da radi. Treba da ispratimo prvi komad, da vidimo da li je programer dobro zamislio da ne bi došlo do nekog škarta i slično.“

Napominje da da taj posao nije rutina, kao rad na „ proizvodnoj liniji“, već mora da se razmišlja, jer može da se dogodi da programer nešto izostavi da napiše, zbog čega je važno da na to ukažu operateri.

Normalno je, kako kaže, da želi da ostane u kompaniji, jer je kompanija Siemens najjača i uslovi su odlični. Ako se to ne dogodi pokušaće u drugim kompanijama, a ne isključuje ni odlazak u inostranstvo.

„Očekujem da mi zaposlenje u ovom poslu pruži finansijsku sigurnost koja je meni lično vrlo važna i zbog zasnivanje porodice. U tom smeru su moji planovi i profesionalni i privatni.“

 

Instruktori – učitelji i podrška

Šef mašinske  obrade u kompaniji „Siemens Mobility“ Dušan Radovanović je mentor  obuci za CNC operatere.

Ima  više od 25 godina radnog iskustva u mašinskoj industriji, ali i iskustvo u radu sa praktikantima u dva ciklusa obuke „Znanjem do posla“.

 „Obuka na radnom mestu je sigurno vrlo korisna za osposobljavanje praktikanata za samostalan rad na CNC mašinama. Uslovi ovde su zaista na visokom nivou, kako u teorijskom, tako i praktičnom delu. Praktikanti se ušli u jednu ozbiljnu proizvodnju, gde mogu da se upoznaju sa najsavremenijim mašinama i tehnologijama. Dakle, imaju sve što je potrebno da za najkraće moguće vreme dođu do osnovnih saznanja i budu osposobljeni za samostalno rukovanje mašinom.“

Dušan kaže da je praktična obuka vrlo važna, jer je u knjigama  samo teorija ,a praksa  je nešto sasvim drugo. Ponašanje alata i materijala nije uvek kako teorija kaže. Ima i stvari za koje je bitno i iskustvo.

„Obuka kroz praktičan rad je dobar način učenja i smatram da bi i školstvo trebalo da se posveti više praktičnim delovima nastave, jer se  mnogo toga uči godinama kroz praktičan rad. To iskustvo se ne nalaze u udžbenicima.“

 

 

Dušan napominje i da napredak praktikanata na obuci „ Znanjem do posla“ dosta  zavisi i od toga koliko su polaznici zainteresovani za taj vid učenja, od njihovog odnosa prema radu i prihvatanju obaveza na radnom mestu.

Objašnjava da praktikanti na obuci „ Znanjem do posla“  za tri meseca dobijaju osnovna znanja o mašini, da znaju da pročitaju tehnološku dokumentaciju koja ide uz svaki proizvod, da mogu da rade na mašini u smislu usmeravanja  i pripremanja reznog alata za operacije koje su potrebne i da mogu da uhvate „nultu tačku“ na komadu.

„Rekao bih da je tri meseca obuke kratak period za ovakvu ozbiljnu proizvodnju kakvu ima Siemens. Mi imamo i petoosne i četvoroosne mašine, skupu opremu na kojoj se obrađuju  i vrlo skupi delovi. Obuka za samostalnost operatera na mašini zahteva jedan duži vremenski period, da bih i ja, kao mentor, bio siguran da neće doći do oštećenja ili druge štete koja se meri desetinama hiljada evra.“

Dušan procenjuje, prema iskustvu, da je potrebno minimum šest meseci za osposobljavanje praktikanta da bi on bio potpuno samostalan u radu za takvom mašinom.

On kaže da se stručan kadar teško nalazi, jer su iskusniji radnici koji rade na tim mašinama već i nisu zainteresovani za prelazak iz firme u firmu.

„Mi smo se bazirali na obuku mlađeg kadra, što je dobro i zbog toga što ih automatski već u startu usmeravate na sistem koji vi želite. Stariji radnici su, možda, naviknuti na neki drugi sistem rada i taj proces prilagođavanja može da im bude malo komplikovaniji.“

U drugom ciklusu „Znanjem do posla“ obučava se ukupno 48  praktikanata za CNC operatere. U „Siemens Mobility“  nove veštine stiče njihosam, dok su ostali raspoređeni u šest kompanija: Kovačnica, AMM Manufacturing, Trigano prikolice,  Gorenje, ILGM i RAP Zastava „Winches“.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Knjaževac: Startup centar za biznis ideje

E2E priča – Knjaževac: Startup centar za biznis ideje

Opština Knjaževac osnovaće Startup centar, namenjen mladim ljudima koji žele da započnu svoj biznis, vezan za moderne tehnologije.

Knjaževac: Sa idejom da zaustavi “odliv mozgova“ i mladima pruži šansu da pokrenu sopstveni biznis u onim oblastima za koje imaju najviše intresovanja, opština Knjaževac pokrenula je otvaranje Startup centra.

“Startup centar biće namenjen mladim ljudima koji žele da započnu biznis u oblasti IT industrije, kreativnih industrija, digitalnog marketinga, marketinga na društvenim mrežama i svih drugih freelence poslova, kojima se mnogi naši mladi sugrađani već bave,“ kaže Branislav Josifović, šef Kabineta predsednika opštine.

Nakon prvog javnog poziva, koji je bio svojevrsni test o zaintersovanosti, pokazalo se da mladi Knjaževčani imaju talenat i preduzetnički duh, ali da im je potreban dodatni podsticaj lokalne samouprave, kako bi svoje ideje pretočili u delo.

Startup centar

“Ideje su različite – od otvaranja kablovskih kanala, preko veb dizajna, programiranja i obuke iz programiranja, do promocije alternativne kulture. Sledeći korak biće razgovor sa ovim mladim budućim preduzetnicima, kako bismo ustanovili šta je to od opreme potrebno kako bi se prostor, koji smo im namenili adekvatno uredio. Spremni smo i da u početku subvencionišemo deo njihovih zarada, a sa ponosom ističem i da je ideja o osnivanju Startup centra naišla na odobravanje institucija i organizacija sa kojima godinama sarađajumo, poput Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji”, dodaje Josifović.

U opštini Knjaževac naglašavaju da je ovo jedan od puteva za otvaranje novih radnih mesta u visokotehnološkom sektoru i način da mladi doprinesu razvoju svog grada.

Tekst i foto: Ljiljana Pavlović / Uredila: Sandra Vlatković