E2E priča – Nevenin štep

E2E priča – Nevenin štep

Kragujevac: Jedna je od pet polaznica obuke za šivače u okviru projekta „Znanjem do posla“ Nevena Bumbašić (34) iz Kragujevca izjavila je da je da je znanje koje stiče u firmi za proizvodnju dečije odeće „Kolibri“ u Kragujevcu jedno novo iskustvo u životu i da se nada će biti dobra preporuka i kod svakog drugog poslodavca u proizvodnji odeće.

 

 

Nevena je na ovu obuku došla na predlog savetnice iz Nacionalne službe za zapošljavanje, sa željom da ovlada zanatom koji joj daje šansu da pronađe stalan posao. To joj je, naglašava, najvažnije kao samohranoj majci, jer socijalna pomoć koju prima nije dovoljna za njenu porodicu.

Početna trema

„Imala sam prvo malo tremu, jer nikada ranije nisam imala dodir sa mašinama i šivenjem“, iskrena je Nevena.

Priznaje da joj je u početku bilo „zaista teško“ na obuci , jer je najviše razmišljala o tome da ne zaostane i da sve dobro da uradi u zadatom vremenu.

„Trudim se, treba dosta da se vežba, morate da budete prisutni i psihički i fizički i da volite to što radite“, priča Nevena o obuci.
Portfolio pun radova

Portfolio pun radova

 

Nevena ponosno pokazuje svoj portfolio radova sa obuke. To su razne vrste „vežbica“ od komada tkanine, sa raznim štepovima, gajkama, džepovima, ali su tu i gotove dečije pantalonice.

 

 „Dosta sam naučila. Počeli smo sa osnovnim stvarima koje moramo da znamo, recimo otvoreni i zatvoreni šav, pa šav koji je „nevidljiv“ ili iberštep, odnosno kako ga zovemo, ukrasni šav po ivici. Vežbali smo zatim i džepove raznih vrsta i patne – poklopac džepa. I sada spajamo jedne pantalonice. Stigli smo do pojasa, radili smo i gajke koje se našivaju“, navodi Nevena, priznajući da je najviše „namučio“ džep.

 

 

Dodaje da je, inače, najteže spajanje jednog odevnog predmeta, jer „ako se na jednoj operaciji pogreši, vi nemate odevni predmet“.

 

 

„Sada smo završili dečije pantalone, a u planu je izrada košuljice. Počeli smo sa kragnama i rukavima“, kaže Nevena.

 

Ističe da profesor, kako zove svog mentora Miodraga Ilića, sve „lepo“ objašnjava i pokazuje, a zadatak učesnica obuke je samo da ga pažljivo poslušaju i urade sve kako treba.

 

 

„Ništa nije teško kada saslušate profesora,  treba da budete koncentrisani i pratite ono što se prezentuje“

Posao umesto „socijale“

 

Da nije bilo obuke „Znanjem do posla“, Nevena bi i dalje bila na birou za zapošljavanje i socijalnoj pomoći.

„Trudim se da se uvek javljam na obuke , kurseve, da dopunim svoje znanje kako bih pronašla posao“, napominje Nevena.

 

Kao samohrana majka troje dece kaže da socijalna pomoć nije dovoljna za njenu porodicu, zbog čega bi joj najviše značio stalan posao sa fiksnim radnim vremenom.

„Nisam okončala školovanje za mašinskog tehničara, jer sam se udala, pa su došla deca. Do sada sam radila kod privatnika, na roštilju, održavanju, u kafiću i imam svega devet meseci radnog staža. Problem je bio prekovremeni rad, jer se nisam uklapala zbog obaveza oko odgajanja dece“, priča Nevena.

 

Za obuku Znanjem do posla u „Kolibriju“ kaže da joj je jedno iskustvo više u životu.

„Nadam se da ću ovde ostati da radim, to mi je želja, pa se trudim da budem što bolja na obuci“ kaže Nevena.

 

Uverena je da je sve što je naučila u „Kolibriju“ njena dobra preporuka i kod svakog drugog poslodavca u proizvodnji odeće.

 

Posebno joj je važno što se i njena deca raduju kada vide neki od radova sa obuke, a ona je srećna što će i kod kuće moći nešto da sašije za svoju porodicu.

 

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – „Kolibri“ obučava šivače

E2E priča – „Kolibri“ obučava šivače

Kragujevac:  Pet mladih nezaposlenih Kragujevčanki obučava se za šivača u dečijoj konfekciji „Kolibri“ po programu projekta „Znanjem do posla“. U proizvodnji odeće traže se dobri šivači koji sutra mogu da stanu „rame uz rame“ sa majstorima ovog zanata i zato ovih pet polaznica obuke uče tajne posla od najboljih u konfekciji “Kolibri”.

Umetnost šivenja

Polaznice obuke dele radni prostor sa zaposlenima. Imaju svoje mesto u proizvodnoj liniji, gde je sve filigranski precizno organizovano.

Dvadesetdvogodišnju Saru Stojanović srećemo za mašinom kako privodi kraju izradu dečijih pantalona i kreće na novi zadatak – šivenje kapuljača.

“Spajamo komade, po instrukcijama profesora. Radimo „u liniji“ sa iskusnijim radnicama, koje nam pomažu da se malo oslobodimo i ubrzamo rad na mašinama. Tako imamo osećaj o toku cele proizvodnje , rekla je Sara.

Na obuku Znanjem do posla došla je, kaže, zato što želi da nauči „apsolutno sve“ o šivenju. Kao modni dizajner po obrazovanju smatra da je važno da zna dobro da šije.

Posle školovanja šivenje nije bio Sarin izbor, radila u kafiću za džeparac i pokušavala da upiše studije glume.

„Gluma je za sada po strani, videćemo, za glumu nikad nije kasno. Volim umetnost i šivenje smatram nekom vrstom umetnosti. Volim da šijem!”, navela je Sara. .

Priča da je imala predznanja o šivenju iz škole, a da joj je obuka “Znanjem do posla” važna „nadgradnja“.

„Iskreno, kao đak se nisam toliko zalagala na praksi tokom školovanja. Ova obuka je za mene nešto drugo, ja sam ozbiljnija. Ovde su uslovi za rad fenomenalni i naš mentor je sjajan, sve pohvale”, rekla je Sara..

Na obuci je do sada, kako je ispričala, dosta naučila, izdvajajući pri tome izradu šavova.

„Na početku smo radili šavove , zatvorene otvorene, francuski šav, što nisam u školi baš toliko učila i vežbala, pa mi mnogo znači” , rekla je Sara.

Mašta da jednog dana ima i svoj modni brend.

„Volela bi da se zaposlim u proizvodnji odeće i steknem još iskustva i rutinu šivenja. Želim i da imam svoj modni brend. Volim i da crtam i vidim sebe u tome, pa mi znači da znam sve o šivenju, jer to ide jedno uz drugo” , planira Sara.

Do umeća uz mnogo vežbe

O svom iskustvu sa obuke pričaju i Nevena, Aleksandra i Marijana.

„Treba dosta da se vežba, da budeš prisutan i mentalno i fizički i da voliš to što radiš. Kod mene je malo više prisutna trema, ali na kraju uradim zadatak kako treba” , navela je polaznica obuke za šivače Nevena Bimbašić (34), ponosna na prve pantalonice koje je sašila.

Aleksandra Stojanović (32) je do sada prošla kurseve za šminkanje i pedikir, neko vreme je radila i u industriji kablova. Na obuci u konfekciji “Kolibri”, rekla je, pronalazi sebe i očekuje da će joj pomoći da se zaposli. Posle prvih mesec dana obuke, lakše vlada mašinom i radi opuštenije.

„Sada smo u liniji, radimo sa kapuljačama, prednji i zadnji deo, bočne strane. Iskreno, ova obuka mi se sviđa. Osim toga, moja baka je bila krojačica na glasu i od malena me je to privlačilo. Sada sam dobila priliku i zahvalna sam što su mi ukazali čast da dođem u “Kolibri” , napomenula je Aleksandra.

Marijana Maksić (32) iz Kragujevca ima prethodnog iskustva u šivenju, ali priznaje i da je u tom poslu dosta grešila, pa joj je obuka dobrodošla da propuste ispravi.

„Na obuci mogu mnogo da naučim. Prezadovoljna sam. Naš mentor je profesor u penziji, znači učimo iz „prave“ ruke, a pomažu nam i koleginice iz Kolibrija” , rekla je Marijana.

Ona bi volela da posle obuke ostane da radi u Kolibriju. Ima i druge planove za budućnost, da nastavi školovanje i jednog dana otvori porodičnu firmu.

Košuljica za završni ispit

Mentor obuke za šivače je Miodrag Ilić, vlasnik dečje konfekcije „Kolibri”, inženjer za proizvodnju odeće sa višedecenijskim iskustvom.
Kaže da tržištu danas nedostaju dobri šivači, budući da su pred penzijom oni najiskusniji, učeni u nekadašnjim fabrikama konfekcije u Kragujevcu, koje su u međuvremenu ugašene.
Miodrag smatra da je obuka na radnom mestu jedini način da se dođe do odgovarajućih radnika. Dodaje i da se učenje, naravno, nastavlja i kasnije kroz rad, jer se uvek se nešto menja, materijali, modeli…

„Imali smo i ranije obuke za šivače, ali obuka “Znanjem do posla“ duže traje, 300 sati, i ozbiljnije je organizovana. Jedan mentor je zadužen za pet polaznika obuke tako da možemo da im posvetimo maksimalnu pažnju” , rekao je Miodrag.

Prema njegovim rečima, osnovno je pravilo da šivač nauči da radi na mašini, da bi ona „slušala“ njega, a ne obrnuto.

„Nije tačno da samo sedneš za mašinu i šiješ. Da bi se sašile jedne pantalone, radnica treba da se obuči za rad na 12 različitih mašina koje su savremene, elektronske. Obučavam ih da mogu da rade na svakoj mašini i da im sutra, kad se zaposle, nijedna ne bude nepoznanica” , preneo je Miodrag svoje bogato iskustvo.

Na polovini obuke Miodrag je zadovoljan napretkom polaznica, ali kaže i da je jasno da sve ne mogu da budu iste, jedne napreduju veoma brzo, a druge malo sporije.
U Kolibriju kažu da se na obuci za šivače kombinuju znanja iz zanatske i serijske proizvodnje.
„Polaznice obuke uključujem i u serijsku proizvodnju, u liniju, da zajedno rade sa našim radnicima, da osete šta znači proizvodnja, vreme za svaku operaciju, šta znači norma“.
Miodrag smatra da je posao šivača jako kreativan, rade se lepi komadi odeće, ima raznih modela, ukrasnih štepova… Istovremeno, odeća je i specifična.
Koliko su pravila i tajni šivenja savladale odmeriće praktikantkinje „Znanjem do posla“ na završnom ispitu, umeću izrade košuljice, koja je i najzahtevnija.
Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković