E2E priča – Bojanov prozor u svet rada

E2E priča – Bojanov prozor u svet rada

Kragujevac: U radionici kompanije „Sunce Marinković“ 26-godišnji Bojan Milićević uči od najiskusnijih u tom poslu. Jedan je od desetorice mladih praktikanata koji se obučavaju za montere ALU i PVC stolarije u okviru programa „Znanjem do posla“.

Prva obuka za montere ALU i PVC stolarije u Kragujevcu

Bojanov široki osmeh najviše govori o tome kako se snašao na ovoj obuci, koliko je naučio, da li je prihvatio radnu disciplinu, kolege.

„Na obuci sam mesec i po dana, jako sam zadovoljan i uopšte mi nije ništa ni teško, ni naporno. Baš sam se pronašao u ovom poslu i prezadovoljan sam zbog toga. Mnogo mi je važno da su i instruktori iz Sunce Marinković od kojih učim, a to je moj utisak, zadovoljni mojim angažovanjem. Nastaviću da se trudim do kraja obuke, jer znam da je ovo moja šansa da se ovde i zaposlim na radnom mestu koje mi baš leži.“

 

Radionice, gradilište, servis

Prethodnih godina, od završetka školovanja za građevinskog tehničara niskogradnje, Bojan se dosta trudio da pronađe zaposlenje. Diploma mu nije mnogo pomogla, jer su poslodavci u njegovoj struci tražili samo radnike sa iskustvom.  Zbog toga je više od dve godine radio druge poslove u kojima nije video svoju budućnost.

 

 

„Za obuku Znanjem do posla saznao sam na sajtu preduzeća Sunce Marinković, gde redovno pratim oglase za posao. Video sam javni poziv i ta vrsta obuke me je zainteresovala. Pažnju mi je posebno privukla napomena da postoji mogućnost zaposlenja za one koji ostvare najbolje rezultate.“

Bojan kaže da ranije nije imao nikakvih „dodirnih tačaka“ sa poslom montera ALU i PVC stolarije. Samo su mu, dodaje, neki alati koji se koriste bili poznati iz privatnog života.

Nije mi delovalo da je nešto toliko komplikovano. Brzo sam se uklopio i sve shvatio. Na ovoj obuci sam odmah video da mi odgovara posao, brzo razumem i shvatam. Za mesec dana praktičnog rada sve mi je bilo jasno. Čini mi se da su mi sada neke stvari postale rutinske i da svakog dana sve više napredujem u veštinama.“

Dosta vremena Bojan je proveo na praksi u proizvodnji PVC stolarije gde je , kaže, imao priliku da prođe celu „liniju“ i sve operacije u izradi prozora, vrata, krila, štokova. Posle toga je prešao u radionicu za ALU stolariju i odlazio na terene.

 

„Posmatrao sam  iskusne radnike dok rade ali sam imao priliku i sam da osetim alat. Koristio sam šrafilicu, burgiju, imbus ključeve. Radio sam prihvatnike za prozor, pakovanje prozora i vrata, pomagao monterima u transportu. Idem na teren, na gradilišta u Beogradu i Kragujevcu, gde se radi montaža stolarije, a radio sam i sa serviserima.“

 

Verujte, ovo je posao budućnosti!

Bojan ističe da mu praktična obuka u kompaniji „Sunce Marinković“ vrlo znači jer uči sve ono što mu je potrebno za posao montera kod ovog poslodavca.

Na pitanje da li sebe vidi u poslu montera ALU i PVC stolarije, bez premišljanja odgovara potvrdno.

 

 

„Ovde sam veoma zadovoljan i voleo bih da posle obuke Znanjem do posla ostanem da radim u Suncu Marinković.“

„Verujte, ovo je posao budućnosti. Drvena stolarija je odavno otišla u istoriju. Budućnost je ALU i PVC stolarija.“

Kaže da je ovaj posao zavoleo, da se u njemu „ pronašao“. Siguran je da će u njemu moći da pokaže najviše i da poslodavac bude zadovoljan njegovim učinkom.

U šali kaže da, iako nije mogao da pronađe posao u struci građevinskog tehničara, sa novim veštinama ima šansu da ipak ostane „u vezi“ sa gradilištem, ali na nov način.

 

Fenomenalni instruktori

Bojan je oduševljen znanjem koje imaju instruktori od kojih praktikanti uče.

 

„Moj instruktor u proizvodnji je Mirko Mirkovski. Svako ko je zainteresovan, siguran sam da od njega može da nauči mnogo. Dosta korisnog znanja i veština mi je preneo i  instruktor Aca Đorđević iz Beograda na poslovima servisiranja.“

Bojanov instruktor Mirko Mirkovski ima 13 godina radnog iskustva u kompaniji „Sunce Marinković“. Ali, za njega je obuka praktikanata u programu „ Znanjem do posla“ sasvim novo iskustvo. Do sada je radio sa novim radnicima u kompaniji, ali nikada, kako kaže, ovako sistematizovano i od početka što bi se reklo, od prvog šrafa.

 

„Praktikanti su prvih deset dana obuke samo gledali ono što se radi i pričom smo pokušavali da im dočaramo šta se tu radi, šta je prozor, šta je okno, šta je staklo, vrata, gde je šta. Posle, evo, skoro mesec dana oni mogu da odrade niz jednostavnijih operacija.“

On smatra da je ova obuka dobar način za one koji uopšte nemaju radno iskustvo.

 

„Mentorski rad sa mladima je jako koristan. Nekada su mladi učili zanat od iskusnijih radnika, ali ne na ovakav način. Nije bilo vremena da se posvete radu sa mladim radnicima, pa su oni sami od njih, da tako kažem, „hvatali“ zanat. Sada se to promenilo. Na ovoj obuci sa mladima rade mentori i najbitnije je za praktikanta da hoće da uči i da radi.“

Praktikanti mu kažu da je radionica „super“ i da  nema tenzije, kao i da su kolege su korektne, sviđa im se atmosfera.

 

„Vole da idu sa nama na terene i gradilišta gde se ugrađuju naši proizvodi. Posebno su zadovoljni kada učestvuju u poslu i shvate da će ta stolarija stajati godinama u toj zgradi.“

Mirko naglašava da je ova obuka i za firmu jako važna, jer za dva meseca praktične obuke mogu da se prepoznaju mladi s predispozicijom za posao i oni koji su spremni da uče i napreduju. Prepoznaju se među praktikantima oni koji poštuju radne obaveze i disciplinu, slušaju iskusnije radnike i uklapaju se u ceo proces rada.

 

„Jako je važno i nama u firmi što za dva meseca možemo da vidimo koji praktikant želi da se prilagodi radnoj sredini. Ne traži se od njih da odmah sve rade perfektno. Mislim da je mnogo važnije da praktikant pokaže kakve ima kvalitete i kao čovek i kao radnik. Sve ostalo što se tiče veština naučiće kroz godine iskustva.“

 

 

„Sunce Marinković“: Obukom do deficitarnih kadrova

 

„Uključili smo se u obuku po programu Znanjem do posla sa osnovnim motivom da pronađemo odgovarajuće kadrove koji su deficitarni na tržištu. Postoji problem na tržištu rada – naći kvalitetnog radnika koji je pre svega stručan i koji se uklapa u naše osnovne vrednosti. Sve je teže naći takve kandidate, pa smo se okrenuli alternativnom modelu“ kaže Đorđe Kosovac, savetnik u HR sektoru kompanije „ Sunce Marinković“.

Za posao montera ALU i PVC stolarije danas se mladi ne školuju. U kompaniji „ Sunce Marinković“ kažu da je taj posao tražen i perspektivan. Polaznici obuke su završili srednje stručne škole i većina nema nikakvog radnog iskustva u stolariji. Program obuke praktikanata osmišljen je u kompaniji, teorijski i praktični deo.

O polaznicima obuke u kompaniji kažu da su motivisani, ozbiljni, posvećeni i odgovorni.

„Oni nisu naterani da dođu, nego su ovde svojevoljno, pošto su shvatili da će im ova obuka zaista koristiti. To je prilika za prekvalifikaciju kako bi postali konkurentniji na tržištu.“

U kompaniji „Sunce Marinković“ naglašavaju da će iskustvo sa obuke biti korisno svim praktikantima jer u koju god firmu da odu potrebna im je to „predznanja“ – da poštuju sredinu, radno vreme, uvažavaju kolege i imaju domaćinski odnos prema alatima.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Tehničar slušnih aparata – više od zanata

E2E priča – Tehničar slušnih aparata – više od zanata

Kragujevac: Džesika, Dušan i Ivan polaznici su obuke za zanimanje tehničar slušnih aparata u okviru drugog ciklusa projekta „Znanjem do posla“. Ovi mladi ljudi stiču nova znanja u kragujevačkom preduzeću „Alfa“, koje ima dugogodišnje iskustvo u pružanju usluga korisnicima sa slabijim sluhom. U toj kompaniji kažu da formalnog obrazovanja za ovo zanimanje nema i da im je ovo jedini, ali i najbolji, način da dođu do novih i spremnih radnika.

Kroz model „ Znanjem do posla“ preduzeće „Alfa“ je kreirala obuku za deficitarno zanimanje, tehničar slušnih aparata, koja traje tri meseca, dve trećine obuke je praktičan rad.

 

Znanje u službi zdravlja

Praktikanti imaju različito formalno obrazovanje, ali i zajedničke „crte“ – kreativnost, umešnost i komunikativnost. Za njih je zanimanje tehničar slušnih aparata mnogo više od zanata, kažu, da će, kroz ovu obuku, imati priliku da iskažu svoj talenat.

Studentkinja prava 23-godišnja Džesika Mihailović došla je na obuku, kako kaže, iz čiste radoznalosti. Posao joj je, već na prvi pogled, vrlo zanimljiv i veruje da će uspeti da savlada nove veštine i znanja.

„Nemam nikakvo predznanje u vezi sa ovim poslom. Od samog početka mi je sve veoma zanimljivo. Verujem da ću kroz ovu obuku moći da iskažem i svoj talenat jer je posao vrlo specifičan, pored veštine potrebna je i kreativnost“, objašnjava Džesika.

Džesikin vršnjak, Dušan Marinković je po formalnom obrazovanju, od svih praktikanata, najbliži zanimanju za koje se obučava u „Alfi“. Završio je Višu medicinsku školu, stažirao na ORL odeljenju, ali u zdravstvu nije pronašao posao.

„Ova obuka mi je u neku ruku bliska. Voleo bih da posle obuke ostanem u Alfi da radim i širim znanja. Ovo je, ipak, nekako u okviru medicine, tako da ne bih mnogo pobegao od struke za koju sam se obrazovao. Pomagao bih ljudima koji imaju problema sa sluhom i bio bih u službi zdravstva“, kaže Dušan.

Dušan nabraja veštine koje će učiti na obuci: merenje sluha, uzimanje otiska uha za olive, prodaja i servisiranje slušnih aparata, izrada čepića za zaštitu sluha – za spavanje, muziku, buku.

„Ponekad je i topla reč korisnicima naših usluga možda i najbitnija, jer su to uglavnom starije osobe“, navodi Dušan.

Dušan iz Paraćina, gde živi, putuje na obuku u Kragujevac. Kaže da se odlučio baš za ovu, umesto neke druge „destinacije“ preko granice gde veliki broj njegovih kolega po struci poslednjih godina odlazi u potrazi za boljim životom.

Po obrazovanju web dizajner, Ivan Radović (25) je na obuku došao pravo sa biroa za nezaposlene. Iako se zanimanje ne čini srodnim ipak pojašnjava da postoji „kopča“ između dizajna i tehničara slušnih aparata.

„Ovde se uzimaju otisci ušnih kanala, rade se kanalni aparati, olivice, to je unikatno, individualno, pa tu mogu da pokažem svoju kreativnost i za dizajn. A ako imaš tu crtu, znači da možeš to lepše da odradiš i daš svoj pečat tom radu“, kaže Ivan.

