E2E priča – Nevenin štep

E2E priča – Nevenin štep

Kragujevac: Jedna je od pet polaznica obuke za šivače u okviru projekta „Znanjem do posla“ Nevena Bumbašić (34) iz Kragujevca izjavila je da je da je znanje koje stiče u firmi za proizvodnju dečije odeće „Kolibri“ u Kragujevcu jedno novo iskustvo u životu i da se nada će biti dobra preporuka i kod svakog drugog poslodavca u proizvodnji odeće.

 

 

Nevena je na ovu obuku došla na predlog savetnice iz Nacionalne službe za zapošljavanje, sa željom da ovlada zanatom koji joj daje šansu da pronađe stalan posao. To joj je, naglašava, najvažnije kao samohranoj majci, jer socijalna pomoć koju prima nije dovoljna za njenu porodicu.

Početna trema

„Imala sam prvo malo tremu, jer nikada ranije nisam imala dodir sa mašinama i šivenjem“, iskrena je Nevena.

Priznaje da joj je u početku bilo „zaista teško“ na obuci , jer je najviše razmišljala o tome da ne zaostane i da sve dobro da uradi u zadatom vremenu.

„Trudim se, treba dosta da se vežba, morate da budete prisutni i psihički i fizički i da volite to što radite“, priča Nevena o obuci.
Portfolio pun radova

Portfolio pun radova

 

Nevena ponosno pokazuje svoj portfolio radova sa obuke. To su razne vrste „vežbica“ od komada tkanine, sa raznim štepovima, gajkama, džepovima, ali su tu i gotove dečije pantalonice.

 

 „Dosta sam naučila. Počeli smo sa osnovnim stvarima koje moramo da znamo, recimo otvoreni i zatvoreni šav, pa šav koji je „nevidljiv“ ili iberštep, odnosno kako ga zovemo, ukrasni šav po ivici. Vežbali smo zatim i džepove raznih vrsta i patne – poklopac džepa. I sada spajamo jedne pantalonice. Stigli smo do pojasa, radili smo i gajke koje se našivaju“, navodi Nevena, priznajući da je najviše „namučio“ džep.

 

 

Dodaje da je, inače, najteže spajanje jednog odevnog predmeta, jer „ako se na jednoj operaciji pogreši, vi nemate odevni predmet“.

 

 

„Sada smo završili dečije pantalone, a u planu je izrada košuljice. Počeli smo sa kragnama i rukavima“, kaže Nevena.

 

Ističe da profesor, kako zove svog mentora Miodraga Ilića, sve „lepo“ objašnjava i pokazuje, a zadatak učesnica obuke je samo da ga pažljivo poslušaju i urade sve kako treba.

 

 

„Ništa nije teško kada saslušate profesora,  treba da budete koncentrisani i pratite ono što se prezentuje“

Posao umesto „socijale“

 

Da nije bilo obuke „Znanjem do posla“, Nevena bi i dalje bila na birou za zapošljavanje i socijalnoj pomoći.

„Trudim se da se uvek javljam na obuke , kurseve, da dopunim svoje znanje kako bih pronašla posao“, napominje Nevena.

 

Kao samohrana majka troje dece kaže da socijalna pomoć nije dovoljna za njenu porodicu, zbog čega bi joj najviše značio stalan posao sa fiksnim radnim vremenom.

„Nisam okončala školovanje za mašinskog tehničara, jer sam se udala, pa su došla deca. Do sada sam radila kod privatnika, na roštilju, održavanju, u kafiću i imam svega devet meseci radnog staža. Problem je bio prekovremeni rad, jer se nisam uklapala zbog obaveza oko odgajanja dece“, priča Nevena.

 

Za obuku Znanjem do posla u „Kolibriju“ kaže da joj je jedno iskustvo više u životu.

„Nadam se da ću ovde ostati da radim, to mi je želja, pa se trudim da budem što bolja na obuci“ kaže Nevena.

 

Uverena je da je sve što je naučila u „Kolibriju“ njena dobra preporuka i kod svakog drugog poslodavca u proizvodnji odeće.

 

Posebno joj je važno što se i njena deca raduju kada vide neki od radova sa obuke, a ona je srećna što će i kod kuće moći nešto da sašije za svoju porodicu.

 

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Tri obuke u Orionu

E2E priča – Tri obuke u Orionu

Kragujevac:  Preduzeće Orion iz Kragujevca prvi put učestvuje u izvođenju obuka po programu Znanjem do posla i obučava mlade praktikante za tri zanimanja, operater na štampi aluminijumskih tuba, operater na liji za proizvodnju tuba i operater na CNC mašinama.

U okviru E2E prvi put se izvodi obuka za operatera na štampi aluminijumskih tuba i operatera na liniji za proizvodnju tuba. Program ove dve obuke je nastao u saradnji stručnjaka iz Oriona sa Razvojnim biznis centrom iz Kragujevca (RBC). Treća obuka, za zanimanje operater na CNC mašinama, realizuje se po ranije koncipiranom programu projekta „Znanjem do posla“.

Iz sporta u proizvodnju
U proizvodnji aluminijumskih tuba svoje mesto su našla dvojica praktikanata 29-godišnji Ivan Perović i 18-godišnji Vidak Jović iz Kragujevca. Oni ovde uče za zanimanje operater na štampi alu tuba. Za obojicu je zajedničko da su u tome apsolutne novajlije budući da pre ove obuke nisu imali nikakvo prethodno znanje niti iskustvo rada u proizvodnji.
Ivan je po obrazovanju finansijski tehničar koji se godinama profesionalno bavio odbojkom, a onda je odlučio da, kako kaže, promeni karijeru.

“Iz Nacionalne službe zapošljavanja su me pozvali da idem na prekvalifikaciju. Nemam nikakvo drugo radno iskustvo u svojoj struci niti u bilo kom drugom zanimanju osim sporta. Prijavio sam se na ovu obuku, ali, iskreno, nisam ni znao o čemu se radi. Kada sam obavio razgovor u kompaniji učinilo mi se da je zanimljivo i ispostavilo se da zaista jeste“ , ispričao je Ivan.

Istakao je da nije imao apsolutno nikakvo predznanje o zanimanju za koje se obučava, ali da mu je pre dolaska u proizvodnju mnogo značila dvonedeljna teorijska obuka u Srednjoj stručnoj školi.

„Mislim da sam jako brzo shvatio suštinu posla, a za to je dosta zaslužan moj mentor. Od prvog dana je krenuo aktivno da radi sa mnom i za skoro tri meseca mislim da sam dosta naučio“.

Ivan je opisao ukratko obaveze koje ima na radnom mestu gde se obučava.

„U opisu posla mi je postavljanje štamparskih formi, jer svaka aluminijumska tuba ima drugačije dimenzije, na svakoj je slika drugačija. Pratim da li to ide kako treba, da li su nijanse u redu, da li se pojavljuju neke greške.“

Zadovoljan je napretkom i siguran je da bi posle još nekoliko meseci mogao i samostalno da radi.

„Plan ove obuke i jeste zapošljavanje u ovoj struci. Tome se i nadam, jer mi je posao potreban. Novac nije presudan već sociološka potreba za radom“ , naveo je Ivan.

Nove veštine „štampaju“ prvi posao
Vidak je po obrazovanju arhitektonski tehničar, koji ima samo kraće iskustvo fizičkog rada na građevini. Skoro godinu dana posle diplomiranja tražio je posao i nije uspeo. Čuo je za RBC, proverio o čemu se radi i vrlo je, kako je rekao, zadovoljan izborom obuke.

„Kad smo došli ovde, naši mentori Raja i Rile su se postavili vrlo profesionalno i razumeli nas. Sve su nam pokazali, setili su se dana kada su bili mladi kao mi i znali su kako treba da nam prenesu znanje“ , rekao je Vidak koji se obučava za operatera štampe u proizvodnji alu tuba.

Za posao za koji se obučava kaže da je veoma složen.

„Mi montiramo mašinu za štampu, a ona sa različitih cilindara prenosi određene štamparske forme na kojima se nalaze utisnuti određen simboli, pečat neke firme ili naslov. Više tih formi se prenosi na tubu, koja kasnije pečenjem dobija završni izgled“, „znalački“ objasnio je Vidak.

Obuka u Orionu je za njega veoma značajno iskustvo.

„Zaista bih voleo da ostanem ovde da radim. To mi je prvo radno iskustvo“ , rekao je Vidak.

Prednosti obuke Znanjem do posla
Šef proizvodnje u Orionu Aleksandar Kovačević istakao je pozitivno iskustvo sa obukom praktikanata po programu Znanjem do posla .

„Kandidati koji su došli na obuku u okviru projekta Znanjem do posla najpre su prošli teorijsku obuku u školi, gde su stekli određena predznanja o tome šta se i kako ovde radi, koje mašine koristimo. To je na startu velika prednost i razlika u odnosu na naše ranije iskustvo sa novim radnicima koji su dolazili u našu firmu, a nisu imali takvu pripremu“, rekao je Aleksandar.

Prema njegovim rečima, za neka zanimanja koja se traže u preduzeću nema gotovih radnika na tržištu te je dobar način da se regrutuju kroz obuke kao što je „Znanjem do posla“.
Dodao je da formalno obrazovanje, srodno poslu za koji konkurišu, može da bude prednost, ali nije ni pravilo kada je reč o izboru kvalitetnih radnika. I primer praktikanata Ivana i Vidaka potvrđuje da se i druge struke, uz odgovarajuću obuku, mogu prekvalifikovati za konkretne poslove u proizvodnji.

„U saradnji sa RBC-om napravili smo program koji ćemo moći da koristimo i ubuduće u obukama naših novih radnika, što je još jedna prednost E2E“,istakao je šef proizvodnje u Orionu Aleksandar Kovačević.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković
E2E priča – „Kolibri“ obučava šivače

E2E priča – „Kolibri“ obučava šivače

Kragujevac:  Pet mladih nezaposlenih Kragujevčanki obučava se za šivača u dečijoj konfekciji „Kolibri“ po programu projekta „Znanjem do posla“. U proizvodnji odeće traže se dobri šivači koji sutra mogu da stanu „rame uz rame“ sa majstorima ovog zanata i zato ovih pet polaznica obuke uče tajne posla od najboljih u konfekciji “Kolibri”.

Umetnost šivenja

Polaznice obuke dele radni prostor sa zaposlenima. Imaju svoje mesto u proizvodnoj liniji, gde je sve filigranski precizno organizovano.

Dvadesetdvogodišnju Saru Stojanović srećemo za mašinom kako privodi kraju izradu dečijih pantalona i kreće na novi zadatak – šivenje kapuljača.

“Spajamo komade, po instrukcijama profesora. Radimo „u liniji“ sa iskusnijim radnicama, koje nam pomažu da se malo oslobodimo i ubrzamo rad na mašinama. Tako imamo osećaj o toku cele proizvodnje , rekla je Sara.

Na obuku Znanjem do posla došla je, kaže, zato što želi da nauči „apsolutno sve“ o šivenju. Kao modni dizajner po obrazovanju smatra da je važno da zna dobro da šije.

Posle školovanja šivenje nije bio Sarin izbor, radila u kafiću za džeparac i pokušavala da upiše studije glume.

„Gluma je za sada po strani, videćemo, za glumu nikad nije kasno. Volim umetnost i šivenje smatram nekom vrstom umetnosti. Volim da šijem!”, navela je Sara. .

Priča da je imala predznanja o šivenju iz škole, a da joj je obuka “Znanjem do posla” važna „nadgradnja“.

„Iskreno, kao đak se nisam toliko zalagala na praksi tokom školovanja. Ova obuka je za mene nešto drugo, ja sam ozbiljnija. Ovde su uslovi za rad fenomenalni i naš mentor je sjajan, sve pohvale”, rekla je Sara..

Na obuci je do sada, kako je ispričala, dosta naučila, izdvajajući pri tome izradu šavova.

„Na početku smo radili šavove , zatvorene otvorene, francuski šav, što nisam u školi baš toliko učila i vežbala, pa mi mnogo znači” , rekla je Sara.

Mašta da jednog dana ima i svoj modni brend.

„Volela bi da se zaposlim u proizvodnji odeće i steknem još iskustva i rutinu šivenja. Želim i da imam svoj modni brend. Volim i da crtam i vidim sebe u tome, pa mi znači da znam sve o šivenju, jer to ide jedno uz drugo” , planira Sara.

Do umeća uz mnogo vežbe

O svom iskustvu sa obuke pričaju i Nevena, Aleksandra i Marijana.

„Treba dosta da se vežba, da budeš prisutan i mentalno i fizički i da voliš to što radiš. Kod mene je malo više prisutna trema, ali na kraju uradim zadatak kako treba” , navela je polaznica obuke za šivače Nevena Bimbašić (34), ponosna na prve pantalonice koje je sašila.

Aleksandra Stojanović (32) je do sada prošla kurseve za šminkanje i pedikir, neko vreme je radila i u industriji kablova. Na obuci u konfekciji “Kolibri”, rekla je, pronalazi sebe i očekuje da će joj pomoći da se zaposli. Posle prvih mesec dana obuke, lakše vlada mašinom i radi opuštenije.

„Sada smo u liniji, radimo sa kapuljačama, prednji i zadnji deo, bočne strane. Iskreno, ova obuka mi se sviđa. Osim toga, moja baka je bila krojačica na glasu i od malena me je to privlačilo. Sada sam dobila priliku i zahvalna sam što su mi ukazali čast da dođem u “Kolibri” , napomenula je Aleksandra.

Marijana Maksić (32) iz Kragujevca ima prethodnog iskustva u šivenju, ali priznaje i da je u tom poslu dosta grešila, pa joj je obuka dobrodošla da propuste ispravi.

„Na obuci mogu mnogo da naučim. Prezadovoljna sam. Naš mentor je profesor u penziji, znači učimo iz „prave“ ruke, a pomažu nam i koleginice iz Kolibrija” , rekla je Marijana.

Ona bi volela da posle obuke ostane da radi u Kolibriju. Ima i druge planove za budućnost, da nastavi školovanje i jednog dana otvori porodičnu firmu.

Košuljica za završni ispit

Mentor obuke za šivače je Miodrag Ilić, vlasnik dečje konfekcije „Kolibri”, inženjer za proizvodnju odeće sa višedecenijskim iskustvom.
Kaže da tržištu danas nedostaju dobri šivači, budući da su pred penzijom oni najiskusniji, učeni u nekadašnjim fabrikama konfekcije u Kragujevcu, koje su u međuvremenu ugašene.
Miodrag smatra da je obuka na radnom mestu jedini način da se dođe do odgovarajućih radnika. Dodaje i da se učenje, naravno, nastavlja i kasnije kroz rad, jer se uvek se nešto menja, materijali, modeli…

„Imali smo i ranije obuke za šivače, ali obuka “Znanjem do posla“ duže traje, 300 sati, i ozbiljnije je organizovana. Jedan mentor je zadužen za pet polaznika obuke tako da možemo da im posvetimo maksimalnu pažnju” , rekao je Miodrag.

Prema njegovim rečima, osnovno je pravilo da šivač nauči da radi na mašini, da bi ona „slušala“ njega, a ne obrnuto.

„Nije tačno da samo sedneš za mašinu i šiješ. Da bi se sašile jedne pantalone, radnica treba da se obuči za rad na 12 različitih mašina koje su savremene, elektronske. Obučavam ih da mogu da rade na svakoj mašini i da im sutra, kad se zaposle, nijedna ne bude nepoznanica” , preneo je Miodrag svoje bogato iskustvo.

Na polovini obuke Miodrag je zadovoljan napretkom polaznica, ali kaže i da je jasno da sve ne mogu da budu iste, jedne napreduju veoma brzo, a druge malo sporije.
U Kolibriju kažu da se na obuci za šivače kombinuju znanja iz zanatske i serijske proizvodnje.
„Polaznice obuke uključujem i u serijsku proizvodnju, u liniju, da zajedno rade sa našim radnicima, da osete šta znači proizvodnja, vreme za svaku operaciju, šta znači norma“.
Miodrag smatra da je posao šivača jako kreativan, rade se lepi komadi odeće, ima raznih modela, ukrasnih štepova… Istovremeno, odeća je i specifična.
Koliko su pravila i tajni šivenja savladale odmeriće praktikantkinje „Znanjem do posla“ na završnom ispitu, umeću izrade košuljice, koja je i najzahtevnija.
Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković
E2E priča – Preokret u Milanovoj karijeri

E2E priča – Preokret u Milanovoj karijeri

Kragujevac:  Kako se projektom „Znanjem do posla“ stiže do traženih zanimanja

 

Učešćem u obuci „Znanjem do“ posla Milan Aksentijević iz Kragujevca pravi veliki zaokret u svojoj karijeri i ugostiteljstvo, kojim se bavio, menja za zanat, uveren da je učenjem za zavarivača u firmi Euro Heat povukao pravi potez.

 

Spas u pravi čas

 

Tridesetpetogodišnji Milan nikada se nije bavio poslom za koji se školovao. Znanja iz srednje saobraćajne škole je „arhivirao“ i okrenuo se ugostiteljstvu gde je radio oko 15 godina.

 

„Radio sam kao konobar, a poslednjih godina sam držao kafanicu u okolini grada. Dobro je išlo, bila je popularna, gostovale su muzičke zvezde… A onda je zbog epidemije korona virusa poslednjih godinu dana sve zatvoreno, posao je stao“,, priča Milan.

 

Našao se pred teškim životnim izazovom. Kaže, došao je „do zida“, jer ništa drugo nije znao da radi. Čekao je priliku, po sistemu „daj šta daš“.

 

img

 

„Oženjen sam, otac dvoje male dece, i odjednom dođeš u situaciju da ne znaš gde ćeš i šta ćeš”, iskren je Milan.

 

Oglas za obuke Znanjem do posla video je listajući novine, a i na Fejsbuku.

 

„Odlučio sam da se prijavim, pa šta bude“, priseća se Milan..

 

Prijavio se na poziv za dve obuke, za CNC operatera i zavarivača, pa, kako kaže, gde bude bilo mesta.

 

Sve se može kad se hoće

 

„Nisam imao nikakvo predznanje o zavarivanju. Moja veza sa zanatom bilo je samo kućno majstorisanje, neke manje popravke“, priseća se Milan.

 

 

„Ali učio sam, korak po korak, uz pomoć profesora u školi na teoretskom delu obuke i mentora Aleksandra, kao i drugih kolega na praktičnoj obuci u firmi Euro Heat “, “, naveo je Milan.

 

 

Smatra da je na obuci dosta naučio i da mu zavarivanje „fino ide“.

 

„Jednostavno, ako hoćete ili morate, kao u mom slučaju, možete i da naučite. “

 

Objašnjava da na obuci u Euro Heat-u praktikanti „Znanjem do posla“ uče sve vrste zavarivanja.

 

„MIG, MAG i TIG i elektro lučno, znači sve prolazimo, a u firmi će kasnije, ako budemo ostali ovde i po završetku obuke, odrediti ko će na kom mestu da radi“, rekao je Milan.

 

Leže mu, kako je rekao, sve vrste zavarivanja.

 

„Prosto sam se i sam iznenadio da sam to tako brzo i lako savladao“, samouveren je Milan 

 

Naučio je, kako je rekao, da su u poslu zavarivača najvažnija mirna ruka, preciznost, dobro oko, pedantnost.

 

„Važno je i da volite to što radite. Ja sam za ova tri meseca obuke zaista zavoleo ovaj posao“, rekao je Milan.

 

Milan okreće novi list

 

Osvajajući novu veštinu, Milan je doneo konačnu odluku da se više ne vraća ugostiteljstvu.

 

„Bio sam mali ugostitelj, od jedne kafanice mogla je da živi jedna porodica. Ali sada, u uslovima pandemije, znatno je drugačije, sa trećinom gostiju ne mogu da se pokriju osnovni troškovi, i to više nije to“, naveo je Milan.

 

 

img

 

„Sebe vidim u novom poslu i firmi u kojoj se obučavam. Zanimanje zavarivač je veoma je traženo, sigurnije je za zaposlenje i pruža brojne mogućnosti. Možda se i ja jednom osamostalim kada dobijem neke biznis ideje“, planira Milan.

 

Dodaje da mu pre desetak godina nije padalo na pamet da bi mogao da se bavi ovim zanimanjem niti bilo kojim drugim zanatom jer je imao planove u drugom smeru.;

 

Poznato mu je da su danas zavarivači traženi i u inostranstvu, mada za sada ne razmišlja o odlasku.

 

Obuku „Znanjem do posla“ preporučuje mladima, kako kaže, da pokušaju i pokažu se u najboljem svetlu.

 

„Od toga kako se pokažete na obuci, zavisi zaposlenje. Ja sam se apsolutno trudio, dao sam sve od sebe i voleo bih da ostanem da radim u kompaniji u kojoj sam stekao nova znanja“,rekao je Milan.

 

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Šansa za 195 mladih bez posla

E2E priča – Šansa za 195 mladih bez posla

Počinju nove obuke u Kraljevu, Loznici, Kragujevcu i Batočini

ŠANSA ZA 195 MLADIH BEZ POSLA

Nove obuke za nezaposlene mlade, po projektu „Znanjem do posla“, koje startuju na području Kraljeva, Loznice, Kragujevca, Batočine, obuhvataju  ukupno 195 polaznika koji dobijaju šansu da sticanjem znanja i veština koje su tražene na tržištu skrate put do zaposlenja.

Obuke se sprovode u organizaciji Business Innovation Programs (BIPS), partnera u projektu „Znanjem do posla“.

Obuka za operatere u „Leoniju“

Javni poziv na obuku „Znanjem do posla“ u kompaniji „Leoni“ u Kraljevu izazvao je „neverovatno“ interesovanje mladih bez posla, rekli su u BIPS-u. Prijavilo se deset puta više kandidata od planiranog broja polaznika.

Odabrano je 60 koji će u Leoniju pohađati obuku za zanimanje „operater u proizvodnji kablovskih sklopova“.

„Obuka za operatera u proizvodnji kablovskih sklopova traje sedam nedelja. Sastoji se iz teorijskog i praktičnog dela. Teoretski deo traje nedelju dana i odvija se u trening centru kompanije, a zatim se praktični deo obuke nastavlja na radnom mestu u proizvodnji“, naveo je koordinator BIPS-a za zapošljavanje i saradnju sa privatnim sektorom Vladimir Dobi.

Mladi se, dodao je, obučavaju za posao koji je vezan za automobilsku industriju u najsavremenijoj i najvećoj Leonijevoj fabrici na svetu.

„Polaznici se poslu operatera u proizvodnji kablovskih sklopova za razne tipove automobila“, rekao je Dobi.

On je napomenuo da kandidati čim uđu u kompaniju od poslodavca dobijaju ugovor o radu na tri meseca, a praksa je da se radni odnos po isteku tog perioda produžava.

O napretku mladih na obuci brine 20 mentora, kao i četiri instruktora teoretske obuke iz kompanije „Leoni“.

U BIPS-u ističu da je ova obuka rezultat dobre saradnje i pozitivnih iskustava iz prethodnog ciklusa učenja na radnom mestu u Leoniju. 

„Prošle godine se u Leoniju u Kraljevu obučavalo 49 mladih za dva zanimanja: kontrolor kvaliteta u proizvodnji kablovskih sklopova i operater u toj proizvodnji i do danas je na radnim mestima u kompaniji ostalo njih 47“, rekao je Dobi.

Kako od 600 prijavljenih odabrati 60

U svim obukama „Znanjem do posla“, jedan od najvažnijih koraka je selekcija kandidata, kažu u BIPS-u.

 

Za obuku u Leoniju najpre su pregledani CV-jevi nekoliko stotina prijavljenih, da bi izbor bio sužen na 90, a njih 60 je pozvano na intervju.

„Metod koji koristimo pri selekciji je intervju zasnovan na kompetencijama. Prilikom individualnog razgovora kandidat se upoznaje ga sa programom obuke, a proveravaju se i ključne kompetencije koje se definišu za svakog polaznika“, objasnio je koordinator za edukaciju i karijerno savetovanje u BIPS-u Lazar Đoković.

 

U selekciju su uključeni i predstavnici kompanije iz odeljenja za ljudske resurse.

 

„Prilikom selekcije trudili smo se da prepoznamo glavne kompetencije i ono što je potrebno za zanimanje za koje se polaznici obučavaju, pri čemu smo vodili računa da uključimo i mlade iz drugih struka, pored mašinske“ rekao je Đoković.

 

Pored „mašinaca“ za obuku su se prijavili i kandidati medicinske, ekonomske i ugostiteljske struke, s namerom da se u vreme epidemije COVID -19 preorijentišu na druga deficitarna zanimanja.

 

.

Tokom selekcije vrednovani su preciznost, odgovornost, sposobnost koncentracije i timska orijentisanost, zatim poznavanje mašinske struke, dodatno iskustvo, kultura rada i slično.

 

Prijavljeni kandidati su pokazali veliku želju da uče i to će ključno doprineti da oni koji prođu obuku „Znanjem do posla” ostanu da rade u kompaniji“, naveo je Đoković.

 

Obuke za šivače, operatere, bravare

U novom ciklusu „Znanjem do posla“ u kompaniji „Adient“ u Loznici obučavaće se 100 mladih bez posla za zanimanje „šivač navlaka za automobilska sedišta“. Za njihov napredak biće zadužena 34 mentora iz kompanije koji su prošli obuku po programu „Znanjem do posla”.

 

Inače, nastavak obuke u Adientu je rezultat uspeha prošlogodišnje obuke, budući da je od 120 praktikanata, čak 112 ostalo da radi u kompaniji.

 

U novi ciklus obuka na radnom mestu po programu „Znanjem do posla“ biće uključena i kompanija „Grah Automotive“ iz Batočine.

 

„U ovoj kompaniji obučavaće se 30 polaznika za zanimanje operater u proizvodnji kablovskih sklopova“, rekao je Vladimir Dobi (BIPS).

 

Iz BIPS-a, takođe, najavljuju početak obuke za zanimanje bravar u Kragujevcu za petoro polaznika u preduzeću „Primus aqua“, koje se bavi izradom kotlova.

 

Prema rečima Dobija, obuke u novom ciklusu su višestruko značajne kako za lokalnu zajednicu, tako iza kompanije. One doprinose zapošljavanju na područjima koja imaju veliku nezaposlenost, kao što su Kraljevo i Loznica, jer otvaraju značajne mogućnosti mladima sa III i IV stepenom stručne spreme ili nižim kvalifikacijama, kojih ima najviše na evidenciji nezaposlenih (NSZ).

 

S druge strane, i poslodavci dobijaju dobro selektovane praktikante, odnosno buduće radnike koji su obučeni tačno prema njihovim potrebama.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Jankovo zaletište

E2E priča – Jankovo zaletište

Kragujevac: Devetnaestogodišnji Janko Gavrilović uči za zavarivača u firmi „Euro Heat“ u Kragujevcu, po programu „Znanjem do posla“, uveren da će u novom i na tržištu traženom zanimanju brže doći do posla.

Na obuku putuje iz sela Opornica, gde živi sa porodicom. To je samo prvi korak u Jankovim planovima. Želi da dobro „ispeče“ zanat kroz radno iskustvo u firmi, kako bi jednog dana nastavio posao u radionici u kojoj će biti „sam svoj gazda“.

 

Izbor obuke nije slučajan

Janko je diplomirao prošle godine u Srednjoj stručnoj školi, ali nije bilo prilike za zaposlenje u njegovom zanimanju – mašinski tehničar reparature. Nije sedeo skrštenih ruku, uporno je pratio oglase za posao i pomagao roditeljima na seoskom imanju. Jankovu „rutinu“ promenila je obuka za zavarivača, koju mu je predložila profesorka iz srednje škole.

img

 

Bez razmišljanja se prijavio na javni poziv Razvojnog biznis centra, pošto se, kako kaže, u svakom drugom oglasu za posao traže baš zavarivači.

 

Izbor obuke nije slučajan. Ovaj zanat je i u porodičnoj tradiciji. Jankov otac radi kao zavarivač u fabrici u Kragujevcu, a kod kuće ima malu radionicu. Zanimljivo je, međutim, da u početku otac nije podržao Jankov izbor.

 

„Otac mi to, iskreno, nije savetovao. Rekao mi je beži od toga, to ti ne treba u životu. Majka se saglasila sa mojim izborom, jer želi da što pre pronađem posao“, rekao je Janko.

 

Pomoć mentora najznačajnija

 

„Zanimanje zavarivač je drugačije od onog za koje sam se školovao. Imao sam neke stručne predmete u školi, ali je to bilo nedovoljno za ovo  zanimanje“,  priča Janko.

Prvi put je u preduzeću Euro Heat , gde se obučava, uzeo u ruke aparat za zavarivanje. Kaže da mu na obuci ništa nije teško.

 

img

 

„Kao praktikanti na obuci probamo sve vrste zavarivanja da vidimo šta nam više leži. Trenutno se obučavam za TIG zavarivanje, a prethodno sam „probao“ MIG i MAG“, naveo je Janko.

Dobro se uklopio u radnu sredinu i obuka mu dobro ide, ali mu je, kaže, potrebno veće samopouzdanje.

„Nisam baš dovoljno siguran u sebe, ali verujem da će vreme pokazati koliko sam spreman za ovaj posao“, iskren je Janko. Naglašava da je za sigurnu i preciznu ruku zavarivača najvažnija praksa i zato je zahvalan na prilici da u Euro Heat-u uči od najiskusnijih i najboljih.

„Ovde mi je najviše pomogao mentor Aleksandar, koji pokušava da sve nas nauči da budemo „kompletni“, dobri i u teoriji i u praksi“, kaže Janko.


Budućnost u privatnom biznisu

Na obuci za zavarivača, Janko je počeo da slaže „kockice“ svoje karijere. Nada se da će dobiti šansu za prvo zaposlenje i da onda u renomiranoj kompaniji nastavi da uči i usavršava veštine zavarivanja. U daljoj perspektivi sebe vidi u preduzetništvu. Na tom putu, želi najpre da dobro “ispeče“ zanat u nekoj firmi, kako bi mogao da se osamostali i pokrene posao u sopstvenoj radionici.

 

img

„Najsigurnije je kad si sam svoj gazda. Vidim sebe u svom malom biznisu, radionici u kojoj ću moći da primenim sva stečena znanja i veštine“, planira Janko.

U međuvremenu, spreman je i da radi više poslova, jer danas, kako kaže, s obzirom na troškove, jedan nije dovoljan za život. Kakve god planove da „skroji“, sigurno je da ne razmišlja da posao traži u inostranstvu niti da, poput mnogih mladih ljudi, ode iz svog sela. Izvesno je, da će nastaviti i da pomaže roditeljima u poljoprivredi, što je, kako sam kaže, dopunski posao.

„I posao u firmi i selo!“, odlučio je Janko i poručio da za sve ima i vremena i volje.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković