E2E priča – Veliko interesovanje kompanija za obuke na radnom mestu

E2E priča – Veliko interesovanje kompanija za obuke na radnom mestu

Novi Pazar: Veliki broj kompanija iz Novog Pazara izrazio je prethodnih nedelja interesovanje da učestvuju u programu „Znanjem do posla” i na taj način dođu do kvalitetnih i obučenih radnika za, pre svega, deficitarna zanimanja u ovom regionu.

 

Udruženje psihologa Novi Pazar, partnerska organizacija programa u ovom delu Srbije, već je predala dokumentaciju za realizaciju obuka u ovoj godini za četiri zanimanja, dok je za još nekoliko u razmatranju.

 

– Planiramo da realizujemo obuke za konbare i kuvare, a već nam se javilo sedam kompanija koje su zainteresovane za učešće u programu. Do sada imamo prijavljenog 21 kandidata za ta zanimanja, 11 za konobara i 10 za kuvara. Pored toga, imamo prijavljene dve kompanije za obuku 17 šivača, kao i jednu firmu koja želi da obuči tri elektromontera. U prethodnom periodu smo već organizovali obuke za konobare i šivače, dok su kuvar i elektromonter nova zanimanja i za njih će biti neophodno da se urade SKA analize, odnosno, analize znanja, veština i mogućnosti potrebnih za to zanimanje – kaže Zehra Hasanbegović, predsednica Udruženja.

 

Ona najavljuje da će u prvoj polovini marta, u saradnji sa Gradom Novim Pazarom, Privrednom komorom i Nacionalnom službom za zapošljavanje, biti održana info sesija sa predstavnicima poslodavaca na kojoj će biti predstavljen program obuka na radnom mestu.

 

 

– Cilj nam je da ih animiramo, da im predstavimo sve mogućnosti i pogodnosti ovih obuka kako bi i oni učestvovali – dodaje Hasanbegović.

 

Pored Novog Pazara, Udruženje psihologa planira da u 2021. godini programe obuka za deficitarna zanimanja realizuje i u obližnjim gradovima.

 

– Već pregovaramo sa nekim kompanijama iz Raške, pre svih onih koje se bave šivenjem, ali i sa nekoliko mlekara za obuku radnika u preradi mleka, odnosno, za proizvodnju mlečnih proizvoda. U razgovorima smo i sa firmama iz Ivanjice koje se bave drvnom industrijom i proizvodnjom nameštaja, kao i za obuku za lične pratioce. Na tome radimo i nadamo se pozitivnim ishodima – navodi Hasanbegović.

 

U sklopu programa „Znanjem do posla”, koji podržava Vlada Švajcarske, prethodnih godina su u Novom Pazaru i gradovima regiona realizovane obuke na radnim mestima za šivače, turističke animatore, tapetare, tehnologe u mlekarstvu, konobare i lične pratioce, a više od polovine polaznika obuka je došlo do zaposlenja.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Uz dobre mentore sve je lakše

E2E priča – Uz dobre mentore sve je lakše

Novi Pazar: U okviru programa obuka na radnom mestu, koje se realizuju kroz projekat “Znanjem do posla” (E2E), praksu za šivača lake konfekcije je započelo 34 mladih iz Novog Pazara i Sjenice. Kako bi polaznici obuka na što bolji način savladali veštine neophodne za šivača, koje je u ovom kraju inače deficitarno zanimanje, brine se 11 mentora.

 

Uloge mentora pripale su iskusnim radnicima kompanije “Mizan line”, koji su svoju stručnost u obavljanju poslova šivača nadogradili znanjima neophodnim za obučavanje mladih praktikanata kako bi oni na adekvatan način stekli kompetencije za rad u proizvodnji konfekcije.

 

Zbog toga je za njih organizovan trodnevni trening na kojem su ih profesorka Rijalda Gereg i psiholozi Marija Tiosavljević i Bahta Šećeragić upoznali sa različitim metodama podučavanja i konceptima učenja koje bi mentori mogli primeniti u radu sa praktikatnima.

 

 

– Obrađivali smo i predstavili smo im različite pristupe učenja zasnovane na situaciji, planiranje obuke, veštine komunikacije, pravne okvire stručnog obrazovanja i usavršavanja u našim preduzećima poput sklapanja ugovora, mere zaštite na radu, ali i načine za praćenje napretka praktikanata. Poseban deo treninga bio je posvećen pristupima rada sa ugroženim i teško zapošljivim mladim osobama, kao i konceptu motivacije za rad dugoročno nezaposlenih mladih – objašnjava Tiosavljević za E2E.

 

Ona dodaje da su polaznici treninga već imali određena iskustva u obučavanju praktikanata i novih zaposlenih i da su svesni svojih obaveza da novom i neiskusnom članu kolektiva su obavezni da ponude znanje, perspektivu i podršku neophodnu da što pre savlada nove radne zadatke.

 

Jedna od mentorki je i dugogodišnja radnica kompanije “Mizan line” Sevda Jašarević, koja objašnjava da u firmi postoji razvijen program obuke za nove radnike, ali da je tokom obuke za mentora u sklopu projekta “Znanjem do posla” stekla nova i veoma korisna znanja.

 

– Mentori su tu da usmeravaju, ohrabruju, predlažu, inspirišu, oblikuju, ali i konstruktivno kritikuju osobu koju obučavaju. Bitno je da svi praktikanti rastu uporedo, zajedno uče i razvijaju svoje veštine, a mi smo tu da odgovorno i fokusirano pratimo njihov razvoj, pohvaljujemo napredak ili kritikujemo njegov izostanak. Naučili smo i da prepoznajemo različite osobine praktikanata i da na odgovarajući način reagujemo – navodi Sevda.

 

 

Obuka za šivača lake konfekcije, odnosno, lakog rublja, poslednja je obuka na radnom mestu koja se organizuje u ovom delu Srbije u sklopu prve faze projekta “Znanjem do posla” i pohađa je 34 mladih nezaposlenih Novopazaraca i Sjeničana.

 

Obuka, koja se sastoji od teorijske i praktične obuke, sprovodi se u kompaniji “Mizan line” i traje dva meseca.

 

Istovremeno, u toku je i obuka za turističke animatore, a u sklopu E2E projekta, u Novom Pazaru, Raški, Sjenici i Tutinu, organizovane su obuke i za zanimanja šivača, tapetara, tehnologa u mlekarstvu, ličnog pratioca i konobara, kroz koje je prošlo stotinak mladih, od kojih je na kraju više od polovine došlo do posla.

 

Pored obuka za deficitarna zanimanja u ovom kraju, u okviru “Znanjem do posla” realizovane su i brojne propratne aktivnosti, poput karijernog savetovanja za stotine srednjoškolaca do psihološkog osnaživanja i podizanja profesionalnih veština i kompetencija više desetina osoba sa smetnjama u razvoju.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Praksa i posao u kompaniji svetske klase

E2E priča – Praksa i posao u kompaniji svetske klase

Kragujevac: „Znanjem do posla“ u Kragujevcu –11 praktikanata zaposleno u  „IME-Autolift“ posle obuke u toj kompaniji

Grupa mladih bez posla iz Kragujevca stekla je prva radna iskustva na praktičnoj obuci u kompaniji „IME-Autolift“, koja je u centar Šumadije došla pre šest meseci. Zahvaljujući programu „Znanjem do posla“, praktikanti su se obučavali na konkretnim radnim mestima u hali gde se proizvode konstrukcije-liftovi koji služe za remont, sanaciju i održavanje šinskih vozila.

Poslodavac je bio zadovoljan učinkom praktikanata i posle obuke je svima je ponudio posao. Zaposlilo se 11 praktikanata, dok je jedan odustao zbog odlaska u inostranstvo.

Mladi praktikanti sada su deo tima velike kompanije i angažovani su na raznim pozicijama u proizvodnji, rade na CNC mašinama, kao bravari-monteri, operateri na strugu, CNC strugu i dr.

 

Praksa na više radnih pozicija i operacija

Među „sveže“ zaposlenim praktikantima obuke „Znanjem do posla“ su 20-godišnji Lazar Vlahović i 22-godišnji Milan Đuričić koji su završili Politehničku školu.

„Pre dolaska u ovu kompaniju nisam imao nikakvo radno iskustvo. Obuka u IME Autolift-u je bila moja prva ozbiljna praksa. Prijavio sam se na obuku jer sam hteo da naučim neki konkretan posao da radim“ kaže Lazar.

 

 

Objašnjava i zbog čega je, kako kaže, ova obuka bila ozbiljnija u odnosu na školsku praksu.

„Razlika je ogromna. Tokom ove prakse radili smo na ozbiljnim poslovima, nema mesta za grešku. Imao sam priliku da kao praktikant samo ja radim za jednom CNC mašinom, dok nas je u školi bilo čak 30 na jednoj mašini. Imao sam i mentora, radio i učio uz iskusnog radnika. Ništa mi nije bilo teško, pošto su ovde svi puni razumevanja za mlade, a i uslovi rada su odlični. Tokom obuke o svemu sam mogao da razgovaram sa instruktorima, prvo da ih pitam, pa onda zadatak da uradim sam“ kaže Lazar.

 

Kaže da mu ova vrsta proizvodnje potpuno odgovara i da se u njoj „ pronašao“.

„Prve dve – tri nedelje obuke stalno smo menjali pozicije, dok ne vidimo šta kom praktikantu odgovara, šta svakom od nas baš ide od ruke. Ja sam se, na primer, pronašao u radu za CNC mašinom, pa sam obuku nastavio na toj poziciji“, priča Lazar.

 

Važno je i što praksa traje puno radno vreme – 8 časova ,na koje se, kaže Lazar, brzo navikao, jer zna da je i ta priprema bitna kada se zaposli.

„Imponuje mi što sam baš u ovoj kompaniji koja ima odlične uslove da nastavim da učim i napredujem u karijeri“, rekao je Lazar.

Milan je kao i Lazar završio Politehničku školu u Kragujevcu. Probao je da radi u inostranstvu, ali se nije pronašao u konkretnom poslu, jer nije imao radno iskustvo, ni bolje znanje stranog jezika. Dodaje da mu je nedostatak radnog iskustva bio problem i prilikom pronalaženja posla u Srbiji.

 

Priznaje da mu je na početku obuke teže palo osmočasovno radno vreme, ali je taj problem prevazišao kasnije.

„Obuka mi je bila vrlo korisna, jer na primer nisam poznavao nijedan od alata dok nisam došao ovde. Tokom obuke dobio sam priliku da se oprobam na više radnih pozicija“ kaže Milan.

 

Označio je neke radne pozicije na kojima se snalazi bolje nego na drugim poslovima.

„Pronašao sam se u sklapanju liftova, ide mi crtanje, tehnička dokumentacija, dobro se snalazim u poslovima bravara-montera i na poziciji zavarivača“ kaže Milan.

 

 

To je bila i procena poslodavca, pa se Milan posle obuke zaposlio na poziciji bravara-montera u kompaniji „IME-Autolift“.

Sada, kao „iskusan“ praktikant obuke „Znanjem do posla“ preporučuje mladim ljudima da se uključe u ovakve obuke koje omogućavaju dosta prakse na radnom mestu.

 

Obuka – najbolji izbor za mlade bez radnog iskustva

Obuka u kompaniji “IME-Autolift“ je bila specifična po tome što je za mlade praktikante bio osmišljen program učenja za jedno „univerzalno“ zanimanje koje je obuhvatalo više radnih pozicija i operacija. Prednost takve obuke je bila u tome što su i praktikanti, i poslodavac mogli da prepoznaju koji im posao najviše „leži“, pa da karijeru nastave u tom pravcu.

„Mi smo napravili za praktikante jedno radno mesto koje sadrži više radnih operacija. Iz opisa svake od njih uzeli smo ono što je ključno i sastavili jedno radno mesto za učesnike obuke. Obučavali smo praktikante u nekim najosnovnijim elementima, da bismo videli gde će oni sebe da pronađu najbolje“ rekla je koordinatorka projekta obuke u kompaniji „IME-Autolift“ Dragana Jovičić Jovanović.

 

 

U kompaniji su se rukovodili iskustvima o deficitarnim zanimanjima i nedostatku radne snage na tržištu, pa su ta „najkritičnija“ zanimanja obuhvaćena ovom obukom.

„Ovo je najbolji način da se obuče mladi ljudi bez iskustva jer uče uz iskusne kolege-instruktore da bi što pre došli do praktičnog znanja potrebnog za rad u našem proizvodnom timu“ kaže tehnički direktor u kompaniji „IME-Autolift„ Aleksandar Mališić.

Prema njegovim rečima, praktikanti su se kroz obuku „ Znanjem do posla“ kompletno osposobljavali za konkretnu radnu poziciju.

„Prošli su obuku na nekoliko pozicija i radnih operacija, da vidimo šta im najbolje leži, da bismo im našli pravo mesto u našoj proizvodnji. Prema tome kako su se pokazali, tako su i raspoređivani za rad na CNC mašinama, bravarsko-monterskim poslovima, transportu i dr.“ rekao je Mališić.

 

On kaže da za dva meseca obuke na više radnih operacija nije realno očekivati da  praktikanti budu ravnopravni sa kolegama koji godinama rade.

„Ipak, može da se vidi kakva je njihova odlučnost i koliko daju sebe, jednostavno, koliko svojim zalaganjem doprinose firmi“ kaže Mališić.

 

On ističe da je obuka „Znanjem do posla“ i za njega bila specifično iskustvo zbog načina prenošenja znanja na mlade.

„Do sada sam obučavao osobu ili dve za određenu poziciju, a ovde je reč o obuci za širi spektar operacija. Zbog toga je i bio veći izazov naći pravo mesto za svakog praktikanta, ono na kome će on najviše da doprinese, i da bude zadovoljan i praktikant, ali i poslodavac“ kazao je Mališić.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Nove obuke za 50 mladih

E2E priča – Nove obuke za 50 mladih

Novi Pazar: Nakon uspešno realizovanih obuka za zanimanja konobara i ličnih pratilaca ovih dana bi, u okviru programa “Znanjem do posla”, u Novom Pazaru i okolini trebalo da počnu obuke i za turističke animatore i šivače lake konfekcije, odnosno, rublja.

 

Potpredsednica Udruženja psihologa Novi Pazara Marija Tiosavljević kaže da je sve spremno za početak obuka kroz koje će blizu 50 mladih iz ovog grada, Sjenice i Tutina imati priliku da steknu znanja i veštine koje im mogu omogućiti lakše pronalaženje posla.

 

“Već narednih dana očekujemo da počne teorijska obuka za turističke animatore, koja će se obavljati u Regionalnoj turističkoj organizaciji Sandžaka, a praktična obuka će se vrštiti u turističkim organizacijama Novog Pazara, Sjenice i Tutina, kao i dve privatne turističke agencije, Travio i Dreamtravel. Obuka će trajati dva meseca, a petnaestoro mladih iz ova tri grada je već ranije selektovano”, navodi Marija Tiosavljević.

 

 

Novi Pazar i okolni gradovi su bogati kulturno-istorijskim spomenicima, a iz godine u godinu posećuju ih sve veći broj turista, zbog čega su vodiči deficitarni. Obuka će biti ujedno i priprema za polaganje za neophodnu licencu vodiča.

 

“Naši praktikanti će sa mentorima, vodičima sa licencom, tokom praktičnog dela obuke biti animatori turistima prilikom obilaska čuvenih manastira, džamija, Uvca i drugih znamenitosti ovog kraja. Ono što je pogodnost je da će ova obuka biti priprema za polaganje za dobijanje licence”, dodaje Tiosavljević.

 

I obuka za šivača lake konfekcije će trajati dva meseca, ali će nju pohađati 34 nezaposlenih iz Novog Pazara i Sjenice.

 

“Ovu obuku realizovaćemo u saradnji sa kompanijom Mizano u kojoj će kandidati obaviti i teorijsku i prakičnu obuku. Ona bi trebalo da počne krajem septembra, a kandidati su izabrani tokom karijernog savetovanja koje smo, takođe, organizovali u sklopu programa “Znanjem do posla””, ističe Marija.

 

 

 

U sklopu ovog programa, u Novom Pazaru, Raški, Sjenici i Tutinu, organizovane su obuke za zanimanja šivača, tapetara, tehnologa u mlekarstvu, ličnog pratioca i konobara kroz koje je prošlo stotinak mladih, od kojih je na kraju polovina došla do posla.

 

Pored obuka za deficitarna zanimanja u ovom kraju, u okviru “Znanjem do posla” realizovane su i brojne propratne aktivnosti, poput karijernog savetovanja za stotine srednjoškolaca do psihološkog osnaživanja i podizanja profesionalnih veština i kompetencija više desetina osoba sa smetnjama u razvoju.

 

Tekst i foto: Nikola Kočović/ Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Bojanov prozor u svet rada

E2E priča – Bojanov prozor u svet rada

Kragujevac: U radionici kompanije „Sunce Marinković“ 26-godišnji Bojan Milićević uči od najiskusnijih u tom poslu. Jedan je od desetorice mladih praktikanata koji se obučavaju za montere ALU i PVC stolarije u okviru programa „Znanjem do posla“.

Prva obuka za montere ALU i PVC stolarije u Kragujevcu

Bojanov široki osmeh najviše govori o tome kako se snašao na ovoj obuci, koliko je naučio, da li je prihvatio radnu disciplinu, kolege.

„Na obuci sam mesec i po dana, jako sam zadovoljan i uopšte mi nije ništa ni teško, ni naporno. Baš sam se pronašao u ovom poslu i prezadovoljan sam zbog toga. Mnogo mi je važno da su i instruktori iz Sunce Marinković od kojih učim, a to je moj utisak, zadovoljni mojim angažovanjem. Nastaviću da se trudim do kraja obuke, jer znam da je ovo moja šansa da se ovde i zaposlim na radnom mestu koje mi baš leži.“

 

Radionice, gradilište, servis

Prethodnih godina, od završetka školovanja za građevinskog tehničara niskogradnje, Bojan se dosta trudio da pronađe zaposlenje. Diploma mu nije mnogo pomogla, jer su poslodavci u njegovoj struci tražili samo radnike sa iskustvom.  Zbog toga je više od dve godine radio druge poslove u kojima nije video svoju budućnost.

 

 

„Za obuku Znanjem do posla saznao sam na sajtu preduzeća Sunce Marinković, gde redovno pratim oglase za posao. Video sam javni poziv i ta vrsta obuke me je zainteresovala. Pažnju mi je posebno privukla napomena da postoji mogućnost zaposlenja za one koji ostvare najbolje rezultate.“

Bojan kaže da ranije nije imao nikakvih „dodirnih tačaka“ sa poslom montera ALU i PVC stolarije. Samo su mu, dodaje, neki alati koji se koriste bili poznati iz privatnog života.

Nije mi delovalo da je nešto toliko komplikovano. Brzo sam se uklopio i sve shvatio. Na ovoj obuci sam odmah video da mi odgovara posao, brzo razumem i shvatam. Za mesec dana praktičnog rada sve mi je bilo jasno. Čini mi se da su mi sada neke stvari postale rutinske i da svakog dana sve više napredujem u veštinama.“

Dosta vremena Bojan je proveo na praksi u proizvodnji PVC stolarije gde je , kaže, imao priliku da prođe celu „liniju“ i sve operacije u izradi prozora, vrata, krila, štokova. Posle toga je prešao u radionicu za ALU stolariju i odlazio na terene.

 

„Posmatrao sam  iskusne radnike dok rade ali sam imao priliku i sam da osetim alat. Koristio sam šrafilicu, burgiju, imbus ključeve. Radio sam prihvatnike za prozor, pakovanje prozora i vrata, pomagao monterima u transportu. Idem na teren, na gradilišta u Beogradu i Kragujevcu, gde se radi montaža stolarije, a radio sam i sa serviserima.“

 

Verujte, ovo je posao budućnosti!

Bojan ističe da mu praktična obuka u kompaniji „Sunce Marinković“ vrlo znači jer uči sve ono što mu je potrebno za posao montera kod ovog poslodavca.

Na pitanje da li sebe vidi u poslu montera ALU i PVC stolarije, bez premišljanja odgovara potvrdno.

 

 

„Ovde sam veoma zadovoljan i voleo bih da posle obuke Znanjem do posla ostanem da radim u Suncu Marinković.“

„Verujte, ovo je posao budućnosti. Drvena stolarija je odavno otišla u istoriju. Budućnost je ALU i PVC stolarija.“

Kaže da je ovaj posao zavoleo, da se u njemu „ pronašao“. Siguran je da će u njemu moći da pokaže najviše i da poslodavac bude zadovoljan njegovim učinkom.

U šali kaže da, iako nije mogao da pronađe posao u struci građevinskog tehničara, sa novim veštinama ima šansu da ipak ostane „u vezi“ sa gradilištem, ali na nov način.

 

Fenomenalni instruktori

Bojan je oduševljen znanjem koje imaju instruktori od kojih praktikanti uče.

 

„Moj instruktor u proizvodnji je Mirko Mirkovski. Svako ko je zainteresovan, siguran sam da od njega može da nauči mnogo. Dosta korisnog znanja i veština mi je preneo i  instruktor Aca Đorđević iz Beograda na poslovima servisiranja.“

Bojanov instruktor Mirko Mirkovski ima 13 godina radnog iskustva u kompaniji „Sunce Marinković“. Ali, za njega je obuka praktikanata u programu „ Znanjem do posla“ sasvim novo iskustvo. Do sada je radio sa novim radnicima u kompaniji, ali nikada, kako kaže, ovako sistematizovano i od početka što bi se reklo, od prvog šrafa.

 

„Praktikanti su prvih deset dana obuke samo gledali ono što se radi i pričom smo pokušavali da im dočaramo šta se tu radi, šta je prozor, šta je okno, šta je staklo, vrata, gde je šta. Posle, evo, skoro mesec dana oni mogu da odrade niz jednostavnijih operacija.“

On smatra da je ova obuka dobar način za one koji uopšte nemaju radno iskustvo.

 

„Mentorski rad sa mladima je jako koristan. Nekada su mladi učili zanat od iskusnijih radnika, ali ne na ovakav način. Nije bilo vremena da se posvete radu sa mladim radnicima, pa su oni sami od njih, da tako kažem, „hvatali“ zanat. Sada se to promenilo. Na ovoj obuci sa mladima rade mentori i najbitnije je za praktikanta da hoće da uči i da radi.“

Praktikanti mu kažu da je radionica „super“ i da  nema tenzije, kao i da su kolege su korektne, sviđa im se atmosfera.

 

„Vole da idu sa nama na terene i gradilišta gde se ugrađuju naši proizvodi. Posebno su zadovoljni kada učestvuju u poslu i shvate da će ta stolarija stajati godinama u toj zgradi.“

Mirko naglašava da je ova obuka i za firmu jako važna, jer za dva meseca praktične obuke mogu da se prepoznaju mladi s predispozicijom za posao i oni koji su spremni da uče i napreduju. Prepoznaju se među praktikantima oni koji poštuju radne obaveze i disciplinu, slušaju iskusnije radnike i uklapaju se u ceo proces rada.

 

„Jako je važno i nama u firmi što za dva meseca možemo da vidimo koji praktikant želi da se prilagodi radnoj sredini. Ne traži se od njih da odmah sve rade perfektno. Mislim da je mnogo važnije da praktikant pokaže kakve ima kvalitete i kao čovek i kao radnik. Sve ostalo što se tiče veština naučiće kroz godine iskustva.“

 

 

„Sunce Marinković“: Obukom do deficitarnih kadrova

 

„Uključili smo se u obuku po programu Znanjem do posla sa osnovnim motivom da pronađemo odgovarajuće kadrove koji su deficitarni na tržištu. Postoji problem na tržištu rada – naći kvalitetnog radnika koji je pre svega stručan i koji se uklapa u naše osnovne vrednosti. Sve je teže naći takve kandidate, pa smo se okrenuli alternativnom modelu“ kaže Đorđe Kosovac, savetnik u HR sektoru kompanije „ Sunce Marinković“.

Za posao montera ALU i PVC stolarije danas se mladi ne školuju. U kompaniji „ Sunce Marinković“ kažu da je taj posao tražen i perspektivan. Polaznici obuke su završili srednje stručne škole i većina nema nikakvog radnog iskustva u stolariji. Program obuke praktikanata osmišljen je u kompaniji, teorijski i praktični deo.

O polaznicima obuke u kompaniji kažu da su motivisani, ozbiljni, posvećeni i odgovorni.

„Oni nisu naterani da dođu, nego su ovde svojevoljno, pošto su shvatili da će im ova obuka zaista koristiti. To je prilika za prekvalifikaciju kako bi postali konkurentniji na tržištu.“

U kompaniji „Sunce Marinković“ naglašavaju da će iskustvo sa obuke biti korisno svim praktikantima jer u koju god firmu da odu potrebna im je to „predznanja“ – da poštuju sredinu, radno vreme, uvažavaju kolege i imaju domaćinski odnos prema alatima.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković

E2E priča – Borisov životni izbor

E2E priča – Borisov životni izbor

Kragujevac: Obuka u proizvodnji šinskih vozila

“Zadovoljan sam obukom, dosta sam naučio i u teorijskom i praktičnom delu“, rekao je  29-godišnji Boris Jovanović iz Kragujevca, koji se u kompaniji „Siemens Mobility“ obučava za CNC operatera u drugom ciklusu „Znanjem do posla“.

Posle teorijske obuke, koju je prošao u Srednjoj stručnoj školi, praktičnu je nastavio u kompaniji „ Siemens Mobility“.

Borisu je posao CNC operatera bio potpuno „stran“. Završio je Drugu gimnaziju – opšti smer, a ostala mu još jedna godina do diplomskog na Višoj poslovnoj školi. Prethodnih godina „prošetao“ je kroz razne poslove, uglavnom u komercijali – sokovi, kozmetika, radio je u MSDonalds restoranima, a ima i radno iskustvo sa proizvodne linije u auto industriji u Slovačkoj.

„U suštini sam se samo vrteo u krug. Menjao sam poslove, a sve je to bilo angažovanje na po nekoliko meseci i nisam video svoju perspektivu.“

 

CNC operater traženo zanimanje

Boris ističe da mu je obuka za rad na CNC mašinama  baš „ legla“ i  nada se da će mu sertifikat o novim znanjima i veštinama olakšati put do posla koji bi mu pružio finansijsku sigurnost.

„Opredelio sam se za ovu obuku jer je CNC operater vrlo traženo zanimanje na tržištu, ali i dobro plaćen posao.“, naveo je Boris nedeleju dana pre kraja obuke.

Za obuku je, priča, saznao slučajno preko Fejsbuka i aplicirao je putem Interneta.

„Veoma lako sam se uklopio u ovaj posao i u radnu sredinu, iako nisam imao nikakva predznanja.“

 

 

Boris kaže da je vrlo zadovoljan što ima priliku da uči od najboljih u kompaniji  „Siemens Mobility“,  gde je na praktičnoj obuci dva i po meseca. Kaže da kolege profesionalci iz kompanije daju sve od sebe da im prenesu znanja , da se što pre osposobe za samostalan rad na CNC mašinama.

„Teorijski deo obuke u kompaniji Siemens je vezan za sve ono što radimo tokom praktične obuke sa operaterima profesionalcima. Sve što sa mentorima teorijski naučimo, primenjujemo u praksi na mašinama. Ja sam skoro dva meseca bio na velikoj mašini, gde se rade stranice vagona, jedan komad se radi devet sati. Sada sam za manjim mašinama, gde se češće menjaju komadi i imam priliku da još mnogo toga novog naučim.“

Boris nam je pojasnio i koliko su  CNC mašine, u stvari, moćne.

„CNC mašina služi za mašinsku obradu metala i nemetala. Konkretno, tu su glodalice, sve je olakšano, ljudi ne moraju ručno da buše rupe burgijom i mnogo je preciznije.“

Priča da je posao CNC operatera da sledi „komande“ programera po tehničkom crtežu komada koji se obrađuje.

„Tu je objašnjeno kako da postavimo komad, kako da ga stegnemo u stegama, odaberemo alate koji su potrebni, stavimo alate u mašinu, umerimo te alate, postavimo koordinatni sistem koji nam je programer zadao i onda bukvalno samo je pustimo da radi. Treba da ispratimo prvi komad, da vidimo da li je programer dobro zamislio da ne bi došlo do nekog škarta i slično.“

Napominje da da taj posao nije rutina, kao rad na „ proizvodnoj liniji“, već mora da se razmišlja, jer može da se dogodi da programer nešto izostavi da napiše, zbog čega je važno da na to ukažu operateri.

Normalno je, kako kaže, da želi da ostane u kompaniji, jer je kompanija Siemens najjača i uslovi su odlični. Ako se to ne dogodi pokušaće u drugim kompanijama, a ne isključuje ni odlazak u inostranstvo.

„Očekujem da mi zaposlenje u ovom poslu pruži finansijsku sigurnost koja je meni lično vrlo važna i zbog zasnivanje porodice. U tom smeru su moji planovi i profesionalni i privatni.“

 

Instruktori – učitelji i podrška

Šef mašinske  obrade u kompaniji „Siemens Mobility“ Dušan Radovanović je mentor  obuci za CNC operatere.

Ima  više od 25 godina radnog iskustva u mašinskoj industriji, ali i iskustvo u radu sa praktikantima u dva ciklusa obuke „Znanjem do posla“.

 „Obuka na radnom mestu je sigurno vrlo korisna za osposobljavanje praktikanata za samostalan rad na CNC mašinama. Uslovi ovde su zaista na visokom nivou, kako u teorijskom, tako i praktičnom delu. Praktikanti se ušli u jednu ozbiljnu proizvodnju, gde mogu da se upoznaju sa najsavremenijim mašinama i tehnologijama. Dakle, imaju sve što je potrebno da za najkraće moguće vreme dođu do osnovnih saznanja i budu osposobljeni za samostalno rukovanje mašinom.“

Dušan kaže da je praktična obuka vrlo važna, jer je u knjigama  samo teorija ,a praksa  je nešto sasvim drugo. Ponašanje alata i materijala nije uvek kako teorija kaže. Ima i stvari za koje je bitno i iskustvo.

„Obuka kroz praktičan rad je dobar način učenja i smatram da bi i školstvo trebalo da se posveti više praktičnim delovima nastave, jer se  mnogo toga uči godinama kroz praktičan rad. To iskustvo se ne nalaze u udžbenicima.“

 

 

Dušan napominje i da napredak praktikanata na obuci „ Znanjem do posla“ dosta  zavisi i od toga koliko su polaznici zainteresovani za taj vid učenja, od njihovog odnosa prema radu i prihvatanju obaveza na radnom mestu.

Objašnjava da praktikanti na obuci „ Znanjem do posla“  za tri meseca dobijaju osnovna znanja o mašini, da znaju da pročitaju tehnološku dokumentaciju koja ide uz svaki proizvod, da mogu da rade na mašini u smislu usmeravanja  i pripremanja reznog alata za operacije koje su potrebne i da mogu da uhvate „nultu tačku“ na komadu.

„Rekao bih da je tri meseca obuke kratak period za ovakvu ozbiljnu proizvodnju kakvu ima Siemens. Mi imamo i petoosne i četvoroosne mašine, skupu opremu na kojoj se obrađuju  i vrlo skupi delovi. Obuka za samostalnost operatera na mašini zahteva jedan duži vremenski period, da bih i ja, kao mentor, bio siguran da neće doći do oštećenja ili druge štete koja se meri desetinama hiljada evra.“

Dušan procenjuje, prema iskustvu, da je potrebno minimum šest meseci za osposobljavanje praktikanta da bi on bio potpuno samostalan u radu za takvom mašinom.

On kaže da se stručan kadar teško nalazi, jer su iskusniji radnici koji rade na tim mašinama već i nisu zainteresovani za prelazak iz firme u firmu.

„Mi smo se bazirali na obuku mlađeg kadra, što je dobro i zbog toga što ih automatski već u startu usmeravate na sistem koji vi želite. Stariji radnici su, možda, naviknuti na neki drugi sistem rada i taj proces prilagođavanja može da im bude malo komplikovaniji.“

U drugom ciklusu „Znanjem do posla“ obučava se ukupno 48  praktikanata za CNC operatere. U „Siemens Mobility“  nove veštine stiče njihosam, dok su ostali raspoređeni u šest kompanija: Kovačnica, AMM Manufacturing, Trigano prikolice,  Gorenje, ILGM i RAP Zastava „Winches“.

 

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković