E2E priča – Novi alati za karijerno savetovanje

E2E priča – Novi alati za karijerno savetovanje

Kragujevac: U Kragujevcu je 11. i 12. aprila održana prva dvodnevna obuka za karijerne savetnike iz Nacionalne službe za zapošljavanje i članove tima za karijerno vođenje i savetovanje u srednjim školama. Obuku je prošlo 20 savetnika iz Jagodine, Čačka, Kraljeva i Kragujevca.

Učesnicima obuke su predstavljeni novi alati u karijernom savetovanju mladih, razvijeni u okviru programa „Znanjem do posla“, koje koriste karijerni centri koji funkcionišu u okviru ovog projekta.

Predstavljene su različite vrste upitnika za procenu kompetencija mladih osoba, tehnike vođenja intervjua sa njima za kvalitetnije procene, alati o tome kako se prikupljaju informacije o određenim zanimanjima sa tržišta rada, posredovanje u zapošljavanju i dr.

 

Edukacijom do kvalitetnije usluge savetovanja mladih

 

„Osnovna ideja treninga bila je da se unaprede kompetencije ljudi koji se bave karijernim savetovanjem u NSZ i u školskim timovima za karijerno vođenje, da im ponudimo nove alate koje mogu da koriste u svom radu, a sa druge strane da uspostavimo saradnju između ova dva sektora, jer ima puno prostora i logike da ona postoji, ali se to u praksi retko dešava“  rekla je trener na obuci Sandra Jovanović Belotić.

 

Prema njenim rečima, potrebno  je unaprediti veštine savetnika kako bi mogli da pruže još bolje usluge  mladima u procesu karijernog vođenja i savetovanja.

I istraživanja su pokazala, navodi Sandra, da većina njih nije prošla nijednu obuku prethodnih pet godina, pogotovo savetnici u NSZ.

 

„Oni su, inače, vrlo motivisani, ali samouki u tom procesu, zbog čega je važno da se njihove kompetencije unaprede“

Za zapošljavanje mladih, napominje Sandra, ključna je saradnja u okviru „trougla“ – škola, sistem zapošljavanja i privreda, kao i da se obezbedi dobar protok informacija.

 

„Tokom ove obuke smo kroz razgovor sagledali kako savetnici iz NSZ i škola vide mogućnost saradnje. Ono gde sigurno može da se ostvari saradnja je u procesu informisanja o potrebama tržišta rada, jer su to podaci kojima raspolaže NSZ. Tražili smo načine kako da te informacije mogu da budu dostupne i savetnicima u školama, a samim tim i mladima.“

U procesu karijernog savetovanja mladih ključno je da se pomogne njihova zapošljivost, da oni pronađu dobro mesto na tržištu rada. Bitan deo je i rad sa mladima na razvoju karijere, jer je svima posao važna stvar i određuje kvalitet života.

„Karijerno vođenje i savetovanje obezbeđuje to da možemo da radimo ono u čemu smo dobri, što volimo i da znamo kako da se dalje u tome razvijamo.“

Evropska praksa govori , kaže Sandra “da bi sa karijernim savetovanjem i vođenjem trebalo početi još od osnovne škole“, što je u Srbiji do sada bilo samo na nivou projekata.

 

Unapređenje rada karijernih savetnika u školi i NSZ

 

Jedna od učesnica obuke je bila i Sanja Milojević koja je  pet godina koordinator tima za karijerno vođenje u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu. Školski tim za karijerno vođenje i savetovanje u toj školi postoji duže od jedne decenije. Iako sa novim zakonom to više nije obaveza, ova škola je zadržala karijerno savetovanje učenika.

 

 

„U školi radimo informisanje učenika, karijerno savetovanje osetljivih grupa, organizujemo „Dane devojčica“, kojih ima manje na obrazovnim profilima u našoj školi – mašinstvo, saobraćaj i mehatronika. Imamo i „Dane otvorenih vrata“ kada osnovci mogu da se upoznaju sa profilima, ali i da isprobaju rad na mašinama u školi. Povezani smo sa fakultetima koji predstavljaju svoje programe. Takođe, sarađujemo i sa poslodavcima jer želimo da mladi saznaju još kroz školovanje kakve su potrebe poslodavaca.“.

Školski tim savetnika pomaže i mladima koji su možda izabrali „pogrešna“ zanimanja, jer se u njima nisu našli. Radi se „samospoznaja“ mladog čoveka, kako bi pronašao odgovarajući izbor profesije.

 

„U prvoj  godini se radi- samospoznaja, u drugoj- izrada ličnog plana karijere, u trećoj – donošenje odluka, a u četvrtoj izbor fakulteta. Upoznajemo mlade sa poslodavcima, zanimanjima, pravimo realne susrete, razgovore…“

U Srednjoj stručnoj školi imaju već uhodane mehanizme u radu, ali očekuju da će primenom novih alata iz projekta „ Znanjem do posla“ unaprediti veštine karijernog vođenja i savetovanja učenika.

 

„Na ovoj obuci smo saznali, na primer, da možemo da koristimo start metod za informisanje učenika.  Ako neko dođe i kaže, na primer, da hoće da bude policajac, tehnikom razgovora stavimo ga u neku kritičnu situaciju, da bismo videli kako će da reaguje, da li reaguje smireno ili impulsivno. Ukoliko je impulsivan, poziv policajca nije za tu osobu. Tada se sugeriše učeniku da malo razmisli, ukaže mu se da bi za to zanimanje trebalo da poseduje određene kompetencije, te mu se predloži da u razmatranje uzme možda neko drugo zanimanju. To je na primer jedan deo procene kompetencija mladih koju ćemo raditi uz pomoć novih alata“

Psiholog Senka Rvović je član školskog tima za karijerno vođenje i savetovanje u Prvoj gimnaziji u Kragujevcu. Obuka joj je dobrodošla, pošto se tek nedavno uključila u ovaj posao.

 

„Došla sam na obuku da poboljšam neke svoje veštine. Prilično je korisna za mene kao početnika u ovom poslu. Upoznala sam nove instrumente koji su prilično primenljivi, na primer intervju orijentisan na kompetencije mladih.  Mislim da će dosta koristiti i karijerne kartice koje smo dobili ovom prilikom, jer pomažu da vidimo sve kompetencije koje su neophodne za određeno zanimanje za koje su mladi zainteresovani.“

Senka kaže da se radi grupno i individualno savetovanje, a đaci su generalno vrlo zainteresovani za informacije o zanimanjima, poslodavcima, studiranju.

 

„Kada nam učenik dođe u pedagoško-psihološku službu i želi da sazna neke informacije o određenom zanimanju, mi sagledavamo njegove kompetencije, da li postoje, da li on može da radi na njima, da ih razvija, s obzirom da su neke prilično vezane za lični razvoj, npr. komunikacione i organizacione veštine.“

Savetnik za zapošljavanje u filijali NSZ u Čačku Nikola Nikolić je ocenio da je obuka bila vrlo korisna i da su predstavljeni alati vrlo primenljivi u praksi savetnika.

„Ovde smo čuli dosta novih informacija, razmenjivali iskustva iz filijala NSZ i škola, razgovarali o tome kako možemo da se povežemo i pružimo što više informacija mladima.  Do sada je ta saradnja na lokalnom nivou bila sporadična i zavisila od direktora škola.“

Teks i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Priprema za radnu praksu CNC operatera u Kragujevcu

E2E priča – Priprema za radnu praksu CNC operatera u Kragujevcu

Kragujevac: Mladi koji se obučavaju za CNC operatere u drugom ciklusu „Znanjem do posla“ prošli su  desetodnevnu teorijsku obuku u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu. To je bila priprema za početak njihove praktične obuku koja se izvodi u sedam kompanija u Kragujevcu u trajanju od dva meseca.

 

Polaznici obuke motivisani za nova znanja

Nekoliko godina posle završene srednje škole, polaznici obuke za CNC operatere ponovo su u se našli u školskoj klupi, da obnove znanja i nauče sve ono što će im biti potrebno za radnu praksu u kompanijama.

Kažu da su sada i motivisaniji nego kada su bili đaci. Pažljivo prate nastavu, postavljaju pitanja profesoru, interesuje ih materija… Razumeju  da će im ovo teorijsko znanje koristiti tokom praktične obuke u preduzećima.

Nastava je organizovana za dve grupe od po 26 polaznika. Najviše njih već ima predznanja jer su mašinske ili tehničke struke. Međutim, među  polaznicima ima i gimnazijalaca,  ekonomskih tehničara,  frizera…

27-godišnji Dejan Vujičić koji je završio Elektrotehničku školu na obuku je došao da stekne nova znanja i radno iskustvo.

„Prezadovoljan sam teorijskom obukom. Učimo sve ono što će nam biti potrebno u praktičnom radu. Profesori se trude  maksimalno.  Na ovoj nastavi naučio sam mnogo novog i jedva čekam da krenem sa radnom praksom u kompaniji.“

Dušan kaže da su časovi zanimljivi, a profesori strpljivi i trude se da odgovore na svako pitanje polaznika.

„Ovi časovi se razlikuju od klasičnih školskih, jer profesori imaju više vremena da nam se posvete nego kada  je u učionici duplo više đaka.“

Dušan bi voleo bih da bude izabran za praktikanta u kompaniji „Simens“ gde bi želeo i da ostane da radi posle obuke „ Znanjem do posla“. Spreman je da prihvati radne navike, znanja i veštine koje su mu  potrebne da bi mu poslodavac ponudio posao.

„Trebaće mi dosta znanja, a pre svega truda i rada. Spreman sam za taj izazov.“

Dejan Marković (25) je po struci  tehničar oblikovanja nameštaja i enterijera. Ima pet godina radnog staža ali nema iskustva u radu na CNC mašinama.

„Vidim sebe u tom poslu zato što je to napredna tehnologija. To su savremene, kompjuterske mašine koje imaju svoj program, on se prati, dobijate dimenzije i pravite delove po njima. Vrlo je zanimljivo“.

A na pitanje koje osobine treba da ima kao budući CNC operater Dejan kaže – da bude stručan, posvećen radnim zadacima i da usvaja savete iskusnijih kolega.

Marija Bojković nije pronašla posao u struci ni dve godine nakon završetka školovanja za operatera mašinske obrade. Obuku „ Znanjem do posla“ vidi kao dobru priliku da proširi znanje, stekne praktično iskustvo i pronađe posao.

„Iako mi je sve to već bilo poznato iz škole, teorijska obuka  je drugačija, jer nam je sada sve šire I detaljnije objašnjeno.“

I ona iščekuje praksu na kojoj će se, kaže, truditi da se pokaže u najboljem svetlu. Vidi sebe na radnom mestu u kompaniji Mind Group, ali dodaje da bi joj je posao u bilo kojoj od kompanija u kojima bi mogla da radi kao CNC operater svakako dobrodošao.

Među mašincima upoznajemo i jednog svršenog gimnazijalca, Marka Panovića ( 26).

„Ponečega o CNC mašinama se sećam sa tehničkog iz osnovne škole. Na ovoj teorijskoj nastavi sam naučio potpuno nove stvari. Sa nestrpljenjem očekujem da počnem da radim.  Da li mi je sve ovo dovoljno kao uvod  u praksu, videću kada počne obuka u kompaniji, ali čini mi se da jeste.“

Po Markovom mišljenju  za rad na CNC mašinama su najbitniji tačnost i preciznost. Trudiće se da se na praksi dobro pokaže, stekne radne veštine i ubrzo se zaposli.

„Znam da je važna i radna etika kod poslodavca, da sam ozbiljan, da pokažem da želim da radim i da mogu da računaju na mene.  Voleo bih da radim u kompaniji u kojoj su dobri uslovi i plata.“

 

Stariji „đaci“ bolje razumeju zašto nešto uče

Profesor mašinske grupe predmeta  u Srednjoj stručnoj školi Igor Nikolić  drži teorijsku obuku jednoj grupi budućih CNC operatere. Kaže da su časovi teorijske obuke posvećeni čitanju tehničkih crteža i tehničke dokumentacije, razlikovanju vrsta steznog, reznog i mernog alata, principima rada CNC mašina i dr.

„Imam iskustva u obučavanju mladih, s obzirom da škola sarađuje sa privredom, pa su do sada izvođene slične obuke za druge obrazovne profile. Program za CNC operatere smo prilagodili, što nam nije bio problem, jer u školi već postoje smer operater mašinske obrade i tehničar za kompjutersko upravljanje, pa se deo gradiva poklapa.“

Profesor kaže da su mladi polaznici obuke za CNC operatere vrlo zainteresovani na predavanjima. On ističe njihovu posvećenost obuci, kao i to da polaznici shvataju zbog čega nešto uče.

„Na ovoj obuci imamo i bivše đake ove škole koji su potkovani tehničkim znanjem, a tokom 10 dana obnovili su ta svoja znanja, dok su ostali sticali nova. U odnosu na đake, polaznici ove obuke su mnogo zainteresovaniji, pažljivije prate nastavu, žele da nauče i napreduju.“

Kaže da su u njegovoj grupi i bivši đaci kojima je ranije predavao u školi.

 „Oni su sada mnogo ozbiljniji i zreliji. Kažu mi – sada vidimo zašto nam treba škola. A kada smo im pričali – učite , trebaće vam, govorili su nam – šta će nam to. Sada im je jasno koliko su ta znanja važna za posao kojim žele da se bave.“

Profesor Nikolić  kaže da je zanimanje operater na CNC mašinama danas vrlo traženo u  mašinskoj  industriji.

To dobro znaju i mladi, što potvrđuje i veliko interesovanje za obuku u okviru projekta „Znanjem do posla“,  za koju se prijavilo 150 zainteresovanih, što je tri puta više u odnosu na broj mesta.

Teorijska obuka završena je testiranjem, a na osnovu tih rezultata poslodavci su izvršili raspoređivanje praktikanata. Ukupno 48 polaznika biće na praksi na radnim mestima u kompanijama: Zastava kovačnica“, AMM Manufacturing, Siemens Mobility, Trigano prikolice, Gorenje Group , ILGM i RAPP Zastava „Winches“.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

Drugi ciklus obuke za vaspitače u Kragujevcu

Drugi ciklus obuke za vaspitače u Kragujevcu

Kragujevac: Marijana Marić i Magdalena Aleksić polaznice su obuke za vaspitače u drugom ciklusu projekta“ Znanjem do posla“. Marijana je završila Višu pedagošku školu, a Magdaleni je ostao još jedan ispit do mastera na Pedagoškoj akademiji. Ove 24-godišnjakinje imaju istu želju – da se zaposle kao vaspitačice. Znaju da im za bavljenje ovim poslom nedostaje praktično iskustvo, koje kroz formalno obrazovanje nisu mogle da steknu. Po praktično znanje otišle su u vrtić „Šumska vila“ u Kragujevcu koji sprovodi praktičnu obuku za mlade vaspitače bez zaposlenja.

Marijanin put do „Šumske vile“

Dobar deo odrastanja i školovanja Marijana iz okoline Ćićevca provela je u hraniteljskoj porodici. Posle okončanja studija pred njom je bio nov izazov – zaposlenje i osamostaljivanje. Došla je u Kragujevac da ispiše nove stranice života. Posao u struci vaspitača nije pronašla , pa se oprobala s poslom u proizvodnji, gde se kratko zadržala shvativši da to nije njen pravi izbor. Do „Šumske vile“ došla je zahvaljujući Centru za porodični smeštaj i hraniteljstvo, koji ju je i obavestio o obuci po programu „Znanjem do posla“. Nije se dvoumila.

U vrtić „Šumska vila“ odlazi svakog radnog dana u 9 sati i ostaje do 16,30. Ima puno radno vreme koje, kaže, brzo prođe, jer je dan ispunjen brojnim aktivnostima sa decom. Kada smo je sreli, Marijana je bila sa srednjom grupom dece – od tri do pet godina. Iako postoji dnevna rutina- doručak, igranje, užina, spavanje, kaže da je svaki dan sa decom drugačiji. Razne su teme za razgovor i igru – pričamo o osećanjima, zašto smo tužni ili srećni, crtamo„smajliće“, čitamo, razgovaramo o životinjama, pravimo čestitke za praznike…

„Zadovoljna sam, deca su me prihvatila , to je veoma važno, a upoznajem i njihove roditelje. Iz dana u dan stičem nova znanja. U vrtiću sam najpre imala teorijsku obuku, a praktičnu sam počela radom sa najmlađom decom- u jaslicama, a sada radim u srednjoj grupi, sa decom od tri do pet godina. Za dve nedelje prakse u vrtiću postala sam u odnosu sa decom opuštenija i komunikativnija. “

Marijana kaže da u „Šumskoj vili“ primenjuje sve ono o čemu je učila tokom školovanja. Prati kako rade iskusniji vaspitači, sledi njihove savete, a što je najkorisnije , dobija zadatke i sama se uključuje u sve aktivnosti.
Takvu priliku, naglašava, nije imala tokom studija, gde je dominantno „knjiško“ znanje.

„Očekujem da kroz obuku steknem baš ono iskustvo, znanje i veštine potrebne za posao vaspitača i što je najvažnije da budem spremna za samostalan rad sa decom u vrtiću“, kaže Marijana.

Praktično znanje kao dodatak na „master“

Uoči diplomiranja na master studijama na Pedagoškoj akademiji u Kruševcu, Magdalena Aleksić je odlučila da „upiše“ obuku za vaspitača i svom fakultetskom znanju doda praktično iskustvo koje joj nedostaje.

„Od drugarice koja je već prošla obuku za vaspitača u prvom ciklusu Znanjem do posla saznala sam za novi krug obuke. Odlučila sam da se prijavim jer me je interesovalo kako izgleda praktičan rad u vrtiću.“

Kaže da se na obuci dobro snašla i da su utisci odlični.

„Sada sam sa u starijoj vaspitnoj grupi sa decom preko pet godina, sa kojima rade dve vaspitačice. Uz uobičajene aktivnosti, danas imamo i pripremu proslave Andrijinog rođendana, a predviđene su i vežbe u fiskulturnoj sali.“

Magdalena kaže da joj sada izgleda kao da fakultet i rad u vrtiću nemaju nikakve „dodirne tačke„ jer se, objašnjava, na fakultetu skromna dvonedeljna praksa svodi na posmatranje rada vaspitača bez uključivanja u aktivnosti.

 

vaspitačice

 

 

„Na praktičnoj obuci ‘Znanjem do posla’ je sasvim drugačije. Sve što znam iz teorije i vidim od vaspitača mogu i sama da primenim u radu sa decom“, navodi Magdalena, uverena da će mnogo naučiti i da će joj sertifikat sa ove obuke biti od pomoći kod zaposlenja.

Direktorka vrtića mentorka obuke

Vrtić „Šumska vila„ je pre godinu dana zaposlio jednu praktikantkinju koja je bila obučena za vaspitača po programu „Znanjem do posla“ u prvom ciklusu, jer su bili izuzetno zadovoljni njenim. Vođeni dobrim iskustvom, u „Šumskoj vili“ su odlučili da se i u drugom ciklusu „Znanjem do posla“ uključe u izvođenje obuke za vaspitače i primili su četiri mlada praktikanta.
Direktorka vrtića Neda Božović postala je mentorka na obuci i iz dana u dan prati napredak polaznika prakse.

„Mentorski rad je i inače deo moje profesionalne svakodnevice u vrtiću. Kada kod nas dođu mladi da rade, zaista se trudim da sve maksimalno pojasnim i pokažem. Najbolje se uči kada se gleda, a zatim se u tome i sam oprobaš.“

I sama je prošla obuku za mentora u programu „ Znanjem do posla“, koja joj je bila vrlo korisna jer je stekla sistematizovano znanje o prenosu znanja i ocenjivanju napretka praktikanata, a mogla je i da razmeni iskustva sa ostalim mentorima.
Iz iskustva zna da mladi vaspitači imaju problem sa vođenjem dokumentacije, a od pisanja dnevnika aktivnosti prave „bauka“.

„Kroz praktičnu obuku ‘Znanjem do posla’ trudimo se da rešavamo i ovaj problem. Kada praktikant počne sam da piše dnevnik aktivnosti, taj zadatak mu više ne izgleda kao nemoguća misija“.

S druge strane, s pozicije poslodavca, kaže, dva meseca praktične obuke sasvim je dovoljno da se, na osnovu komunikativnosti, odgovornosti i odnosa prema poslu, napravi procena da li je neko za poziv vaspitača ili nije.
U vrtiću „Šumska vila spremni su da budu i „dobra vila“ i ponude zaposlenje onima koji se „pokažu i dokažu“ tokom obuke.
U drugom ciklusu „Znanjem do posla“ za vaspitače se obučava 13 mladih, a praktična znanja stiču u vrtićima „Šumska vila„ i „Drugarstvo“.
U prošlogodišnjem ciklusu, posle završene obuke, u vrtićima u Kragujevcu zaposlila se gotovo cela grupa praktikanata obučenih u okviru programa „Znanjem do posla“.

Takst i foto: Gordana Mirović / Uredila:Sandra Vlatković

E2E priča – Zanat se „peče“ kod najboljih

E2E priča – Zanat se „peče“ kod najboljih

Kragujevac: Za obuku za zavarivače u drugom ciklusu programa „ Znanjem do posla“ prijavilo se 60 mladih bez posla iz Kragujevca, od kojih je za učešće u obuci izabrano 36. Oni će proći teorijsku obuku i dvomesečnu praksu u tri kompanije u Kragujevcu: Wacker Neuson, AMM Manufacturing i Siemens Mobility. Zanat će učiti od vrsnih zavarivača koje su te kompanije odabrale za njihove mentore. Jedan instruktor imaće po tri praktikanta na obuci.
Kako bi se što bolje pripremili za svoj zadatak, mentori su pohađali trodnevni trening u Kragujevcu. Sreli smo ih na časovima na kojima su učili kako da prate i ocenjuju napredak praktikanata.

Među dvanaestoricom instruktora za zavarivače najiskusniji je penzioner Radiša Rakić, kojeg je kompanija „AMM Manufacturing“ angažovala za obuku mladih.

„Zavarivanjem se bavim 46 godina. Radio sam u Institutu Goša – 38 godina, zatim u „ Šinskim vozilima“ i u Siemens-u, a danas u AMM manufactiring-u obučavam zavarivače. U svom radnom veku, od 1979. obučio sam više od 5.200 zavarivača.“

Radiša kaže da je danas zavarivački kadar jako deficitaran, ne samo u Srbiji nego i u Evropi i svetu.

„Mladi su kod nas zainteresovani za ovaj posao, a najkraći put da dođu do radnog mesta je preko ove obuke za zavarivače, jer stiču upravo ona znanja i veštine koje poslodavac traži“

Ovaj iskusni instruktor kaže da je i sam seo u „ školsku klupu“ jer na obuci za mentore ima priliku da obnovi neka znanja i nauči nešto novo o radu sa praktikantima.

„Sličnu obuku sam prošao još ’95. godine kada je trebalo firmu da akreditujemo za obuku zavarivača prema evropskim normama. Ali, već se dosta i zaboravilo. Na ovoj obuci za mentore u projektu Znanjem do posla sam dosta novog naučio, pre svega u vezi sa pravilnim pristupom praktikantima kako bi ih doveli do cilja – uspeha u obuci.“

Radiša kaže da je svaka generacija mladih priča za sebe, ali da je važno da ih starije kolege razumeju i pomognu im što više da postanu kvalitetni radnici.

Prema njegovim rečima, za uspeh mladih praktikanata najvažniji su red, rad i disciplina. Poručuje im da slušaju i prate instrukcije mentora i da pitaju sve što im ne bude jasno. Zaključuje da samo rad vodi do sigurnog uspeha.

Aleksandar Milojković i Dragan Milojević su mladi zavarivači iz kompanije Siemens Mobility koji će prvi put biti u ulozi mentora.

„Radimo kao zavarivači i ovde smo na obuci za mentore. Mi smo 4 meseca u firmi, izgleda da smo se pokazali dobro kao zavarivači, pa su nas odabrali da prenesemo to znanje na mlađi kadar“ kaže Aleksandar.

Kaže da će mu obuka koju prvi put sluša veoma pomoći u prenošenju znanja mladima koji će se u Siemens-u obučavati za varioce.

Obuka za mentore mu se veoma svidela, s jedne strane, zbog učenje novih stvari, a sa druge strane, veoma je korisno što kolege iz različitih firmi mogu da razmene iskustva.

„Za mlade praktikante koji dođu na obuku je najvažnije da vole posao i pokažu veliku pažnju za sticanje znanja i veština. Bitno je da praktikant dođe sa iskrenom namerom da postane dobar zavarivač.“

Aleksandar kaže da mlade praktikante u njegovoj kompaniji čeka posao na varenju čelika.

„Prvo ću se upoznati sa budućim kolegama, ispričati im šta ih očekuje na obuci, naravno i o obaveznoj HTZ opremi. Polaznici obuka će se upoznati i sa aparatima sa kojima će raditi. Oni će proći osnovnu obuku, probati vertikalne i horizontalne varove, a onda sledi dosta vežbe. Dobijaju se atesti, rade se probe i posle njih praktikanti idu na liniju gde rade na pravim komadima“

U kompaniji Wacker Neuson biće 7 mentora koji će u tamošnjem Trening centru obučavati mlade za posao zavarivača u okviru projekta „ Znanjem do posla“. Među njima je Dragan Spasojević koji se 10 godina profesionalno bavi zavarivanjem, a dve godine radi u Trening centru Wacker Neuson-a kao instruktor. Na pitanje kako se stvara dobar zavarivač odgovara:

„U početku je jako bitan dobar odabir kandidata za to zanimanje, a zatim i način obuke. Smatram da nam ova obuka, koju sad prolazimo kao mentori u okviru projekta „ Znanjem do posla“, omogućava da sistematizujemo naša dosadašnja iskustva iz Trening centra, unapredimo način i metodologiju rada sa mladim kadrovima i standardizujemo obuku.“

Treneri koji su obučavali mentore kažu da su kroz radionice koje su interaktivne oni mogli da uče jedni od drugih. Istovremeno, treneri su im pomogli da svoje znanje o obuci mladih uobliče u tri osnovne funkcije mentora: prenos znanja, planiranje obuke i praćenje i ocenjivanje uspešnosti polaznika.

Akcenat je i na tome da se uspostavi i neguje kvalitetan i podsticajan odnos između mentora i praktikanta.

Kroz taj odnos, polaznici obuke ne samo da stiču znanja i veštine koje treba da imaju kao zavarivači, već usvajaju i stavove prema poslu, radnom okruženju, radnim zadacima i prema kolegama.

Treneri kažu da je mentor zapravo „model“ na koji bi praktikanti trebalo da se ugledaju i od koga uče.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priče – Održane obuke za primenu SKA metode – radionice za kreiranje plana obuka za zanimanja

E2E priče – Održane obuke za primenu SKA metode – radionice za kreiranje plana obuka za zanimanja

Kragujevac: Psihološkinja Marija Tiosavljević iz Udruženja psihologa iz Novog Pazara učesnica je radionice u Kragujevcu na kojoj prvi put uči kako se sprovodi SKA (skills-knowledge-atitude = veštine-znanje-stavovi) analiza. U „timu“ iz Novog Pazara su i Aida Dragolovčanin i Hivzo Bektović iz Kancelarije za mlade. U tri radionice oni uče o SKA analizi, na osnovu koje se pripremaju programi obuka na radnom mestu za različita zanimanja na programu „Znanjem do posla“.

SKA metodom (Skills, Knowledge, Attitude / Ability method) vrši se analiza profila zanimanja i kompetencija i stvara osnova za izradu plana obuka, odnosno razvoj akreditovanog programa obrazovanja / obuke. SKA metod se može veoma efikasno i uspešno koristi za analizu konkretnog zanimanja ili nekih njegovih delova. SKA analiza je u Srbiju stigla sa programom „Znanjem do posla“, a potiče iz švajcarskog sistema dualnog obrazovanja. Na osnovu rezultata SKA analize pišu se i implementiraju programi obuka mladih koje se sprovode u okviru projekta  „Znanjem do posla“.

 

„U okviru radionica učimo kako da analiziramo jedno zanimanje do detalja, da bismo na osnovu tih rezultata  mogli da napravimo program obuke koji će pomoći mladoj osobi da se kvalitetno pripremi za obavljanje nekog posla. Istovremeno, pomoći će i poslodavcu da iskoristi svoje kapacitete i da za što kraće vreme adekvatno obuči mladog radnika za konkretan posao u svom preduzeća“ kaže  Marija.

Udruženje psihologa i Kancelarija za mlade u Novom Pazaru čine Omladinski klaster koji je uključen u realizaciju obuke „ Znanjem do posla“ za teritoriju Novog Pazara, Raške, Tutina i Sjenice.

 

„U Novom Pazaru imamo troje kolega koji su već obučeni za izradu SKA analize, ali nam je potrebno još, jer planiramo da u drugom  ciklusu obuka na radnom mestu sprovedemo SKA analize za četiri nova zanimanja – konobar, kozmetičar, personalni asistent-pratilac za decu sa smetnjama u razvoju i turistički vodič.“

Za Aidu i Hivzu iz Kancelarije za mlade u Novom Pazaru je učenje SKA analize novo znanje koje će koristiti za pripremu obuka za mlade bez posla u Novom Pazaru.

 

„Nisam ni znala šta je to SKA analiza, dok nisam došla na radionicu. Beležimo šta zaposleni rade u jednom zanimanju i na konkretnom radnom mestu, sve njihove aktivnosti. Prepoznajemo sva njihova znanja i veštine, analiziramo aktivnosti do detalja, kako bi se na osnovu toga pripremio adekvatan program obuke za buduće mlade radnike u okviru novog ciklusa obuka Znanjem do posla“, kaže Aida.

Hivzo objašnjava da se učesnici radionice pripremaju za SKA analizu na primeru zanimanja konobar.

 

„Veoma je zanimljivo. Na radionici istražujemo radne aktivnosti konobara, šta sve on radi u toku radnog vremena, korak po korak. Do tih informacija dolazimo najpre kroz razgovor sa  profesionalcima u tom poslu koji imaju manje radnog iskustva, do 5 godina, a  u sledećem segmentu i sa zaposlenima sa dužim konobarskim stažom. Na osnovu tih podataka dolazimo do spiska  ključnih aktivnosti i resursa u toku radnog vremena.“

 

Učesnici radionice o SKA analizi i metodi iz Novog Pazara ističu da su im dragocena nova znanja jer je pred njima veliki izazov.

 

„Ove godine nam je cilj da 2.250 mladih iz Novog Pazara i okolnih opština prođe razne usluge, počev od karijernog savetovanje do obuka na radnom mestu“, kaže Marija Tiosavljević iz Udruženja psihologa NP.

Ona kaže da Novi Pazar, jedan od najmlađih gradova u Evropi, nosi balast najvećeg broja nezaposlenih, jer 50 odsto stanovništva u gradu i okolini ne radi, a od toga polovinu čine mladi do 30 godina.

Obuke u Pirotu u „ritmu“ SKA analize

JOB INFO Center u Pirotu koji se bavi edukacijom i karijernim savetovanjem mladih „ delegirao“ je  svog predstavnika za učešće u radionici o izradi  SKA analize. Karijerni savetnik Marko Cenić kaže da će se na osnovu SKA analize raditi priprema programa za obuku budućih CNC operatera, koja će se realizovati pored obuke za zavarivače po programu „ Znanjem do posla“ u ovom gradu.

 

 

„Izuzetno je bitno uraditi kvalitetnu analizu, kako bi se pripremio kurikulum – plan obuke i na osnovu njega mladi ljudi obučili za određeno zanimanje koje se traži na tržištu rada.“

Marko kaže da je uveren da će posle ove obuke znati samostalno da uradi SKA analizu i svoje znanje primeni u pripremi programa obuke mladih prema potrebama poslodavca u Pirotu.

Širi se tim partnera za izradu SKA analiza u Kragujevcu

Za SKA analizu obučavaju se i u partnerskim organizacijama „Znanjem do posla“ u Kragujevcu- Razvojnom Biznis Centru i Business Innovation Programs. Tim biće pojačan sa još dva člana, obučavaju se Danijela Dimitrijević iz RBC i Bratislav Dobrić iz BIPS.

 

„Konačan cilj ove radionice je samostalna primena SKA analize kojom će radnici dobiti adekvatnu obuku, postati svesni zahteva radnog mesta i ispunjavati zadatke prema budućem poslodavcu. SKA analiza se zapravo i radi u saradnji sa poslodavcima i radnicima, oni su izvor informacija za izradu strategije obuka  na radnom mestu.“, kaže Bratislav Dobrić iz BIPS.

Trener radionice za izradu SKA analiza Nemanja Jovičić (RBC) kaže da ona pomaže da se napravi analiza određenog zanimanja, kako bi se dobili što bolji „ulazni elementi“ za razvoj programa obuke koji je potpuno usklađen sa potrebama poslodavca.

 

„SKA analizu uvek radimo sa stručnjacima za određeno zanimanje iz kompanija. Od njih dobijamo detaljne informacije o tom zanimanju. Do tih podataka stižemo kroz radionice koje organizujemo sa zaposlenima iz kompanija, sa 5 do 10 ljudi. Obrađujemo ih u formu jednog izveštaja i to je osnov za razvoj programa obuke – kurikuluma, koji je potpuno u skladu sa zahtevima poslodavaca za obučavanje ljudi za konkretan posao.“

Jovičić kaže da se na bazi rezultata SKA analize, razvija program obuke sa predstavnicima kompanija i trening provajderima koji organizuju i sprovode obuke. SKA analiza je polazna tačka obuke koja se odvija kroz teorijski i praktični deo u kompaniji koja ima potrebu da obučava i zapošljava radnike za određeno zanimanje.

 

„Mi za njihove potrebe radimo SKA analizu, kako bi identifikovali znanja veštine i stavove kao ishode tih obuka. Širimo bazu ljudi koji su stručni da sprovode SKA analizu kako bi mogli da izađemo u susret sve većim potrebama poslodavaca za razvijanje programa obuke“.

Jovičić naglašava da SKA analiza takođe doprinosi tome da se skrati vreme obuke i uz manju potrošnju resursa dobiju kompetentni ljudi, što je veoma bitno za poslodavca.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Mentori u učionici „Znanjem do posla“

E2E priča – Mentori u učionici „Znanjem do posla“

Kragujevac: U okviru programa „Znanjem do posla“ osim mladih praktikanata kroz obuku prolaze i njihovi mentori u kompanijama. Zaposleni raznih struka kao  budući mentori, pre početka praktične obuke, pohađaju trening na kojem uče kako da mladima na najbolji način prenesu znanje i ocene njihov napredak. U istoj učionici našli su se vrsni radnici: mašinski inženjeri, informatičari, grafičari, knjigovođe, pekari, vaspitači… U Kragujevcu su trening pohađala 54 mentora iz 11 kompanija u kojima je 130 mladih bez posla bilo na praksi u prvom ciklusu obuka „Znanjem do posla“. Treninge za mentore vodili su Marija Stojadinović i Vladimir Dobi.

 

Zadatak mentora je dobro obučeni radnik

„U programu Znanjem do posla mentori su ključni deo obuke nezaposlenih mladih ljudi na radnom mestu u kompanijama. Mladi u kompanijama prolaze kroz konkretne radne situacije i radne zadatke. Stiču znanja i veštine koji su neophodni da bi kompetentno i na pravi način obavljali posao za koji se obrazuju. U tom smislu je u kompanijama ključna uloga mentora-instruktora, koji su dodeljeni praktikantima, odnosno mladim ljudima na obuci na radnom mestu. Oni im prenose znanje, uče ih na konkretnim radnim zadacima, prate ih i ocenjuju njihov napredak“ rekla je Marija Stojadinović, predstavnik programa Znanjem do posla u Kragujevcu.

Mentore koji prenose znanje praktikantima na radnom mestu delegiraju kompanije u kojima se izvodi praktična obuka. To su zaposleni za koje poslodavac smatra da imaju najviše znanja i iskustva u radu, a u kompanijama su zaduženi za obuke novih radnika. Oni imaju izrazite sklonosti za prenošenje znanja zbog čega im se dodeljuje mladi radnik kome će pomoći da stekne znanja i veštine neophodne za uspešno obavljanje posla.

 

 

Instruktor je ključna „figura“ u obuci na radnom mestu zbog čega je bitno da i sam stekne znanja i veštine kako da mladima prenese znanje na najbolji način.

 

Od „rezerve“ do zadovoljstva

Učešće u trodnevnom treningu za mentore kompanije su vrlo dobro prihvatile, dok su kandidati za instruktore najpre bili nepoverljivi i rezervisani.

„S jedne strane, kompanije su bile vrlo raspoložene da pošalju mentore na obuku jer su uviđale neophodnost da imaju svoje ljude koji će raditi sa budućim pripravnicima, kao i potrebu da taj prenos znanja bude standardizovan. S druge strane, budući da su vrlo iskusni radnici, mentori su smatrali da već imaju ta znanja jer su kroz dugogodišnju praksu i rezultate u obuci početnika neke svoje metode prenosa znanja potvrdili kao uspešne“ rekao je trener mentora Vladimir Dobi.

On kaže da su tokom treninga budući instruktori praktikanata prepoznali sve prednosti ove obuke na kojoj su učili tehnike prenošenja znanja na odrasle.

 

 

Na treninzima je diskusija uvek bila vrlo živa, a učesnici motivisani da, iako su različitih struka, razmenjuju svoja iskustva i usvajaju nova znanja o načinu prenosa znanja na mlade radnike.

 

Šta se sve uči na treningu za mentore

Poruka trenera mentorima je bila da sve što ispričaju polaznicima prakse, to moraju i prvi da demonstriraju praktikantima.

„Drugi korak je da puste praktikanta da sam to isproba uz asistenciju i podršku mentora, a da onda o zadatku koji je  praktikant uradio prodiskutuju. Kroz taj razgovor praktikant stiče priliku da to svoje znanje utvrdi i konsoliduje. To je jedan proces, ciklus učenja koji smo zajedno sa mentorima prolazili na treningu pripremajući ih za rad sa polaznicima praktične obuke“ rekla je Marija.

Ona je istakla i značaj „ vežbanja“ komunikacije sa praktikantima.

 „Jako je bilo korisno kada smo sa mentorima radili elemente važne za komunikaciju i posebno apostrofirali dva razgovora koja se vode često sa polaznicima obuka, jedan je razgovor kritike, a drugi – razgovor evaluacije. Mentori su onda u parovima isprobavali kako se na pravi način vode ti razgovori kako bi ostvarili najbolji efekat za napredak polaznika obuke“ kaže Marija Stojadinović.

Instruktori su kroz ovaj vid edukacije dobili alate koji su im olakšali rad sa praktikantima- učesnicima  obuke na radnom mestu. To su konkretni alati o tome kako da isplaniraju obuku, kako da prate polaznika dokle je stigao i koliko je napredovao.  Mentori se učili i kako da ocene kandidate po modelu koji je bio razvijen isključivo prema potrebama programa „Znanjem do posla.

 

 

Kompanijama potreban standardizovan prenos znanja

Sve firme učesnice programa „Znanjem do posla“, generalno, bave se obukom svojih mladih kadrova, ali osim najvećih kompanija nijedna nema standardizovane programe o tome kako se vrši prenos znanja i veština .

„Oni u praksi intuitivno sve to rade u svojim kompanijama, u radu sa pripravnicima koji dolaze redovno u njihove firme. Ali, ova obuka je bila važna zbog toga što smo utvrdili i postavili standarde kako se obuka na radnom mestu sprovodi i šta oni kao mentori u tom kontekstu treba da rade i na koji način to treba da rade“ kaže Marija.

Prema njenim rečima obučeni mentori su resurs kompanija.

„Nezavisno od  programa Znanjem do posla kompanije redovno imaju svoje procese internih edukacija za nove kandidate i uvode nove ljude u posao, pa onda ovakva vrsta obuka, odnosno obučeni mentori, predstavljaju značajan plus i dodatni kapacitet koji omogućava da na standardizovan način unaprede proces izbora novih radnika za posao“ rekla je Marija.

 

 

Vladimir kaže da je trening za mentore pomogao i u obuci instruktora koji već imaju iskustva u radu sa srednjoškolcima po programu dualnog obrazovanja.

„Njima je rad sa odraslima bio novina, zbog čega je poseban akcenat na treningu stavljen na razlike u obuci srednjoškolaca i odraslih“ kaže Vladimir.

 

Mentori u ogledalu svojih praktikanata

Mentori su na obuci dobili znanja i dokumentaciju koju mogu da koriste i u svom budućem radu sa mladim kadrovima. To nije samo trag o izvedenoj praktičnoj obuci, već i argument kojim oni svojim rukovodiocima mogu da potvrde zbog čega je neki polaznik zaslužio ili nije zaslužio preporuku za posao. To znači i da njihov stav o napretku praktikanata nije samo lični utisak već je zasnovan na dokumentovanim ocenama.

S druge strane, i mentori su mogli da sagledaju kvalitet svog rada kroz ocenu praktikanata u evaluaciji na kraju obuke. Oni su instruktorima dali pozitivne ocene i istakli njihovu spremnost  da ih dobro obuče za konkretan posao, kao i otvorenost svih ostalih u radnom okruženju u kompaniji da podele svoje znanje i veštine.

Pozitivna iskustva iz prvog treninga za mentore po programu Znanjem do posla biće ugrađena u drugi ciklus obuka, a izvesno je i da će biti angažovan veći broja mentora nego u prvom ciklusu.

„Lekcija koju smo naučili- potreban je veći broj mentora za praktičnu obuku na radnom mestu. Za drugi ciklus obuka smo definisali da jedan mentor dolazi na tri praktikanta, jer će tako pažnja instruktora biti još fokusiranija. I ocenjivanje i evaluacija biće jednostavniji, odnosno smanjen broj obrazaca koje mentori popunjavaju o napretku kandidata na praksi“ kaže Vladimir Dobi.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković