E2E priča – Obuka kao lek za nezaposlenost

E2E priča – Obuka kao lek za nezaposlenost

Kragujevac: Desetoro mladih i nezaposlenih prošlo je obuku za stručno-komercijalne saradnike u farmaciji. Obuka je održana u kompaniji „Plus Pharmaceuticals“ iz Kragujevca u kojoj kažu da je ovo zanimanje perspektivno s obzirom da farmaceutska industrija širi svoja tržišta. Obuka je trajala dva meseca, a polaznici su stekli teorijska i praktična znanja uz pomoć trojice mentora.

Za ovu obuku su se prijavili mladi sa različitim diplomama – fizioterapeuti, ekonomisti, veterinari, lekari… Oni su prepoznali „Znanjem do posla“ kao priliku da steknu nova znanja i praktična iskustva koja će im obogatiti CV i učiniti ih konkurentnijima kod poslodavaca.

 

Posao dinamičan, važna veština komunikacije

Đorđe Dimitrijević (22), iz Kragujevca, završava strukovne studije za fizioterapeuta. Odlučio se za obuku „Znanjem do posla“, na preporuku prijatelja koji već radi kao saradnik u farmaciji.

Volim farmaciju, pogotovo masti i dijetetske suplemente. Bavim se dugo sportom, pa sam to malo i povezao. Rešio sam da naučim kako izgleda taj saradnički posao. Putuje se stalno, upoznaju novi ljudi, uspostavljaju kontakti. Želeo sam da naučim više i o komunikaciji koja je veoma važna u poslu saradnika u farmaciji“ kaže Đorđe.

Dodaje da sve što je od obuke očekivao, to je i dobio.

 

 

„Tokom teorijske obuke smo se pripremali za praktičan rad i odlazak na teren. Učili smo kako da komuniciramo sa apotekama, pacijentima, radili smo promocije farmaceutskih proizvoda“  priča Đorđe.

Đorđe vidi sebe u ovom poslu za koji kaže da je vrlo dinamičan i zanimljiv.

 

„Sertifikat sa ove obuke će mi dosta značiti prilikom traženja posla. Poslodavci će me sada gledati bolje nego kada sam bio bez radnog iskustva“ uveren je Đorđe.

 

Jelena Nešković (22), kojoj je ostao još diplomski za fizioterapeuta, obuku je shvatila kao alternativu za posao.

„Nikad se ne zna da li će biti posla u struci i dobro je da znamo nešto novo. Zato sam ja odlučila da idem na ovu obuku“ rekla je Jelena.

 

Ona priča da je na početku obuke učila o celom asortimanu proizvoda koji farmaceutska firma nudi , kakve su njihove indikacije ili kontraindikacije.

 

„Učili smo i osnovni red u komunikaciji sa pacijentima, kako da im se obratimo, da ne budemo ni napadni, ali ni neprimetni. To sam kroz praktičnu obuku i savladala“ kaže Jelena, koja je tokom praktične obuke odlazila na terene u Jagodini, Ćupriji, Priboju, Prijepolju…

 

Obuku je završio i ekonomista Dušan Damjanović koji je imao trogodišnje radno iskustvo u knjigovodstvu.

„Zanima me je ta kombinacija medicine, lekovitih proizvoda, sa terenskim radom i administracijom. Zanimljivo mi je i učešće u pregovaranju sa veleprodajama, maloprodajama i apotekama“ rekao je Dušan.

Kaže da je zadovoljan što je tokom obuke naučio i ono „iza kulisa“, o čemu se ne uči u knjigama na fakultetu – o pregovaranju, kako pristupiti kupcu i vezati ugovor.

Za obuku kaže da je i edukacija i poslovna prilika, jer sa stečenim znanjima ima šansu za zaposlenje.

 

Sve više posla za saradnike u farmaciji

Milan Manojlović, vlasnik i Nenad Samčović regionalni menadžer u „Plus Pharmaceuticals“, koji su praktikantima bili mentori na obuci, prisećaju se i svojih početaka u poslu kojim se danas bave. Kažu da dobro znaju koliko je važna obuka za mlade koji su bez predznanja ili radnog iskustva.

 

„Najbitnije nam je bilo da prenesemo znanje i veštine koje smo mi stekli i naučili. Što se kaže, znanje koje ne možeš da preneseš nekom drugom ako ga i sam ne poseduješ“ kaže Nenad.

Prema njegovim rečima, praktikanti su bili vrlo motivisani da uče nešto novo, što mu je olakšalo mentorski rad.

 

„Nikoga nisam morao da teram da nauči ili da uradi nešto, nego smo prosto funkcionisali kao tim“ kaže Nenad.

 

Smatra da je obuka bila „kratko iskustvo“, ali dovoljno da mladi ljudi vide u šta se upuštaju.

Praktikanti su, kaže, dobili „osnove“ o poslu koje će kasnije nadograđivati kroz rad.

Ova obuka je dobra prilika za mlade ljude koji nemaju nikakvo radno iskustvo da steknu nova znanja i uđu u posao kojim bi se kasnije bavili“ kaže Milan Manojlović, vlasnik firme  i mentor.

O poslu stručno-komercijalnog saradnika Milan kaže da, pre svega, mora da postoji određena stručnost.

Zato su mladi praktikanti najpre učili sve o paleti proizvoda koje predstavljaju, njihovoj nameni i svojstvima.

To je bio izazov za njih s obzirom da „Plus Pharmaceuticals“ ima veliku ponudu pomoćnih lekovitih sredstava, razne vrste terapijskih medicinskih masti, losiona, biljnih kapi, kolekcije čajeva, kozmetičkih sredstava.

Posao je, objašnjava Manojlović, kombinacija više zanimanja.

„S jedne strane, potrebna je stručnost, poznavanje medicinskih termina i opšte medicinsko znanje, a s druge strane i malo znanja iz ekonomije, pogotovo kad je u pitanju rabat, pregovaranje, fakturisanje, sklapanje ugovora i dr.“ priča Manojlović.

 

 

Prema njegovim rečima, praktikanti su učili i o farmaceutskom tržištu Srbije, kako funkcionišu apoteke, o lekovima i pomoćnim lekovitim sredstvima, dijetetskim suplementima.

Milan Manojlović priča da su se na teorijskim časovima praktikanti pripremali za odlazak na teren. Radili su simulacije, kao što su vežbe komunikacije saradnika sa farmaceutom ili saradnika i pacijenta.

 

„Nakon prolaska simulacija, kada praktikant u suštini pokaže dovoljno znanja, krećemo u praktičnu nastavu. Praktikanti su svakodnevno išli sa nama mentorima na teren i obilazili apoteke, razgovarali sa apotekarima o asortimanu naših proizvoda, komercijalnim akcijama, držali su promocije i učili kako se pregovara o prodaji“ priča Milan.

On smatra da je posao stručno-komercijalnog saradnika u farmaciji danas sve traženije zbog čega može da bude dobar izbor za veliki broj mladih iz zdravstvene struke koji su bez posla.

 

„Što se tiče farmacije, ovaj biznis se iz godine u godinu sve više razvija, otvaraju nove firme, one koje se bave proizvodnjom, ali i firme za distribuciju farmaceutskih proizvoda. Tako da broj zaposlenih u farmaceutskom sektoru iz godine u godinu raste, na osnovu toga što se mnoge farmaceutske kuće šire i otvaraju predstavništva da bi razvile novo tržište“ rekao je Milan.

 

On je istakao da je prednost obuke „ Znanjem do posla“ ta što se mladi ljudi, bez iskustva, tokom praktičnog rada „oblikuju“ za posao po meri poslodavca.

„Imali smo mlade ljude koji su bili voljni da uče i rade. Posle ovakve dvomesečne obuke možemo da dobijemo i saradnika koji će ostati kod nas u firmi i posle prakse“ zaključuje Milan.

 

Tekst i foto: Gordana Mitrović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Božina „azbuka“ zavarivanja

E2E priča – Božina „azbuka“ zavarivanja

Kragujevac: Obuku za zanimanje zavarivač-bravar završilo je 10 mladih praktikanata u kompaniji AMM Manufacturing u „Mind parku“, u Kragujevcu. Među njima je i Božidar Nikolić iz Rače kod Kragujevca, koji  je svoj trud i uspeh na obuci „Znanjem do posla“ „krunisao“ zaposlenjem u toj kompaniji. Njegovim stopama sada ide još 20 polaznika koji ovaj zanat uče od najboljih u proizvodnji komponenata za šinska vozila.

Božidar Nikolić koji ima 20 godina, „azbuku“ zavarivanja savladao je tokom obuke, a „ispisuje“ je na čeliku u proizvodnji putničkih vagona vozova, tramvaja.

 

Prekvalifikacijom do brzog zaposlenja      

„Posle srednje škole sam radio samo pet meseci i to kao transportni radnik. Nigde nisam mogao da se zaposlim u svojoj struci – elektrotehničar računara“,  priča Božidar koji je odlučio da zanimanje za koje se školovao zameni zanatom koji je „na ceni“.

Prijavio se za obuku za zavarivača – bravara na predlog starijeg brata koji već radi, na tom radnom mestu, u kompaniji AMM Manufacturing.

 

 

„Čuo sam da je to dobro plaćen posao, prvo to, a tokom obuke nešto i privuklo tom poslu. Ranije nisam nikada vario, srećom, što se kaže, pošlo mi je za rukom. Posao sam brzo zavoleo, a kad nešto voliš da radiš to ti onda i ide. Bio sam uporan. Iz dana u dan, sam sve više učio i napredovao“, ospisuje početak Boža, početak obuke.

Prvih dana, kaže, nije baš bilo lako, najviše zbog privikavanja očiju na varenje. Ipak, obuka mu nije bila naporna, jer je „tajne“ zanata otkrivao uz pomoć, kako kaže, profesora – Radiše Rakića i Nikole Jovanovića iz kompanije AMM manufacturing.

„Prvi susret sa aparatom za varenje je bio malo čudan. Trebalo je da naučim kako da držim gorionik, položaj ruke, kako pustiti var. Prvi put mi nije baš išlo, pa sam, čak, pomislio sam da ja nisam za ovo. Ali, profesor Radiša Rakić mi kaže – samo polako i strpljivo. On je mnogo dobar profesor, sve je odlično objašnjavao, a na nas praktikante gledao kao da smo njegova deca“, priseća se Boža.

Zadovoljan je što je MIG zavarivanje, za koje se obučavao, učio, u savremenim uslovima i sa aparatima poslednje generacije.

Kao i svi praktikanti iz grupe, Boža je prošao proveru napretka na obuci. Prvo je, posle teorijske obuke od nedelju dana, polagao test, a na kraju praktične obuke u kompaniji, imao je završni atest koji je, kaže, bio ozbiljan izazov.

„Radili smo varenje na pločama različite debljine na kojima smo i vežbali na obuci. To što smo uradili, pregledali su kontrolori. Radi se vizuelna kontrola i ultrazvučna kontrola, da se vidi da li je to dobro zavareno, kao i da li je var lep“, navodi on.

Boža kaže da je sve prošao „ iz prve“. To ga je i preporučilo da ostane na radnom mestu u kompaniji, uz posvećenost i upornost koju je pokazao na obuci.

„Imaš posao – lep je osećaj. Baš sam i hteo ovde da radim , ništa mi nije teško. Radimo u smenama , prava je od 7 do 15, a druga od 15 do 23 sata“, kaže Boža.

Sada radi u hali „Avenio“ gde se vare tanke ploče od čelika. To su, kaže, „fini“ radovi koje bi trebalo da usavrši.

Boža zna da ima zanat koji se traži i u inostranstvu, ali tvrdi da ne razmišlja o odlasku iz zemlje, jer budućnost vidi u svom rodnom kraju.

 

Zavarivači stiču atest koji važi svuda u svetu 

Obuka mladih za zavarivače u AMM  Manufacturing obavlja se pod budnim okom sedam mentora. Najstariji i najiskusniji među njima je Radiša Rakić koga praktikanti zovu profesor. Za Božu kaže da je bio najbolji kandidat iz prve grupe praktikanata „Znanjem do posla“. Imao je sve kvalitete koji su mu bili „ulaznica“ za radno mesto u velikoj kompaniji.

„Bio je najbolji, prvo, kao čovek, drugo, brzo je savladao znanje zavarivanja, dobar je drug, pomaže kolegama, vredan je i odgovoran“, opisuje Božu „profesor“ Rakić.

Ove ocene, svakako mnogo znače, jer dolaze od čoveka koji ima najduži staž u obučavanju mladih zavarivača.

 

 

„To je posao koji sam radio i u Institutu Goša 46 godina i nastavio u AMM Manufacturing poslednje tri godine. Do sada sam obučio preko 5.300 zavarivača“, navodi Rakić.

Najvažnije je da mladi radnik, kaže, prvo „ bude čovek“, da zdravo i zrelo razmišlja, a tek posle toga dolazi uspeh na obuci za zavarivača. Taj posao usvaršava se godinama

Radiša ima samo reči hvale za mlade praktikante sa obuke „ Znanjem do posla“. Kaže da će oni jednog dana „nositi“ posao u kompaniji i dodaje da „mladost može sve“.

„U ovom poslu moraju da budu koncentrisani, da bude oštro oko i mirna ruka i – nema problema. Zavarivanje je umetnost, jer istopljeni materijal treba tako oblikovati da bude homogen i da ujedno lepo izgleda i vizuelno. A to je velika stvar jer mora da se uradi u trenutku, u momentu“, kaže Radiša Rakić.

Potvrda osposobljenosti praktikanta na obuci  je atest koji važi svuda u svetu. Prva grupa praktikanata je na kraju obuke položila atest prema evropskom standardu 9606-1.

Posao zavarivača je, kaže, u odnosu na pre 40 godina, sada „gospodski“ posao.

„Imamo savremene uređaje i programe koji olakšavaju posao. Kada se to savlada, zavarivanje je lako“, navodi Rakić

Radiša preporučuje ovaj posao mladima, jer mogu brzo da se zaposle, da rade u dobrim kompanijama, „lepo“ zarađuju, a mogu i da napreduju. U kompaniji AMM Manufacturing  potrebno je, kaže, još najmanje 150 zavarivača. Potreban im je kvalitetan kadar za proizvodnju šinskih vozila koja iz Kragujevca idu  u svet.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Posao u „carstvu“ drugarstva

E2E priča – Posao u „carstvu“ drugarstva

Kragujevac: Posle obuke „Znanjem do posla“ za vaspitače, 17 praktikanata se zaposlilo u vrtićima u Kragujevcu.

Dok klinci i klinceze spavaju, u vrtiću „Drugarstvo“ nastaje priča o dve Dragane i jednom Marku, mladim ljudima koji su se opredelili za poziv vaspitača. Upoznali su se tokom praktične obuke za vaspitače u okviru programa „ Znanjem do posla“ i sada zajedno brinu o deci u vrtiću „Drugarstvo“. Dragana Čampar je posle dvomesečne praktične obuke dobila svoj prvi posao u životu posle 6 godina neizvesnosti. Uz zaposlenje, njen kolega Marko Stepanović dobio je šansu da unapredi znanja u poslu za koji se školovao. Najmlađa među njima je Dragana Nikolić, još je praktikant obuke, ali uverena da je na dobrom putu da u vrtiću ispiše prve stranice svoje karijere.

 

Praktična obuka nadgradila „knjiško“znanje

30-godišnji Marko Stepanović je diplomirani predškolski vaspitač. Kaže da je ovaj posao ostvarenje njegovih snova još iz osnovne škole, iako je, kaže, malu dilemu imao samo u srednjoj školi zbog engleskog jezika. Ipak, prevagnula je ljubav prema deci.

„Deca iz Drugarstva me zovu Mako. Navikli su na mene, čini mi se da sam, što bi se reklo, kupio njihovo poverenje.“

Obuka „Znanjem do posla“ u vrtiću „Drugarstvo“ donela mu je dupli dobitak. Prvo je unapredio svoja dosadašnja znanja i veštine, a drugo,  posle obuke je potpisao ugovor o radu.

„Kao vaspitač imam četiri godine prethodnog radnog iskustva u drugi vrtićima. Ovde sam došao da se dodatno obučim i moja očekivanja su potpuno ispunjena. Dosta novih stvari sam naučio.“

 

Otkriva razliku između teorije sa fakulteta i prakse u vrtiću.

„U praksi se upotrebljava tek nekih 30 posto teorije iz formalnog obrazovanja. Na fakultetu smo slabo imali praksu, samo dve nedelje godišnje. Bili smo samo posmatrači, nismo bili uključeni u aktivnosti vaspitača, već samo kao ispomoć. Na obuci „Znanjem do posla“ je bilo sve drugačije. Tokom praktične obuke smo svakodnevno učestvovali u planiranim aktivnostima sa decom.“

 

 

Marko priča da je poseban kvalitet obuke „Znanjem do posla“, praktično učenje o pedagoškoj dokumentaciji u vrtiću, među kojom je i dnevnik. Tokom studija, kaže, nije imao uvid u dnevnik i znao je samo da je to „jedna plava knjiga“.

„Nisam imao dozvolu za pristup dnevniku, a kasnije kada sam radio u jednom državnom vrtiću dobio sam dnevnik, ali nisam znao uopšte šta treba da pišem. Tokom obuke „Znanjem do posla“ za vaspitače ovaj problem sam rešio.“

Marko u vrtiću „ Drugarstvo“ vodi mešovitu vaspitnu grupu, u kojoj su deca od tri do pet i po godina. Posebno je ponosan na to što mu je sa punim poverenjem dato da rukovodi timom za razvojno planiranje, a član je još dva tima u vrtiću.

Poseban doprinos je dao učešćem u izradi zbirke kooperativnih igara koje postala „standard“ i velika je pomoć u radu svim vaspitačima u vrtiću „Drugarstvo“.

„To su igre saradnje u kojima učestvuju sva deca. Imamo 30-tak igara u zbirci i to primenjujemo u svakodnevnom radu.“

Marko je inače jedini muškarac vaspitač u vrtiću „Drugarstvo“. Kaže da nema nikakvih problema jer su svi navikli na njega, i koleginice, i deca.

 

Prvi posao posle šest godina neizvesnosti

Kada je Dragana Čampar iz Prijepolja završila studije za vaspitača u predškolskoj ustanovi na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, nije ni sanjala da će na svoj prvi posao čekati čak šest godina. A pokušavala je, predavala CV u vrtićima, ali nikada je nisu pozivali ni na razgovor.

„Već sam počela da razmišljam da ću morati  sasvim nešto deseto da radim. Zamišljala sam sebe u nekoj prodavnici, marketu.“

Dragana se u međuvremenu udala u Kragujevcu i postala majka dvoje dece. Put do njenog prvog posla „trasirao“ je program obuke „Znanjem do posla“, za koji je saznala preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Obuka mi je mnogo značila u tome da sam upoznala decu, vrtić, kolektiv. To mi je bilo važno jer nisam imala nikakvo radno iskustvo.“

Kaže da joj je „dragoceno“ praktično iskustvo u radu sa decom kroz obuku programa „ Znanjem do posla“.

 

 

„Tek kad uđemo u grupu i ostanemo sami sa decom, učimo kako da prepoznamo potrebe deteta, šta i na koji način treba da radimo. Mnogo je drugačije u praksi, nego kada se o svemu samo uči iz udžbenika na fakultetu.“

Smatra da je mnogo napredovala u odnosu na početak obuke, pre svega  u organizaciji rada i aktivnostima sa decom.

Dragana zajedno sa kolegom Markom brine o mešovitoj vaspitnoj grupi dece od 3 do 5 godina. Kaže da je primetila da deca u suštini najviše  vole pokret, pa i kada im priča neku priču oni vole da budu aktivni i da učestvuju. Priča da su u basni „Gavran i lisica“ deca imala svoje uloge, bili su glumci. Vole akciju i, kako kaže, snađu se čak i ona stidljivija deca.

Dragana priznaje da je tokom rada sa decom i kod sebe prepoznala neke skrivene talente.

„Gluma je nešto što se skrivalo u meni, a još kada je tu neka lutka ja se opustim, a volim i da pevam. Ali, čini mi se da je ta sposobnost da animiram decu moj glavni adut.“

Kaže da su je deca prihvatila i zavolela.

„Kolega Marko i ja se uklapamo – on je malo stroži, dok sam ja nešto blaža.“

 

Upornost, volja i ljubav prema deci

20-godišnja Dragana Nikolić preselila se iz Batočine u Kragujevac zbog praktične obuke „Znanjem do posla“ u vrtiću „Drugarstvo“. Ima diplomu  medicinska sestra- vaspitač i skoro sve što uči na obuci je za nju sasvim novo. Kaže da se trudi na praksi i veruje da će zadovoljiti kriterijume poslodavca za posao.

„Nisam do sada radila nigde. Bila sam samo dve – tri nedelje na probnom radu u „Drugarstvu“. Bila sam uporna, dolazila sam, interesovala se i pozvali su me na ovu obuku“

A šta  je bilo najvažnije da savlada već prvih dana na praksi?

Pristup deci, meni je to bilo najvažnije, da naučim prijem dece ujutru i kako da priđem detetu. Vidim da sam to dobro savladala. Ima dobar odnos sa decom, trudim se“

Najteže joj je pala pedagoška dokumentacija, dnevnik…

 

 

„Pedagoška dokumentacija je bila najteža! Savladala sam jedan deo, ali treba još da radim na tome uz pomoć kolega i mentora“

Dragana opisuje kako izgleda jedan letnji radni dan za praktikanta obuke za vaspitača.

„Moja je jaslena grupa – deca do 3 godine. Danas smo bili u dvorištu, igrali smo pokretne igre, sada nam je tema – letnje igrarije, pokretne igre među kojima su i igre Ringe-ringe-raja ili Širi-se-širi“

Dragana vidi svoju karijeru u poslu vaspitača.

„Kažem- sve mi je super, nemam ni na šta da se požalim. Tokom praktične obuke sam se uklopila, ne bih menjala nijedan detalj. Posao nije težak kada nešto voliš. Možeš sve i sve radiš istog trenutka, jer tu su deca, a deca ne mogu da čekaju“.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Na posao u Avis se ide sa osmehom

E2E priča – Na posao u Avis se ide sa osmehom

Kragujevac: Posle obuke u okviru projekta „Znanjem do posla“ Ana i Nemanja iz Kragujevca zaposlili se u proizvodnji papirne galanterije.

Ana Marić i Nemanja Jovanović dobili su radno mesto u „Avisu“ koji proizvodi papirnu galanteriju. Kao „taze“ zaposleni zaduženi su za rad na mašini-pakerici koja ređa i broji kartonske čaše veselih boja i dezena.

Ponudu za posao u „Avisu“ dobili su odmah posle dvomesečne praktične obuke u toj kompaniji za operatere papirničarskih mašina, koja je organizovana kao deo projekta „Znanjem do posla“. Od ukupno 12 praktikanata, troje se pokazalo najboljim i poslodavac im je pružio šansu da dalje uče i napreduju u Avisovom timu.

 

Kad je rad pravo zadovoljstvo

28-godišnagodišnja Ana Marić ima svoju porodicu i trogodišnjeg sina. Zaposlenje joj je, kaže, došlo u pravi čas. Za obuku „Znanjem do posla“ je čula od svoje drugarice koja je znala da joj je hitno potreban posao.

„Baš sam bila u haosu, tražila sam posao i samo mi je bilo važno da radim. Drugarica mi je rekla – hajde probaj, obuka je dva meseca i postoji šansa da se zaposliš.“

Inače, Ana ima „bogato“ iskustvo u traženju posla prethodnih godina.

„Po struci sam modelar odeće. Već posle srednje škole svašta sam radila. Imala sam svoju radnju za šivenje koju sam zatvorila i to mi je sada samo hobi. Radila sam i u vrtiću kao vaspitač. Bilo mi je važno da radim zbog porodice. Nije bilo lako.“

Kao polaznik obuke „Znanjem do posla“ u „Avis“ je došla da bi stekla znanja i veštine za operatera na papirničarskim mašinama.

„Sve mi se svidelo, super je, nije mi bilo teško. Tokom obuke sam radila na raznim mašinama, a prvo na pakerici, gde i sada radim, ovih nekoliko dana od kako sam i zvanično zaposlena u Avisu. To je mašina pakerica na kojoj se pakuju i broje kartonske čaše.“

Ana kaže da joj posao odgovara iako nema apsolutno nikakve veze sa njenom strukom – modnim dizajnom.

„Prijatelji mi ne veruju da radim, jer sam, kažu, nasmejana i kada odlazim i kada dolazim sa posla. A ja sam nasmejana i na poslu. Imam i objašnjenje za to. Kad ti je važno u životu da radiš, odgovara ti posao, a kolege u Avisu su predusretljive i raspoložene, onda ti ništa nije teško, već ti je rad pravo zadovoljstvo.“

 

 

Već tokom obuke, priča Ana, nadala se zaposlenju u Avisu.

„Bila sam optimista, radila sam, borila sam se. Čula sam da se u ovoj firmi ceni rad, red i disciplina, da poštuju kada se trudiš i dobar si radnik. Znala sam da ću u tom smislu moći da se istaknem.“

Ana je bila jedina žena među praktikantima u Avisu. Mentori su joj rekli, kaže, da se pokazala kao vredna, brza i spretna. Ona očekuje da će moći i da napreduje, a sebe vidi u nekim poslovima koji su, kako kaže, baš ženski.

„Ima ovde poslova koji su baš ženski, to je program za decu, kapice, čipkice, ambalaža za minjone. Meni je to super. Važna je brzina – pakuješ, proveravaš, lepiš…

 

Jureći posao stigao u „ Avis“

20-godišnji Nemanja Jovanović je odmah posle završetka srednje škole u kojoj je stekao diplomu mehatroničara, odmah ušao u „trku“ da što pre stigne do nekog posla. Nije imao sreće sa svojom strukom, pa je radio na pumpi, kao i poslove oko stolarije i automobila. Ali, poslednjih meseci uopšte nije imao sreće s poslom.

„Za obuku Znanjem do posla mi je rekao drugar. Raspitao sam se za firmu gde ću biti praktikant i čuo sam sve najbolje.  Kad sam došao u Avis na obuku video sam da su sve te dobre priče o ovoj firmi tačne.“

Kaže da ga je najviše iznenadio, što je retkost da se vidi kod nas, način na koji se radnici Avisa ophode jedni prema drugima, kao i prema mladim praktikantima.

„To je odnos poštovanja i uvažavanja. Kad vidite kakav je kolektiv, da su svi tu da vam pomognu da što više naučite o poslu, dobijete još veću motivaciju za rad. To mi se najviše svidelo, svi su spremni da pomognu i sve objasne.“

Nemanja je odmah posle obuke zaposlen i prve radne dane provodi za mašinom pakericom. Zainteresovan je i za rad na mašinama za štampanje u Avisu.

„Počeo sam, kao i koleginica Ana, od pakerice. Posebno me interesuje i štampanje. Znam da to nije jednostavan posao, treba iskustva, ali verujem da ću imati šansu da napredujem i u tom delu proizvodnje.“

 

Nemanja kaže da mu je ovaj posao zanimljiviji od onoga za šta se školovao, a i zbog dobrog iskustva sa obukom i zaposlenja sada mu nije krivo što nije pronašao posao u struci.

„To što nas škola uči, to je osnovno i površno. U školi ne može da se stekne znanje ni za početak rada u nekoj kompaniji. Ovde sam tokom obuke učio nekako dublje, konkretnije, baš one poslove koji se obavljaju u proizvodnji. Imam želju da stičem još više novih znanja radeći u Avisu.“

Nemanja kaže da mu je drago što su za njega u kompaniji rekli da brzo uči, da se vidi da se trudi i daje sve od sebe.

 

 

„Tokom obuke sam dobijao pohvale. Izgledalo je kao da će da me prime na posao, ali opet nisam smeo da budem siguran i neizvesnosti je trajala sve do poslednjeg trenutka. Kada mi je bilo jasno da sam primljen na posao, bila je to moja najveća radost.“

Nemanja kaže da mu je otac na to rekao – svaka čast, bravo, ali mu je i savetovao da nastavi i dalje da se trudi.

„Motivisan sam da nastavim još bolje i više, posle obuke. Posao mi je motivacija da nastavim sa više elana.“

 

Utisci mentora i poslodavca o obuci

I Ana i Nemanja su „jednoglasni“ da su mentori obuke u Avisu bili odlični i dodaju:

„Svaka im čast, super su!“

Kažu da su se trudili da praktikante svemu nauče. Objašnjavali su na takav način da se lako uči i imali strpljenja u radu sa praktikantima.

Andrija Prvulović je zamenik direktora „ Avisa“ i jedan od četvorice mentora koji su u toj kompaniji brinuli o tome da se praktikanti osposobe za operatere papirničarskih mašina.

„Praktikanti su prošli obuku u svim fazama proizvodnje papirne galanterije,od mašine za grubu obradu, za sečenje i tabačenje papira, a to je bio prvi deo obuke, do mašine za pravljenje finalnog proizvoda, koje su specifične mašine koje imamo samo mi.“

Program obuke je sačinjen na osnovu analize koju su u Avisu savladali zahvaljujući programu „Znanjem do posla“.

 „Kroz analizu posla, svih koraka i operacija, došli smo do četiri celine koje mora da se prođu da bi niko bio operater. To su proizvodnja poluproizvoda, štampanje, proizvodnja gotovih proizvoda i pakovanje.“

Ulasku praktikanata u proizvodnju je prethodila teorijska obuka koju je držao profesor iz Tehničke škole, uz obuku o zaštiti na radu i protivpožarnoj zaštiti.

U „Avisu“ kažu da je obuka „Znanjem do posla“ brži i jeftiniji način da se mladi ljudi pripreme za konkretan posao.

„U školama se uopšte ne obrazuju operateri papirničarskih mašina i nema ih na tržištu rada. Zbog toga smo do kadrova dolazili obično po preporuci da je neko zainteresovan, da voli to da nauči. Onda dođe na razgovor, prođe obuku, probamo, pa nekad ide, a nekad ne.“

Direktor proizvodnje u Avisu Saša Tomašević, bio je mentor troje praktikanata koji su posle obuke i zaposleni. Skromno, taj uspeh ne pripisuje sebi već samo trudu mladih ljudi.

„Oni su se izdvojili iz cele grupe praktikanata po poslušnosti i temeljnost. Preko dobijenih obaveza ne prelaze brzo, išli su postepeno i bez preskakanja koraka, pažljivo i polako.“

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Bojanov prozor u svet rada

E2E priča – Bojanov prozor u svet rada

Kragujevac: U radionici kompanije „Sunce Marinković“ 26-godišnji Bojan Milićević uči od najiskusnijih u tom poslu. Jedan je od desetorice mladih praktikanata koji se obučavaju za montere ALU i PVC stolarije u okviru programa „Znanjem do posla“.

Prva obuka za montere ALU i PVC stolarije u Kragujevcu

Bojanov široki osmeh najviše govori o tome kako se snašao na ovoj obuci, koliko je naučio, da li je prihvatio radnu disciplinu, kolege.

„Na obuci sam mesec i po dana, jako sam zadovoljan i uopšte mi nije ništa ni teško, ni naporno. Baš sam se pronašao u ovom poslu i prezadovoljan sam zbog toga. Mnogo mi je važno da su i instruktori iz Sunce Marinković od kojih učim, a to je moj utisak, zadovoljni mojim angažovanjem. Nastaviću da se trudim do kraja obuke, jer znam da je ovo moja šansa da se ovde i zaposlim na radnom mestu koje mi baš leži.“

 

Radionice, gradilište, servis

Prethodnih godina, od završetka školovanja za građevinskog tehničara niskogradnje, Bojan se dosta trudio da pronađe zaposlenje. Diploma mu nije mnogo pomogla, jer su poslodavci u njegovoj struci tražili samo radnike sa iskustvom.  Zbog toga je više od dve godine radio druge poslove u kojima nije video svoju budućnost.

 

 

„Za obuku Znanjem do posla saznao sam na sajtu preduzeća Sunce Marinković, gde redovno pratim oglase za posao. Video sam javni poziv i ta vrsta obuke me je zainteresovala. Pažnju mi je posebno privukla napomena da postoji mogućnost zaposlenja za one koji ostvare najbolje rezultate.“

Bojan kaže da ranije nije imao nikakvih „dodirnih tačaka“ sa poslom montera ALU i PVC stolarije. Samo su mu, dodaje, neki alati koji se koriste bili poznati iz privatnog života.

Nije mi delovalo da je nešto toliko komplikovano. Brzo sam se uklopio i sve shvatio. Na ovoj obuci sam odmah video da mi odgovara posao, brzo razumem i shvatam. Za mesec dana praktičnog rada sve mi je bilo jasno. Čini mi se da su mi sada neke stvari postale rutinske i da svakog dana sve više napredujem u veštinama.“

Dosta vremena Bojan je proveo na praksi u proizvodnji PVC stolarije gde je , kaže, imao priliku da prođe celu „liniju“ i sve operacije u izradi prozora, vrata, krila, štokova. Posle toga je prešao u radionicu za ALU stolariju i odlazio na terene.

 

„Posmatrao sam  iskusne radnike dok rade ali sam imao priliku i sam da osetim alat. Koristio sam šrafilicu, burgiju, imbus ključeve. Radio sam prihvatnike za prozor, pakovanje prozora i vrata, pomagao monterima u transportu. Idem na teren, na gradilišta u Beogradu i Kragujevcu, gde se radi montaža stolarije, a radio sam i sa serviserima.“

 

Verujte, ovo je posao budućnosti!

Bojan ističe da mu praktična obuka u kompaniji „Sunce Marinković“ vrlo znači jer uči sve ono što mu je potrebno za posao montera kod ovog poslodavca.

Na pitanje da li sebe vidi u poslu montera ALU i PVC stolarije, bez premišljanja odgovara potvrdno.

 

 

„Ovde sam veoma zadovoljan i voleo bih da posle obuke Znanjem do posla ostanem da radim u Suncu Marinković.“

„Verujte, ovo je posao budućnosti. Drvena stolarija je odavno otišla u istoriju. Budućnost je ALU i PVC stolarija.“

Kaže da je ovaj posao zavoleo, da se u njemu „ pronašao“. Siguran je da će u njemu moći da pokaže najviše i da poslodavac bude zadovoljan njegovim učinkom.

U šali kaže da, iako nije mogao da pronađe posao u struci građevinskog tehničara, sa novim veštinama ima šansu da ipak ostane „u vezi“ sa gradilištem, ali na nov način.

 

Fenomenalni instruktori

Bojan je oduševljen znanjem koje imaju instruktori od kojih praktikanti uče.

 

„Moj instruktor u proizvodnji je Mirko Mirkovski. Svako ko je zainteresovan, siguran sam da od njega može da nauči mnogo. Dosta korisnog znanja i veština mi je preneo i  instruktor Aca Đorđević iz Beograda na poslovima servisiranja.“

Bojanov instruktor Mirko Mirkovski ima 13 godina radnog iskustva u kompaniji „Sunce Marinković“. Ali, za njega je obuka praktikanata u programu „ Znanjem do posla“ sasvim novo iskustvo. Do sada je radio sa novim radnicima u kompaniji, ali nikada, kako kaže, ovako sistematizovano i od početka što bi se reklo, od prvog šrafa.

 

„Praktikanti su prvih deset dana obuke samo gledali ono što se radi i pričom smo pokušavali da im dočaramo šta se tu radi, šta je prozor, šta je okno, šta je staklo, vrata, gde je šta. Posle, evo, skoro mesec dana oni mogu da odrade niz jednostavnijih operacija.“

On smatra da je ova obuka dobar način za one koji uopšte nemaju radno iskustvo.

 

„Mentorski rad sa mladima je jako koristan. Nekada su mladi učili zanat od iskusnijih radnika, ali ne na ovakav način. Nije bilo vremena da se posvete radu sa mladim radnicima, pa su oni sami od njih, da tako kažem, „hvatali“ zanat. Sada se to promenilo. Na ovoj obuci sa mladima rade mentori i najbitnije je za praktikanta da hoće da uči i da radi.“

Praktikanti mu kažu da je radionica „super“ i da  nema tenzije, kao i da su kolege su korektne, sviđa im se atmosfera.

 

„Vole da idu sa nama na terene i gradilišta gde se ugrađuju naši proizvodi. Posebno su zadovoljni kada učestvuju u poslu i shvate da će ta stolarija stajati godinama u toj zgradi.“

Mirko naglašava da je ova obuka i za firmu jako važna, jer za dva meseca praktične obuke mogu da se prepoznaju mladi s predispozicijom za posao i oni koji su spremni da uče i napreduju. Prepoznaju se među praktikantima oni koji poštuju radne obaveze i disciplinu, slušaju iskusnije radnike i uklapaju se u ceo proces rada.

 

„Jako je važno i nama u firmi što za dva meseca možemo da vidimo koji praktikant želi da se prilagodi radnoj sredini. Ne traži se od njih da odmah sve rade perfektno. Mislim da je mnogo važnije da praktikant pokaže kakve ima kvalitete i kao čovek i kao radnik. Sve ostalo što se tiče veština naučiće kroz godine iskustva.“

 

 

„Sunce Marinković“: Obukom do deficitarnih kadrova

 

„Uključili smo se u obuku po programu Znanjem do posla sa osnovnim motivom da pronađemo odgovarajuće kadrove koji su deficitarni na tržištu. Postoji problem na tržištu rada – naći kvalitetnog radnika koji je pre svega stručan i koji se uklapa u naše osnovne vrednosti. Sve je teže naći takve kandidate, pa smo se okrenuli alternativnom modelu“ kaže Đorđe Kosovac, savetnik u HR sektoru kompanije „ Sunce Marinković“.

Za posao montera ALU i PVC stolarije danas se mladi ne školuju. U kompaniji „ Sunce Marinković“ kažu da je taj posao tražen i perspektivan. Polaznici obuke su završili srednje stručne škole i većina nema nikakvog radnog iskustva u stolariji. Program obuke praktikanata osmišljen je u kompaniji, teorijski i praktični deo.

O polaznicima obuke u kompaniji kažu da su motivisani, ozbiljni, posvećeni i odgovorni.

„Oni nisu naterani da dođu, nego su ovde svojevoljno, pošto su shvatili da će im ova obuka zaista koristiti. To je prilika za prekvalifikaciju kako bi postali konkurentniji na tržištu.“

U kompaniji „Sunce Marinković“ naglašavaju da će iskustvo sa obuke biti korisno svim praktikantima jer u koju god firmu da odu potrebna im je to „predznanja“ – da poštuju sredinu, radno vreme, uvažavaju kolege i imaju domaćinski odnos prema alatima.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Tehničar slušnih aparata – više od zanata

E2E priča – Tehničar slušnih aparata – više od zanata

Kragujevac: Džesika, Dušan i Ivan polaznici su obuke za zanimanje tehničar slušnih aparata u okviru drugog ciklusa projekta „Znanjem do posla“. Ovi mladi ljudi stiču nova znanja u kragujevačkom preduzeću „Alfa“, koje ima dugogodišnje iskustvo u pružanju usluga korisnicima sa slabijim sluhom. U toj kompaniji kažu da formalnog obrazovanja za ovo zanimanje nema i da im je ovo jedini, ali i najbolji, način da dođu do novih i spremnih radnika.

Kroz model „ Znanjem do posla“ preduzeće „Alfa“ je kreirala obuku za deficitarno zanimanje, tehničar slušnih aparata, koja traje tri meseca, dve trećine obuke je praktičan rad.

 

Znanje u službi zdravlja

Praktikanti imaju različito formalno obrazovanje, ali i zajedničke „crte“ – kreativnost, umešnost i komunikativnost. Za njih je zanimanje tehničar slušnih aparata mnogo više od zanata, kažu, da će, kroz ovu obuku, imati priliku da iskažu svoj talenat.

Studentkinja prava 23-godišnja Džesika Mihailović došla je na obuku, kako kaže, iz čiste radoznalosti. Posao joj je, već na prvi pogled, vrlo zanimljiv i veruje da će uspeti da savlada nove veštine i znanja.

„Nemam nikakvo predznanje u vezi sa ovim poslom. Od samog početka mi je sve veoma zanimljivo. Verujem da ću kroz ovu obuku moći da iskažem i svoj talenat jer je posao vrlo specifičan, pored veštine potrebna je i kreativnost“, objašnjava Džesika.

Džesikin vršnjak, Dušan Marinković je po formalnom obrazovanju, od svih praktikanata, najbliži zanimanju za koje se obučava u „Alfi“. Završio je Višu medicinsku školu, stažirao na ORL odeljenju, ali u zdravstvu nije pronašao posao.

„Ova obuka mi je u neku ruku bliska. Voleo bih da posle obuke ostanem u Alfi da radim i širim znanja. Ovo je, ipak, nekako u okviru medicine, tako da ne bih mnogo pobegao od struke za koju sam se obrazovao. Pomagao bih ljudima koji imaju problema sa sluhom i bio bih u službi zdravstva“, kaže Dušan.

Dušan nabraja veštine koje će učiti na obuci: merenje sluha, uzimanje otiska uha za olive, prodaja i servisiranje slušnih aparata, izrada čepića za zaštitu sluha – za spavanje, muziku, buku.

„Ponekad je i topla reč korisnicima naših usluga možda i najbitnija, jer su to uglavnom starije osobe“, navodi Dušan.

Dušan iz Paraćina, gde živi, putuje na obuku u Kragujevac. Kaže da se odlučio baš za ovu, umesto neke druge „destinacije“ preko granice gde veliki broj njegovih kolega po struci poslednjih godina odlazi u potrazi za boljim životom.

Po obrazovanju web dizajner, Ivan Radović (25) je na obuku došao pravo sa biroa za nezaposlene. Iako se zanimanje ne čini srodnim ipak pojašnjava da postoji „kopča“ između dizajna i tehničara slušnih aparata.

„Ovde se uzimaju otisci ušnih kanala, rade se kanalni aparati, olivice, to je unikatno, individualno, pa tu mogu da pokažem svoju kreativnost i za dizajn. A ako imaš tu crtu, znači da možeš to lepše da odradiš i daš svoj pečat tom radu“, kaže Ivan.

Praktikanti sa nestrpljenjem očekuju početak praktičnog rada. Uvereni su da će se snaći, ali i da će sa novim znanjem brže doći do posla.

 

Da proizvod bude i koristan i lep

Za obuku praktikanata u Alfinoj radionici je zadužena mentorka Nadežda Desnica. Ona kaže da posao za koji se mladi obučavaju nije jednostavan, niti se lako uči, a uz to je potrebno i dosta prakse.

„U prvoj fazi obuke polaznici samo prate kako se uzima otisak, kako se gleda otoskopom uvo, obrađuje otisak, što je pravo umeće, jer se radi sa elektromotorom. Onda sledi izlivanje. Tu je potrebna veština  za rad sa silikonom i sa svim alatima“, pojašnjava mentorka.

Druga faza obuke je praktičan rad, kada će polaznici obuke sami proći i  kroz sve poslove.

„Prvo će uzimati otisak ušnog kanala i to vežbajući na maketama uha. Kada, kao mentor, budem sigurna da su stekli znanje, radiće i sa našim klijentima“, kaže Nadežda Desnica.

 

 

Mentorka navodi i osobine potrebne da bi se neko bio dobar tehničar slušnih aparata, a najvažnije su smirenost, strpljenje, pedantost i kreativnost. Dobro je, kaže i da imaju malo umetničkih sklonosti, kako bi proizvod koji izrađuju bio i lep.

„Ništa nije šablonski, kao pod presom, sve se radi ručno. Zbog toga, ko ima tu crtu kreativnosti, može u ovom poslu da dođe do izražaja, da lepo uradi kanalni aparat, olivicu i štitnike za sluh, koje takođe radimo.“

 

Preduzeće sa sluhom za nove kadrove  

Marjan Radović, iz preduzeća „Alfa“, kaže da su obuke jedini način da se neko osposobi za tehničara slušnih aparata, s obzirom da taj obrazovni profil ne postoji u školama.

„Bila je odlična prilika da kroz projekat ‘Znanjem do posla’ sprovedemo obuku za  tehničara slušnih aparata. Naša inicijativa je prihvaćena i tada smo do detalja osmislili obuku. Obuka nije orijentisana samo na kandidate iz medicinske struke, formalno obrazovanje praktikanata nije odlučujuće. Osmislili smo takvu obuku da ona podrazumeva i medicinska znanja, saradnju sa lekarima, medicinskim radnicima i našim tehničarima“, kaže Radović.

U „Alfi“ kažu da su kroz projekat „Znanjem do posla“ uspeli da „stave na papir“ obuke koje su ranije radili.

„To je veliki plus, jer sada ispred sebe imamo razrađene faze obuke, spisak zadataka, pa je i rad po tome brži, efikasniji i lakši“, navodi Radović.

Praktikante koji su u „Alfi“ očekuje i terenski rad, jer je praksa ovog preduzeća da, idu u susret korisnicima, i da, izvan kancelarije, obavljaju besplatnu provera sluha.

„Oni koji se opredele za posao tehničara slušnih aparata, trebalo bi da budu spremni da stalno uče i usavršavaju se“, poručuju iz „Alfe“.

U okviru drugog ciklusa projekta „ Znanjem do posla“ za tehničare slušnih aparata u Kragujevcu obučava se ukupno sedam polaznika. Osim „Alfe“ mladi se obučavaju i u preduzećima „Oto Protetik“ i „KG Medikal“.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković