E2E priča – Zanat se „peče“ kod najboljih

E2E priča – Zanat se „peče“ kod najboljih

Kragujevac: Za obuku za zavarivače u drugom ciklusu programa „ Znanjem do posla“ prijavilo se 60 mladih bez posla iz Kragujevca, od kojih je za učešće u obuci izabrano 36. Oni će proći teorijsku obuku i dvomesečnu praksu u tri kompanije u Kragujevcu: Wacker Neuson, AMM Manufacturing i Siemens Mobility. Zanat će učiti od vrsnih zavarivača koje su te kompanije odabrale za njihove mentore. Jedan instruktor imaće po tri praktikanta na obuci.
Kako bi se što bolje pripremili za svoj zadatak, mentori su pohađali trodnevni trening u Kragujevcu. Sreli smo ih na časovima na kojima su učili kako da prate i ocenjuju napredak praktikanata.

Među dvanaestoricom instruktora za zavarivače najiskusniji je penzioner Radiša Rakić, kojeg je kompanija „AMM Manufacturing“ angažovala za obuku mladih.

„Zavarivanjem se bavim 46 godina. Radio sam u Institutu Goša – 38 godina, zatim u „ Šinskim vozilima“ i u Siemens-u, a danas u AMM manufactiring-u obučavam zavarivače. U svom radnom veku, od 1979. obučio sam više od 5.200 zavarivača.“

Radiša kaže da je danas zavarivački kadar jako deficitaran, ne samo u Srbiji nego i u Evropi i svetu.

„Mladi su kod nas zainteresovani za ovaj posao, a najkraći put da dođu do radnog mesta je preko ove obuke za zavarivače, jer stiču upravo ona znanja i veštine koje poslodavac traži“

Ovaj iskusni instruktor kaže da je i sam seo u „ školsku klupu“ jer na obuci za mentore ima priliku da obnovi neka znanja i nauči nešto novo o radu sa praktikantima.

„Sličnu obuku sam prošao još ’95. godine kada je trebalo firmu da akreditujemo za obuku zavarivača prema evropskim normama. Ali, već se dosta i zaboravilo. Na ovoj obuci za mentore u projektu Znanjem do posla sam dosta novog naučio, pre svega u vezi sa pravilnim pristupom praktikantima kako bi ih doveli do cilja – uspeha u obuci.“

Radiša kaže da je svaka generacija mladih priča za sebe, ali da je važno da ih starije kolege razumeju i pomognu im što više da postanu kvalitetni radnici.

Prema njegovim rečima, za uspeh mladih praktikanata najvažniji su red, rad i disciplina. Poručuje im da slušaju i prate instrukcije mentora i da pitaju sve što im ne bude jasno. Zaključuje da samo rad vodi do sigurnog uspeha.

Aleksandar Milojković i Dragan Milojević su mladi zavarivači iz kompanije Siemens Mobility koji će prvi put biti u ulozi mentora.

„Radimo kao zavarivači i ovde smo na obuci za mentore. Mi smo 4 meseca u firmi, izgleda da smo se pokazali dobro kao zavarivači, pa su nas odabrali da prenesemo to znanje na mlađi kadar“ kaže Aleksandar.

Kaže da će mu obuka koju prvi put sluša veoma pomoći u prenošenju znanja mladima koji će se u Siemens-u obučavati za varioce.

Obuka za mentore mu se veoma svidela, s jedne strane, zbog učenje novih stvari, a sa druge strane, veoma je korisno što kolege iz različitih firmi mogu da razmene iskustva.

„Za mlade praktikante koji dođu na obuku je najvažnije da vole posao i pokažu veliku pažnju za sticanje znanja i veština. Bitno je da praktikant dođe sa iskrenom namerom da postane dobar zavarivač.“

Aleksandar kaže da mlade praktikante u njegovoj kompaniji čeka posao na varenju čelika.

„Prvo ću se upoznati sa budućim kolegama, ispričati im šta ih očekuje na obuci, naravno i o obaveznoj HTZ opremi. Polaznici obuka će se upoznati i sa aparatima sa kojima će raditi. Oni će proći osnovnu obuku, probati vertikalne i horizontalne varove, a onda sledi dosta vežbe. Dobijaju se atesti, rade se probe i posle njih praktikanti idu na liniju gde rade na pravim komadima“

U kompaniji Wacker Neuson biće 7 mentora koji će u tamošnjem Trening centru obučavati mlade za posao zavarivača u okviru projekta „ Znanjem do posla“. Među njima je Dragan Spasojević koji se 10 godina profesionalno bavi zavarivanjem, a dve godine radi u Trening centru Wacker Neuson-a kao instruktor. Na pitanje kako se stvara dobar zavarivač odgovara:

„U početku je jako bitan dobar odabir kandidata za to zanimanje, a zatim i način obuke. Smatram da nam ova obuka, koju sad prolazimo kao mentori u okviru projekta „ Znanjem do posla“, omogućava da sistematizujemo naša dosadašnja iskustva iz Trening centra, unapredimo način i metodologiju rada sa mladim kadrovima i standardizujemo obuku.“

Treneri koji su obučavali mentore kažu da su kroz radionice koje su interaktivne oni mogli da uče jedni od drugih. Istovremeno, treneri su im pomogli da svoje znanje o obuci mladih uobliče u tri osnovne funkcije mentora: prenos znanja, planiranje obuke i praćenje i ocenjivanje uspešnosti polaznika.

Akcenat je i na tome da se uspostavi i neguje kvalitetan i podsticajan odnos između mentora i praktikanta.

Kroz taj odnos, polaznici obuke ne samo da stiču znanja i veštine koje treba da imaju kao zavarivači, već usvajaju i stavove prema poslu, radnom okruženju, radnim zadacima i prema kolegama.

Treneri kažu da je mentor zapravo „model“ na koji bi praktikanti trebalo da se ugledaju i od koga uče.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priče – Održane obuke za primenu SKA metode – radionice za kreiranje plana obuka za zanimanja

E2E priče – Održane obuke za primenu SKA metode – radionice za kreiranje plana obuka za zanimanja

Kragujevac: Psihološkinja Marija Tiosavljević iz Udruženja psihologa iz Novog Pazara učesnica je radionice u Kragujevcu na kojoj prvi put uči kako se sprovodi SKA (skills-knowledge-atitude = veštine-znanje-stavovi) analiza. U „timu“ iz Novog Pazara su i Aida Dragolovčanin i Hivzo Bektović iz Kancelarije za mlade. U tri radionice oni uče o SKA analizi, na osnovu koje se pripremaju programi obuka na radnom mestu za različita zanimanja na programu „Znanjem do posla“.

SKA metodom (Skills, Knowledge, Attitude / Ability method) vrši se analiza profila zanimanja i kompetencija i stvara osnova za izradu plana obuka, odnosno razvoj akreditovanog programa obrazovanja / obuke. SKA metod se može veoma efikasno i uspešno koristi za analizu konkretnog zanimanja ili nekih njegovih delova. SKA analiza je u Srbiju stigla sa programom „Znanjem do posla“, a potiče iz švajcarskog sistema dualnog obrazovanja. Na osnovu rezultata SKA analize pišu se i implementiraju programi obuka mladih koje se sprovode u okviru projekta  „Znanjem do posla“.

 

„U okviru radionica učimo kako da analiziramo jedno zanimanje do detalja, da bismo na osnovu tih rezultata  mogli da napravimo program obuke koji će pomoći mladoj osobi da se kvalitetno pripremi za obavljanje nekog posla. Istovremeno, pomoći će i poslodavcu da iskoristi svoje kapacitete i da za što kraće vreme adekvatno obuči mladog radnika za konkretan posao u svom preduzeća“ kaže  Marija.

Udruženje psihologa i Kancelarija za mlade u Novom Pazaru čine Omladinski klaster koji je uključen u realizaciju obuke „ Znanjem do posla“ za teritoriju Novog Pazara, Raške, Tutina i Sjenice.

 

„U Novom Pazaru imamo troje kolega koji su već obučeni za izradu SKA analize, ali nam je potrebno još, jer planiramo da u drugom  ciklusu obuka na radnom mestu sprovedemo SKA analize za četiri nova zanimanja – konobar, kozmetičar, personalni asistent-pratilac za decu sa smetnjama u razvoju i turistički vodič.“

Za Aidu i Hivzu iz Kancelarije za mlade u Novom Pazaru je učenje SKA analize novo znanje koje će koristiti za pripremu obuka za mlade bez posla u Novom Pazaru.

 

„Nisam ni znala šta je to SKA analiza, dok nisam došla na radionicu. Beležimo šta zaposleni rade u jednom zanimanju i na konkretnom radnom mestu, sve njihove aktivnosti. Prepoznajemo sva njihova znanja i veštine, analiziramo aktivnosti do detalja, kako bi se na osnovu toga pripremio adekvatan program obuke za buduće mlade radnike u okviru novog ciklusa obuka Znanjem do posla“, kaže Aida.

Hivzo objašnjava da se učesnici radionice pripremaju za SKA analizu na primeru zanimanja konobar.

 

„Veoma je zanimljivo. Na radionici istražujemo radne aktivnosti konobara, šta sve on radi u toku radnog vremena, korak po korak. Do tih informacija dolazimo najpre kroz razgovor sa  profesionalcima u tom poslu koji imaju manje radnog iskustva, do 5 godina, a  u sledećem segmentu i sa zaposlenima sa dužim konobarskim stažom. Na osnovu tih podataka dolazimo do spiska  ključnih aktivnosti i resursa u toku radnog vremena.“

 

Učesnici radionice o SKA analizi i metodi iz Novog Pazara ističu da su im dragocena nova znanja jer je pred njima veliki izazov.

 

„Ove godine nam je cilj da 2.250 mladih iz Novog Pazara i okolnih opština prođe razne usluge, počev od karijernog savetovanje do obuka na radnom mestu“, kaže Marija Tiosavljević iz Udruženja psihologa NP.

Ona kaže da Novi Pazar, jedan od najmlađih gradova u Evropi, nosi balast najvećeg broja nezaposlenih, jer 50 odsto stanovništva u gradu i okolini ne radi, a od toga polovinu čine mladi do 30 godina.

Obuke u Pirotu u „ritmu“ SKA analize

JOB INFO Center u Pirotu koji se bavi edukacijom i karijernim savetovanjem mladih „ delegirao“ je  svog predstavnika za učešće u radionici o izradi  SKA analize. Karijerni savetnik Marko Cenić kaže da će se na osnovu SKA analize raditi priprema programa za obuku budućih CNC operatera, koja će se realizovati pored obuke za zavarivače po programu „ Znanjem do posla“ u ovom gradu.

 

 

„Izuzetno je bitno uraditi kvalitetnu analizu, kako bi se pripremio kurikulum – plan obuke i na osnovu njega mladi ljudi obučili za određeno zanimanje koje se traži na tržištu rada.“

Marko kaže da je uveren da će posle ove obuke znati samostalno da uradi SKA analizu i svoje znanje primeni u pripremi programa obuke mladih prema potrebama poslodavca u Pirotu.

Širi se tim partnera za izradu SKA analiza u Kragujevcu

Za SKA analizu obučavaju se i u partnerskim organizacijama „Znanjem do posla“ u Kragujevcu- Razvojnom Biznis Centru i Business Innovation Programs. Tim biće pojačan sa još dva člana, obučavaju se Danijela Dimitrijević iz RBC i Bratislav Dobrić iz BIPS.

 

„Konačan cilj ove radionice je samostalna primena SKA analize kojom će radnici dobiti adekvatnu obuku, postati svesni zahteva radnog mesta i ispunjavati zadatke prema budućem poslodavcu. SKA analiza se zapravo i radi u saradnji sa poslodavcima i radnicima, oni su izvor informacija za izradu strategije obuka  na radnom mestu.“, kaže Bratislav Dobrić iz BIPS.

Trener radionice za izradu SKA analiza Nemanja Jovičić (RBC) kaže da ona pomaže da se napravi analiza određenog zanimanja, kako bi se dobili što bolji „ulazni elementi“ za razvoj programa obuke koji je potpuno usklađen sa potrebama poslodavca.

 

„SKA analizu uvek radimo sa stručnjacima za određeno zanimanje iz kompanija. Od njih dobijamo detaljne informacije o tom zanimanju. Do tih podataka stižemo kroz radionice koje organizujemo sa zaposlenima iz kompanija, sa 5 do 10 ljudi. Obrađujemo ih u formu jednog izveštaja i to je osnov za razvoj programa obuke – kurikuluma, koji je potpuno u skladu sa zahtevima poslodavaca za obučavanje ljudi za konkretan posao.“

Jovičić kaže da se na bazi rezultata SKA analize, razvija program obuke sa predstavnicima kompanija i trening provajderima koji organizuju i sprovode obuke. SKA analiza je polazna tačka obuke koja se odvija kroz teorijski i praktični deo u kompaniji koja ima potrebu da obučava i zapošljava radnike za određeno zanimanje.

 

„Mi za njihove potrebe radimo SKA analizu, kako bi identifikovali znanja veštine i stavove kao ishode tih obuka. Širimo bazu ljudi koji su stručni da sprovode SKA analizu kako bi mogli da izađemo u susret sve većim potrebama poslodavaca za razvijanje programa obuke“.

Jovičić naglašava da SKA analiza takođe doprinosi tome da se skrati vreme obuke i uz manju potrošnju resursa dobiju kompetentni ljudi, što je veoma bitno za poslodavca.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Mentori u učionici „Znanjem do posla“

E2E priča – Mentori u učionici „Znanjem do posla“

Kragujevac: U okviru programa „Znanjem do posla“ osim mladih praktikanata kroz obuku prolaze i njihovi mentori u kompanijama. Zaposleni raznih struka kao  budući mentori, pre početka praktične obuke, pohađaju trening na kojem uče kako da mladima na najbolji način prenesu znanje i ocene njihov napredak. U istoj učionici našli su se vrsni radnici: mašinski inženjeri, informatičari, grafičari, knjigovođe, pekari, vaspitači… U Kragujevcu su trening pohađala 54 mentora iz 11 kompanija u kojima je 130 mladih bez posla bilo na praksi u prvom ciklusu obuka „Znanjem do posla“. Treninge za mentore vodili su Marija Stojadinović i Vladimir Dobi.

 

Zadatak mentora je dobro obučeni radnik

„U programu Znanjem do posla mentori su ključni deo obuke nezaposlenih mladih ljudi na radnom mestu u kompanijama. Mladi u kompanijama prolaze kroz konkretne radne situacije i radne zadatke. Stiču znanja i veštine koji su neophodni da bi kompetentno i na pravi način obavljali posao za koji se obrazuju. U tom smislu je u kompanijama ključna uloga mentora-instruktora, koji su dodeljeni praktikantima, odnosno mladim ljudima na obuci na radnom mestu. Oni im prenose znanje, uče ih na konkretnim radnim zadacima, prate ih i ocenjuju njihov napredak“ rekla je Marija Stojadinović, predstavnik programa Znanjem do posla u Kragujevcu.

Mentore koji prenose znanje praktikantima na radnom mestu delegiraju kompanije u kojima se izvodi praktična obuka. To su zaposleni za koje poslodavac smatra da imaju najviše znanja i iskustva u radu, a u kompanijama su zaduženi za obuke novih radnika. Oni imaju izrazite sklonosti za prenošenje znanja zbog čega im se dodeljuje mladi radnik kome će pomoći da stekne znanja i veštine neophodne za uspešno obavljanje posla.

 

 

Instruktor je ključna „figura“ u obuci na radnom mestu zbog čega je bitno da i sam stekne znanja i veštine kako da mladima prenese znanje na najbolji način.

 

Od „rezerve“ do zadovoljstva

Učešće u trodnevnom treningu za mentore kompanije su vrlo dobro prihvatile, dok su kandidati za instruktore najpre bili nepoverljivi i rezervisani.

„S jedne strane, kompanije su bile vrlo raspoložene da pošalju mentore na obuku jer su uviđale neophodnost da imaju svoje ljude koji će raditi sa budućim pripravnicima, kao i potrebu da taj prenos znanja bude standardizovan. S druge strane, budući da su vrlo iskusni radnici, mentori su smatrali da već imaju ta znanja jer su kroz dugogodišnju praksu i rezultate u obuci početnika neke svoje metode prenosa znanja potvrdili kao uspešne“ rekao je trener mentora Vladimir Dobi.

On kaže da su tokom treninga budući instruktori praktikanata prepoznali sve prednosti ove obuke na kojoj su učili tehnike prenošenja znanja na odrasle.

 

 

Na treninzima je diskusija uvek bila vrlo živa, a učesnici motivisani da, iako su različitih struka, razmenjuju svoja iskustva i usvajaju nova znanja o načinu prenosa znanja na mlade radnike.

 

Šta se sve uči na treningu za mentore

Poruka trenera mentorima je bila da sve što ispričaju polaznicima prakse, to moraju i prvi da demonstriraju praktikantima.

„Drugi korak je da puste praktikanta da sam to isproba uz asistenciju i podršku mentora, a da onda o zadatku koji je  praktikant uradio prodiskutuju. Kroz taj razgovor praktikant stiče priliku da to svoje znanje utvrdi i konsoliduje. To je jedan proces, ciklus učenja koji smo zajedno sa mentorima prolazili na treningu pripremajući ih za rad sa polaznicima praktične obuke“ rekla je Marija.

Ona je istakla i značaj „ vežbanja“ komunikacije sa praktikantima.

 „Jako je bilo korisno kada smo sa mentorima radili elemente važne za komunikaciju i posebno apostrofirali dva razgovora koja se vode često sa polaznicima obuka, jedan je razgovor kritike, a drugi – razgovor evaluacije. Mentori su onda u parovima isprobavali kako se na pravi način vode ti razgovori kako bi ostvarili najbolji efekat za napredak polaznika obuke“ kaže Marija Stojadinović.

Instruktori su kroz ovaj vid edukacije dobili alate koji su im olakšali rad sa praktikantima- učesnicima  obuke na radnom mestu. To su konkretni alati o tome kako da isplaniraju obuku, kako da prate polaznika dokle je stigao i koliko je napredovao.  Mentori se učili i kako da ocene kandidate po modelu koji je bio razvijen isključivo prema potrebama programa „Znanjem do posla.

 

 

Kompanijama potreban standardizovan prenos znanja

Sve firme učesnice programa „Znanjem do posla“, generalno, bave se obukom svojih mladih kadrova, ali osim najvećih kompanija nijedna nema standardizovane programe o tome kako se vrši prenos znanja i veština .

„Oni u praksi intuitivno sve to rade u svojim kompanijama, u radu sa pripravnicima koji dolaze redovno u njihove firme. Ali, ova obuka je bila važna zbog toga što smo utvrdili i postavili standarde kako se obuka na radnom mestu sprovodi i šta oni kao mentori u tom kontekstu treba da rade i na koji način to treba da rade“ kaže Marija.

Prema njenim rečima obučeni mentori su resurs kompanija.

„Nezavisno od  programa Znanjem do posla kompanije redovno imaju svoje procese internih edukacija za nove kandidate i uvode nove ljude u posao, pa onda ovakva vrsta obuka, odnosno obučeni mentori, predstavljaju značajan plus i dodatni kapacitet koji omogućava da na standardizovan način unaprede proces izbora novih radnika za posao“ rekla je Marija.

 

 

Vladimir kaže da je trening za mentore pomogao i u obuci instruktora koji već imaju iskustva u radu sa srednjoškolcima po programu dualnog obrazovanja.

„Njima je rad sa odraslima bio novina, zbog čega je poseban akcenat na treningu stavljen na razlike u obuci srednjoškolaca i odraslih“ kaže Vladimir.

 

Mentori u ogledalu svojih praktikanata

Mentori su na obuci dobili znanja i dokumentaciju koju mogu da koriste i u svom budućem radu sa mladim kadrovima. To nije samo trag o izvedenoj praktičnoj obuci, već i argument kojim oni svojim rukovodiocima mogu da potvrde zbog čega je neki polaznik zaslužio ili nije zaslužio preporuku za posao. To znači i da njihov stav o napretku praktikanata nije samo lični utisak već je zasnovan na dokumentovanim ocenama.

S druge strane, i mentori su mogli da sagledaju kvalitet svog rada kroz ocenu praktikanata u evaluaciji na kraju obuke. Oni su instruktorima dali pozitivne ocene i istakli njihovu spremnost  da ih dobro obuče za konkretan posao, kao i otvorenost svih ostalih u radnom okruženju u kompaniji da podele svoje znanje i veštine.

Pozitivna iskustva iz prvog treninga za mentore po programu Znanjem do posla biće ugrađena u drugi ciklus obuka, a izvesno je i da će biti angažovan veći broja mentora nego u prvom ciklusu.

„Lekcija koju smo naučili- potreban je veći broj mentora za praktičnu obuku na radnom mestu. Za drugi ciklus obuka smo definisali da jedan mentor dolazi na tri praktikanta, jer će tako pažnja instruktora biti još fokusiranija. I ocenjivanje i evaluacija biće jednostavniji, odnosno smanjen broj obrazaca koje mentori popunjavaju o napretku kandidata na praksi“ kaže Vladimir Dobi.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Znanje za novi početak

E2E priča – Znanje za novi početak

Kragujevac: U programu „Znanjem do posla“ šansu za zaposlenje dobile su žene iz Kragujevca koje su bile žrtve porodičnog nasilja. Grupa žena iz ove ranjive grupe pohađala je praktičnu obuku za tražena zanimanja koja im je otvorila put da se ekonomski osamostale po izlasku iz Sigurne kuće. Koordinatorka projekta predsednica Oaze sigurnosti iz Kragujevca Mina Mijailović govori o prednostima obuke u okviru programa „ Znanjem do posla“, šta je to značilo za žene koje su doživele porodično nasilje i kako su one po završetku obuke postale „druge  žene“.

 „Sproveli smo istraživanje 2014. godine u Kragujevcu  koje je pokazalo da je samo 37 odsto žena žrtava nasilja zaposleno, a kada navode zbog čega ne mogu da izađu iz nasilja, ekonomska  zavisnost od partnera je treći razlog, odmah posle očuvanja porodice i dece. U tome se i vidi koliko je važno rešavati problem nezaposlenosti žena žrtava porodičnog nasilja“, kaže Mijailović.

Program „ Znanjem do posla“ ponudio je konkretna rešenja da se  ženama iz ranjive grupe pomogne i kroz stručno osposobljavanje povećaju njihove šanse za zaposlenje.

Za grupu od 10 žena iz Kragujevca osmišljena je praktična obuka kod poslodavaca za zanimanja koja su tražena na tržištu rada. Pet žena je išlo na praktičnu obuku za pomoćnika pekara u Mojoj pekari, dve su se obučavale za šminkera, dve za frizera i jedna za viši nivo znanja engleskog jezika.

„Naše polaznice imale su niže kvalifikacije, odnosno imale su samo osnovnu ili nepotpunu osnovnu školu, jedna je bila metalske struke i jedna apsolventkinja književnosti. Sve su bile bez radnog iskustva i nezaposlene. Po izlasku iz Sigurne kuće  suočile su se sa istim problemom – kako da obezbede sredstva za život i da se osamostale“, kažu u Oazi sigurnosti.

Prema nihovim rečima, priprema žena za učešće obuci „ Znanjem do posla“ bio vrlo osetljiv i delikatan zadatak, jer nasilje ostavlja dubok trag  na psihu žrtve, zbog čega su one nepoverljive, povučene, uplašene, nekomunikativne, socijalno isključene.

„Posebno je težak zadatak da se žena koja je doživela nasilje osnaži, ohrabri da započne život samostalno i bude ekonomski nezavisna. U okviru projekta „Znanjem do posla“ radili smo istovremeno na  njihovom psihološkom i ekonomskom osnaživanju. Imali smo prvo motivacione i asertivne radionice i žene su učile kako da komuniciraju sa kolegama na poslu, poslodavcima. Kada su krenule na praktičnu obuku kod poslodavaca imale su i individualne radionice sa našom psihološkinjom. Pratili smo njihovu motivaciju, koja je u početku bila vrlo promenljiva, proveravali smo da li redovno idu na obuke, razgovarali sa njima o iskustvima sa obuke i napretku. Osim individualnog rada, tokom obuke mi smo im organizovali i grupne sastanke na kojima su razmenjivale iskustva, kao neka vrsta samopomoći, jer su jedna drugu  podržavale“, navodi predsednica Oaze sigurnosti.

Početak obuke je za sve polaznice bio veoma težak, jer one nisu imale  samopouzdanje i radilo se na njihovom ohrabrivanju da uopšte odluče da se uključe u obuke. Neke su „opravdanje“ nalazile u tome da nema ko da im pričuva decu dok su na praksi, da se neće snaći u obukama, ali su posle „ubeđivanja“ krenule na praktične obuke.

 „Posle dva meseca obuke kod poslodavaca, verujte, to su bile druge žene. One više nisu bile iste. I za nas u Oazi sigurnosti  je bilo iznenađenje koliko su se promenile. Postale su komunikativnije, raspoloženije. Suzana (27), koju smo jedva ubedili da krene na obuku jer nije verovala u sebe, toliko je dobro prihvatila praksu u pekari da se ponekad događalo da je na poslu ostajala i po dve smene, čak 16 sati.  Posle obuke Suzana je ostala da radi kod poslodavca Moja pekara, gde se i obučavala za pekarskog pomoćnika“.

Sve su žene posle obuke bile drugačije. U Oazi sigurnosti kažu da one koje su na početku bile povučene, nepoverljive, nesigurne u sebe, uplašene da li sve to uopšte mogu, vremenom su dobile samopouzdanje, naučile da komuniciraju i rade dosta poslova u pekari.

„Na obuci su se ohrabrile i postale sigurnije. Milena, na primer, koja se takođe zaposlila u Mojoj pekari, ne živi više privatno sa decom, već se odvažila da obezbedi sebi  krov nad glavom uređenjem potkrovlja porodične kuće.“

U Oazi sigurnosti posebno ističu dobro iskustvo iz partnerstva sa poslodavcima kod kojih je izvođena praktična obuka polaznica. Moja pekara je imala sluha za polaznice obuke i u dogovoru sa njima  određivala termine za praksu. Ovaj poslodavac je posle obuke ponudio posao za pet polaznica, a ponudu su prihvatile Milena, Danijela i Suzana.

„Polaznice obuke su u takvom poslovnom okruženju dobijale podršku i rado su dolazile na svaki novi čas obuke. Poslodavac nas je svake sedmice obaveštavao o njihovom napretku, a posle uspešno završene obuke uručeni su im sertifikati.“

Da li obuke „ Znanjem do posla“ mogu biti model za budućnost kada je reč o rešavanju problema zapošljavanja osetljive grupe žena koje su izašle iz nasilja sa odlukom da  započnu novi život?

„Znanjem do posla je do sada prvi projekat koji je bio po meri  ranjive grupe kao što su žene žrtve porodičnog nasilja. Prednost je u tome što se  istovremeno radilo i na jačanju njihove motivacije za obuke i sa poslodavcima da bolje razumeju potrebe žena koje su izašle iz nasilja.“

U Oazi sigurnosti smatraju da ubuduće značajniju ulogu u podršci žrtvama nasilja u zapošljavanju treba da ima i Nacionalna služba za zapošljavanje, koja bi trebalo da ima bolju evidenciju o žrtvama nasilja  bez zaposlenja, da se više uključi u njihovo informisanje o slobodnim radnim mestima, prekvalifikacijama. Problem je što su se do sada svi pokušaji zapošljavanja žrtava nasilja svodili samo na individualne kontakte socijalnih ustanova sa poslodavcima.

Treba imati u vidu, takođe, da program za samozapošljavanje uz odobravanje sredstava za početak sopstvenog biznisa nije dobra opcija za žene žrtve nasilja, jer su one imale teško iskustvo i nisu spremne da,  posle svega, preuzmu odgovornost i obavezu vođenja sopstvenog biznisa.

„Rad sa ranjivim grupama specifičan i zahteva stalnu psihološku podršku koju bi trebalo nastaviti i tokom nekih budućih programa podsticanja njihovog zapošljavanja. Reč je o osobama koje su bile izneverene tokom života, žrtve nasilja, pa je važno biti senzibilisan u radu sa njima. Naš predlog je da bi, osim sa žrtvama nasilja, ubuduće više trebalo raditi i sa poslodavcima, upoznavati ih sa socijalnom situacijom osoba koje su doživele nasilje i razbijati eventualne stereotipe o njima“.

Problem zapošljavanja žena žrtava porodičnog nasilja trebalo bi sistemski rešavati. Dobar primer u Srbiji je Vojvodina koja budžetira sredstva za stimulisanje poslodavaca za zapošljavanje ranjivih grupa, smatraju u Oazi sigurnosti.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – BIP i RBC- partnerstvo u misiji zapošljavanja mladih u Šumadiji

E2E priča – BIP i RBC- partnerstvo u misiji zapošljavanja mladih u Šumadiji

ZAJEDNO SMO JAČI

Kragujevac: Za učešće u drugom ciklusu programa „Znanjem do posla“ vlada veliko interesovanje i mladih i poslodavaca u gradu Kragujevcu i šumadijskim opštinama, kažu predstavnici lokalnih partnera projekta u Kragujevcu – Business Innovation Programs (BIP) i Razvojni biznis centar (RBC)

Drugi ciklus obuka na radnom mestu će uključiti više mladih nego prvi, najmanje 200, kao i više poslodavaca, 30 do 40. Osim u gradu Kragujevcu, obuke će biti organizovane i u opštinama Šumadijskog okruga. Za učešće u obukama mogu da se prijave mladi bez posla, oni koji ga aktivno traže i spremni su da pohađaju obuku. Starosna granica za polaznike je 30 godina, a za teže zapošljive kategorije 35 godina.

U novom ciklusu obuka, u kategoriji teže zapošljivih, pored žena žrtava porodičnog nasilja i mladih u sistemu hraniteljstva, biće uključeni i mladi iz ruralnih sredina, samohrani roditelji-majka ili otac, korisnici socijalne pomoći, Romi, kao i mladi koji su bez posla duže od godinu dana.

Novi ciklus obuka – nova šansa

Očekivanja su da i naredni, drugi ciklus, obuka donese dobre rezultate. Cilj je da po završetku obuke najmanje polovina ukupnog broja polaznika odmah nađe posao kod poslodavca, kao direktna „posledica“ treninga na radnom mestu, a  kasnije i u drugim preduzećima.

Podsetimo, posle prvog ciklusa obuka od 176 učesnika u Kragujevcu odmah se zaposlilo 68, a šest meseci nakon treninga još oko 60.

Za informisanje mladih o novom ciklusu obuka dostupni su mnogobrojni „kanali“- društvene mreže, veb sajtovi, konvencionalni mediji, Info dan, Nacionalna služba za zapošljavanje…

„Prilično je i  interesovanje poslodavaca koji žele da se uključe u obučavanje mladih prema  potrebama konkretnog radnog mesta. Javljaju nam se poslodavci iz mašinske i automobilske industrije, sektora usluga, drvno-prerađivačke i  štamparske industrije“, kaže koordinator projekta u Razvojnom biznis centru (RBC) Nemanja Jovičić.

 

 

Prema njegovim rečima, novi ciklus programa u Kragujevcu i šumadijskim opštinama biće više usmeren na zanatska zanimanja i obuke mladih ljudi koji imaju srednji nivo obrazovanja, pošto je ocenjeno da oni imaju više teškoća u zapošljavanju u odnosu na one sa visoko stručnom spremom.

Kroz projekat Znanjem do posla mladi mogu da dobiju celovitu podršku, od savetovanja i usmeravanja karijere, do konkretne obuke i  mogućnosti zapošljavanja kod poslodavca, čime rešavaju svoje egzistencijalno pitanje.

„To nam je najveća moguća satisfakcija kada vidimo da stotine mladih prolazi kroz naše programe i nalazi zaposlenje. S druge strane, imamo zadovoljne poslodavce koji su rešili problem radnih mesta za koja nisu mogli da pronađu kompetentne radnike. Naša uloga je da povežemo aktere na tržištu rada i popunimo prazninu rešavanjem problema nedostatka određenih kompetencija mladih koje traže poslodavci“, naveo je Nemanja.

Dobre reference za partnerstvo u „E2E“

Timovi lokalnih partnera u Kragujevcu spremni su za nove izazove u drugom ciklusu obuka po programu „ Znanjem do posla“. Business Innovation Programs (BIP) i Razvojni biznis centar (RBC)  rade zajedno od početka 2016.godine, kada je i počela preliminarna faza ovog programa.

„Odabrani smo kao lokalni partneri zbog dugogodišnjeg iskustva u oblasti zapošljavanja mladih. I ranije smo se bavili sličnim projektima i postigli smo dobre rezultate, što je IP Consult, koji sprovodi program na nivou Srbije prepoznao. BIP-ova najveća referenca za ulazak u projekat je bio program učeničkog preduzetništva koji smo sprovodili od 2006. do 2014. godine, kroz koji je u više od 200 srednjih škola prošlo je više od 6.000  srednjoškolaca. Kombinacija iskustava i dobrih referenci  u BIP i RBC uveli su nas u program Znanjem do posla„ kaže koordinatorka projekta u Business Innovation Programs (BIP) Marijana Simić.

Razvojni biznis centar u Kragujevcu  godinama radi na programima za zapošljavanje mladih, što je bila  „ulazna referenca“ za uključivanje u realizaciju projekta „ Znanjem do posla“ u Kragujevcu.

RBC je radio obuke za osvežavanje stručnih znanja mladih u kombinaciji sa praksom kod poslodavaca. U saradnji sa Ministarstvom  omladine i  sporta to sdu bile obuke za oblast informaciono-komunikacionih tehnologija, a u saradnji sa poslodavcima, uz podršku Tima za smanjenje siromaštva i socijalno uključivanje Vlade Srbije realizovane su obuke i prakse u okviru metaloprerađivačke, odnosno mašinske industrije.

Forum za radno uključivanje mladih

U okviru projekta „ Znanjem do posla“ saradnja BIP i RBC je prerasla u strateško partnerstvo.

„ Da bismo osnažili naše kapacitete za realizaciju projekta Znanjem do posla udružili smo se i osnovali Forum za radno uključivanje  mladih, što je naš neformalni konzorcijum osnovan u cilju implementacije projekta E2E. U njemu smo definisali naše partnerstvo i zajedničku  misiju na teritoriji Kragujevca i Šumadijskog okruga“ priča Marijana.

 

 

Kroz projekat  su unapređene postojeće, uvedene nove usluge i obuhvaćen je veći broj mladih.

Nova usluga je, na primer, karijerno savetovanje, kao veoma bitna komponenta Znanjem do posla. Za tu vrstu usluga, kojom se ranije nisu bavili,  BIP i RBC su morali da ojačaju sopstvene kapacitete.

Marijana ističe da se karijerno savetovanje radi po švajcarskoj metodologiji koja je prilagođena lokalnim uslovima.

„ Imamo grupno i individualno karijerno savetovanje mladih. Kroz niz sastanaka i razgovora sa mladima pomažemo im da odluče šta je najbolje njihovu budućnost. Dolaze nam i srednjoškolci i  studenti i mladi  bez zaposlenja. Đaci dolaze sa pitanjima da li da nastave školovanje ili da se posle škole zaposle, žele da saznaju više o zanimanju za koje se obrazuju, a mladi bez posla razmišljaju o prekvalifikaciji.“

Jednom broju mladih koji dolaze na karijerno savetovanje se, prema proceni, kao jedna od mogućnosti nudi i obuka na radnom mestu po programu „ Znanjem do posla“.

Švajcarski model u lokalnim uslovima

Partneri kažu da je program „Znanjem do posla“ doneo novinu u smislu primene nove   metodologije za pripremu obuka na radnom mestu u cilju prekvalifikacije ili dokvalifikacije mladih bez zaposlenja.

Nemanja ističe da je prvi put korišćena takozvana SKA analiza, koja pomaže da se razviju programi prema specifičnim potrebama poslodavaca.

„Reč je o analizi veština, znanja i stavova koje zaposleni treba da ima da bi mogao da odgovori na zahteve poslodavaca za to zanimanje.“

On objašnjava da je švajcarski model obuke na radnom mestu u programu „Znanjem do posla“ prilagođen lokalnim uslovima.

„U pripremi obuka „ E2E“ od ključne važnosti je saradnja sa poslodavcima, oni kreiraju radna mesta, a mi dobijamo informacije o potrebama tržišta.“

U prvom ciklusu obuka mladih na radnom mestu „ E2E“ bio je uključen 21 poslodavac u Kragujevcu, a u drugom se očekuje duplo više zaintersovanih firmi.

 

Tekst: Gordana Mirović     Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Ekonomski fakultet u Kragujevcu – radionica „Karijere u bankarstvu“

E2E priča – Ekonomski fakultet u Kragujevcu – radionica „Karijere u bankarstvu“

Saveti za pravilan izbor karijere

Kragujevac: U okviru projekta Znanjem do posla na Ekonomskom fakultetu  u Kragujevcu  održana je radionica “Karijere u bankarstvu“ na kojoj su govorili bankarski stručnjaci  i predstavnici  partnera u programu Znanjem do posla – Razvojni biznis centar (RBC) i Biznis inovejšn program (BIP).

Brucoši ekonomije su imali priliku da čuju korisne savete od poslodavaca kako da vode svoju karijeru ako odluče da se posle završenih studija bave nekim poslom u bankarskom sektoru.

Radionica je organizovana u okviru karijernog savetovanja, koje su RBC i BIP u Kragujevcu uveli  kao novu usligu kroz program Znanjem do posla.

 „Informisana“ odluka o karijeri

Predstavnici programa Znanjem do posla istakli su da je jako bitno da mladi ljudi  na vreme počnu da razmišljaju čime žele da se bave i da naprave pravilan izbor karijere za koju će se pripremati još tokom školovanja. Za to su im potrebne korisne informacije koje mogu da dobiju kroz individualno ili grupno savetovanje ili radionice u okviru tog programa.

 

 

Radionica o karijerama u bankarstvu koja je organizovana za studente ekonomije  u Kragujevcu pružila je uvid u to šta se zaista radi u tom sektoru, ali je razbila i neke iluzije ili pogrešne slike koje možda mogu da imaju o nekim zanimanjima.

„Jednostavno, dali smo im jasnu sliku o tome šta mogu da očekuju u poslu koji izaberu u bankarstvu, kao i da moraju znanje koje stiču na fakultetu da prilagode i određenim kompetencijama koje su tražene na konkretnom radnom mestu. Ako se tu ne pronađu, onda treba da biraju druge grupe predmeta i usmere se na neke druge oblasti ekonomije„  rekao je Vladimir Dobi, predstavnik projekta  Znanjem do posla.

Prema njegovim rečima, dešava se da danas mladi sa fakultetskom diplomom ne mogu lako da nađu posao, najčešće zato što  su izabrali „pogrešne“ karijere ili što im nedostaju i neke dodatne, tražene kompetencije za konkretne poslove .

Dobi smatra da je zato jako važno da mladi koriste sve prilike da, pored fakultetskog znanja, steknu i ona znanja i veštine koje odgovaraju njihovim sklonostima, a cenjene su na tržištu rada.

„Projekat Znanjem do posla, pored karijernog savetovanja, planira i druge aktivnosti usmerene na smanjenje nezaposlenosti, kao što su različite prakse u preduzećima i obuke na radnim mestima za mlade“, poručio je Dobi na radionici o izboru karijere za studente Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

Poslodavci traže više od diplome

Amfiteatar Ekonomskog fakulteta bio je ispunjen skoro do poslednjeg mesta. Brucoši su pažljivo slušali izlaganja, a zatim postavili brojna pitanja, potvrđujući da su im potrebne informacije „sa izvora“, iz poslovnog sektora u kojem vide svoju budućnost po završetku fakulteta. Predavači, stručnjaci iz bankarskog sektora u Kragujevcu  preneli su budućim kolegama svoja iskustva.

„Po završetku studija konkurisala sam u jednoj  banci u Kragujevcu i posle  razgovora za posao ponuđeno mi je mesto direktora sektora za privredu, a imala sam samo 26 godina. Smatram da je jako važan taj prvi utisak koji ostavite na poslodavca, da budete samouvereni, pokažete spremnost da radite sve što je u opisu posla i da dalje učite“, priča Aleksandra Obradović, direktorka ekspoziture Adiko banke u Kragujevcu.

Posle 17 godina karijere u bankarstvu Aleksandra je studente ekonomije posavetovala da je već sada vreme odluče u kom pravcu će ići njihova karijera i da se za to spremaju još tokom studiranja.

„Studenti treba da shvate da je fakultet samo ulaznica za život i dalju karijeru i da budu svesni da će učiti celog života. Već sada, od prve godine studija, treba da se usmere ka onoj ekonomskoj oblasti koju vole .“

Aleksandrin savet je i da mladi na vreme počnu da stiču dodatna znanja i kompetencije koje će upotpuniti njihov CV po završetku fakultetskog obrazovanja.

„Pored ekonomskog znanja, danas je jako važno da mladi imaju i komunikacione veštine, sposobnost pregovaranja, da budu spremni za timski rad, imaju organizacione sposobnosti. Sve je to na ceni kod poslodavca, pa često baš te veštine u CV-ju mogu kandidata da izdvoje u odnosu na ostale učesnike konkursa.“

Aleksandra danas učestvuje u izboru mladih kandidata za zapošljavanje u banci.

„Jako je bitan prvi utisak, taj „klik“, odnosno osećaj da li je kandidat baš za ono što mu je predstavljeno da treba da radi i da li je spreman da uči. Zatim se uključuje „HR“ – sektor ljudski resursi, a trend je i da se rade psihološki testovi ličnosti i pravi preciznija procena kandidata za određenu poziciju. Važno je da svaki čovek bude na pravom radnom mestu.“

Savetnik za mali biznis u banci „Inteza“ Mirjana Kašiković, sa 10-godišnjim   iskustvom u bankarstvu, predložila je  brucošima da već sada počnu da razmišljaju u kom pravcu žele da usmere svoju karijeru. Kaže da će uz izbor koji vole lakše savladavati izazove na poslu i brže napredovati u karijeri.

Mirjana potvrđuje da je korisno da, pored ekonomskih znanja, dodatnim kompetencijama „pojačaju“ reference za zaposlenje.

„Ako žele da naprave razliku u odnosu na druge kandidate, moraju da savladaju još neka znanja i veštine. Ja sam, na primer, usavršavala engleski jezik kroz working travel, učestvovala na seminarima o komunikaciji, treninzima i obukama. To sve može da upotpuni CV i mladima bude dobra preporuka kod poslodavca na početku karijere.“

Korisna radionica „Informisana“ odluka o karijeri

Asistent na Ekonomskom fakultetu Milan Stamenkovć, koji je prisustvovao radionici, smatra da bi mladi trebalo sebi da postave pitanje gde vide sebe za pet godina.

„Trebalo bi da imaju signal gde žele da budu. Studiranje ekonomije je jedan od koraka koji su preduzeli u cilju realizacije svoje sudbine koju su negde zacrtali kao nešto čime bi želeli da se bave.“

 

 

Jelena Ristić, brucoškinja na opštoj ekonomiji, kaže da je  posle Ekonomske škole upisala Ekonomski fakultet jer to voli i sigurna je da nije pogrešila u izboru.

„Cilj mi je da radim u banci. Već sada se pripremam, ne samo kroz studije, već i kroz posao agenta prodaje u jednoj banci. Kada uđem u banku imam osećaj  da je to moje prirodno poslovno okruženje. Želim da završim fakultet i  nastavim dalje da radim na usavršavanju znanja i veština. U tom smislu idem na razne konferencije, obuke, tražim informacije šta  je potrebno za konkretno radno mesto, koji kvalitet, kompetencije. Mislim da  treba da nastavim da radim na svojoj komunikativnosti i  unapredim veštinu prezentacije.“

Milica Lešnjak je upisala poslovnu ekonomiju i menadžment, smer marketing.

„Rad u banci je definitivno moj izbor. Zbog toga sam završila  Ekonomsku školu , smer bankarski službenik. Oduvek sam to želela. Slušam i upijam sve savete o tome. Svesna sam i toga šta mi nedostaje. Tremaroš sam, pa se trudim da radim na svom samopouzdanju. Do sada nisam išla na neke dodatne obuke, ali ću rado kada mi se ukaže prilika. Ova radionica mi je bila vrlo korisna.“

Tanja Tanasijević brucoškinja ekonomije još ne razmišlja o konkretnom poslu koji bi radila po završetku fakulteta . Nije još odlučila  i zbog toga su joj, kaže, radionice o izboru karijere i prezentacije vrlo korisne.

„Zanimljivo mi je da pratim novčane tokove i finansijsku dokumentaciju. Razmišljam o karijeri, ali se dvoumim između posla u knjigovodstvenoj agenciji i banci. Biće teško naći posao posle studija. Znam da su mi potrebne i dodatne edukacije i obuke“, kaže Nevena Vuksanović i ističe da su joj bili vrlo korisni saveti na radionici „ Karijere u bankarstvu“.

 

Tekst: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković