E2E priča – Za tri meseca do novog zanimanja

E2E priča – Za tri meseca do novog zanimanja

Kruševac: U okviru projekta „Znanjem do posla” petorica praktikanata se tokom tri meseca u kruševačkoj firmi “Milošević” doo obučavaju za pomoćnog CNC operatera, a poslu se uče tri meseca kroz više modula u kojima su kombinovani teorija i praksa, s tim što je poslednjih mesec i po posvećeno isključivo praktičnom radu.

 

 „Oni koji su se školovali za ovo zanimanje imaju teorijsko predznanje, ali ostali polaznici pažljivo prate, uče, uklapaju se. Mogu da kažem da postižu ono što smo planirali. Oni koji su zainteresovani za određeni posao mogu da postignu cilj, mogu da nauče, a naši polaznici su veoma zainteresovani i dobro se snalaze”, rekao njihov mentor Ivan Matić, koji u firmi „Milošević” doo radi kao CNC operater na CNC mašinama za gvožđe i sečenje limova.

 

 

 

Teorijska i praktična obuka se, između ostalog, odnose na čitanje tehničkih crteža, koordinaciju mašine i ploče koja treba da se seče, pripremanje za seču. Deo teorijske obuke se odnosi na obradne centre i alate. U praksi uče kako da, na primer, naprave polugotov deo, koji se tu proizvodi, te da urade i modeliranje novog dela.

 

Razgovarali smo sa Mihajlom, Stefanom i Nikolom, koji se u firmi „Milošević” doo uče poslu pomoćnika CNC operatera. Obuka traje tri meseca kroz više modula u kojima su kombinovani teorija i praksa, s tim što je poslednjih mesec i po posvećeno isključivo praktičnom radu. Iako to nije njihova osnovna struka u novom zanimanju se, prema oceni mentora, dobro snalaze.

 

Mihajlo Milovanović (17) je u Prvoj tehničkoj školi u Kruševcu završio smer za tehničara grejne i rashladne tehnike. Za ovu obuku se prijavio jer je želeo da počne da radi, a nije uspeo da nađe posao u struci.

 

 

 

Pojavila se ova mogućnost i odlučio sam da probam. Više mi se sviđa zanimanje za koje sam se školovao, ali i ovo je dobro, bitno je da se radi, videću koja je kombinacija najbolja. Ovde na praksi učim kako da prvo nacrtam na kompjuteru, onda da to pošaljem na mašinu, pa da to isečemo”, ispričao je Mihajlo ističući da uspeva da prati i da mu, osim mentora, pomažu i kolege.

 

Da će mu obuka za rad na CNC mašini pomoći u pronalaženju posla nada se Stefan Dimitrievski (28).

 

 

„Završio sam Hemijsku školu, smer tehničar štampe. Radio sam u tri firme, imam radno iskustvo, ali to je bilo nešto drugo, u struci sam radio tri meseca, ali se ta firma ugasila. U mojoj struci, nažalost posla nema. Ovo je nešto novo, slično sam radio na jednoj mašini glodalici. Oduvek me zanimaju mašine i ovo će mi, nadam se, omogućiti da lakše dođem do posla. Što više učiš više ćeš da znaš, brže ćeš da nađeš posao”, smatra Stefan.

 

Iako je za Nikolu Ćirića (32), koji je završio prehrambeni smer u Hemijskoj školi, ovo nešto potpuno novo, siguran je da će uspeti:

 

 

 

Radio sam do sada u više firmi, ali to uglavnom nije bilo u struci. Kada sam preko prijatelja čuo za ovaj konkurs  odmah sam se prijavio, ovo me je oduvek zanimalo, ali mi je potpuno novo. Sviđa mi se više od svega što sam do sada radio, vidim sebe u budućnosti na ovakvom poslu i očekujem zaposlenje, što bi mi mnogo značilo.”

 

 

Sanja Nikolić, iz kruševačkog Edukativnog centra, koja je zadužena za sprovođenja obuka na radnom mestu u okviru ovog projekta, objasnila je da obuka ima šest modula.

 

 

„Prva dva modula su nulta, učili su teoriju i nema praktičnog dela. Potom tri kombinovana: teorija i praksa. Šesti, poslednji modul, je praksa, rad na mašini. To traje skoro mesec i po dana. Obuka ukupno traje tri meseca, odnosno 480 sati radnih, od toga je 16 dana teorije, a sve ostalo je praksa”, navela je Nikolić.

 

 

Tekst i foto: Jelena Božović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Uči za pomoćnog CNC operatera, sanja sopstveni biznis

E2E priča – Uči za pomoćnog CNC operatera, sanja sopstveni biznis

Kruševac: Ilija Terzić, jedan od praktikanata koji se, u okviru projekta “Znanjem do posla” u kruševačkoj firmi Milošević doo, obučava za pomoćnog CNC operatera, nada se da će dobro naučiti zanat i da će jednog dana moći da postane sam svoj gazda.

 

Iako se školovao upravo za posao CNC operatera, odnosno u kruševačkoj Prvoj tehničkoj školi završio smer za mašinskog tehničara za kompjutersko upravljanje CNC mašine, Ilija kaže da praksu stiče tek sada, učeći na konkretnom radnom mestu.

 

 

“Ovo čemu se sada obučavam je moja struka, volim da radim ovaj posao, zato sam se i prijavio za ovu obuku za koji sam čuo na info-sesiji u našoj školi. Školu sam završio ove godine, pre nekoliko mesec i ovo mi je prvo radno iskustvo”, rekao je Ilija Terzić.

 

Na teorijskoj obuci, koja čini deo obuke na radnom mestu, je, kako kaže, čuo dosta toga što je znao iz škole. Najviše mu znači praksa koju obavlja paralelno.

 

“Sada kada vidim kako to funkcioniše u praksi, shvatam da je sve drugačije nego što smo učili u školi. U početku je bilo malo frke kad vidiš nešto novo, ali je mnogo lakše kada uđeš malo u štos. Učimo konkretno da postavimo predmet, što znači da prvo na kompjuteru izvadimo dimenzije, uradimo tehnički crtež, slikamo, koristimo programe Zevs i Autocad, potom sa kompjutera na mašinu prebacimo program, odemo na mašinu, proverimo da li je alat u redu, uključimo mašinu, nađemo početnu tačku i to je to “, objasnio je Ilija deo naučenog procesa rada.

 

Zadovoljan je, kako je rekao, jer iskustvo stiče na CNC mašini, što nije mogao da učini dok se školovao.

 

 

“Ipak, mi smo našli način da steknemo praksu, došli smo ovde, radimo, učimo. Zaista volim ovo zanimanje, želeo sam da radim ovakav posao. Cilj mi je da uspem u tome i da sutra kupim svoju mašinu, da taj posao radim samostalno, da budem sam svoj gazda, zato mi je ovo znanje ovde dragoceno. Lep je osećaj kada uspeš nešto da napraviš“, zaključio je Ilija.

 

Njegov mentor Ivan Matić, koji u firmi Milošević doo kao CNC operater radi na CNC mašinama  za gvožđe i  za sečenje limova, potvrdio je da je Ilija imao dobro teorijsko predznanje i da je veoma zainteresovan za praksu kroz koju sada to znanje unapređuje.

 

Uči, dodaje njegov mentor, između ostalog, crtanje dela, potom da pusti mašinu u rad, te da na njoj napravi polugotov deo, koji se kasnije dodatno mašinski obrađuje. Predviđeno je da se polaznici obuče i za konstruisanje novih delova, što je deo posla kojim se pomenuto preduzeće bavi.

 

Petorica praktikanata se u firmi Milošević doo za posao pomoćnog CNC operatera obučavaju tri meseca, s tim što je 16 dana posvećeno teoriji, a sve ostalo je praksa.

 

Tekst i foto: Jelena Božović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Svoju budućnost kroje u “Leganci”

E2E priča – Svoju budućnost kroje u “Leganci”

Kruševac: Milica, Jelena i Sara su se, nakon školovanja za modelara odeće, prijavile za obuku na radnom mestu, koja se sprovodi u okviru projekta „Znanjem do posla”, a poslu se uče u kruševačkom preduzeću „Leganca”, koje se bavi proizvodnjom odeće.

 

Polaznice obuke navode da u praksi primenjuju, ali i značajno nadograđuju znanja stečena u školi.

 

 

Za Milicu Đorđević (23), koja je završila Politehničku školu „Milutin Milanković”, smer za modelara, obuka u „Leganci” je prvi posao. U tom preduzeću ona uči da radi na štepaćoj mašini, na specijalnoj mašini za drikere, potom u doradi, u krojačnici, na presi…

 

„Najviše mi se sviđa dorada, to je najzanimljivije, tu proveravamo da li je sve urađeno kako treba, ako nešto nije u redu moramo da vratimo i taj deo posla nosi veliku odgovornost. Rad za mašinama nije težak, ali traži veću koncentraciju kako bi štepovi bili lepo urađeni”, rekla je Milica.

 

Mnogo znači, dodala je, obuka na radnom mestu jer se kroz nju bolje shvata i teorija.

 

„U školi smo imali praksu jednom nedeljno, to nije bilo dovoljno da shvatimo svu teoriju. Ovde je mnogo zanimljivije, ima i boljih mašina”, navela je Milica.

 

 

Dolaskom u „Lagancu” ispunila joj se želja da pokuša da ostane u svojoj profesiji i da se u njoj dalje usavršava.

 

Isti smer završila je praktikantkinja Jelena Babić (24), kojoj je praksa na poslu, kako je rekla, ostvarenje želje da i dalje uči, jer ima ambiciju da se usavršava kao dizajnerka.

 

„Ovo je pravi praktični deo onoga što se zove tekstilstvo, naučile smo mnogo toga novog u odnosu na ono što smo učile u školi. Takođe, radimo za neke velike firme, koje su u svojim zemljama na dobrom glasu, što je posebno motivišuće. Imamo ovde, na primer, štep za koji u školi nismo ni čuli, potom dugmad koja mašinama bušimo i stavljamo”, ispričala je Jelena dodajući da joj je sve to novo, mada je i na praksi u školi uvek bila veoma zainteresovana.

 

Kaže da su koleginice i mentorke veoma strpljive i sigurna je da se takav kolektiv retko gde nalazi.

 

 

Najmlađa od ove tri praktikantkinje je Sara Pecić (20), kojoj je ovo, takođe, prvi posao, kaže da joj je dosta toga poznato iz škole i sa prakse koju je tada imala.

 

„Posao nije težak, radim na mašini, u doradi, u krojačnici. Planiram da postanem modni dizajner, a najzanimljiviji su mi modni šabloni“, rekla je ona. 

 

 

 

Njihova mentorka Marina Vučićević istakla je da su se one, obučavajući se za zanimanje šivača, do sada pokazale dobro, da su pažljive, zainteresovane i da su nedavno, kada je bilo više posla, pokazale da mogu dosta da pomognu.

 

Jedan od zaposlenih u krojačnici Miloš Miladinović, napomenuo je da je ovakva obuka veoma značajna za to preduzeće, koje radi tešku konfekciju, jer oblikuju zaposlene u skladu sa svojim potrebama.

 

Inače, vlasnik firme „Leganca” Bojan Pecić je 2017. godine učestvovao u SKA analizi i pripremi programa obuke (kurikuluma) za zanimanje krojač, za koje su se tada praktikanti obučavali u kruševačkoj konfekciji TID i sada je, kada se otvorila mogućnost da njegova firma zaposli nove radnike, odlučio da se obučavaju kroz ovaj program.

 

U „Leganci“ se kroz projekat „Znanjem do posla“ za posao šivača obučava pet polaznica.

 

Tekst i foto: Jelena Božović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E Priča – Umesto hleba „peče“ zanat šivača

E2E Priča – Umesto hleba „peče“ zanat šivača

Kruševac: Devetnaestogodišnja Jelena Vukojević prijavila se nedavno za obuku na radnom mestu za zanimanje šivač koja se sprovodi u kruševačkoj konfekciji „Leganca“. Završila je srednju školu za pekara, a u međuvremenu je radila u trgovini, ali je odlučila da se kroz projekat „Znanjem do posla“ oproba u poslu šivača.

 

U trenutku kada je upisivala srednju školu u ponudi nije bilo zanimanje šivač, što je bila Jelenina želja. Sticajem okolnosti završila je za pekara. Iako joj to zanimanje nije bilo blisko, tokom školovanja se pokazala veoma dobro, te je sa ekipom svoje škole osvajala nagrade na takmičenjima u spravljanju pekarskih proizvoda.

 

 

 

 

Otkrivanje tajni šivenja za nju je ostvarenje sna.

 

„Nikada nisam radila kao pekar. Jedno vreme sam radila u trgovini, ali mi se nije svidelo jer nisam mogla da pokažem svoju kreativnost. Zato sam odlučila da se oprobam u poslu šivača, što je oduvek bila moja želja. Veoma mi se dopada, a za sada me najviše privlači rad na mašini“,  priča Jelena Vukojević.

 

Obuka za šivača traje dva i po meseca, a praktičnom delu prethodio je njen desetodnevni teorijski deo. Tokom prvih mesec dana polaznice su se upoznale sa različitim mašinama, naučile čemu koja služi, kako se radi dorada, kako se pakuju završeni odevni predmeti.

 

„Ovo što sam do sada naučila uverava me da je to zaista posao kojim bih želela da se ubuduće bavim“, dodala je Jelena kroz osmeh.

 

 

 

 

Njena mentorka Marina Vučićević, koja ima deceniju i po dugo radno iskustvo, kaže da je Jelena, s obzirom na to da nije imala nikakvo predznanje o poslu šivača, morala da uči više od ostalih polaznica. Hvali njenu predanost poslu: 

Najpre je radila poslove koji nisu vezani za mašinu, potom za mašinom bez igle, sledeći korak je bio sa iglom, ali bez konca. Potom je radila sa koncem, prvo kraći, ravan štep, pa ostalo. Sluša kada joj objašnjavamo, zainteresovana je, želi da nauči.“

 

Napominje da je Jelena u ovom periodu obuke radila na više pozicija u okviru konfekcije, pakovala je kese, pakovala na mašini, lepila etikete.

 

U kruševačkoj firmi „Leganca“, u kojoj se kroz projekat „Znanjem do posla“ obučava pet polaznica, kažu da su se za taj program prijavili jer im nedostaju šivači.

 

 

 

 

„To zanimanje je slabo zastupljeno. Ranije je bilo šivača dok je radila konfekcija „Zvezda“, ali ti kadrovi većinom odlaze u penziju“, rekao je radnik zaposlen u krojačnici Miloš Miladinović.

 

Inače, „Leganca“ je osnovana 2003. godine kao mala porodična firma, a 2012. godine prerasla je u privredno društvo. Šije za  firme iz Centralne i Zapadne Evrope, a proizvodi koji izađu iz njenih pogona prodaju se u više od 50 zemalja sveta.

 

Tekst i Foto: Jelena Božović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Milica: Imala sam sreću

E2E priča – Milica: Imala sam sreću

Kruševac: Dvedesetsedmogodišnja Milica Jočić iz Kruševca odlučila je da se, u okviru projekta “Znanjem do posla”, prijavi za obuku za zanimanje konobar, mada nije imala nikakvo predznanje o tom poslu, što se  isplatilo jer je, nakon dvomesečne obuke u kruševačkoj Kafeteriji “But 037” dobila posao.

 

Odlučila sam da se u okviru ovog projekta oprobam u tom poslu. Prvo smo imali teorijsku obuku na kojoj sam dosta naučila o poslu konobara, o pravilima koja se odnose na restorane, o kodeksu oblačenja, obraćanju gostima, kao i o poslu u kafićima, gde su pravila nešto drugačija“, rekla je Milica Jočić.

 

Istakla je da je zaista imala sreću  da dođe u Kafeteriju „But 037“.

 

 „Poslodavac je dobar, a kolege i menadžerka uvek su spremni da izađu u susret, da nam objasne šta treba da radimo“, objasnila je Milica.

 

Iako svakog dana nauči nešto novo, svesna je da za dva meseca nije mogla da savlada sve veštine konobarskog zanata.

 

„Ipak znam dovoljno da mogu samostalno da odradim smenu. Tokom leta imamo i baštu, a s obzirom na to da smo mali kafić nije odvojen posao šankera i konobara. To znači da sam naučila i da spremam mnoge kafe i ledene čajeve koje imamo u ponudi i to mi se veoma dopada“, navela je ona.

 

Njihova priprema, kako je rekla, sastoji u dodavanju različitih dodataka i sirupa pa se dobijaju bela, crna, moka, te tople ili hladne kafe.

 

Imamo i specijalno spremljene vrste kafe, filter kafe, za čiju pripremu je potrebno malo više vremena, potrebno je malo više znanja i za to postoje posebni  parati“, dodala je.

 

 

Smatra da je uvek dobro znati više poslova i potvrđuje da joj mnogo znači što se nakon obuke zaposlila.

 

Zadovoljna sam što sam ostala da radim. Imati svoj dinar, posebno u ovom sada trenutku, mnogo znači. Posao mi se,  uz to, veoma sviđa“, rekla je ona.

 

Vlasnik Kafeterije „But 037“ i mentor na obuci Stefan Stojanović za Milicu ima samo pohvale.

 

Oduševljen sam njenom inicijativom i spremnošću da uči. Video sam da je veoma zainteresovana za posao, a ovo je način da stekne znanje koje će joj koristiti i ako bude radila na nekom drugom mestu“, rekao je Stefan Stojanović.

 

Prema njegovim rečima, projekat „Znanjem do posla“ je zanimljiv jer daje podsticaj ljudima koji su spremni da rade.

 

„Meni je pomogao da kroz posao obučim nekoga ko je u tome nov i nema iskustvo. Takođe, iako sam ranije imao iskustvo kao mentor, kroz ovaj projekat sam proširio i unapredio znanje o komunikaciji sa polaznicima i naučio kako da organizujem obuku i kako da je razdelim u nekoliko celina“,  naveo je Stefan Stojanović.

 

Za posao konobara u okviru projekta „Znanjem do posla“ u tri kafića se obučavalo petoro praktikanata iz Kruševca i Trstenika. Obuka je trajala dva meseca, a praktičnom delu prethodio je teorijski, koji su držali profesori iz kruševačke Hemijsko – tehnološke škole.

 

Tekst i foto: Jelena Božović / Uredila: Sandra Vlatković

 

E2E priča – Kafe Paradox: Kako gosta ugostiti

E2E priča – Kafe Paradox: Kako gosta ugostiti

Kruševac: Praktičnu obuku za posao konobara u kruševačkom kafeu “Paradox”, u okviru programa “Znanjem do posla”, pohađaju dva polaznika, kao deo grupe od petoro mladih koji se tom poslu uče u Rasinskom okrugu u okviru obuka na radnom mestu. 

 

Aleksandar Jovanović (25) je završio Hemijsko – tehnološku školu, smer za prehrambenog tehničara. Kako nije uspevao da nađe posao u struci odlučio se da ode na kruzer, gde je tri godine radio kao konobar. Epidemija korone ga je, međutim, vratila u Kruševac, gde duže od godinu dana nije radio. Odlučio je da se prijavi na obuku za zanimanje za koje je imao prethodno iskustvo kako bi unapredio svoje znanje:

 

„Prijavio sam se za obuku jer sam želeo da usavršim znanje, da napredujem u svom poslu, da se usavršavam. Ovde sam dosta učio, na primer, o tome kakav odnos treba da bude prema gostu.“

 

 

Njegovi planovi su da se, kada bude moguće, vrati na kruzer, a razlog je bolja zarada.  

 

Mihailo Knežević (18) bi, za razliku od Aleksandra, nakon završene obuke, želeo ovde da nastavi da radi kao konobar. 

 

„Završio sam baš za konobara, a radio sam tokom školovanja. Na ovu obuku sam došao kako bih utvrdio stečeno znanje. Veoma sam zadovoljan obukom, a ponovo se pokazalo da je uvek drugačije kada imate konkretne situacije sa gostima, u odnosnu na ono što učite u teoriji“, rekao je Mihailo napominjući da je ovo definitivno profesija u kojoj se pronašao te da ne bi mogao sebe da zamisli u nekom drugom poslu. 

 

 

Da praktikanti dobro savladavaju predviđenu obuku potvrdio je mentor, inače menadžer kafea „Paradox“, Nenad Miladinović, zadovoljan njihovim radom. 

 

„Oni su imali osnovo predznanje, ali ovo je za njih prilika da usavrše znanje u okolnostima koje nisu baš jednostavne, odnosno kada ima dosta gostiju, po našim standardima koji su visoki. Generalno, mi najviše insistiramo na odnosu konobara sa gostom, a to se najbolje vidi kada su velike gužve, kada je, takođe neophodno biti ljubazan, nasmejan, uz naravno, ispunjavanje svih ostalih potrebnih tehnika i zadataka.“

 

„Ideja je da konobar treba da shvati suštinsko razumevanje ugostiteljstva, da to nije trgovina, da gosta treba da ugostimo, a ne samo da mu odnesemo piće“, objasnio je Miladinović.  

 

Potvrdio je da je pronalaženje odgovarajuće radne snage akutni problem u toj oblasti privrede, naročito izražen zbog pandemije korona virusa, jer su se na udaru najviše našli hotelijerstvo, turizam i ugostiteljstvo.

 

„Ovakav način obuke je veoma značajan kako za polaznike tako i za nas mentore. Meni je lično koristilo jer sam sistematizovao znanja koja sam imao. Moje znanje o ugostiteljstvu je stvarano kroz godine rada i iskustva, a obuka za mentore mi je pomogla da formulišem i uobličim ono što sam znao“, dodao je Miladinović. 

 

 

Za posao konobara obučavaju se i dve polaznice u trsteničkom “Caffe Caffe” i jedna u kruševačkoj Kafeteriji “But”. 

 

Inače, praktičnom delu obuke prethodio je teorijski deo koji su predavali iskusni profesori iz kruševačke Hemijsko – tehnološke škole. 

 

Tekst i foto: Jelena Božović / Uredila Sandra Vlatković