Praktikanti sa nestrpljenjem očekuju početak praktičnog rada. Uvereni su da će se snaći, ali i da će sa novim znanjem brže doći do posla.

 

Da proizvod bude i koristan i lep

Za obuku praktikanata u Alfinoj radionici je zadužena mentorka Nadežda Desnica. Ona kaže da posao za koji se mladi obučavaju nije jednostavan, niti se lako uči, a uz to je potrebno i dosta prakse.

„U prvoj fazi obuke polaznici samo prate kako se uzima otisak, kako se gleda otoskopom uvo, obrađuje otisak, što je pravo umeće, jer se radi sa elektromotorom. Onda sledi izlivanje. Tu je potrebna veština  za rad sa silikonom i sa svim alatima“, pojašnjava mentorka.

Druga faza obuke je praktičan rad, kada će polaznici obuke sami proći i  kroz sve poslove.

„Prvo će uzimati otisak ušnog kanala i to vežbajući na maketama uha. Kada, kao mentor, budem sigurna da su stekli znanje, radiće i sa našim klijentima“, kaže Nadežda Desnica.

 

 

Mentorka navodi i osobine potrebne da bi se neko bio dobar tehničar slušnih aparata, a najvažnije su smirenost, strpljenje, pedantost i kreativnost. Dobro je, kaže i da imaju malo umetničkih sklonosti, kako bi proizvod koji izrađuju bio i lep.

„Ništa nije šablonski, kao pod presom, sve se radi ručno. Zbog toga, ko ima tu crtu kreativnosti, može u ovom poslu da dođe do izražaja, da lepo uradi kanalni aparat, olivicu i štitnike za sluh, koje takođe radimo.“

 

Preduzeće sa sluhom za nove kadrove  

Marjan Radović, iz preduzeća „Alfa“, kaže da su obuke jedini način da se neko osposobi za tehničara slušnih aparata, s obzirom da taj obrazovni profil ne postoji u školama.

„Bila je odlična prilika da kroz projekat ‘Znanjem do posla’ sprovedemo obuku za  tehničara slušnih aparata. Naša inicijativa je prihvaćena i tada smo do detalja osmislili obuku. Obuka nije orijentisana samo na kandidate iz medicinske struke, formalno obrazovanje praktikanata nije odlučujuće. Osmislili smo takvu obuku da ona podrazumeva i medicinska znanja, saradnju sa lekarima, medicinskim radnicima i našim tehničarima“, kaže Radović.

U „Alfi“ kažu da su kroz projekat „Znanjem do posla“ uspeli da „stave na papir“ obuke koje su ranije radili.

„To je veliki plus, jer sada ispred sebe imamo razrađene faze obuke, spisak zadataka, pa je i rad po tome brži, efikasniji i lakši“, navodi Radović.

Praktikante koji su u „Alfi“ očekuje i terenski rad, jer je praksa ovog preduzeća da, idu u susret korisnicima, i da, izvan kancelarije, obavljaju besplatnu provera sluha.

„Oni koji se opredele za posao tehničara slušnih aparata, trebalo bi da budu spremni da stalno uče i usavršavaju se“, poručuju iz „Alfe“.

U okviru drugog ciklusa projekta „ Znanjem do posla“ za tehničare slušnih aparata u Kragujevcu obučava se ukupno sedam polaznika. Osim „Alfe“ mladi se obučavaju i u preduzećima „Oto Protetik“ i „KG Medikal“.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Iz hobija u pravi posao

E2E priča – Iz hobija u pravi posao

Kragujevac: Za trenutno najtraženije zanimanje u metalskoj industriji u Centru za trening kompanije Wacker Neuson u Kragujevcu obučava se 20 mladih zavarivača. Sedmoro iskusnih instruktora ima zadatak da ih nauči veštini MIG/MAG zavarivanja tokom dvomesečne praktične obuke u kompaniji.

Počela obuka za zavarivače u Kragujevcu

29-godišnji Anđel Đorđević uključio se u ovu obuku pošto su ga o njoj obavestili u Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Kragujevcu. Prepoznali su da bi ono čime se Anđel bavi samo iz hobija moglo da, uz kvalitetnu obuku, postane i njegov pravi posao. Po obrazovanju je tehničar drumskog saobraćaja, ali nije radio u struci. Uglavnom se snalazio radeći povremeno stolariju i u proizvodnji nameštaja, ali u tome nije video perspektivu.

 

„Iz hobija sam se kod kuće bavio elektroručnim zavarivanjem. To sam zavoleo i zato nije bilo dileme kada sam saznao za obuku  Znanjem do posla. U tome vidim priliku da naučim mnogo više  o zavarivanju,  ovladam MIG/MAG zavarivanjem koje je veoma traženo u industriji “

 

Uči se od najboljih  

Anđel kaže da je vrlo zadovoljan jer se obučava u  kompaniji za koju od ranije zna da ima jako dobru školu zavarivanja i instruktore.

 

„U Wackeru su lepo prihvatili celu našu grupu na obuci. Funkcionišu kao jedna velika porodica. Instruktori imaju puno znanja i na svakoga obraćaju pažnju maksimalno.“

Praksi u kompaniji prethodila je teorijska obuka u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu.

 

„Teorijska obuka je bila odlična, nešto mi je bilo poznato, ali dosta toga je bilo novog pre svega o MIG/ MAG zavarivanju ( Metal Inert Gas i Metal Aktiv Gas).  Svidelo mi se.  Posle toga sam sa grupom polaznika izabran za praksu u Wacker Neusonu.“

Anđel je na obuci oko mesec dana. Kaže da su prvih dana praktikanti učili o zaštiti na radu, pošto je u poslu zavarivača obavezno nošenje zaštitne opreme. I zaista, svi polaznici obuke odeveni su po standardu, nose zašitnu masku, rukavice, zaštitnu kecelju.

 

„Instruktori su nam objasnili šta je aparat, kako funkcioniše, kako se drži pištolj, pod kojim uglom se vari. Da, bilo je treme u početku. To je normalno, ali se i ona vremenom savlada.“

Anđel kaže da je posao zavarivača težak, a da ni uslovi rada nisu laki, jer su visoke temperature.

 

„Na primer kad žica dođe do elektroluka, razvije se temperatura i do  3.000 stepeni. Ali, na sve se to navikne.“

S druge strane, kaže Anđel, voli ovaj posao jer mu je vrlo zanimljiv, kreativan i stalno se nešto novo uči. Svaki zavar je kao neki vez koji se radi filigranskom preciznošću. Zbog toga, dodaje Anđel, u ovom poslu ruka mora da bude smirena, a varilac koncentrisan i svakog trenutka posvećen poslu, da stalno prati poziciju, luk i ugao zavarivanja.

 

Anđelov biznis plan

„Želim ovim da se bavim. I moj plan je da sa znanjem i veštinama stečenim na obuci Znanjem do posla brže dođem do posla. Ja se nadam da ću ostati da radim u Wacker Neusonu. Posao  zavarivača je vrlo tražen. Inostranstvo me trenutno ne interesuje. Najbitnije mi je da steknem dovoljno znanja, da se ovde zaposlim. Zavarivači su kod nas dobro plaćeni. Ko dobro radi, može dobro i da zaradi.“

Važno mu je i što ima priliku da na obuci stekne  sertifikat za zavarivače koji će mu biti i važna prednost u zapošljavanju i daljem napredovanju.

Anđel veruje da posle obuke „Znanjem do posla“ bolja budućnost  čeka celu njegovu porodicu.

 

 

„Supruga ne radi, imamo dvogodišnju ćerkicu. Borimo se. Zato je sve ovo za mene presudno. Verujem da sam sada na dobrom putu da se obučim za posao koji će mi pružiti sigurnost. To je najbitnije za mene kao mladog čoveka koji želi da stvori porodicu. Do sada sam radio poslove koji nisu pružali tu sigurnost.“

 

Instruktori su vrsni zavarivači

Grupa od 20 praktikanata je „ u rukama“  mladih ali vrsnih zavarivača kompanije Wacker Neuson. Oni ih uče i prate njihov napredak. Osim kvaliteta rada ocenjuju i njihove radne navike, spremnost da uče, zainteresovanost, ponašanje, kolegijalnost…Od svega toga zavisiće, kažu, i ko će iz grupe praktikanata biti izabran i za „viši“ nivo, odnosno prelazak iz trening centra u proizvodnju gde će nastaviti da „brusi“ zanat.

 

 „Praktikanti su do sada prešli 30 posto obuke Znanjem do posla. Još ima da se radi. Važno je da se nauči da se smiri ruka, pa tek onda ide ono primenjivo znanje koje se polako osvaja. U ovom poslu se zna da i posle godinu-dve, ima još da se uči. I vrsni zavarivači-instruktori čak i posle 10 godina rada priznaju da ima mnogo toga što još može i potrebno je naučiti – kao da nema kraja“, kaže rukovodilac Trening centra u Wacker-u, mašinski inženjer Miloš Ristić

.

Ristić kaže da se mladi obučavaju prema potrebama konkretnog radnog mesta. Svi moraju da znaju osnove zavarivanja, podešavanja aparata, kvalitet šava, zavara.

 

„Ima i specijalizacije, jer nisu sve linije iste, neke rade deblji, a neke tanji var. Ova grupa mladih praktikanata mora da savlada varove od A3 do A10,  u zavisnosti od debljine lima ili ploče.“

Ristić kaže da se  napredak praktikanata ocenjuje jednom nedeljno, kroz testiranje.

 

„Pre nego što budu otišli u proizvodnju, proverićemo ih i oceniti. Biće procenjena njihova spremnost za  proizvodnu liniju, a ako nisu  dobro savladali moraju da idu na doobuku. Praktikanti su sada u fazi predproizvodnje, a biće kvalifikovani za proizvodnju ako budu ocenjeni četvorkom ili peticom“.

Jedan od instruktora u obuci za zavarivače „ Znanjem do posla“ je Dragan Spasojević koji je u proizvodnji kao zavarivač radio 6 godina, a dve godine se bavi podučavanjem mlađih kolega.

 

„Praktikante smo prvo upoznali sa korišćenjem zaštitne opreme, aparata, šta je postupak zavarivanja, koji su uslovi, pozicije zavarivanja. Oni prvo rade na pločama, gde vežbaju osnovni ugaoni zavar, različitih dimenzija od A3 do A8. Zatim, na metalnim trening pločama vežbaju da menjaju ugao zavarivanja, pravac, pa se onda menjaju pozicije. Posle toga  ubacujemo delove iz proizvodnje da se na njima radi. Dobiće pravi zadatak gde će da primene ono što su naučili, uz nadzor mentora.“

Kaže da je za dobrog zavarivača najbitniji stav. Mladi treba prvo da budu zainteresovani za ovaj posao i imaju želju da napreduju, kao i da budu svesni šta mogu sa tim zanimanjem u karijeri.

 

„Bitno je da savladaju taj fizički deo posla i naviknu svoje telo na položaj za rad koji nije baš prirodan. Posao je vrlo zahtevan. U početku je dosta teško, ali vremenom se radnik navikava na sve izazove. Normalno je da u početku sa maksimalnim naporima mladi zavarivači imaju minimalne rezultate, ali vremenom sa minimalnim naporom imaće mnogo bolje rezultate.

Spasojević kaže da je cela grupa praktikanata na obuci za zavarivače dobra i ističe se izuzetnom motivisanošću da uči. Znaju da će od njihovog zalaganja i napretka na dvomesečnoj obuci zavisiti da li će im se ostvariti san o zaposlenju. Samo oni najbolji dobiće šansu da se zaposle kao zavarivači u kompaniji Wacker Neuson gde se proizvode bageri i poljoprivredne mašine.

Inače, obuku za zavarivače u okviru drugog ciklusa programa „Znanjem do posla“ pohađa ukupno 36 mladih iz Kragujevca. Praktična obuka izvodi se u kompanijama  Wacker Neuson, AMM Manufacturing i Siemens Mobility.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Izazovi uključivanja ranjivih grupa mladih na tržište rada

E2E priča – Izazovi uključivanja ranjivih grupa mladih na tržište rada

Kragujevac: „Profesionalna orijentacija i uključivanje na tržište rada ranjivih društvenih grupa“  bila je tema okruglog stola u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu. Razmenjena su iskustva i primeri dobre prakse, ali i predlozi kako podrška može da se unapredi. Učestvovali su školski pedagozi i psiholozi, predstavnici NSZ, gradske uprave, Regionalne privredne komore, Kancelarije za romska pitanja, Beogradske otvorene škole, Kancelarije za mlade, brokeri programa „Znanjem do posla“ – Razvojnog biznis centra.

U fokusu okruglog stola bili su mladi do 30 godina, osobe sa invaliditetom, mlade iz hraniteljskih porodica, Romi, mladi bez kvalifikacija.

 

„Ranjivi“ u brojkama 

Prema evidenciji filijale Nacionalne službe zapošljavanja u Kragujevcu od ukupno 18.462 nezaposlenih mladi čine 20 posto. Isti je procenat nezaposlenih koji imaju samo osnovnu školu, a sa drugim stepenom obrazovanja je njih 1.170. Više od polovine nezaposlenih sa niskim kvalifikacijama čine žene. Nezaposlenih do 30 godina ima 3.590, osoba sa invaliditetom 1.445, prijavljenih Roma je 301, žena žrtava porodičnog  nasilja 10,  a mladih iz hraniteljstva troje.

Iz NSZ u Kragujevcu kažu da je za podizanje zapošljivosti ove socijalne grupe važno da stiču baš ona znanja i veštine koje su tražene na tržištu rada.

„Osetljivim“ grupama nezaposlenih su dostupne mere NSZ, kao i razne stručne obuke. Oni , takođe, mogu da učestvuju i u obukama na radnom mestu po programu „Znanjem do posla“.

 

 

Karijerno savetovanje ranjivih grupa  

Pravilnim savetovanjem i profesionalnim usmeravanjem ranjivih grupa prevenira se njihova socijalna isključenost i siromaštvo. U tom smislu, u Kragujevcu već postoje brojne aktivnosti kroz međusektorsku saradnju institucija, ali ima još prostora za unapređenje podrške mladima iz osetljivih grupa koji se teško zapošljavaju.

„Misija“ dobre procene njihovih sposobnosti, sklonosti, kao i informisanje i savetovanje o budućem zanimanju počinje još u osnovnoj školi.

„Za profesionalni razvoj je jako bitno da učenici prvo upoznaju sebe i svoje sposobnosti, zatim mogućnosti lokalne sredine – izbor srednje škole, mogućnosti privrede i šanse za zapošljavanje“ smatra  psiholog iz Osnovne škole „Stanislav Sremčević“ Mirjana Milčić.

Prema njenim rečima na izbor učenika o daljem školovanju najvećim delom utiču roditelji. Blizu 70 posto učenika se posle osnovne škole opredeljuje za gimnaziju, ali značajan je i broj učenika koji pri kraju 8. razreda još nema predstavu o daljem školovanju.

„Uloga psihologa je jako važna, jer rade testiranja i savetodavni rad sa učenicima, a često nam se i roditelji obraćaju i traže podršku kada dete nije odlučno.“

Poseban „izazov“ su učenici koji rade po prilagođenom individualnom obrazovnom programu i potrebna im je dodatna podrška.

„U preporuci njihovog zanimanja zajednički rade timovi za profesionalnu orijentaciju u školama i timovi za dodatnu podršku učenicima. Pokušavamo da napravimo najbolji izbor u saradnji sa roditeljima i poznavajući mogućnosti učenika“

Podrška osetljivoj grupi nastavlja se i u srednjoj školi. U Srednjoj stručnoj školi ističu da  je „ bogatstvo“ Kragujevca upravo intersektorska saradnja kroz koju se pronalazi brzo rešenje za svakog mladog čoveka.

„Zahvaljujući intersektorskoj saradnji izradili smo modele koji su nam bili neophodni da pomognemo učenicima iz ranjivih grupa, da  prvo ostanu u sistemu obrazovanja, a onda i da budu obučeni za tražena zanimanja i da se zaposle“ rekla je pedagog SSŠ Sanja Milojević.

Ona je navela i više primera dobre prakse iz škole. U saradnji sa NVO „Romanipen“ škola održava radionice za roditelje i učenike. Tokom leta, organizuje se letnja praksa za đake, a deci iz ranjivih grupa poslodavci uz novčanu naknadu plaćaju i prevoz. Za osetljivu grupu – devojčice,  škola organizuje aktivnosti da se prevaziđu predrasude o muškim zanimanjima u mašinstvu.

Ova škola je postala i Centar za kontinuirano obrazovanje gde mladi mogu da nastave sa stručnim obukama za tražena zanimanja i po završetku formalnog obrazovanja.

 

 

Iz Beogradske otvorene škola (BOŠ) ističu da je jako bitno direktno savetovanje i podrška .

„ Pored karijernog savetovanja mladih, sve više se bavimo i osnaživanjem nastavnika u školama, jer im đaci stvarno veruju“ kaže Tamara Stanojević  iz BOŠ.

Navela je da mladi i dalje imaju problem s tim da li da upišu ono što će im donositi zaradu ili ono što vole i ne mogu da pronađu „zlatnu“ sredinu, kao i da ih roditelji „pritiskaju“ šta da upišu kao perspektivno.

U Osnovoj školi „Dragiša Luković Španac“ u Kragujevcu rade sa osetljivom grupom mladih neobrazovanih ljudi koji su prestareli za redovnu osnovnu školu. To je jedina škola u Kragujevcu u kojoj se sprovodi program Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

„Često nam se obraćaju polaznici sa pitanjima u vezi sa profesionalnom orijentacijom, ali  najčešće ne u tom smislu šta bi oni želeli, nego nas pitaju da ih uputimo na neki kurs, koji će da im obezbedi zaposlenje. Najčešće ih upućujemo na NSZ „ kaže Aleksandra Mitrović.

Zbog toga bi, kaže ona, bilo korisno da se održavaju radionice na kojima bi im se predstavile sve mogućnosti za stručne obuke ili zaposlenje.

Primetila je i da je vrlo malo obrazovnih profila ponuđeno za vanredno obrazovanje u srednjoj školi.

 

Nova mreža za podršku mladima koji izlaze iz hraniteljstva

U Centru za porodični smeštaj i usvojenje rade na formiranju  međusektorske mreže za aktivnu inkluziju mladih iz hraniteljskih porodica.

„Biće to prva mreža organizovana u četiri grada – Kragujevcu, Kraljevu, Čačku i Kruševcu. Pozvaćemo sve značajne aktere koji mogu da pomognu u pripremi ili u samom procesu osamostaljivanja mladih  po izlasku iz domskog smeštaja ili hraniteljstva“ kaže Ivana Bogdanović.

Ona  objašnjava da je ideja da se rade individualni aktivacioni planovi za svaku mladu osobu stariju od 14 godina.

„ Pozvaćemo predstavnike škola, psihologa, koji može dati pomoć u proceni i planiranju mera da mlada osoba bude osnažena i da se kvalitetnije osamostali i zaposli“

 

 

Prepoznata je i potreba edukovanja savetnika koji direktno rade sa hraniteljima i mladima na porodičnom smeštaju.

„Oni treba da daju savete hraniteljima, jer sve češće imamo  problem da veliki broj mladih upiše potpuno pogrešnu srednju školu, čak 70 posto. Oni se obično rukovode time da u tu školu ide većina drugara, ili da im je škola blizu,  ili šta će najlakše da završe.“

Ivana navodi da je potrebna i ozbiljnija procena učenika još u osnovnoj školi i koje su njihove mogućnosti, što je posebno važno za decu sa invaliditetom.

„Mi sada dobijamo informaciju od hranitelja, oslanjamo se na njihovu procenu i ono što dete može da verbalizuje. Hranitelji obično kažu da dete ništa ne zanima, da ni u čemu nije dobro. I tada je teško i nezahvalno da mi iz Centra koji ne živimo sa tom decom dajemo savete koju školu treba da odaberu. Zato je veoma korisna stručna procena koju ćemo ubuduće dobijati iz škole.“

U planu je i posebna vrsta obuka za hranitelje za uspešniju podršku mladima u procesu osamostaljivanja.

„Imaćemo mobilnu aplikaciju koja ima radni naziv Klikom do podrške gde će mladi dobijati informacije o resursima i uslugama u vezi sa hraniteljstvom i zaposlenjem.“

 

„Zanat u rukama“ – Informator o deficitarnim zanimanjima

Važno mesto ima i informisanje ranjivih grupa o potrebama poslodavaca i tržišta rada.  U tom cilju urađen je Informator „ Zanat u rukama“, predstavljen na okruglom stolu u kragujevačkoj Srednjoj stručnoj školi.

„U ovoj brošuri su opisana deficitarna zanimanja, za koja lica bez ili sa najnižim kvalifikacijama mogu da se obuče i zaposle u relativno kratkom vremenskom periodu“ kaže Nemanja Jovičić iz Razvojnog biznis centra (RBC).

Prema anketi poslodavaca i podataka filijale NSZ u Kragujevcu, najtraženija zanatska zanimanja su: bravar-zavarivač, stolar, šivač, tapetar, pekar-pica majstor, monter suve gradnje, armirač, tesar, farbar-lakirer.

„ Informator Zanat u rukama biće alat karijernim savetnicima da informišu nezaposlene o potrebama tržišta rada, organizatorima obuka u neformalnom obrazovanju ali i stručnim saradnicima u osnovnim školama u procesu profesionalne orijentacije i informisanja učenika i njihovih roditelja, za koje se proceni da su zanatska zanimanja adekvatan izbor“

Informator je nastao u okviru projekta  „Lokalna partnerstva za zapošljavanje ranjivih grupa“ koji sprovodi RBC u partnerstvu sa gradom Kragujevcom i uz podršku Vlade Švajcarske.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Novi alati za karijerno savetovanje

E2E priča – Novi alati za karijerno savetovanje

Kragujevac: U Kragujevcu je 11. i 12. aprila održana prva dvodnevna obuka za karijerne savetnike iz Nacionalne službe za zapošljavanje i članove tima za karijerno vođenje i savetovanje u srednjim školama. Obuku je prošlo 20 savetnika iz Jagodine, Čačka, Kraljeva i Kragujevca.

Učesnicima obuke su predstavljeni novi alati u karijernom savetovanju mladih, razvijeni u okviru programa „Znanjem do posla“, koje koriste karijerni centri koji funkcionišu u okviru ovog projekta.

Predstavljene su različite vrste upitnika za procenu kompetencija mladih osoba, tehnike vođenja intervjua sa njima za kvalitetnije procene, alati o tome kako se prikupljaju informacije o određenim zanimanjima sa tržišta rada, posredovanje u zapošljavanju i dr.

 

Edukacijom do kvalitetnije usluge savetovanja mladih

 

„Osnovna ideja treninga bila je da se unaprede kompetencije ljudi koji se bave karijernim savetovanjem u NSZ i u školskim timovima za karijerno vođenje, da im ponudimo nove alate koje mogu da koriste u svom radu, a sa druge strane da uspostavimo saradnju između ova dva sektora, jer ima puno prostora i logike da ona postoji, ali se to u praksi retko dešava“  rekla je trener na obuci Sandra Jovanović Belotić.

 

Prema njenim rečima, potrebno  je unaprediti veštine savetnika kako bi mogli da pruže još bolje usluge  mladima u procesu karijernog vođenja i savetovanja.

I istraživanja su pokazala, navodi Sandra, da većina njih nije prošla nijednu obuku prethodnih pet godina, pogotovo savetnici u NSZ.

 

„Oni su, inače, vrlo motivisani, ali samouki u tom procesu, zbog čega je važno da se njihove kompetencije unaprede“

Za zapošljavanje mladih, napominje Sandra, ključna je saradnja u okviru „trougla“ – škola, sistem zapošljavanja i privreda, kao i da se obezbedi dobar protok informacija.

 

„Tokom ove obuke smo kroz razgovor sagledali kako savetnici iz NSZ i škola vide mogućnost saradnje. Ono gde sigurno može da se ostvari saradnja je u procesu informisanja o potrebama tržišta rada, jer su to podaci kojima raspolaže NSZ. Tražili smo načine kako da te informacije mogu da budu dostupne i savetnicima u školama, a samim tim i mladima.“

U procesu karijernog savetovanja mladih ključno je da se pomogne njihova zapošljivost, da oni pronađu dobro mesto na tržištu rada. Bitan deo je i rad sa mladima na razvoju karijere, jer je svima posao važna stvar i određuje kvalitet života.

„Karijerno vođenje i savetovanje obezbeđuje to da možemo da radimo ono u čemu smo dobri, što volimo i da znamo kako da se dalje u tome razvijamo.“

Evropska praksa govori , kaže Sandra “da bi sa karijernim savetovanjem i vođenjem trebalo početi još od osnovne škole“, što je u Srbiji do sada bilo samo na nivou projekata.

 

Unapređenje rada karijernih savetnika u školi i NSZ

 

Jedna od učesnica obuke je bila i Sanja Milojević koja je  pet godina koordinator tima za karijerno vođenje u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu. Školski tim za karijerno vođenje i savetovanje u toj školi postoji duže od jedne decenije. Iako sa novim zakonom to više nije obaveza, ova škola je zadržala karijerno savetovanje učenika.

 

 

„U školi radimo informisanje učenika, karijerno savetovanje osetljivih grupa, organizujemo „Dane devojčica“, kojih ima manje na obrazovnim profilima u našoj školi – mašinstvo, saobraćaj i mehatronika. Imamo i „Dane otvorenih vrata“ kada osnovci mogu da se upoznaju sa profilima, ali i da isprobaju rad na mašinama u školi. Povezani smo sa fakultetima koji predstavljaju svoje programe. Takođe, sarađujemo i sa poslodavcima jer želimo da mladi saznaju još kroz školovanje kakve su potrebe poslodavaca.“.

Školski tim savetnika pomaže i mladima koji su možda izabrali „pogrešna“ zanimanja, jer se u njima nisu našli. Radi se „samospoznaja“ mladog čoveka, kako bi pronašao odgovarajući izbor profesije.

 

„U prvoj  godini se radi- samospoznaja, u drugoj- izrada ličnog plana karijere, u trećoj – donošenje odluka, a u četvrtoj izbor fakulteta. Upoznajemo mlade sa poslodavcima, zanimanjima, pravimo realne susrete, razgovore…“

U Srednjoj stručnoj školi imaju već uhodane mehanizme u radu, ali očekuju da će primenom novih alata iz projekta „ Znanjem do posla“ unaprediti veštine karijernog vođenja i savetovanja učenika.

 

„Na ovoj obuci smo saznali, na primer, da možemo da koristimo start metod za informisanje učenika.  Ako neko dođe i kaže, na primer, da hoće da bude policajac, tehnikom razgovora stavimo ga u neku kritičnu situaciju, da bismo videli kako će da reaguje, da li reaguje smireno ili impulsivno. Ukoliko je impulsivan, poziv policajca nije za tu osobu. Tada se sugeriše učeniku da malo razmisli, ukaže mu se da bi za to zanimanje trebalo da poseduje određene kompetencije, te mu se predloži da u razmatranje uzme možda neko drugo zanimanju. To je na primer jedan deo procene kompetencija mladih koju ćemo raditi uz pomoć novih alata“

Psiholog Senka Rvović je član školskog tima za karijerno vođenje i savetovanje u Prvoj gimnaziji u Kragujevcu. Obuka joj je dobrodošla, pošto se tek nedavno uključila u ovaj posao.

 

„Došla sam na obuku da poboljšam neke svoje veštine. Prilično je korisna za mene kao početnika u ovom poslu. Upoznala sam nove instrumente koji su prilično primenljivi, na primer intervju orijentisan na kompetencije mladih.  Mislim da će dosta koristiti i karijerne kartice koje smo dobili ovom prilikom, jer pomažu da vidimo sve kompetencije koje su neophodne za određeno zanimanje za koje su mladi zainteresovani.“

Senka kaže da se radi grupno i individualno savetovanje, a đaci su generalno vrlo zainteresovani za informacije o zanimanjima, poslodavcima, studiranju.

 

„Kada nam učenik dođe u pedagoško-psihološku službu i želi da sazna neke informacije o određenom zanimanju, mi sagledavamo njegove kompetencije, da li postoje, da li on može da radi na njima, da ih razvija, s obzirom da su neke prilično vezane za lični razvoj, npr. komunikacione i organizacione veštine.“

Savetnik za zapošljavanje u filijali NSZ u Čačku Nikola Nikolić je ocenio da je obuka bila vrlo korisna i da su predstavljeni alati vrlo primenljivi u praksi savetnika.

„Ovde smo čuli dosta novih informacija, razmenjivali iskustva iz filijala NSZ i škola, razgovarali o tome kako možemo da se povežemo i pružimo što više informacija mladima.  Do sada je ta saradnja na lokalnom nivou bila sporadična i zavisila od direktora škola.“

Teks i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Priprema za radnu praksu CNC operatera u Kragujevcu

E2E priča – Priprema za radnu praksu CNC operatera u Kragujevcu

Kragujevac: Mladi koji se obučavaju za CNC operatere u drugom ciklusu „Znanjem do posla“ prošli su  desetodnevnu teorijsku obuku u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu. To je bila priprema za početak njihove praktične obuku koja se izvodi u sedam kompanija u Kragujevcu u trajanju od dva meseca.

 

Polaznici obuke motivisani za nova znanja

Nekoliko godina posle završene srednje škole, polaznici obuke za CNC operatere ponovo su u se našli u školskoj klupi, da obnove znanja i nauče sve ono što će im biti potrebno za radnu praksu u kompanijama.

Kažu da su sada i motivisaniji nego kada su bili đaci. Pažljivo prate nastavu, postavljaju pitanja profesoru, interesuje ih materija… Razumeju  da će im ovo teorijsko znanje koristiti tokom praktične obuke u preduzećima.

Nastava je organizovana za dve grupe od po 26 polaznika. Najviše njih već ima predznanja jer su mašinske ili tehničke struke. Međutim, među  polaznicima ima i gimnazijalaca,  ekonomskih tehničara,  frizera…

27-godišnji Dejan Vujičić koji je završio Elektrotehničku školu na obuku je došao da stekne nova znanja i radno iskustvo.

„Prezadovoljan sam teorijskom obukom. Učimo sve ono što će nam biti potrebno u praktičnom radu. Profesori se trude  maksimalno.  Na ovoj nastavi naučio sam mnogo novog i jedva čekam da krenem sa radnom praksom u kompaniji.“

Dušan kaže da su časovi zanimljivi, a profesori strpljivi i trude se da odgovore na svako pitanje polaznika.

„Ovi časovi se razlikuju od klasičnih školskih, jer profesori imaju više vremena da nam se posvete nego kada  je u učionici duplo više đaka.“

Dušan bi voleo bih da bude izabran za praktikanta u kompaniji „Simens“ gde bi želeo i da ostane da radi posle obuke „ Znanjem do posla“. Spreman je da prihvati radne navike, znanja i veštine koje su mu  potrebne da bi mu poslodavac ponudio posao.

„Trebaće mi dosta znanja, a pre svega truda i rada. Spreman sam za taj izazov.“

Dejan Marković (25) je po struci  tehničar oblikovanja nameštaja i enterijera. Ima pet godina radnog staža ali nema iskustva u radu na CNC mašinama.

„Vidim sebe u tom poslu zato što je to napredna tehnologija. To su savremene, kompjuterske mašine koje imaju svoj program, on se prati, dobijate dimenzije i pravite delove po njima. Vrlo je zanimljivo“.

A na pitanje koje osobine treba da ima kao budući CNC operater Dejan kaže – da bude stručan, posvećen radnim zadacima i da usvaja savete iskusnijih kolega.

Marija Bojković nije pronašla posao u struci ni dve godine nakon završetka školovanja za operatera mašinske obrade. Obuku „ Znanjem do posla“ vidi kao dobru priliku da proširi znanje, stekne praktično iskustvo i pronađe posao.

„Iako mi je sve to već bilo poznato iz škole, teorijska obuka  je drugačija, jer nam je sada sve šire I detaljnije objašnjeno.“

I ona iščekuje praksu na kojoj će se, kaže, truditi da se pokaže u najboljem svetlu. Vidi sebe na radnom mestu u kompaniji Mind Group, ali dodaje da bi joj je posao u bilo kojoj od kompanija u kojima bi mogla da radi kao CNC operater svakako dobrodošao.

Među mašincima upoznajemo i jednog svršenog gimnazijalca, Marka Panovića ( 26).

„Ponečega o CNC mašinama se sećam sa tehničkog iz osnovne škole. Na ovoj teorijskoj nastavi sam naučio potpuno nove stvari. Sa nestrpljenjem očekujem da počnem da radim.  Da li mi je sve ovo dovoljno kao uvod  u praksu, videću kada počne obuka u kompaniji, ali čini mi se da jeste.“

Po Markovom mišljenju  za rad na CNC mašinama su najbitniji tačnost i preciznost. Trudiće se da se na praksi dobro pokaže, stekne radne veštine i ubrzo se zaposli.

„Znam da je važna i radna etika kod poslodavca, da sam ozbiljan, da pokažem da želim da radim i da mogu da računaju na mene.  Voleo bih da radim u kompaniji u kojoj su dobri uslovi i plata.“

 

Stariji „đaci“ bolje razumeju zašto nešto uče

Profesor mašinske grupe predmeta  u Srednjoj stručnoj školi Igor Nikolić  drži teorijsku obuku jednoj grupi budućih CNC operatere. Kaže da su časovi teorijske obuke posvećeni čitanju tehničkih crteža i tehničke dokumentacije, razlikovanju vrsta steznog, reznog i mernog alata, principima rada CNC mašina i dr.

„Imam iskustva u obučavanju mladih, s obzirom da škola sarađuje sa privredom, pa su do sada izvođene slične obuke za druge obrazovne profile. Program za CNC operatere smo prilagodili, što nam nije bio problem, jer u školi već postoje smer operater mašinske obrade i tehničar za kompjutersko upravljanje, pa se deo gradiva poklapa.“

Profesor kaže da su mladi polaznici obuke za CNC operatere vrlo zainteresovani na predavanjima. On ističe njihovu posvećenost obuci, kao i to da polaznici shvataju zbog čega nešto uče.

„Na ovoj obuci imamo i bivše đake ove škole koji su potkovani tehničkim znanjem, a tokom 10 dana obnovili su ta svoja znanja, dok su ostali sticali nova. U odnosu na đake, polaznici ove obuke su mnogo zainteresovaniji, pažljivije prate nastavu, žele da nauče i napreduju.“

Kaže da su u njegovoj grupi i bivši đaci kojima je ranije predavao u školi.

 „Oni su sada mnogo ozbiljniji i zreliji. Kažu mi – sada vidimo zašto nam treba škola. A kada smo im pričali – učite , trebaće vam, govorili su nam – šta će nam to. Sada im je jasno koliko su ta znanja važna za posao kojim žele da se bave.“

Profesor Nikolić  kaže da je zanimanje operater na CNC mašinama danas vrlo traženo u  mašinskoj  industriji.

To dobro znaju i mladi, što potvrđuje i veliko interesovanje za obuku u okviru projekta „Znanjem do posla“,  za koju se prijavilo 150 zainteresovanih, što je tri puta više u odnosu na broj mesta.

Teorijska obuka završena je testiranjem, a na osnovu tih rezultata poslodavci su izvršili raspoređivanje praktikanata. Ukupno 48 polaznika biće na praksi na radnim mestima u kompanijama: Zastava kovačnica“, AMM Manufacturing, Siemens Mobility, Trigano prikolice, Gorenje Group , ILGM i RAPP Zastava „Winches“.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković